Rebalans, pa grb i zastava

Naredna sednica Skupštine Vojvodine zakazana je za sledeću sredu, 27. septembar, kada bi poslanici trebalo da se okupe prvi put posle letnje pauze, odnosno četiri meseca nakon što je održano poslednje zasedanje, krajem maja. Tek, poslanici će sada ponovo pokušati da usaglase stavove o promeni i dopuni Statuta APV, odnosno uvođenju vojvođanskih simbola, grba i zastave, u najviši pravni akt Pokrajine, nakon što je prošli put ta tačka u napetoj atmosferi skinuta s dnevnog reda.
Da li je tekst predloga u međuvremenu menjan i/ili je došlo do nekakvog političkog dogovora? U Sekretarijatu za informacije kažu da su poslanici u svojim pretincima dobili „stari materijal“ za novu sednicu.
U svakom slučaju ovog puta je odlučeno da se o najvišem aktu Pokrajine ne raspravlja ni na početku ni na kraju zasedanja, već u devetoj i desetoj od ukupno za sada najavljenih 14 tačaka dnevnog reda.
Raspravi će prethoditi odlučivanje o rebalansu budžeta, o tome da Skupština Vojvodine bude predlagač izmene i dopune Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kao i o nekoliko amandmana na više zakonskih predloga. Pre Statuta govoriće se i o strategiji reforme i razvoja pokrajinske uprave, a čuće se i izveštaj ombudsmana za 2005. godinu. Kada konačno na dnevni red dospe Statut, vodeći poslanički klub u vlasti, DS, kako to za „Dnevnik“ kaže njegov šef Dragoslav Petrović, neće imati novi stav u odnosu na ranije.
– Ne radi se o našem opredeljenju prema vojvođanskim simbolima, nego o tome da se odluke donete u prethodnom mandatu Skupštine Vojvodine upodobe sa zakonskim formama i dokumentima – rekao je Petrović.
Odluke o grbu i zastavi donete su 2002. i 2004. godine, nakon čega je dovedena u pitanje njihova ustavnost. Ustavni sud Srbije je u proceduri ocene ustavnosti ovih odluka u tri navrata produžavao rok Skupštini Vojvodine da sama otkloni nedostatke. Taj rok sada je poslednji dan jesenjeg zasedanja republičkog parlamenta, koji je u celu priču uključen pošto u završnici ovog posla mora da da konačnu saglasnost na Statut APV.
Petrović objašnjava da se promenom i dopunom Statuta APV „samo omogućava da to bude formalizovano“, ali da Demokratska stranka „zadržava pravo“ da nakon toga otvori pitanje „konkretnog izgleda vojvođanskih simbola“. Na pitanje da li se s tim u vezi može očekivati i podrška opozicionog DSS-a, koji je prošli put tvrdio da vlast nema potrebnu većinu za izmenu Statuta, Petrović je kazao da s predstavnicima te partije nije bio u kontaktu, ali da se podrška očekuje od koalicionih poslanika, kao i „dela odgovornih u opoziciji“.
S druge strane Velibor Radusinović, šef DSS-a, opozicionog u Skupštini Vojvodine, rekao je za naš list da najpre mora da pogleda skupštinski materijal, ali da tu u suštini „nema filozofije“. Stvar se, po njemu, dodatno komplikuje s obzirom na nepotpun sastav Ustavnog suda, kao i na najavu donošenja novog ustava Srbije.
– Mogu ja da volim da moj sportski klub ima grb i zastavu, ali ovde je reč o tome da su te ranije donete odluke neustavne i da se štite oni koji su takve odluke doneli – kaže on.
Po njegovim rečima, DSS je uveren u to da u koaliciji na vlasti ima „savesnih ljudi koji se bave politikom a pravno shvataju o čemu je reč“.
– SVM je jedan blok na koji računamo. Deo poslanika iz DS-a je drugi – otkrio nam je Radusinović.
Na drugoj strani, DSS će podržati rebalans budžeta iz kojeg bi se, po ranijem dogovoru s ministrom Goranom Živkovim, izdvojilo 150 miliona dinara za pomoć vojvođanskim ratarima.
– Ako je to tako dogovoreno u Vladi – objašnjava Radusinović – nema razloga da ne podržimo rebalans.
S. Nikolić

