VOJVODINA – KORAK BLIŽE ILI KORAK DALJE OD EKONOMSKE SAMOSTALNOSTI?

Bitka za glas i pare

Priča o ekonomskoj samostalnosti Vojvodine stara je koliko i njena autonomija. Od austrougarskih vremena pa sve do potiranja izvornih nadležnosti Vojvodine u vreme Miloševićevog režima, a i sada kada referendum treba da ozvaniči novi ustav, novci su uvek bili glavni kamen spoticanja u odnosima centralnih i pokrajinskih vlasti. Tačka sporenja bila je na, naizgled, bizarnom mestu fiskalnih nadležnosti, prostom pitanju ko prikuplja i ko troši državne prihode, da bi ta dilema na kraju odvela do same suštine nesporazuma, a to su neslaganja oko toga da li je ekonomski efikasnija i politički stabilnija centralizovana ili decentralizovana država?
Da nije teško uporedivih društvenih, političkih i ekonomskih okolnosti, nesaglasju koje prati predreferendumsku atmosferu u Srbiji najlakše bi se moglo parirati jednostavnim poređenjem ekonomskog učinka Vojvodine posle 1974. godine, na vrhuncu njene finansijske samostalnosti, i Vojvodine posle „jogurta“, kada je njena autonomija svedena na tanke plate činovnika u Izvršnom veću APV, koje su u kovertama stizale iz Beograda.
Ustav iz 1974. doneo je Vojvodini, ako se izuzmu obaveze prema federalnoj državi, punu zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast. Sistem narodnih banaka omogućio je pokrajini da, kroz Narodnu banku Vojvodine, ima i delimičnu monetarnu vlast. Međutim, suština je bila u ekonomskoj samostalnosti, pa je period do 1989. godine u Vojvodini zapamćen kao vreme najvećeg razvojnog zamaha. Ne može se reći da je za to isključivo zaslužno ostvarenje željenog cilja – „naši novci u našem džepu“, jer nemerljiv je efekat obimnog korišćenja inostranih kredita, ali je činjenica da je izvršna vlast u Novom Sadu, na čijem je čelu bio Nikola Kmezić, prilično rezonski i efikasno koristila obimne strane zajmove.
Slamanje vojvođanske autonomije i besomučna centralizacija tokom Miloševićevog vremena, propraćeni su zastrašujućim ekonomskim rezultatima. Društveni proizvod Vojvodine 1989. iznosio je 6,095 milijardi dolara (3.100 dolara po stanovniku), da bi do 1999. skliznuo na 2,534 milijarde (1.269 dolara po stanovniku). Za samo deset godina Vojvodina je izgubila 58,43 odsto svog DP (1.831 dolar po stanovniku), dok je kumulirani gubitak, čak uz pretpostavku izostanka ekonomskog rasta, dostigao astronomskih 27,68 milijardi dolara.
Demokratske promene iz oktobra 2000. pobudile su velika nadanja da bi se ekonomski položaj Vojvodine mogao popraviti. U očekivanju novog ustava ponuđeno je prelazno rešenje – Omnibus zakon, kojim su neke od centralnih nadležnosti prenesene na pokrajinski nivo. Niko nije bio preterano zadovoljan, ni oni koji su nešto nerado davali, ni oni koji su, očekujući više, to nerado primili. Vojvodina je došla do neke vrste izvornih prihoda i svog budžeta, ali je struktura tih sredstava bila najslabija tačka pokrajinskog godišnjeg proračuna. Sam predsednik Izvršnog veća Vojvodine mr Bojan Pajtić je, obrazlažući osnove budžeta za 2006, primetio da nije dobro što transferna sredstva čine čak 60 odsto pokrajinskih prihoda.
