NOVOSADSKI DRUMSKO-ŽELEZNIČKI MOST NIJE U NACIONALNOM INVESTICIONOM PLANU

Žeželj II” u senci Beograda

U Nacionalnom investicionom planu svoje mesto nije našla obnova ni jedne fasade značajnijih institucija s teritorije Vojvodine, kao ni izgradnja novog drumsko-železničkog mosta preko Dunava u Novom Sadu koji je porušen još u NATO bombardovanju.
Reč je o mostu ne samo od gradskog, pokrajinskog, nacionalnog, nego i evropskog značaja – nalazi se na saobraćajnom Koridoru 10, ali vozovi preko njegove improvizovane zamene već sedam godina prolaze naizmenično s kamionima. Ni brodovima koji plove ispod montažno-demontažnog mosta nije ništa bolje, jer ne zadovoljava pravila Dunavske konvencije o plovidbi – prenizak je u odnosu na površinu reke i veća plovila mogu lako da zapnu, što se svako malo i dogodi.
Zašto je sve ove razloge zanemario Nacionalni investicioni plan, pokušali smo da dobijemo odgovore od dva ministra u Vladi Srbije: za finansije Mlađana Dinkića i za kapitalne investicije Velimira Ilića.
Dinkić kaže da su projekte u okviru Nacionalnog investicionog plana dobili samo oni koji su za njih i konkurisali. Mnogi su mislili, kako objašnjava, da od toga neće biti ništa i da se radi o političkom marketingu, pa se nisu ni prijavili. Sada, kada vide da se novac usmerava za realizaciju mnogih kapitalnih objekata prigovaraju, ali prekasno. Međutim, ako se i nisu na vreme javili Vladinom projektnom centru, ne znači da neće moći da budu finansirani u neko drugo vreme, možda od 2008. do 2011. godine, samo treba da konkurišu.
- Ono što je novo u Nacionalnom investicionom planu je projektni pristup - kaže Dinkić. - Do sada se nikada nisu finansirali poslovi u državi na bazi projektnog pristupa. Bilo je dovoljno da neko kaže za šta mu treba novac. Međutim, da bi se sada dobio novac, mora da postoji konkretan projekat. Ne samo da se priča o njemu, već da se plate određeni stručnjaci, tehničari i inženjeri, da isprojektuju i daju procenu troškova i vreme realizacije. Dinkić tvrdi da je postojala upadljiva indolentnost velikog broja sredina u vreme kada su se tražili projekti, i da se sada mnogi kaju. Trebalo je da krenu s novim projektnim pristupom jer je to priprema za Evropsku uniju, koja će sledeće godine ponuditi svoje pretpristupne fondove. Ministar objašnjava da oni neće moći da se koriste, ukoliko se ne kokuriše za odgovarajući projekat. “Zato svi koji imaju opravdane potrebe treba da zasuču rukave i konkurišu do novembra za sredstva koja će se koristiti u nekim narednim godinama”, poručuje Dinkić.
Velimir Ilić kaže da će se Žeželjev most graditi, ali postoji problem s kojim nauka mora da dobije bitku. Reč je o želji da se uradi isti most kakav je bio i pre, po Žeželjevom modelu, što će biti prilično velika investicija. Kao što je poznato, CIP je uradio generalni projekat drumsko-železničkog mosta koji je sličan onom porušenom, samo umesto betonskog, predlaže se izgradnja čeličnog lučnog mosta koji bi se oslonio na postojeće stubove. U planu su dve drumske saobraćajne trake i železnički kolosek, s tim što bi bio tako izgrađen, da se u perspektivi sve trake premeste u železničke, kada se izgradi dvokolosečna pruga Horgoš - Beograd.
- S obzirom da je obnovljen Most slobode, radiće se most kod Beške. U okviru Nacionalnog investicionog plana nije moglo da se uđe u realizaciju Žeželjevog mosta, jer imamo most kod Vinče koji treba da primi saobraćaj s Pančevačkog mosta koji mora da se rehabilituje jer je u totalnoj fazi raspada - kaže ministar Ilić. - Tu je i most Gazela koji je izuzetno opterećen, te železnički most kod Ostružnice koji mora da se završi. To su prioritetni mostovi.
Ministar Ilić objašnjava da bi čitav Banat koji je izuzetno ugrožen, bio odsečen zatvaranjem Pančevačkog mosta, ukoliko se pre rekonstrukcije ne bi sagradio alternativni most kod Vinče. On kaže da pedeset stručnjaka radi projekat rekonstrukcije Pančevačkog mosta, a paralelno se radi i projekat izgradnje mosta kod Vinče. Kada je reč o Gazeli, ona dnevno prima 160.000 vozila i tehnički je gotovo nemoguće da saobraćaj funkcioniše bez nje. Ostružnica je takođe u prioritetu, jer mora da se izmesti prevoz otrovnih materijala kroz centar Beograda, što ne može više da se toleriše.
Velimir Ilić je potvrdio da će se Žeželjev most graditi iz međunarodnih kredita. Pregovori su, navodno, već završeni. Urađena je studija opravdanosti i Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka žele da pomognu izgradnju ovog mosta. Međutim, znajući iz prakse koliko je iscrpljujuća procedura za dobijanje kredita i izbor izvođača radova, opravdana je bojazan da će proći mnogo vremena dok se ne izgradi novi most.
Ranka Dautović