Fasada boje zlata, enterijer neizmenjen

Novi zakupac hotela „Varadin“ počeo je restauraciju hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Radnici su počeli da obijaju fasadu i pregledaju krovni pokrivač. Projektantska ekipa je pre tri dana ušla u objekat a, kako je za „Dnevnik“ izjavio arhitekta koji je na čelu ekipe Radoje Cvetkov, nadaju se da će hotel već sa prvim lepim danima proleća, negde u aprilu i maju imati zamišljen izgled.
Za sada se samo rekonstruiše duga kasarna, ali vrlo brzo bi trebalo da počne i restoran. Fasada hotela će, kako je rekao Cvetkov, biti najverovatnije u toploj, žutoj „austrougarskoj „boji, koja podseća na staro zlato. U najvećoj meri, hotel će zadržati prvobitan enterijer, ostaće veliki deo nameštaja, gipsana plastika i lusteri.
Tempo spoljnih radova bi trebalo da bude žestok, kaže Cvetkov, kako bi se krov i fasada restaurirali do zime. Već su počeli pretres krova i obnovu fasade,oformljena je projektantska ekipa, na čelu sa Cvetkovim, za kanalizaciju, struju, grejanje, a izabran je i nadzorni organ koji predvodi arhitekta Gliša Stajić, kako Cvetkov tvrdi, specijalista za tu vrstu radova i starih zanata.
- Imali smo dilemu kod obnove krova, pošto se uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture traži zamena krovnog pokrivača. Međutim, nama se uz zamišljeni kolorit objekta, crveni crep koji se sada može naći, ne bi uklapao. Zato smo iskontrolisali i proverili stari žuti crep i videli da je on 90 odsto u odličnom stanju. NJega bismo dobro očistili i vratili nazad i to isključivo iz estetskih razloga, ne zbog nekakve finansijske konstrukcije, jer bi i čišćenje crepa koštalo maltene koliko i kupovina novog. Takođe, zamenili bismo sve oštećene grede i letve ispod crepa, mada smo kada smo sada otvorili krov videli da su u prilično dobrom stanju od poslednje rekonstrukcije 1967/68. - objasnio je Cvetkov.
Fasadu će kompletno obiti do cigle, očistiti spojnice, ponovo je izmalterisati i ofarbati, kako je izjavio Cvetkov, bojama koje dišu i koje praktično mogu vlagu nagomilanu u zidovima postepeno da otklone. I svu plastiku koja nije u većoj meri primenjena na dugoj kasarni će obiti i vratiti u prvobitno stanje. Spoljna obrada, sem krova i fasade, podrazumeva i da će se morati urediti završetak spoljnog platoa, koji je raskopan zbog arheoloških radova i izgradnje instalacionog tunela. Taj nasip je viši od poda prizemlja hotela i vlaži njegove zidove. Cvetkov pretpostavlja da će ostaviti to uzvišenje, ali će ga useći uz hotel za trotoar i na taj će način izbeći bočni pritisak vlage.
Baš je vlaga osnovni problem u hotelu i analiziriajući je, Cvetkov kaže da su utvrdili da je nastala u najvećoj meri zbog loših vodovodnih instalacija koje su popucale i navlažile debele zidove i nasipe međuspratnih peščanih konstrukcija hotela.
- Kada je reč o unutrašnjem uređenju, gledaćemo da u najvećoj meri zadržimo postojeći enterijer koji je svojevremeno projektovao arhitekta Andrija Šrek 1967. godine, jer je vrlo kvalitetno i znalački izveden.
Apsolutno poštujući njegov koncept, sve što može da se zadrži ćemo zadržati, a ostalo ćemo obnoviti. Prve dve etaže, prizemlje i prvi sprat, ostaće u stilu koji je prvobitno zamišljen, dok će sobe u potkrovlju biti rešene na jedan savremen način, s modernim dizajnom i nameštajem, baš da bi se napravio jedan oštar kontrast - ispričao je za „Dnevnik“ Cvetkov.
Srednji deo duge kasarne, gde su se nalazile kancelarije preduzeća „Varadin“ apsolutno je devastiran i moraće kompletno da se rekonstruiše, objašnjava dalje arhitekta. Pokušaće da, opet, u što većoj meri vrate prvobitni izgled. Tu će, najverovatnije, ostati poslovne prostorije i sale, ali će na pravom spratu od četiri apartmana, jedan biti ekskluzivan i po dimenziji i po obradi.
On ima oko 120 kvadratnih metara i biće namenjen za najviši rang gostiju. U potkrovlju bi mogla biti kongresna sala, a u podrumu gde se sada nalazi perionica, imaju ideju, koja još nije definitivna, da naprave mali đakuzi bazen za uživanje. Razmišljaju i da, eventualno, tri apartmana levo od recepcije pretvore u lokale opšteg sadržaja, kao što su butici i prodavnice, da u prizemlju ne bi bili smeštajni kapaciteti.
Aleksandra Vidanović