Prihodna strana budžeta počivala je na četiri stavke: na 18 odsto poreza na dohodak građana od iznosa ostvarenog u pokrajini, 42,7 procenata poreza na dobit preduzeća iz Vojvodine, 15,5 milijardi dinara prenesenih sredstava (transfer iz budžeta Srbije) i drugim prihodima ostvarenim na teritoriji pokrajine. Rebalansom budžeta Vojvodine, koji je usvojen 13. septembra, planirani prihodi su dostigli 27,76 milijardi dinara. Najveću stavku predstavljaju transferna sredstva – 16,34 milijarde dinara (58,83 odsto), izvorni i ustupljeni prihodi su 7,13 milijardi (25,67 odsto), a prihodi ostvareni privatizacijom – 2,25 milijardi (8,10 procenata).
Predlog novog ustava Srbije, u članu 184. koji govori o finansijskoj autonomiji, predviđa izvorne prihode autonomnih pokrajina. Uz napomenu da će vrsta i visina izvornih prihoda odrediti zakonom, u tekstu se naglašava da budžet Vojvodine ne može biti niži od 7 odsto budžeta Srbije, te da će tri sedmine pokrajinske kase koristiti za finansiranje kapitalnih rashoda. Po rečima vojvođanskog premijera Pajtića, time je omogućeno da Vojvodina u svom budžetu već 2007. ima devet puta više novca.
No, pošto se zapravo ne zna vrsta i visina izvornih prihoda o kojima govori novi ustav, teško je izvesti novu budžetsku kalkulaciju. Rebalansom budžeta Srbije predviđeno je da državni prihodi u 2006. dostignu 521,3 milijarde dinara. U odnosu na ta sredstva, ovogodišnji pokrajinski budžet čini tek 5,32 odsto. Ako bi se pokrajinski godišnji proračun doveo u sklad sa ustavnim obećanjem, iznosio bi 36,5 milijardi. To predstavlja značajan skok od 31,45 procenata, ali je dramatično daleko od pominjanog devetostrukog povećanja. Verovatnije je da se rečena kalkulacija odnosi na razvojna sredstva koja će pripasti Vojvodini.
Osnovu Pokrajinskog fonda za razvoj čine privatizacioni prihodi – u 2006. iznosili su 2,25 milijardi dinara. Kako novi ustav propisuje da se tri sedmine (42,86 odsto) pokrajinskog budžeta mora usmeriti u kapitalne investicije, to bi značilo da će za te namene biti usmereno 15,63 milijarde dinara (195 miliona evra). Kada se imaju u vidu razmere višegodišnjeg neinvestiranje u Vojvodini, napredak je nesporan. E sad, da li bi mogao biti izraženiji, pitanje je za vojvođanske birače.
Tek, ne bez razloga potpredsednica Vlade Srbije u ostavci Ivana Dulić-Marković rekla je da se bitka za vojvođansku autonomiju dobija u Vojvodini, a i predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić je s nelagodom primetio da se u pregovorima o novom ustavu nije imalo dovoljno jakih aduta, jer su ljudi glasali tako kako su glasali. Dakle, bez snažnog izbornog argumenta, pokrajinski prihodi će zavisiti od zakona koje donosi politička većina u Beogradu, a ustavno pravo na finansijsku autonomiju od dobre volje iste te političke većine u Skupštini Srbije.
V. Harak

