PRI KRAJU KONTROLA IZVOZNIKA GOVEDINE

Evropa čeka vojvođanske klanice

Novi spisak klanica koje su, po mišljenju naših stručnjaka, spremne i osposobljene za izvoz govedine u Evropsku uniju trebalo bi da bude gotov do kraja meseca, kako je i najavljivano. U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede nam je potvrđeno da je provera objekata, kandidata za izvoznike, pri kraju. Pripremaju se završne kontrole, a, kako ističu u ovoj upravi, sve se radi u skladu sa strogom procedurom koju je uspostavila Evropska unija.
Novina je, kažu u Upravi, to što ovog puta kontrolu obavljamo sami, bez nadzora inspekcije iz Evrope i po obavljenom poslu nadležnoj evropskoj instituciji šaljemo spisak objekata za koje mislimo da imaju šansu za dobijanje izvoznih dozvola. To je proces usmeren s naše strane prema njima i tako radimo po prvi put.
Još uvek se ne može precizno reći koji objekti će se naći na spisku jer postoji mogućnost da oni koji ne budu zadovaljavali veoma rigorozne uslove budu izbačeni sa liste, a neki u međuvremenu uključeni, čak je moguća i promena namene. Naime, pogoni se registruju za izvoz goveđeg mesa za klanje, preradu, rasecanje... uz šta ide i skladištenje, pa su po želji proizvođača moguće i takve izmene. U Upravi za veterinu nam je potvrđeno da su na listi i dalje vojvođanske klanice “Big bul” iz Bačinaca i novosadski “Kolbis”, što ne znači da se tu spisak završava.

Na proizvođačima veća odgovornost Kada je početkom godine dolazila evropska inspekcija zamerili su nam jer nismo imali takozvanu sledljivost u proizvodnji, odnosno dokumentovano praćenje svih podataka o životinjama, problem je bio i verifikacija i monitoring HASAP-a. Klanice su imale dovoljno vremena da isprave te nedostatke. A suština novih higijenskih pravila, koja u EU važi od 1. januara, u tome je da proizvođač bude mnogo odgovorniji.

RASPRAVE: Na tvrđavu žičarom, ili sa programom?