Već postoji dobro rešenje za žičaru Dobar projekat za žičaru kojom bi se penjalo na Tvrđavu, kaže Cvetkov, već postoji i svojevremeno ga je uradio arhitekta Natko Marinčić. Ona bi se gradila na starim stubovima Franca Jozefa na kojima bi bio most, a iznad njega stubovi i da žičara ide kao gondola u tunel. U tunelu bi se vertikalno izbušili liftovi koji bi izašli na neki plato. Ukoliko se bude radila žičara, Cvetkov će, kako je rekao, zagovarati ovo rešenje. Sporazum za obnovu restorana Dualizam interesa postoji pri budućoj rekonstrukciji restorana, jer je to jedan objekat sa dva korisnika, zakupca restorana i Grada kao vlasnika salona. Po rečima Cvetkova, najbolje bi bilo ukoliko bi se napravio sporazum između korisnika restorana i korisnika salona da se objekat zajedničkim sredstvima rekonstruisao kvalitetno.

SALAŠARSKI DIVANI

Pulini još čuvaju salaše Jovinih

Vraćaju nam pomalo, na kašičicu , što su nekada oteli seljacima. Imali smo kudeljaru, zemlje i nameru da nigde ne mrdamo od salaša. Muka nas je vratila u varoš, al’ kako nas uveravaju iz advokatske kancelarije “Horovic” biće to opet naše. Pa, ukoliko ima pravde mora tako i da bude - veli Sima Jovin
Od pamtiveka postoje salaši na prostorima oko Bačke Palanke. Bilo ih je, a sada je samo desetak, i u ataru uz Dunav. Malo dalje od benta, nasipa velike reke koji sprečava da u vreme poplava voda dođe u ambare, nalaze se salaši familije Jovin. Sima, jedan od naslednika salašarske loze Jovinih, radi i pati što od ratarstva i ovaca nema novaca. Davne 1868. godine Simin pradeda imenom Sima sagradio je okućnicu na zemlji Jovinih. NJegovi sinovi Boško i Miloš nastavili su da stvaraju, kao i Milenko, otac našeg domaćina Sime, a onda su došla neka smutna vremena i vandrokaši bačkopalanački, poput Brane, uspeli su da konfiskuju sve što su Jovini decenijama sticali. Na njihovoj zemlji nikla je neka industrija, zaboravilo se da je Boško Jovin još 1934. imao traktor - i to kakav.
-Pre osamdesetak godina Amerikanci reše da “poguraju” paorske posede u Bačkoj, moji deda Boško i Milivoj, gazde su bile, al’ cenili su i svoj rad i njegov rezultat, pa rekoše Amerikancima: “Mož’ da kupimo traktor, a poklon ima i rep pa tako na naše salaše stiže “Ališ Čalmez”, čudo od traktora i tehnike. Im’o je spojene prednje točkove, radio je k’o singerica, bilo je tih traktora samo šest, a moji preci su ga otplatili čim je stigla žetva - kaže Sima Jovin i setno dodaje: - Pulini, eto, sade čuvaju salaše Jovinih. Ne znam šta nosi novo vreme, možda ih i prodam, nek ih zaoru i prošire ovo smetilište koje su varoški urbanisti projektovali na našoj zemlji. Nek’ im je alal!
Na prvom salašu Jovinih su ovce, ima ih, čuvaju ih napoličari, tu je i solidna tabla deteline, njive su “zategnute”, domaćinski obrađene, ali šta to vredi kada je od zemlje sve manje novaca. Pulini čuvaju, a na drugom salašu je više za uživanje. Tu su čuvarkuće Ben, lovački pas rase mađarska vižla, predivan, odan i u lovu koji Sima obožava nezamenljiv saradnik i- ovčarski pas po imenu Reks. Kao onaj Titov, veliki i odan. Gosn. Sima veli da kad njih pusti noću ni kumrija ne može da preleti, salaš je bezbedan.
- Al’ šta to vredi kada na salaš samo danju dolazimo, nema života salašarskog bez doručka čim svane i rada po vasceli dan - kaže Sima i pomalo se i žali. - Eto tri ćerke imam, tu su i zetovi, al’ o salašima ni da čuju. Valjda im je u varoši bolje. Možda bi to bilo i drugačije da država malo više pazi i mazi nas salašare. Ajd’ da razumem što su nekada u doba komunizma arčili naše salašarsko, al’ što sada ne daju da se naša domaćinstva razvijaju. Bilo bi i njima u varoši bolje. Sejati znači gubiti novac, imam i soje i kukuruza, al’ cene su nula. Čist gubitak je pos’o u ratarenju, možda je malo bolje s povrćem, ali nema sigurnog tržišta za paradajz ili kupus i krompir.
- Nekada, kad sam bio mali, na ovim salašima su bili deda Boško i majka Stana i sada mi pođe voda na usta kad se setim njihovih guščijih čvaraka. Al’ se tada jelo - ote se Simi.
Da li je sada lošije?
- Ne, ima se i sada za astalom. Al’ nije to ono salašarsko. Žena mi je od Paroških iz Sentivana, reduje moja Jelica po kući, kuva pasulj prste da poližeš, al’ kad dođem na salaš setim se onih guščijih delikatesa, a tog sada nema. Što se pića tiče, imam domaću kajsijevaču, pravu, pije se naravno i vino, pa i pivo prid vrati, al’ nedostaje mi ono vreme. Valjda je bilo lepše i što smo mlađi bili. Ko zna?!
Salaš Jovinih, kako rekosmo, na korak je do Dunava, tu je i rečica Busija, prokopan je i kanal i stvarno su dobri uslovi za ozbiljnu paorsku proizvodnju. Nekako saosećamo sa Simom.
-Vraćaju nam pomalo, na kašičicu , što su nekada oteli seljacima. Imali smo kudeljaru, zemlje i nameru da nigde ne mrdamo od salaša. Muka nas je vratila u varoš, al’ kako nas uveravaju iz advokatske kancelarije “Horovic” biće to opet naše. Pa, ukoliko ima pravde mora tako i da bude - veli Sima Jovin.
Priča našeg domaćina vraća nas u maštu. Bačka, ravnica - prostrana, zelena, plodotvorna. Bože, kolika li je! Ne može u oko da stane, al ovaj salaš gde smo kročili ispunjava nas i povlađujemo Simi: Ne daj se, vrati se zemlji i radi. Mora i paor jednom da se pita!
- Ej, da smo mi ti koji se pitamo ne bi ni trenutka bio u dilemi, radio bi i dan i noć na salašu, al’ kad za neko posredovanje dobijem više nego za kopanje mesecima moram da mislim i drugačije - kaže Sima.
Sutra je novi dan. Sutra je novo buđenje i još jedan korak. Salašarski. Divanu, nikad kraja. Simo naš, bolje je da i ti čuvaš salaš s Benom i Reksom neg’ da se keriš po varoši. Salaši su Jovinih, ej, više od sto četrdeset godina!
Jovan Tanurdžić
Snimio: S. Šušnjević

