POKRAJINSKA VLAST NAJAVLJUJE BUNT UKOLIKO U NOVOM USTAVU NE BUDU PROŠIRENE INGERENCIJE APV

Vojvodina ne sme biti kolateralna šteta

– Skupština Vojvodine ima jasan stav u vezi s ustavnim položajem Vojvodine i nacionalnim zajednicama koje u njoj žive, mada nam nije omogućeno učešće u radu ustavne komisije.
Normalno je da smo za dijalog s predstavnicima Vlade i Skupštine Srbije, ali da bi toga bilo, za to moraju biti i tamo, u Beogradu. Mi ovde možemo da govorimo o tome da želimo da Vojvodina ima prave evropske vrednosti i da bude razvijena evropska regija u Srbiji, što nije samo naš već i interes cele Srbije, ali nam je za to neophodna podrška republičih vlasti, koje moraju uvažavati vojvođanske specifičnosti. Dakle, ako ova zemlja zaista želi da donese evropski, demokratski i decentralizovani ustav, mora uvažavati i interese Pokrajine – izjavio je za „Dnevnik“ potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, napominjući da nema informaciju o tome da je Demokratska stranka, po pitanju dosta široke pokrajinske autonomije, odstupila od ustavnog predloga koji je sačinio ekspertski tim predsednika Srbije Borisa Tadića, napravivši time ustupak prema predlogu Vlade, ali i zahtevu radikala, koji za Pokrajinu predviđaju daleko manje ingerencije.
Naime, član skupštinskog pododbora za ustavna pitanja iz redova Demokratske stranke Srbije Dejan Mikavica je prethodno izjavio da konačno usaglašavanje ustavnog teksta očekuje već sledeće nedelje, čemu je doprinelo „odstupanje DS-a i SRS-a od prvobitnih pozicija u odnosu na izbor predsednika Republike i političko-teritorijalnu organizaciju“. On je pri tom izrazio uverenje da „demokrate neće sebi dozvoliti da zastupaju stavove LSV-a i LDP-a“ glede pokrajinske autonomije.
– Stav DS-a po tom pitanju je bio veoma jasan i ustavni predlog tima predsednika Republike smo smatrali veoma dobrim polazištem, ali nemamo detaljnije informacije o tome da se od toga odstupilo, odnosno šta je do sada usaglašeno i u kojem pravcu se trenutno kreće pisanje novog ustava. Želim da verujem da ćemo na kraju tog procesa zaista dobiti pravi demokratski ustav u koji ćemo ugraditi evropske vrednosti, jer u protivnom, ako nam je integracija u EU zaista jedan od najviših ciljeva, ništa nismo uradili i takav ustav neće dugo trajati – poručio je Egereši, ne želeći da komentariše mogućnost da je došlo do razmimoilaženja stavova demokrata u pokrajinskoj i republičkoj vlasti o ustavnim pitanjima. A. G.

Vojvodina evropski raj za investiranje

Trščarama smrt ili status etnocentra?