I Slovenija nam gledala u leđa Nevladina organizacija Forum V-21 izračunala je da je Vojvodina u periodu 1952-90. bila na samom vrhu po efikasnosti uloženog novca u tadašnjoj Jugoslaviji. Na 100 dinara bruto investicija ostvarivan je društveni prirast od 19,4 dinara. Druga je bila Slovenija sa 18,9 dinara, treća Srbija bez pokrajina sa 18,2 dinara a četvrta Hrvatska sa 17,2 dinara. Upečatljivost ovog pokazatelja ostaje u senci činjenice da je učešće bruto investicija u osnovna sredstva u društvenom proizvodu (DP), tokom razdoblja 1947-90. bilo najniže upravo u Vojvodini. Odnosno, efikasnost je bila visoka, ali su ulaganja bila izuzetno niska. U Forumu V-21 došli su dva zaključka: ulaganja su bila izuzetno niska baš u periodu kada se finansiranje vršilo iz centralističkih fondova i kada se o razvoju Vojvodine odlučivalo van nje, dok je veliki rast udela investicija u DP (40,5 odsto) zabeležen upravo kada se o njegovoj raspodeli odlučivalo u Pokrajini.

Kako da Banat ne ostane bez banatskog božura

Srbija je prepuna prirodnih lepota i retkosti, mada malo ko od nas može da se pohvali da ih je obišao ili zna gde su i šta ih krasi. Upravo u tim predelima, često skriveni od očiju javnosti, žive ili bolje reći jedva preživljavaju retke biljne i životinjske vrste, od kojih se mnoge nalaze na svetskim i evropskim listama ugroženih jedinki. Močvarna kopriva, banatski božur, šafranjika, jagorčevina, biljke su koje, ukoliko se nešto ne preduzme, mogu nestati ili jedva opstati, a slično je i s dropljom, stepskim sokolom, orlom krstašem ili beloglavim supom, govorimo li o pticama.
U Deliblatskoj peščari uočeno je nestajanje stepskih staništa, a tako i mnogih stepskih vrsta, što je posledica obrastanja tla žbunastom vegetacijom. Kako bi se u peščari sačuvalo i ponovo formiralo stanište stepske tekunice, stepskog sokola i orla krstaša, tokom prošle godine je organizovano čišćenje travnih površina od gloga. Na očišćenim površinama došlo je do povećanja brojnosti karakterističnih stepskih vrsta (stepski božur i šerpet) i registrovano je značajno, ali još uvek sporadično, prisustvo tekunica, što je važan preduslov povratka stepskog sokola i orla krstaša, kojima je ova vrsta glavni plen. Kako bi se travnate površine održavale, planirana je i ispaša u okviru ovog kompleksa, a pripremljeni su i objekti za prihvat pet jedinki autohtonog podolskog govečeta.
Na prostoru Deliblatske peščare se od 1995. godine stalno prati stanje populacije banatskog božura, ali su demografska istraživanja u 2004. godini ukazala na veoma kritično stanje populacije ove retke, ugrožene i zaštićene vrste. Višegodišnje opadanje broja reproduktivnih jedinki može dovesti do potpunog nestanka banatskog božura, te je lane preduzeto nekoliko akcija za poboljšanje uslova na staništu. Uklanjalo se i čistilo žbunasto bilje, kako bi se banatskom božuru omogućilo da ima što više prostora i svetlosti. Pošto je stanje ozbiljno, istražuju se mogućnost primene različitih metoda obnavljanja populacije (kultura tkiva i presađivanje na slična staništa na Deliblatskoj peščari), a prikupljen je materijal za pokušaj uzgoja kulture tkiva.
U Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine navodi se da je trogodišnji projekat rađen na prostoru Subotičke peščare posvećen revitalizaciji uništenih i oštećenih staništa prirodnih retkosti koja su preorana ili drugačije narušena još 2002. godine a revitalizacijom, koja daje dobre rezultate, obuhvaćeno je 200 hektara stepskih i livadskih površina. Proces obnavljanja stepskih površina teče mnogo sporije, ali je kombinacijom redovnog košenja i ispaše uspešno sprečeno širenje korovskih vrsta. Degradacijom stepskih površina uništena su i staništa slepog kučeta, ali se sada posle revitalizacije očekuje masovniji povratak ove vrste na prostore Subotičke peščare. Uništavanje staništa slepog kučeta posledica je ubrzane industrijalizacije, širenja naselja, intenzivnih agrotehničkih mera i razvoja šumarstva na prostoru Vojvodine, pa se prisustvo ove vrste svelo se na Deliblatsku peščaru, delove Subotičko-Horgoške peščare i obodne delove Fruške gore. Tokom 2005. godine u okviru projekta “Monitoring populacija retkih i ugroženih vrsta sisara na području Vojvodine”, potvrđeno je da na prostoru Subotičke peščare postoje samo četiri registrovana mikro-lokaliteta sa ukupno 9 jedinki ove vrste.
U Crvenoj knjizi flore Srbije šafranjika je kategorisana kao kritično ugrožena vrsta. Jedino poznato nalazište ove vrste nalazi se na području Subotičke peščare. Stoga je prošle godine pokrenut projekat kartiranja staništa, procene brojnosti populacije, kao i procene ugrožavajućih faktora, kako bi se zaštitila ova prirodna retkost.
Močvarna kopriva se nalazi na spisku Crvene liste flore Srbije, a najviše je ima na Obedskoj bari i Zasavici. U vreme visokog vodostaja (kasno letnji i jesenji period) tu ima svega 100-200 ovih biljaka, dok se u sušnim godinama, kada se voda povuče i na tresetnoj podlozi, evidentira i preko 200.000 jedinki. Novi nalaz močvarne koprive, sa svega desetak jedinki zabeležen je na Beljanskoj bari. Barska paprat, koja je vodi kao kosmopolitska vrsta, u Srbiji je zaštićena i klasifikovana kao ugrožena ranjiva vrsta zbog nestajanja močvarnih i tresetnih staništa. Najbrojnije njeno nalazište je na Kraljevcu kod Deliblata, zatim na Gornjem Podunavlju, Starom Begeju - Carskoj bari, Jegričkoj i Beljanskoj bari.
U Vojvodini se prati i brojnost zlatovrane, ptice koja je ugrožena intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje i krčenjem šuma. Gnezdi se samo na severu Bačke i Banata (20-25 parova) i na manjem broju lokaliteta u istočnoj Srbiji. Stepski soko je globalno ugrožena vrsta. Procenjuje se da na teritoriji Srbije živi svega 50 parova, a većina se gnezdi na dalekovodima i gnezdima preuzetih od drugih ptica. Locirana su sva gnezda na dalekovodima, lovna teritorija i vrsta plena u Vojvodini. Problem gnežđenja ove vrste na dalekovodima predstavljen je odboru direktora PD “Elektrovojvodina”kako bi se na dalekovodima postavila pogodne platforme za gnežđenje.
Najveća gnezdilišna kolonija malog kormorana, ptice koja je prava prirodna retkost, u Vojvodini se nalazi na prostoru Dubovačke bare (južni Banat). Procenjeno je da ih ima svega 150-190 parova, te se i dalje traže pogodna staništa za ovu vrstu u Vojvodini. Prošle godine stručne službe su nastavile akciju zaštite orla krstaša na području Srbije. Kod dva gnezdeća para registrovana su tri mladunca, a Pokrajinski sekretarijat za životnu sredinu je na širem području NP Fruška gora finansirao izgradnju pet veštačkih gnezda za ove ptice.

