U misiji mira, dijaloga i poverenja

Više od 100 podunavskih Švaba, koji već treću godinu u organizaciji Komiteta za pomoć nemačkoj evangelističkoj crkvi u zemljama bivše Jugoslavije, pod geslom „Mir, dijalog, pomirenje“ obilaze svoja rodna mesta u Vojvodini, primio je juče u pokrajinskom parlamentu njegov potpredsednik Šandor Egereši.
– Mir, dijalog i pomirenje se osećaju u svim kontaktima i razgovorima s vama, evo već treću godinu, i jasno govore o cilju, duhu i porukama ovih vaših dolazaka – rekao je Šandor Egereši.
– U proteklih nekoliko godina u Vojvodini se uradilo mnogo toga na temu uspostavljanja poverenja s podunavskim Švabama, s vama, našim nekadašnjim sugrađanima. Uspostavili smo brojne kontakte, otvorili brojne bolne teme, vodili dijalog i korak po korak razvijali taj proces poverenja.
Po rečima potpredsednika Skupštine Vojvodine, najvažnije u ovim susretima je što je dugo i neopravdano skrivana zajednička prošlost počela da se polako otkriva i približava, posebno mladima.
– Zajednički život, utkan u ovu Panonsku niziju, koji se stotinama godina odvijao u prijateljstvu, dobrosusedstvu i uzajamnom poštovanju, a kojem ste i vi dali izuzetan doprinos, niko nema prava da ignoriše, a još manje da zaboravi – rekao je Šandor Egereši.
U ime Komiteta za pomoć Nemačkoj evangelističkoj crkvi u zemljama bivše Jugoslavije, Herbert Šen je rekao da je podsećanje na zajedničku prošlost istovremeno i pogled u zajedničku budućnost u evropskoj porodici.
– Nekada smo na ove prostore dolazili kao zanatlije i trgovci, a danas kao vaše evropske komšije, koje žele ovde da ostanu u srcima ljudi s kojima su nekada živeli u miru i prijateljstvu – rekao je Herbert Šen. - I mi i vi imali smo tešku prošlost, ali ne možemo u njoj živeti. Moramo gledati u budućnost i u malim koracima organizovati sadašnjost, što i činimo, podržavajući sve oblike saradnje, a naročito u oblasti kulture i među mladima.
D. Devečerski

Ko hoće da „popije” Ledinačko jezero?

Građanski protest povodom odluke da se voda iz Ledinačkog jezera ispusti održan je juče na samoj obali jezera. Stotinak meštana Ledinaca, ekologa, planinara... okupilo se sa zahtevom da ih nadležni izričito obaveste o daljoj sudbini jezera, ali i da im obećaju da neće biti nikakve eksploatacije kamena, u šta deo javnosti sumnja.
– Pre dve nedelje su iskopani kanali za odlivanje vode iz Ledinačkog jezera i tada sam krenuo u kampanju i stupio u kontakt sa zvaničnim institucijama da bih dobio informaciju šta se to dešava – rekao je jedan od inicijatora ovog protesta Radomir Delić. – Primio me je direktor Uprave za zaštitu životne sredine s dva geologa i objašnjeno mi je da voda iz jezera predstavlja opasnost po Stare Ledince, jer brana – brdo od 400 metara? – može da popusti i potopi varoš. Poslat mi je i zapisnik da su došli do zaključka da će brana popustiti, jer se s njene druge strane pojavila barica od dva ara i potočić nepoznatog porekla. Ukoliko su to razlozi za isušivanje jezera, onda je to nonsens!
Delić je dalje naveo da mu se posle nekoliko dana javio direktor Nacionalnog parka „Fruška gora“ Konstantin Pužarević, i to tvrdnjom da će jezero biti ispražnjeno samo do nivoa jalovine.
– To, međutim, u rešenju ne piše, pa firma „Alas“može da ispumpa vodu do dna – upozorio je Delić. – Ledinčani neće dozvoliti rekultivaciju pomoću koje će početi da se vadi kamen, jer to podrazumeva, kako sam saznao od radnika kamenoloma, da kroz selo dnevno prolazi od 120 do 150 kamiona. Nažalost, bojimo se da iza plana rekultivacije i sanacije upravo krije namera za veliku eksploataciju kamena. U svakom slučaju, naše aktivnosti u narednom periodu zavisiće od plana rekultivacije, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja meseca.
Okupljeni su poručili da neće dozvoliti kršenje zakona i uništavanje prirode zarad nekih ekonomskih interesa, te da će proteste i alarmiranje javnosti nastaviti dok god bude trebalo. Takođe, zatražili su i da projektna dokumentacija o rekultivaciji Ledinačkog jezera, koja je u izradi, bude dostupna svima, kao i da se o svim daljim akcijama pitaju i građani. M. Vn. – LJ. N.