Poslednjih dana u nekim novosadskim dnevnim listovima čitamo da se razmišlja o izgradnji žičare preko Dunava do Tvrđave. I ranije su neki stručnjaci nudili ovo rešenje, pa ispada da ova ideja ima smisla i da je vreme sazrelo za početak gradnje. Dobro je što se o Tvrđavi uopšte nešto govori, ili razmišlja.
Iz naslova se da zaključiti da je potpisani protiv žičare, ali to nije osnovni smisao ovog priloga. Odmah da kažem da bi u ovom trenutku trebalo pokrenuti generalno rešenje za Tvrđavu. Svaka parcijalna intervencija vodi ovaj izvanredan objekat u još gore stanje i konačnu devastaciju. Tvrđava je zapuštena i oronula. Koliko god zvučalo apsurdno, ovaj objekat izgrađen na steni, pomalo pliva u otpadnim i površinskim vodama.
Neki objekti posrću i to treba sprečiti. Govorim o gornjem platou koji je najznačajniji i centralno mesto ovog kompleksa. Sanacija obavljena 2001.-2004. godine je dobrim delom ublažila drastičnije propadanje, ali ona nije dovršena. Radovi su prekinuti i pitanje je kada će biti nastavljeni. Poslednja zaštitna istraživanja na Petrovaradinskoj tvrđavi koja su vršena paralelno sa postavljanjem novih komunalnih instalacija u pomenuto vreme, bila su senzacionalna, kako za stručnjake, tako i za građane Novog Sada. Ispostavilo se da su prvi stanovnici na petrovaradinskoj steni bili neandertalci, pre više od 60.000 godina.
Posle starijeg kamenog doba ovde su svoje veliko naselje podigli rani zemljoradnici vinčanske grupe. Ovo naselje se nalazilo na gornjem platou i na dve niže terase prema Dunavu. Posle Vinčanaca su svoja naselja podizali stanovnici bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba. Kelte su ovde nasledile rimske legije i na temeljima praistorijskih naselja podigle tvrđavu Cuzum, za kojom se decenijama bezuspešno tragalo. Posle rimske dominacije u Sremu, Tvrđavu su duže ili kraće koristila razna plemena i narodi. Neki od njih su gradili, drugi su razarali, što je sasvim logična sudbina jednog prvorazrednog strategijskog položaja. Prema tome, Tvrđavu su duže ili kraće koristili razna plemena i narodi. Neki od njih su gradili, drugi su razarali, što je sasvim logična sudbina jednog prvorazrednog strategijskog položaja. Prema tome, Tvrđava nije samo Austro-Ugarsko zdanje, ona je odraz istorijskih i političkih događanja u Srednjoj Evropi i Balkanu.
U svakodnevnom žargonu ovo mesto nazivamo samo Tvrđava. Ona to istinski i jeste, od duboke praistorije do novijeg vremena. Prva tvrđava na petrovaradinskoj steni je izgrađena krajem bakarnog doba, pre više od 4000 godina. Gornji plato je štitio moćan zemljani bedem, visok preko pet metara. Deo tog bedema je otkriven na najnižoj terasi prema Dunavu, ispred donjih umetničkih ateljea. Više puta je obnavljan, pa su ga zatekli i Rimljani. Odlično je očuvan i vrlo se lako može prezentovati z a širu javnost. Nalazi se vrlo plitko ispod sadašnjeg nivoa travnjaka. Po obodu Tvrđave nalaze se i drugi mlađi delovi utvrđenja od kojih posebno treba pomenuti dobro očuvane delove srednjevekovnih kula od kamena.
Ova sužena skica prošlosti jednog malog prostora predstavlja jedinstven primer u Evropi. Tako dug kontinuitet života na jednom mestu nije do sada zabeležen. Otuda je i potekla ideja da se ovaj objekat uvrsti u spisak najznačajnije svetske kulturne baštine. Na pokrenute inicijative Grada odgovoreno je vrlo kratko, ozbiljno i obećavajuće. Uslov je da grad Novi Sad, kao i šira društvena zajednica posvete potrebnu pažnju ovom objektu. Da to bude opšti konsenzus vlasti i građana. Posle toga ništa se nije dogodilo. Došlo je do promene vlasti, sanacija, izgradnja i istraživanja su stala, pa je Tvrđava za trenutak zaboravljena. Tvrđava se s vremena na vreme pominje zbog ugostiteljskih objekata i žičare.
Ispada da na ovom mestu i nema drugih problema. Ima mnogo komunalnih i drugih problema u Gradu, ali mislim da to nije osnovna i nepremostiva prepreka. Neko je već ranije rekao: Ako ima volje, ima i rešenja. Koliko se može, toliko treba i činiti. Ne treba nam mnogo novaca da nastavimo sanaciju i zaštitu, a time da uobličimo idejno rešenje za jedan javni konkurs. To znači da se dogovorimo šta hoćemo, da na širem međunarodnom nivou verifikujemo argumente o rezultatima istraživanja duboke kulturno-istorijske prošlosti objekta. Da li su pored ovakvog kulturnog giganta prioritetniji hoteli i drugi ugostiteljski objekti, ili je to Muzej grada Novog Sada sa svojom prezentacijom kulturnog blaga u čijem će sastavu biti svi objekti, ili je to Muzej grada Novog Sada sa svojom prezentacijom kulturnog blaga u čijem će sastavu biti svi objekti Tvrđave.
Unapred praviti žičaru najmanje je racionalno. Osim toga Tvrđava je, što nehatom, što namerno, dosta oštećena pa bi joj dodatno oduzimanje i jednog kvadratnog metra za instaliranje žičare bilo previše. O vizuelnom integritetu samog objekta da i ne govorimo. Pogledajte samo kako su naruženi Kalvarija u Titelu i Vršački breg na kojima su telekomunikacione firme legalno, ili ilegalno, izgradile svoje objekte.
Ne predlažući ništa konkretno , zalažem se za javnu i otvorenu raspravu stručnjaka i svih građana kojima je stalo do ovog izvanrednog kulturno-istorijskog spomenika. Treba naći jednog čoveka i jednu instituciju koja će brinuti o Tvrđavi i okupiti sve snage koje joj u tome mogu pomoći.
Dr Predrag Medović,
arheolog
Novi Sad

