POLOŽAJ VOJVODINE U CENTRU PAŽNJE ANTIREFERENDUMSKIH NAJAVA

„A da skoče malo do Haga...”

Zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić nedosmisleno je upozorio da će radikali bojkotovati referendum ukoliko u nacrtu novog ustava Srbije bude definisano da Vojvodina ima svoj ustav i da donosi zakone. Po njegovim rečima, spornim odredbama “od Vojvodine se pravi novo Kosovo” i zato, kako je rekao, radikali neće građane pozvati na referendum. S druge strane, u slučaju da novi najviši pravni akt Srbije ne bude u skladu sa evropskim standardima, odnosno ne definiše na valjan način ljudska, manjinska i kolektivna prava, kao i autonomiju Vojvodine, mogući bojkot najavili su i lider SVM-a Jožef Kasa, kao i spiker Skupštine AP Vojvodine, inače zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš.
– Što se tiče najave radikalskog vrha, njima bi bilo bolje da bojkotuju Srbiju i pridruže se u Hagu svom partijskom šefu, jer bi tada Srbija mirno mogla da krene putem Evrope lišena muka života s njima. Ponavljam, mislim na rukovodstvo SRS a ne njihove birače, jer građani koji su za njih glasali jasno je da su bili obmanuti njihovim lažima o nebeskom narodu, granicama kod Karlobaga i Virovitice, hlebu za tri dinara... – izjavio je Kostreš za „Dnevnik”. – U svakom slučaju, mora biti jasno da mi nećemo dozvoliti da se radikalske ucene prelome preko leđa Vojvodine. Vojvodina ne sme da bude taoc manipulacija i politikanstva. Naprosto, Srbija novim ustavom treba da se odluči da li želi da ide u pravcu Evrope, ili hoće da ostane u koordinatama Miloševićevih standarda. Jer, ako je ovo drugo po sredi, onda nam novi ustav ni ne treba.
Po oceni potpredsednika SPS-a Dušana Bajatovića, donošenje novog ustava nije pijačno pitanje koje bi se moglo rešiti tokom par minuta cenkanja. Stoga on na sve dosadašnje najave bojkota pre gleda kao na obraćanja zainteresovanih stranaka svom biračkom telu nego na ozbiljnu političku strategiju, tim pre što je, kaže, za očekivati da zbog ozbiljnosti situacije na kraju ipak bude postignut puni konsenzus oko ustavnog teksta.
– Sasvim je realno da relevantne političke partije, dakle one koje zaista imaju ozbiljan uticaj na biračko telo, postignu dogovor oko ustava, i stranke poput LSV ništa tu bitno ne mogu poremetiti. Uostalom, kada je reč o Vojvodini, tu samo naizgled postoje razlike kod onih koji zapravo odlučuju. Jer, svi se slažu da autonomija Vojvodine ničim ne sme da ugrožava državu Srbiju, koja mora imati mogućnost supervizije. A unutar tog okvira, ma kolike naizgled bile razlike, uvek je moguće pronaći kompromisno rešenje. Rečju, sve što se dešava na tom antireferendumskom planu može da se svede na ono: mnogo buke ni oko čega – zaključio je Dušan Bajatović.
M. Stajić

