|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 18. 10. 2006.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 18. 10. 2006.
|
|
|
Kula – propada simbol varoši zbog nebrige
Vršac: Vršačka kula, jedan od simbola Vršca, uskoro će možda nestati zbog ljudske nebrige. Statičari su utvrdili da ovaj spomenik na Vršačkom bregu, od velike važnosti za istoriju Srbije, može da se raspadne svakog časa. Nagrizli su ga zub vremena, istorije, ali i ljudska ruka. Prvo NATO bombe koje su padale na televizijski repetitor u neposrednoj blizini Kule, a posle srpski arheolozi i razni zavodi koji bogato arheološko nalazište nisu zaštitili, niti insistirali na zaštiti.
Vrščani već tri godine, od kada su arheološka iskopavanja završena, apeluju na nadležne da im pomognu da sačuvaju ovo istorijsko blago. Ministarstva obećavaju, zavodi upozoravaju, nalažu mere i prete da će kažnjavati, a lokalna sredstva nisu dovoljna ni za početak sanacije.
Skupština opštine Vršac je na poslednjem zasedanju jednoglasno usvojila izveštaj o katastrofalnom stanju Vršačke kule i obećala da će se propusti ispraviti. Ali ostalo je nejasno kako će to činiti.
U Maloj kuli TV relej
Sedamdesetih godina prošlog veka, uz dozvole nadležnih, na temeljima utvrđenja, u sred nekadašnje Male kule, izgrađen je objekat za TV relej, a dve decenije kasnije i veliki repetitor. Tokom bombardovanja 1999. godine, veliki repetitor i zgrada RTS-a koji su se nalazili na stotinak metara iza Kule, potpuno su uništeni, a stara zgrada ispred doživela je značajna oštećenja. Nastojalo se da se srušeno nikada više ne izgradi na tom mestu, odnosno, da se ostaci stare zgrade uklone, jer kvare vizuru kulturno- istorijskog spomenika. Lokalna samouprava je ponudila učešće kako bi se, zarad potreba nacionalne televizije, ovi objekti izmestili na neku od drugih postojećih pogodnih lokacija na Vršačkim planinama. Uprkos tome i zabranama Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva, RTS je oštećene zgrade ponovo stavio u funkciju. Vrščani su ostali nemoćni, kao i ovih dana.
|
S obzirom na to da nema novca ni za osnovnu zaštitu podnožja Kule, tačnije samo za pokrivanje još uvek otvorenih arheoloških iskopa, ne mogu da se obezbede, onda ne treba ni razmišljati o realizaciji projekta revitalizacije ovog utvrđenja. A ovaj lokalitet mogao bi biti osnova razvoja turizma celokupne regije, samim tim i upošljavanja Vrščana u toj privrednoj grani.
Ovaj srednjevekovni grad izgrađen je na visini od 400 metara, na prvom u nizu vrhova Vršačkih planina. Bademastog je oblika, dimenzija 40 puta 17 metara. Pretpostavlja se da je nastao u prvoj polovini 15. veka. Stručnjaci kažu da nije kao druga utvrđenja iz tog perioda podignuto za stanovanje i duži boravak. Služila je kao vojna postaja, o čemu verodostojno govori sačuvan platni spisak za posadu od 23 vojnika iz 1591. godine. Put od Dunava do Temišvara vodio je jedino kroz Vršac. Tvrđava je bila u funkciji odbrane od Turaka sve do 1456. godine kada su je prvi put osvajači zauzeli, odnosno, do 1552. godine, kada su Osmanlije osvojile ne samo Vršac, nego i sve do Temišvara. Međutim, nisu osvojili Erdelj, pa je utvrđenje dobilo novu, ujedno poslednju ratnu ulogu - čuvara granične linije prema toj oblasti. Iako ruinirano i odavno napušteno, 1701. godine, na osnovu Karlovačkog mira sklopljenog 1669. godine, Utvrđenje je potpalo pod ruku rušitelja. Teško je proceniti koliko su mu tada naudili, jer pisanih tragova nema, a najstarija sačuvana fotografija u Gradskom muzeju u Vršcu, iz 1891. godine na delovima bedema pokazuje oštećenja od miniranja.
Prvi radovi na zaštiti Vršačke kule obavljeni su 1894. godine. Prema pisanim podacima i 1933. godine preduzeti su određeni zahvati na kuli u cilju sprečavanja njenog propadanja. Vrščanka Smilja Kanački sačinila je „Elaborat za uređenje srednjevekovnog utvrđenja iznad grada i okolnih padina u istorijske i turističko rekreativne svrhe”, koji, nažalost, skoro da nije sproveden u delo. Opštinski odbor za zaštitu spomenika kulture pri vršačkom Muzeju pokrenuo je 1970. godine inicijativu za konzervaciju Branič kule. Tada su postavljeni podest za razgledanje i stepenište do vrha koji su do pre par godina bili u funkciji. U leto 1996. godine vojne građevinske mašine, praveći uzletnu stazu za paraglajderiste i parking, otkrile su do tada neotkrivene slojeve zidina. Obavešteni su Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu i Ministarstvo za kulturu Republike Srbije koje je obezbedilo novac za prve značajne arheološke istraživačke radove. Od te 1997. godine do nedavno, vršački muzej i Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, zajedno su sprovodili višegodišnji projekat iskopavanja i konzerviranja ostataka Vršačkog utvrđenja. Iskopavanja su završena pre tri godine, ali izostala je zaštita jednog od najlepših vidikovaca u Vojvodini. Posetiocima je zabranjen prilaz.