Ko seče bor seče i skakavca Pančićev skakavac je reliktna i endemična vrsta vlažnih reliktnih šuma crnog bora i crnjuše srednjeg toka reke Drine. Registrovan je na 11 lokaliteta (planina Tara, istočna padina Zlatibora i okolina Višegrada, BiH). Glavni razlog ugrožavanja ove retke i reliktne vrste je uništavanje njihovih staništa, odnosno seča šuma crnog bora i vađenje panjeva, jer se larve pančićevog skakavca prezimljuju samo u panjevima crnog bora.

Poklon za rođendan i prisajedinjenje

Spomenik vođi novosadskih radikala u pretprošlom veku i novinaru Jaši Tomiću trebalo bi da bude postavljen do kraja oktobra ili u toku novembra, saznaje “Dnevnik”. Odbor za podizanje spomenika, na čijem je čelu funkcioner Srpske radikalne stranke i direktor Zavoda za izgradnju grada Igor Mirović, trebalo bi da se odluči između dva datuma, 23. oktobra, kada je Tomić rođen, ili 25. novembra, kada je 1918. godine Vojvodina prisajedinjena Srbiji, jer je Tomić u ovom događaju imao značajnu ulogu.
- Na osnovu idejnog rešenja pokojnog vajara Aleksandra Zarina, koji je prihvaćen po pozivnom konkursu iz 1993. godine, odlučeno je da skulptura bude izvajana po ideji Zarinove kćerke Tatjane i vajara Miroslava Stamenkovića - izjavio je za “Dnevnik” predsednik Skupštine grada Zoran Vučević, koji je član Odbora za podizanje spomenika.
Spomenik će biti postavljen ispred Zbirke strane umetnosti Muzeja Novog Sada, u Dunavskoj ulici ispred broja 29.
- Kip će biti visok 2.30 metara, biće postavljen na samom kraju zelene površine ispred Zbirke, kojoj će leđima biti okrenut, a gledaće na kuću s brojem 14 u kojoj je Tomić živeo - izjavio je za “Dnevnik” istoričar u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Đurađ Jakšić.
Inicijativa za podizanje spomenika Jaši Tomiću pokrenuta je još 1993. godine, kada su na vlasti u Novom Sadu, uz SPS, bili radikali, da bi 2004. ona bila obnovljena, a u junu ove godine, odbornici Skupštine grada, konačno je usvojili.
Mišljenja Novosađana u vezi postavljanja spomenika Jaši Tomiću su podeljena, od onih koji to podržavaju, govoreći da je “on svojim političkim delovanjem obeležio početak 20. veka”, do onih da “čovek koji je ubio Mišu Dimitrijevića ne zaslužuje spomenik”. Pojedini sugrađani su čak sarkastično predlagali da bi gradske vlasti Tomićev kip mogle da postave u Ulici Miše Dimitrijevića. To mesto, kažu oni, možda bi bilo najprimerenije.
S. Ignjatović

„Branik”, „Zastava” i Dimitrijević Jaša Tomić, političar, novinar i književnik rođen je u Vršcu, gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Temišvaru i Kečkemetu. U Beču i Pragu studirao je medicinu, da bi potom prešao na Filozofski fakultet, odsek za istoriju. Uređivao je listove “Srpsko kolo” i, u to vreme najuticajniju “Zastavu”, koju je osnovao Svetozar Miletić. Osnivač je Celokupne narodne slobodoumne stranke, koja je 1891. godine preimenovana u Radikalnu stranku. Tomićevu novinarsku karijeru, pored tekstova kojima je zagovarao nacionalne slobode i prava Srba u Austro-ugarskoj monarhiji, obeležilo je rivalstvo sa liberalnim novinama “Branik”, koji je uređivao Miša Dimitrijević. Vremenom su sukobi prerasli u lične. Sukob između dva novinara kulminirao je nakon što je Dimitrijević u svom listu objavio ljubavna pisma Tomićeve žene, Milice, kćerke Svetozara Miletića, koja je ona pre udaje za Tomića pisala svom bivšem vereniku. Na Tucidan, 4. januara 1890. godine, Tomić je na železničkoj stanici prišao Miši Dimitrijeviću i ubo ga nožem, a ovaj je podlegao ranama. Tomić je 1889. godine osuđen na sedam godina zatvora. Posle oslobođenja 1918. godine izabran je za predsednika Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu, gde je 25. novembra proklamovao otcepljenje Bačke, Banata i Baranje od Ugarske i prisajedinjenje tih krajeva Srbiji.

LAŽNA DOJAVA O BOMBI
Zbog lažne dojave da je u Master centru Novosadskog sajma postavljena bomba, na pola sata je prekinuta međunarodna informatička konferencija 'Sinergija 06'. Policija je brzo ispraznila centar, koji su pretražile specijalne ekipe i, nakon što je utvrdjeno da je dojava bila lažna, odobrila nastavak manifestacije. Portparol novosadske policije, Stevan Krstić, rekao je da je policija pretražila sve prostorije i obavila kompletnu kontrolu objekta, i da nije pronašla ništa sumnjivo. (021)