NESVAKIDAŠNJA MANIFESTACIJA U BELOM BLATU

Etno-ekološko bogatstvo ravnice

Na bogomdanom mestu, u etnoučionici u Belom Blatu, održana je trodnevna manifestacija „Dani zaštite životne sredine“, u okviru koje su, kroz prezentacije i promotivna izlaganja učesnika, obrađene tri zanimljive tematske celine, posvećene održivom razvoju ruralnih područja, zaštiti prirodne baštine i projektu „Za čistiju i zeleniju Vojvodinu“. Nesvakidašnji događaj upotpunili su i sadržaji kao što su izložbena postavka ženskih rukotvorina, međunarodna slikarska kolonija i poseta obližnjem Specijalnom rezervatu prirode „Stari Begej – Carska bara“.
Pokrovitelj, organizator i uspešan realizator beloblaćanskih ekoloških dana je Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na čelu sa Zoltanom Đarmatijem i njegovim agilnim saradnicima, kojima su pomogli mesna zajednica i aktivisti iz Belog Blata. Učesnici i gosti na manifestaciji, osim predstavnika Udruženih parkova italijanske pokrajine Lombardije, kao i Bugarske i Mađarske, bili su iz domaćih preduzeća, ustanova i udruženja.
Veoma zapaženu i sadržajnu prezentaciju Eko-etno kompleksa „Carska bara – Belo Blato“ već prvog dana održala je pomoćnica pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine mr Tatjana Đurić. Ona je podsetila na ono što je već učinjeno u formiranju ovog centra, koji povezuje i objedinjuje starovremski ruralni ambijent i obližnji netaknuti biser prirode, ali je predočila i ambiciozne planove za potpuni dovršetak obimnog i zahtevnog projekta.
– Očigledne prednosti ovog područja su dobro očuvana životna sredina, bogatstvo u vodnim resursima i ruralni ambijent s etnoobeležjima – naglasila je Tatjana Đurić. – U okviru začetog Etnocentra mnogo je urađeno, pa je, pored banatske kuće, izgrađene uz poštovanje starinske arhitekture i uz upotrebu materijala kao što su blato, trska i drvo, u istom tradicionalnom duhu iznikao niz pomoćnih objekata, kao i etnoučionica i prodavnica suvenira. U planu je formiranje i međunarodnog istraživačko-edukativnog centra i zelene staze, koja bi se protezala kroz naselje i povezivala etnokompleks s Carskom barom, odnosno s lokacijom na kojoj je planiran vidikovac i razni drugi sadržaji za posetioce.
Iskustva iz sličnih poduhvata realizovanih u Bugarskoj, gde je još početkom sedamdesetih godina prošlog veka započet razvoj ruralnog etnoturizma, izneo je profesor Lajčo Najdenov, kroz veoma nadahnuto izlaganje na bugarskom jeziku, razumljivom većini prisutnih i bez prevodioca. Uz video-prezentaciju i besedu profesora Najdenova prisutni su mogli da se uvere u to koliko su naši susedi već učinili da bi turistima i izletnicima omogućili uživanje u razgledanju ili boravku u objektima, izgrađenim ili obnovljenim u etnoduhu seoskih sredina. On je učesnike manifestacije upoznao i sa zaštićenim prirodnim dobrima u svojoj zemlji kao i s akcijama koje se preduzimaju radi očuvanja eko-resursa.
O problemima i izazovima pri upravljanju branjenim dobrima prirode govorio je i pomoćnik pokrajinskog sekretara za ekologiju mr Slobodan Puzović, dok je stručnjak iz zrenjaninskog Bioekološkog centra Rade Momirov predstavio načine suzbijanja komaraca bez primene hemije, takozvanim ekološkim klopkama, čime se ne ugrožava biljni i životinjski svet u okruženju.
Uz posetu starom dudu, održana je i tematska diskusija „Beli dud – sveto drvo ravnice“, koju je inicirao diplomirani inženjer Vojin Mraković.
Završnog dana manifestacije, u cilju afirmisanja projekta „Za čistiju i zeleniju Vojvodinu“, na programu su bile promocije koncepta reciklaže otpada i edukacije u oblasti upravljanja otpadnim materijama. Na temu podizanja svesti u javnosti u oblasti upravljanja otpadom, iskustva iz Mađarske izložili su predstavnici „Eko-Panon Publik Benefit kompanija“.
Sl. Surla

INDUSTRIJSKI PARK NA TROMEĐI
Pokrajinska vlada prihvatila je danas Informaciju o mogućnosti izgradnje industrijskog parka na tromeđi Srbije, Rumunije i Mađarske i odredila sredstva kojima će, kao jedna od tri strane, učestvovati u izradi studije izvodljivosti ovog projekta. Kako je saopšteo, inicijativa za izgradnju industrijskog parka "Tripleks" na tromeđi susednih država pokrenuta je u okviru Evroregije DKMT, u koju su uključene Vojvodina i pogranične županije iz Mađarske i Rumunije. Naime, Skupština Javnog društva DKMT je u maju ove godine ocenila da je izgradnja transgraničnog industrijskog parka projekat od posebnog značaja za privredni razvoj pograničnih regiona u sve tri države. (021

PRESTANAK PROIZVODNJE DVA BENZINA
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je prestala da proizvodi motorne benzine MB-86 i MB-98. Kako se navodi, odluka Upravnog odbora NIS-a o prestanku proizvodnje doneta je radi ekonomičnosti poslovanja kompanije, pošto je znatno smanjenja potražnja za tim vrstama naftnih derivata. Navodi se da srpska naftna kompanija proizvodi evrodizel koji zadovoljava potrebe dizel motora "evro 4" generacije, a planom razvoja predviđeno je dalje osavremenjavanje i sukcesivno osvajanje proizvodnje i ostalih goriva po evropskim standardima, kako bi se do 2010. u potpunosti zadovoljili evropski kriterijumi kvaliteta. (Beta)