Vojvodina najstarija u Evropi

Savetovanje o gerontološkim centrima

Vojvodina je suočena s dva demografska problema: s jedne strane je nizak natalitet, a s druge visoka tendencija starenja stanovništva. Podaci iz 2002. godine govore da je u ukupnom broju stanovnika Vojvodine 15,9 odsto starijih od 65 godina, pa ovo područje spada u najstariji deo Evrope. Ovaj, ali i niz drugih problema vezanih za ovu socijalnu grupu, bili su povod da se u Skupštini AP Vojvodine organizuje savetovanje na temu „Gerontološki centri Vojvodine“.
- Naš zadatak je briga o svim socijalnim slojevima društva, a posebno o onim najosetljivijim, odnosno o deci i starima - rekao je predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš. - Stari su često diskriminisani, imaju nizak životni standard, nisu uvek u prilici da dobiju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i negu... Zato pokrajinska administracija mora da preduzme sve kako bi im pomogla onoliko koliko je u mogućnosti i koliko je u njenoj nadležnosti.
Po rečima potpredsednice Skupštine primarijusa Branislave Belić, koja je organizator ovog savetovanja, u Vojvodini postoji duga tradicija brige za stare, a prvi gerontološki centar potiče još iz prve polovine 18. veka i osnovan je u Novom Sadu kao bolnica.
- Osnova za organizovanje ovog savetovanja je višegodišnji trud ljudi koji se bave ovom problematikom i rade u ustanovama koje zbrinjavaju stare - rekla je dr Belić. - U svakom savremenom društvu posebna pažnja se pridaje stvaranju uslova za bolji život starih, pa ovakav skup i grupisanje podataka otvaraju mogućnost za bolji razvoj postojećih i otvaranje novih i savremenih centara.
Na savetovanju, na kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika, govorili su recenzent monografije prof. dr Branislav Đurđev, prof. dr Jovan Vukadinov na temu „Starenje i starost“, prof. dr Pavle Pantelinac o najčešćim internističkim bolestima u gerijatriji, prof. dr Gordana Devečerski o sveobuhvatnoj gerijatrijskoj proceni, Janko Drča o radu i razvoju ustanova socijalne zaštite starih lica i Jožef Kočiš o sistemu socijalne zaštite u Mađarskoj.
Objavljena je i monografija „Gerontološki centri Vojvodine“, štampana na srpskom, mađarskom, rumunskom, nemačkom i engleskom jeziku.
J. Barbuzan

ZAPUŠTENIM ULICAMA NOVOG SADA (8)

Petrovaradinski trotoari iz doba Marije Terezije

- Od 150 miliona dinara, koliko je potrebno da bi se MZ “Petrovaradin” dovela u urbanistički red, Grad je ove godine investirao samo 12 miliona, od čega je tek polovina realizovana - kaže za “Dnevnik” predsednik Saveta ove MZ Petar Mudri i dodaje da u investicije Grada nije ušlo ništa od onoga što je MZ zahtevala, već je ZIG samoinicijativno u program uvrstio stavke koje građanima Petrovaradina nisu ni među prvih deset na listi prioriteta.
- Urađena je samo projektna dokumentacija za saobraćajne površine i javnu rasvetu u Ulici Tome Maretića, posao koji ZIG sam plaća - tvrdi Mudri. On podseća da ni aktivno učešće građana koji se se zalagali da im se uredi prostor na kojem žive nije pomoglo.
- Oko 25.000 žitelja Petrovaradina, potpisalo je čak 31 peticiju i uputilo ih na adrese nadležnih službi u gradu, ali da odgovora nije bilo - kaže Mudri.
U ovom delu grada, spisak neasfaltiranih ulica duži je od rekonstruisanih, a kolovozi su u veoma lošem stanju zbog teškog kamionskog saobraćaja, dok su u sporednim ulicama putevi gotovo potpuno uništeni, a trotoari, koji potiču još iz vremena Marije Terezije, izgrađeni uglavnom od starih cigala, više se ne mogu koristiti. Iako je preko potrebno asfaltirati ulice na celoj teritoriji opštine, kao prioritet, Savet je izdvojio izgradnju pešačke staze od Ulice patrijarha Rajačića, dužinom Ulice Ostrovskog, sve do Oficirske plaže i Dunavskog keja. Ovaj pravac je veoma prometan, jer ga koriste deca koja idu na plažu.
Takođe je neophodno dograditi pešačku stazu na nadvožnjaku na Karlovačkom drumu zbog bezbednosti pešaka. Ipak, kao najbitniju stavku u Savetu izdvajaju Reljkovićevu ulicu, koja bi kompletno trebalo rekonstruisati već ove godine, što se možda i desi, sudeći po izjavama direktora Zavoda za izgradnju grada Igora Mirovića, koji je više puta javno obećavao da će ova ulica biti sređena.
Da bi se trajno i konačno rešio problem prolaska teškog kamionskog i drugog tranzitnog saobraćaja kroz naselje, potrebno je izgraditi zaobilaznicu oko Petrovaradina, za koju već postoji projekat. Dok taj posao ne bude okončan, Savet Mesne zajednice upozorava da se stanovnici moraju zaštiti postavljanjem semafora i ograničavanju brzine vozila. Naročito je važno da se vozači sporije voze kod OŠ “Jovan Dučić”, kao i kod pijace gde su saobraćajnice veoma prometne. Mudri predlaže da se brzina kretanja vozila sa 50 kilometara na sat smanji na 40.