KRATAK VODIČ KROZ DELIBLATSKU PEŠČARU

Svi aduti banatske Sahare

Deliblatska peščara je jedna od prirodnih atraktivnosti Vojvodine koja je jedinstvena i u Evropi. Zato je mnogi nazivaju Evropskom saharom. Nalazi se u jugoistočnom delu Pokrajine, u Banatu, prostire se na oko 300 kilometara kvadratnih. Peščara je izuzetan spomenik istorije prirode Panonske nizije. Od Beograda je udaljena samo nekoliko desetina kilometara.
Deliblatska peščara je je ostrvo stepe i šumo-stepe, sa izvornim mozaikom travnih, žbunastih i šumskih staništa, ispresecanim pravim peščanim dinama. To je jedna od retkih staništa specifične vrste flore i faune. Zbog izuzetnosti Deliblatska peščara je proglašena za Specijalni rezervat prirode.
Bogatstvo flore čini oko 900 vrsta biljaka, jedino ovde se mogu naći banatski božur, stepski božur, pančićev pelen. Svoje stanište u Pesku našlo je i 20 vrsta orhideja. U Deliblatskoj peščari izuzetno retke i ornitološki vredne vrste ptica, pa je ovo područje uvršćeno u najznačajnija staništa ptica u Evropi. Tu su banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš.
Na ovom području je najbrojnije stanište laste bregunice i pčelarice u Evropi, te jedina kolonija ibisa na kontinentu. Neposredna blizina Dunava razlog je što je na obodu Deliblatske peščare najpoznatiji ornitološki lokalitet - Labudovo okno, sa velikom koncentracijom ptica (na stotine hiljada jedinski), čaplji, orlova i kormorana.
Turističke mogućnosti Deliblatske peščare su očigledne, pa su i ovdašnji poslenici u turizmu osmislili različite aranžmane. Jedan od njih je nazvan „Tri panonska dana – posmatranje i prstenovanje ptica”. U pratnji ornitologa – vodiča tokom boravka u prirodi, u šetnji i vožnji čamcima na Dunavu mogu se posmatrati ptice i naučiti prstenovanje uhvaćenih ptica.
Ima u Peščari jelena, srna, divljih svinja i vukova. Tu su izuzetno bogata lovišta na visoku divljač, nadaleko su znani lovovi na vuka. Za smeštaj tokom boravka u našoj „Sahari” može se odabrati neki od hotela u okolini Deliblatske peščare, u Vršcu, Beloj Crkvi, Kovinu ili Pančevu. Ali, pravi doživljaj je boraviti i smavati u samoj Deliblatskoj peščari.
Za preporuku su, pre svega lovačke kuće. U kvalitetnom „Dragićevom hatu” noćenje sa doručkom staje 1.290 dinara, polupansion 2.580, a pansion 3.440 dinara. U skromnijoj lovačkoj kući „Marina” ove usluge su 602, 1.376 i 1.892 dinara po osobi. U nekadašnjem Omladinskom naselju na Čardaku u Deliblatskoj peščari, može se obezbediti skroman smeštaj za, pre svega za đačke ekskurzije.
Od ukupno 40 bungalova sa po četiri ležaja i sedam paviljona sa po 50 ležaja u višekrevetnim sobama, za sada je turističkoj nameni priveden samo jedan paviljon. Sobe su uređene, unet je nov nameštaj. Cena pansiona je 590 dinara, polupansiona 420 dinara po osobi. U pančevačkom Šumskom azdinstvu nude i vožlju džipovima kroz Evropsku saharu, plaća se jedan evro za pređeni kilometar. M. M.

SAJMOVI INVESTICIJA, INFORMATIKE...
Na Novosadskom sajmu sutra se otvara više specijalizovanih sajmova, koji će okupiti 160 domaćih i stranih izlagača. Biće održani sajmovi finansija, informatike, logistike, preduzetništva, eletronike, telekomunikacija i energetike i prvi put Sajam investicija. Radno vreme sajmova je od 10:00 do 18:00. Cena ulaznice je 200 dinara, za kolektivne posete, đake i studente je 150, a za penzionere i decu do 12 godina 100 dinara. (021)