BAHAT ODNOS VLADE PREMA EKONOMSKIM INTERESIMA VOJVODINE

Prazna limenka, drug s tompusom u njoj

Mnogo toga u odnosima Beograda prema Vojvodini podseća na onu komičnu epizodu iz crtanog serijala o tajnom agentu Alanu Fordu. Realizujući genijalnu ideju ser Olivera o izradi novčanice od 10 dolara, grupa TNT je prilježnim radom uspela da napravi banknotu zadivljujućeg kvaliteta, ali se usput pojavio nemali problem. Sama izrada je koštala 22 dolara, pa je nađeno solomonsko rešenje - nominalna vrednost novčanice je podignuta na 32 dolara.
Aktuelna priča s ugovaranjem koncesije za izgradnju autoputa Horgoš - Požega u mnogome podseća na duhovite epizode iz života čuvene grupe TNT. Potencijalnom koncesionaru se nudi deonica puta koja je već izgrađena i otplaćena, ne bi li je on produžio i doveo do nečijeg zavičaja. Višemesečno natezanje vojvođanskih organa i Vlade Srbije, odnosno nadležnih ministarstva, kulminiralo je nedavnim izlaskom predsednika Skupštine Vojvodine Bojana Kostreša na autoput kod Novog Sada i njegovim upozorenjem da Pokrajina nije kolonija i da se pare iz nje ne mogu izvlačiti, a da se ona ne pita. Po njegovim rečima, deonica je izgrađena od vojvođanskih para i krediti su u potpunosti vraćeni. Zašto se i deonica do Požege ne gradi iz kredita, već se investitoru daje mogućnost ubiranja koncesije i na onome što je izgrađeno i što je neko već otplatio?
Bez obzira na oštar ton koji je upotrebio predsednik vojvođanskog parlamenta, izrečeno nije izazvalo preveliko uzbuđenje u vrhu državnih vlasti. Kostrešu je, posredno, odgovorio zamenik ministra za kapitalne investicije Miodrag Jokić. Po njegovim rečima, bespredmetno je sada postavljati pitanje koncesije, jer o tome postoji zakon. Što se tiče Kostreševe primedbe da su građani Vojvodine u potpunosti otplatili kredit, zamenik je ustvrdio da je to samo delimično tačno, jer su svi građani Srbije bili u obavezi da otplaćuju rate za autoput.
Tanki argument zamenika Jokića slikovito govori o tome kako se u Beogradu doživljava Vojvodina. Proizilazi da bi ovdašnji građani mogli i morali da plaćaju veće poreze, ako bi, je l da, takva politika bila pokrivena zakonom, i još da im se osporava poreski učinak. Jer šta vredi što pokrajina, koja površinom i populacijom čini četvrtinu ili petinu države, puni više od dve petine budžeta, ako joj se ležerno može saopštiti da su autoput na njenoj teritoriji otplaćivali svi!? Mada trapava argumentacija bode oči, nije problem samo u njoj. Problem je u činjenici što predsedniku najvišeg organa vlasti u Pokrajini odgovara zamenik ministra, i što se s Novim Sadom može razgovarati mrzovoljno i preko ramena.
Nedavno su u Pokrajinskom Izvršnom veću saopštili da privatizacioni prihodi koji čine finansijsku osnovu Fonda za razvoj Vojvodine, stižu neredovno i nepregledno. Mada je dato javno obećanje da će se 50 odsto ostvarenih privatizacionih prihoda vraćati u Pokrajinu, i to pretočeno u propis, još uvek nema nikakvog automatizma i transfer novca zavisi od dobrog raspoloženja nekog činovnika u Ministarstvu finansija. Kad iz Novog Sada zavape da Fond za razvoj mora malo da prikoči sa finansiranjem jer se pojavio zastoj u punjenju njegove kase, onda iz Beograda stigne objašnjenje da imaju lošu evidenciju i da je već uplaćeno više nego što bi trebalo.
U toj sali krivih ogledala, izgleda, najbolje se snalazi ministar finansija Mlađan Dinkić. Bez imalo ustručavanja on je objasnio da će iz Nacionalnog investicionog plana prosečno najviše povući istočna Srbija (265 evra po stanovniku), zatim južna i zapadna Srbija (224 odnosno 162 evra), dok će Beograd i Vojvodina dobiti najmanje (130 evra po stanovniku). Takva strategija brani se potrebom ravnomernijeg regionalnog razvoja i s te strane joj se teško može staviti bilo kakva zamerka. Međutim, struktura razvijenosti Srbije tokom poslednje decenije dramatično je izmenjena. Među 20 najrazvijenijih komuna, i to ne u samom vrhu, nalaze se samo Novi Sad, Apatin, Vršac i Beočin, ali se zato na samom dnu mogu naći i vojvođanske opštine (Alibunar, Opovo, Plandište, Žitište, Bela Crkva, Irig). Teško je zamisliti da u Ministarstvu finansija nemaju te podatke, ali se izgleda oni stavljaju u stranu i prednost daje interesantnijim pokazateljima. To su one zanimljive tabele koje govore o naplativnosti poreza u opštinama Srbije.
Mada su podaci iz oktobra 2001. godine, osnovano se može pretpostaviti da na tom planu nije došlo do značajnijih promena. Među 25 najažurnijih komuna nalazi se čak 18 vojvođanskih opština, što je kreatorima Nacionalnog investicionog plana, verovatno, moglo poslužiti kao dobro obrazloženje za škrto odvrtanje razvojnog ventila prema Vojvodini: “Da nemaju, zar bi plaćali porez”!?
Neshvatljivo je što se bahat odnos prema ekonomskim interesima Vojvodine intenzivirao baš kada se u središtu pažnje našla zalaganja za suštinsku autonomiju. Umesto da se širokim gestovima dobre volje potvrđuje značaj i vrednost autonomije, sve više se servira forma bez sadržaja.
Na samom vrhuncu nacionalističke euforije u Hrvatskoj prodavane su limenke na kojima je pisalo “Čist hrvatski zrak”. Kad bi kupac otvorio limenku, mogao se uveriti da u njoj nema ničega. Odnos prema autonomiji, ali i rasprave koje se na srpskoj političkoj sceni vode na tu temu, realnom čine opasnost da pri otvaraju limenke sa natpisom “Suštinska autonomija” iz nje iskoči onaj Miloševićev drug i saborac s tompusom u ruci i podvikne: “Kakva autonomija i ovo im je previše”!
Vladimir Harak