„Kad se razreže budžet, nas nema nigde” - Nemamo na ulicama asfalt, pored kuća staze, uličnu kanalizaciju, telefonske priključke i gas u pojedinim delovima grada, kablovsku televiziju, telefonske govornice - navodi u pismu upućenom “Novosadskoj hronici” Svetlana Kovačević. Ona podseća da je vlast obećala jednak tretman za sve delove grada a najviše novca se ulaže u one koji su juče divlje izgrađeni i nisu još legalizovani kao što su Sajlovo i Veternička rampa. Čitateljku zanima i šta je sa Starim Majurom, gde nije bilo bitnijih ulaganja još od vremena Marije Terezije. - Kada se razreže budžet za Novi Sad, mi nismo nigde, mi ne postojimo. Zanima me u kojem gradu živim i ko je moj predstavnik? - pita se Kovačević.

VOJVODINA I NOVI USTAV

Ni Z od zakonodavne, ni S od sudske...

Vojvodina po novom ustavu nema definisanu ni zakonodavnu, ni izvršnu, ni sudsku vlast, ocenila je juče profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Marijana Pajvančić.
- Novim ustavom predviđeno je da Skupština Vojvodine donosi odluke koje su podzakonski akti i koji moraju biti u saglasnosti sa zakonom i ustavom. Ustav ne definiše postojanje izvršne vlasti u Vojvodini, već bi to trebalo da reguliše budući pokrajinski statut. Međutim, šta ukoliko pokrajinski statut ne dobije saglasnost Skupštine Srbije, kao što predviđa novi ustav?! Vojvodina tada faktički ostaje bez izvršne vlasti, jer u predlogu ustava nisu navedena rešenja za takvu situaciju - rekla je Marijana Pajvančić na okruglom stolu “Vojvodina i pregovori o Kosovu” u Novosadskoj novinarskoj školi.
Ona je ukazala i na to da Vojvodina neće imati bilo kakav uticaj na izbor sudija u najviše sudske organe, budući da je tekst novog ustava definisao tek određeni broj mesta za sudije koje dolaze sa teritorije Vojvodine.
Potpredsednik PIV Tamaš Korhec je rekao da je Vojvodina po predlogu novog ustava dobila zapravo autonomiju pod starateljstvom.
- Skupština Srbije će zakonima definisati šta su oblasti od pokrajinskog interesa, čime se ostavlja širok prostor da se zakonima ograničava pokrajinska autonomija - objasnio je Korhec.
Po njegovim rečima, prilično je neuobičajeno ustavno rešenje kojim se Vojvodini garantuje 7 procenata republičkog budžeta. Bolje bi bilo da su navedeni neki drugi parametri, ali svakako da je i ovo bolje nego da nema ni tog rešenja, kazao je Korhec. S druge strane, član Predsedništva G17 plus Zoran Subotički smatra da Vojvodina u ovom trenutku nije spremna za viši stepen autonomije od one koju joj predviđa novi ustav Srbije. On je naveo da je on plod kompromisa partijskih elita i da je autonomija Vojvodine maksimum koji se mogao postići u preseku tih kompromisa.
Subotički je istakao da će vremenom viši stepen vojvođanske autonomije dobiti svoju šansu, ali da je potrebno strpljenje.
D. Kolundžija

ČITANJE USTAVA

NVO: Bojkot

LDP: Ustav nije građanski, već partijski

Autonomaši definitivno bojkotuju referendum

DSVM: Ne

SVM: Odluka nakon razgovora s članstvom

KOLIKO JE MLADO TVOJE SRCE?
Pregledima Novosađana, na kojima se meri visina, težina, obim struka, pritisak i šećer u krvi, lekari Doma zdravlja obeležavaju Svetski dan srca. Pregledi se održavaju na Spensu, u mega marketu "Rodić", na Železničkoj stanici i u Gradskoj biblioteci, i traju od 10 do 17 sati. Svetski dan srca se obeležava pod sloganom "Koliko je mlado tvoje srce?". (021)