A. Čupić
|
|
|
„Neven” za male i velik
U 19. veku na ovim prostorima je izlazilo nekoliko listova za decu, a najbolji je bio “Neven-čika Jovin list”. Osmislio ga je i pokrenuo Jovan Jovanović Zmaj 1880. i uređivao ga do smrti, 1904. godine. Poslednji broj se pojavio 1908. a glasilo je ostalo zapamćeno kao temelj srpske literature za decu, koja je tek zadobijala identitet. Ovih dana pojavio se reprint-izbor tekstova iz “Nevena”, kao sećanje na 125. godišnjicu prvog broja, štampanog u Novom Sadu. Izdavač je “Dnevnik-Novine i časopisi”, uz suizdavače, Zmajeve dečije igre i Biblioteku Matice srpske. Dobro opremljenu i sadržajnu knjigu priredili su Pop D. Đurđev i Mita Golić.
Sam izbor rađen je po principu “za svakog po nešto”, upravo onako kako je i Zmaj osmišljavao priloge u “Nevenu”, trudeći se da u njemu budu zastupljeni tekstovi za svačiji uzrast. Prvenstveno-da zadovolje potrebe dece kako za igrom, zabavom i razonodom, tako i za novim znanjima. Ovu novinu su rado čitali i odrasli.
Zmaj je najširoj književnoj publici poznat kao pesnik. Međutim, njegov život, ispunjen porodičnim tragedijama, kao i i raznorodno stvaralaštvo, mnogo su slojevitiji. Stoga su se priređivači ovog reprinta potrudili da otkriju mnoge zanimljivosti tog životopisa.
Po mnogo čemu, Zmaj je bio čovek ispred svog vremena: kao autor prvog stripa, lutkarske predstave, prvog novinarskog teksta u stihovima, aforizma, razglednice. Sve to uz mnogo lepih i za današnju sajber-generaciju neobičnih ilustracija.
Tačno 99 godina posle prvog čika-Jovinog broja, “Neven” je ponovo počeo da izlazi u Novom Sadu, a prvi urednik je bio Miroslav Antić. Izdavač reprint-izbora “Neven-čika Jovin list”i danas objavljuje istoimeni, takođe popularan list za decu. R. L.
|
|
|
PREDSTAVLJEN NOVI SISTEM ODBRANE OD POPLAVA
Vodootporne ploče zaustavljaju visok vodostaj
Nova oprema za odbranu od poplava, osiječke firme Werkos, predstavljena je juče na Beogradskom keju. Oprema se sastoji od metalnih naslona i vodootpornih ploča, koje se postave na nasipu te štite od visokog vodostaja reke.
Kako je objasnila Maristela Mandarić iz osiječke firme, vodena barijera može da izdrži rečni talas visine do 75 centimetara, lako i brzo se postavlja, a može da se koristi nekoliko puta.
- Prednost ovakvog sistema je što se postavlja mnogo brže od džakova i vreća s peskom, može da se čuva, a rok trajanja mu je do 50 godina - kazala je Mandarić.
Upitana za vrednost ovog odbrambenog sistema, ona je navela da njegova početna cena jeste viša od kesa i džakova sa peskom, ali da duže traje, te je konačna cifra, kada se sve sabere i oduzme, “na strani Werkos sistema za odbranu od poplava.” Ona je dodala da su se vodootporne ploče pokazale veoma uspešno tokom prolećnih poplava u Hrvatskoj, te da ih je vodoprivredno preduzeće “Hrvatska Vode” već naručila.
Pored ovog, predstavljen je i sistem boksova za odbranu od poplava, koji se sastoji od velikih kutija u koje se sipa pesak.
Rukovodilac sektora za odbranu od poplava u “Vodama Vojvodine” Mirko Galonja kaže da je predstavljanje Werkos sistema dogovoreno kako bi stručnjaci iz ove oblasti videli savremeniji i praktičniji način odbrane od poplava.
Prezentaciju novog sistema odbrane od poplava organizovalo je Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, uz pomoć “Voda Vojvodine” i vodoprivrednog preduzeća “Šajkaška”.
Đ. B.
U planu podizanje keja
Izrada glavnog projekta za podizanje dela keja koji nije obezbeđen od poplava je u toku. Reč je o jednom delu obale kanala Dunav-Tisa-Dunav i potezu od mesta gde se kanal uliva u Dunav do Bulevara cara Lazara. Kako kaže Galonja, ukoliko sve bude teklo po planu, glavni projekat bi trebalo da bude gotov za oko mesec i po dana.
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 18. 10. 2006.
|
|
|
|
NA DNU
Drama Maksima Gorkog "Na dnu" u režiji Ljuboslava Majere premijerno se odigrava u petak 20. oktobra u Novosadskom pozorištu.
Reditelj Majera navodi da je jednočinka "Deca" koju je postavio pre 25 godina bila inicijalna kapisla koja ga je privukla tom autoru, temama, ljudima i problemima koje oni nose. Prema njegovim rečima, Gorki odlično poznaje ljude i oseća gde se gube moralne i etičke norme, kao i gde ih treba tražiti.
Majera dodaje da likovi u drami Maksima Gorkog, mada su daleko "na dnu", ipak ostaju ljudi. "Čini mi se da živimo vreme gde smo prestali da budemo ljudi a ovo bi po mom dubokom ubedjenju trebalo da bude bar mali memento da preispitamo neke svoje vlastite ljudske vrednosti i odnose prema ostalima i da pokušamo da napravimo tu hijerarhiju vrednosnog sistema u sebi samima".
U drami "Na dnu" angažovan je gotovo čitav ansambl Ujvideki Szinhaza, a glavne uloge igraju Atila Madjar, Andrea Jankovič, Agota Ferenc, Atila Nemet i student Zoltan Širmer. Prva premijera ove jeseni u Novosadskom pozorištu zakazana je za petak u 19 h. (021)
|
|