Živeti u kućama koje konstantno prokišnjavaju, od čega se odvaljuju i krive zidovi, trule grede i što čini da je miris doma memla, a da pri tom nije najednostavnije popeti se i zakrpiti krov, postaje sve nepodnošljivije stanarima spomenika kulture - trščara. Priča je stara nekoliko decenija koliko su tradicionalne kuće pod prethodnom zaštitom, te stanari ništa ne mogu da urade da sebi olakšaju život u njima, a da nije po uslovima Zavoda za zaštitu spomenika, što podrazumeva mnogo novca. Ipak, ona je i utoliko nova jer se od tada ništa nije promenilo u pogledu toga da Grad svoje zaštićene objekte i sačuva ili bar plati za to. Sve je na stanarima koji su “krivi” samo zbog toga što im je baba očuvao tradicionalno stanište i tako spomenik kulture ostavio u nasleđe. Tako su i ove kiše stanari trščara u ulicama Kraljevića Marka i Save Vukovića dočekali kao i do sada - zureći u plafone, proveravajući koliko će još krovovi da izdrže i procenjujući kolika će ovaj put šteta da nastane od natapanja trske i procurivanja u domove. - Poslednji put sam, naravno o svom trošku, trsku menjao 1996. godine. tada je to koštalo oko devet hiljada maraka. Grad me je tada nagradio što čuvam spomenik kulture sa 600 dinara. Od tada je trska propala, razredila se, te je kuća u veoma lošem stanju, a ja nemam više novca da je sredim. U špajzu je otpao plafon, u sobama prokišnjava, zidovi su maltene svi popucali, u kupatilu samo što se ne izvali bojler zbog omekšalih zidova, nijedna vrata ne možemo da zatvorimo, jer su se zidovi od vlage iskrivili, a ragastoli pomerili. Takođe, kroz odžak nam je upala u kuću jedna cigla, tavanske grede jede crvotočina, a noktom, bez imalo snage, mogu da odvaljujem zidove - objasnio je za “Dnevnik”, stanar trščare u Kraljevića Marka 26 Gavra Moljac koji tu živi s mnogobrojnom familijom. U trščari pored, u Ulici Kraljevića Marka 26a, živi i 92- godišnja Draginja Moljac u istim uslovima. Ona je, kao mnogo puta do sada svoj dom pred zimu pokušala makar kratkotrajno da zaštiti. Iz svog džepa, koji se puni veoma niskom penzijom, fasadu oblepljivala izolacionom mrežom kako bi bar malo zašuškala svoju kuću. I ona je sredinom devedesetih sama, pozajmivši novac, postavila novu trsku, ali to više ne može. Svi se oni slažu u tome da bi Grad ili država trebalo da otkupe trščare pa da ih onda čuvaju, da ih oni popravljaju ili da skinu zaštitu i vlasnicima omoguće da slobodno gazduju kao i ostali svojom imovinom. U slučaju skidanja zaštite, kaže Gavra Moljac, svi bi, najverovatnije, prodali ove tradicionalne kuće, neuslovne za život, investitorima. To bi, po svemu sudeći, bila samo ubrzana, ali očito neminovna smrt na koju su osuđene novosadske trščare. - Nema nikakve šanse da se skine zaštita sa trščara, jer one predstavljaju jednu od samo dve preostale takve celine u čitavoj Vojvodini. Stanari su još pre sedam - osam godina to tražili, ali to nije moguće. Tačno je da oni žive u veoma lošim uslovima, poput onih iz 18. veka. Razmišljamo o trščarama i na sastanku na kojem su bili prisutni i gradski arhitekta Vesna Prosenica, član Gradskog veća zadužen za kulturu Radovan Jokić, predstavnici “Urbanizma” razgovarali smo o ideji da tu celinu pretvorimo u etnocentar. Imamo čak i idejni projekat. Međutim, ne mogu da kažem kada će to biti, ali do tada bi stanari trebalo da se obrate gradskoj Upravi za komunalne poslove, što sam im i rekao - rekao je direktor zavoda za zaštitu spomenika kulture Đorđe Srbulović. Da bi se napravio etnocentar, u kojem bi se mogle održavati razne manifestacije poput festivala meda, zdrave hrane, etnofestivala, Grad bi morao da stanarima ponudi adekvatnu stambenu zamenu. Takođe, i stanari bi morali, kako Srbulović kaže, realnije da procenjuju vrednost svojih kuća, jer im niko ne može obezbediti nemoguće. I sve ostaje na pitanju da li će biti postignut kompromis i šta će Grad nakon toga da uradi sa trščarama. A. Vidanović

ŠIRI SE PEŠAČKA ZONA
U okviru akcije "Evropska nedelja mobilnosti" u petak 22. septembra na "Dan bez automobila" pešačka zona u centru će biti proširena, a u podgradju Petrovaradinske tvrdjave će se na nekoliko sati formirati još jedna pešačka zona. Pomoćnik načelnika Uprave za saobraćaj Vladimir Stojković kaže za Radio 021 da na ovaj način Novi Sad daje svoj dopinos akciji. U centru grada pešačka zona će biti proširena zatvaranjem ulice Modene u delu do Bulevara Mihaja Pupina u periodu od 9 do 17 časova, a u Pogradju će većina ulica biti zatvoreno par sati u toku prepodneva. Stojković kaže i da će se zavisno od efekata akcije u Podgradju, pripremiti predlog odluke da se uvede stalna pešačka zona u ovom delu grada. (021)

DS PROTIV NOVOG MAS-a
Gradski odbor DS-a ponovo je zatražio da lokalna vlast odustane od otvaranja nove Medjumesne autobuske stanice. Potpredsednik odbora, Aleksandar Grmuša, kaže da će zatvaranjem postojećeg MAS-a, Gradsko saobraćajno preduzeće ostati bez svog jedinog profitabilnog dela. On navodi da će GSP godišnje gubiti skoro 100 miliona dinara, koji služe da preduzeće održava likvidnost i podseća da će gradski prevoznik ove godine imati oko pola milijarde gubitka. DS pita gradonačelnicu Maju Gojković kome je u interesu da ATP "Vojvodina" otvori novu stanicu, a GSP ostane bez važnih prihoda. Gradske vlasti i rukovodstvo ATP-a najavili su da bi 1. novembra trebalo da bude otvoren novi MAS, koji se gradi na zemljištu ATP-a. Iz grada su saopštili i da je sve pripremljeno da pojedine linije GSP-a promene trase, kako bi putnici sa nove stanice lakše stizali u grad.