KAKVU VODU PIJU VOJVOĐANI

Arsena ima, nafte baš i ne

Vodosnabdevanje u Vojvodini, posebno poslednjih petnaest godina, otežano je zbog lošeg održavanja, nedostataka odgovarajuće opreme i delova, kao i nedovoljnih ulaganja u vodovodne mreže i postrojenja, a sve prisutniji je problem lošeg kvaliteta vode za piće. Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, u čak 38 od ukupno 45 vojvođanskih opština voda ne odgovara propisanim normama, zbog odstupanja bar jednog parametra definisanog Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće. Generalno gledano, najlošiji kvalitet vode ima Banat, gde se, posebno u srednjem i severnom delu, pojavljuje „žuta voda“ iz dubljih slojeva. U ovom delu Vojvodine svega 25 odsto stanovništa pije ispravnu vodu. Neznatno bolja situacija je u Bačkoj, gde se procenjuje da oko 30 odsto stanovništva pije kvalitetnu i ispravnu vodu. U pojedinim vodovodima i bunarima ove regije registrovana je povećana koncentracija gvožđa, mangana, amonijaka, ali i veoma opasnog arsena. Ispitivanja su dokazala da voda na području Srema, osim Beočina, ima znatno bolji kvalitet nego u ostalim delovima Vojvodine. Analize pokazuju da je voda u izdanima aluvijalnih naslaga većih reka, kao prve izdani, pogodna za pripremu vode za piće. Od ukupno zahvaćene podzemne vode na teritoriji Vojvodine oko trećine se podvrgava tretmanu na postrojenjima za pripremu vode za piće, odnosno u fabrikama vode, kojih u Pokrajini ima 14. Međutim, postojeća postrojenja nisu garancija da će se postići zakonom propisani kvalitet vode za piće. Uređaji su uglavnom projektovani za preradu sirove vode u cilju smanjivanja sadržaja gvožđa, mangana i amonijaka. U Subotici se, osim pomenutih elemenata, radi i na snižavanju koncentracije arsena, koji je prisutan u sirovoj vodi kao rezultat prirodnih osobina vodonosnog sloja tla. Snabdevanje vodom za piće u Vojvodini se obezbeđuje zahvatanjem podzemnih voda iz svih izdani, od 12 do 230 metara, a procenjuje se da u 45 opština ima oko 1.750 bunara. Postoji 307 vodovoda, od kojih je 157 u nadležnosti javnih preduzeća, a 150 u nadležnosti mesnih zajednica, dok je bez vodovoda 71 naselje (ukupno zahvatanje vode za potrebe vodosnabdevanja je oko 6.600 litara u sekundi). Na najvećem broju izvorišta podzemnih voda koriste se duboki vodonosni slojevi, koji su praktično zaštićeni od zagađenja s površine terena i predstavljaju neobnovljive resurse. Zagađenja s površine nastaju tamo gde se podzemne vode zahvataju iz vodonosnih sredina, a koje su u hidrauličkoj vezi, odnosno direktnom kontaktu s površinom terena. Recimo, česta je pojava da nakon priključenja na vodovodnu mrežu, domaćinstva, pogotovo u manjim mestima, svoje bunare pretvaraju u septičke jame, čime se trajno zagađuje podzemna voda. Bunari s horizontalnim drenovima (takozvani reni-bunari) koji se, recimo, koriste u Novom Sadu, u velikoj meri se napajaju rečnom vodom i prirodnom infiltracijom, te kvalitet površinskih voda direktno utiče i na kvalitet vode za piće. Takav tip izvorišta predstavlja obnovljiv resurs i primer za striktno planiranje zaštite kvaliteta vodotoka i pravilno upravljanje slivnim područjima. Analiza hemijskih karakteristika podzemnih voda u Vojvodini, koja je urađena po rejonima (Bačka, Banat i Srem) i tipovima izdani, pokazala je da se odstupanja javljaju mestimično, i to u povećanom sadržaju gvožđa, mangana, amonijaka, huminskih materija, u odnosu na propisani kvalitet vode za piće. Od ukupno zahvaćene podzemne vode, u Vojvodini se trećina podvrgava tretmanu u postrojenjima za preradu vode za piće u 14 fabrika vode (Novi Sad, Subotica, Apatin s Bezdanom i Sontom, Bačka Palanka, Bečej, Titel, Sombor, Pančevo, Kovin, Sremska Mitrovica, Ruma i Beočin). Treba naglasiti da od 463 naselja u Vojvodini, samo 44 imaju sisteme za odvođenje otpadnih voda. Oko 30 odsto domaćinstava je priključeno na kanalizacionu mrežu, a postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda postoje u samo 14 opština i naselja, od kojih mali broj funkcioniše dobro i kvalitetno. A. Brzak

Barijera brani izvorište

LORIST OD UTORKA
Novu sezonu sajamskih manifestacija na Novosadskom sajmu, otvoriće u utorak, 26. septembra, 39. međunarodni sajam lova, ribolova i sporta-Lorist, na kojem će nastupiti oko 300 izlagača iz Srbije, regiona i Evrope. Na Loristu će se do 1. oktobra, održati i međunarodni sajmovi nautike, hortikulture i ekologije. Tu sajamsku manifestaciju upotpuniće i izložbe ribolovačkih i lovačkih trofeja, Mađunarodna izložba pasa svih rasa CACIB, berza sitnih životinja i kućnih ljubimaca, kao i pokazna vežba specijalne jedinice Vojske Srbije. Ulaznice za sajam biće 250 dinara, osim za subotu, 30. septembra, kada će koštati 300 dinara. (Beta)