ŠIRI SE PEŠAČKA ZONA
U okviru akcije "Evropska nedelja mobilnosti" u petak 22. septembra na "Dan bez automobila" pešačka zona u centru će biti proširena, a u podgradju Petrovaradinske tvrdjave će se na nekoliko sati formirati još jedna pešačka zona. Pomoćnik načelnika Uprave za saobraćaj Vladimir Stojković kaže za Radio 021 da na ovaj način Novi Sad daje svoj dopinos akciji. U centru grada pešačka zona će biti proširena zatvaranjem ulice Modene u delu do Bulevara Mihaja Pupina u periodu od 9 do 17 časova, a u Pogradju će većina ulica biti zatvoreno par sati u toku prepodneva. Stojković kaže i da će se zavisno od efekata akcije u Podgradju, pripremiti predlog odluke da se uvede stalna pešačka zona u ovom delu grada. (021)

PUNK IS NOT DEAD
U Londonu će se narednog leta održati izložba povodom tri decenije od pojave panka, muzičkog pokreta koji je 1970-ih godina bio na vrhuncu u Britaniji i svetu. Prema najavi kulturnog centra Barbikan, retrospektiva "Panic Attack" analiziraće veliki uticaj panka na umetnost i popularnu kulturu u Britaniji i SAD do sredine 1980-ih godina. Pioniri engleskog panka, "Sex Pistols" bili su na vrhuncu 1977. kada se pojavila njihova legendarna numera "God Save the Queen". "Pank se povezuje sa muzikom i modom, ali je on deo daleko šireg kulturnog pokreta, izraženog na filmu, u pozorištu i grafičkoj umetnosti", rekao je predstavnik za štampu Barbikana. Izložba "Napad panike, umetnost u doba panka", trajaće od 7. juna do 9. septembra 2007. u centru Barbikan. (Beta)