Za nekoliko dana stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture počeće izradu projektne dokumentacije za projekat revitalizacije starih vinskih podruma u Crvenki. Zavod će napraviti plan za rekonstrukciju i kompletno finansirati rekonstrukciju 23 podruma, koji su u veoma lošem stanju i preti im urušavanje. Po rečima predsednika Saveta MZ Crvenka Hercena Radonjića, zahtev je Pokrajinskom zavodu podnet još pre dve godine, a pre mesec dana ekipa Zavoda je bila u Crvenki i snimila situaciju u kojoj se podrumi nalaze. -Napravili smo sa njima dogovor da do prvog septembra Mesna zejednica obezbedi prilaze i očisti podrume od smeća i šuta, što smo mi i uradili i sada očekujemo da počne izrada projektne dokumentacije, a ubrzo i rekonstrukcija starih podruma, koji zaista zaslužuju da budu proglašeni spomenicima kulture i da budu pod državnom zaštitom - rekao je Hercen Radonjić. - Vinski podrumi ukopani u Telečku visoravan, kojih je nekada u Crvenki i okolini bilo na stotine, jedno su od glavnih obeležja nekadašnje Crvenke koja je naravno, bila poznata i po veoma kvalitetnom vinu koje je spravljano u ovim podrumima, kao i vinogradima koji su se do pre šezdesetak godina u ovom kraju prostirali na nekoliko stotina hektara i zahvatali su pojas Telečke visoravni od Kule do Sivca. Podrumi su ukopani u Telečku i po trideset metara i po pravilu bili su sagrađani u dva dela. U zadnjem delu čuvalo se vino u bačvama, dok su prednje prostorije bile ozidane ciglom i prilagođene za stanovanje tako da su vlasnicima vinograda ovi podrumi služili i kao neke vrste vikendica. Stariji Crvenčani koji se sećaju perioda pre drugog svetskog rata kažu da su podrumi dugo bili centar zabavnog života u Crvenku, jer su svi vlasnici rado dolazili u njih kako bi daleko od očiju svojih porodica priređivali zabave koje su nekada trajale i danima. Podrumi su bili omiljena mesta i za kockare, a često su iza zatvorenih vrata ovih objekata dolazile žene i muzikanti koji su zabavljali kartaroše i crvenačke boeme. Prema rečima Hercena Radonjića, nakon što se sagleda način na koji će se podrumi renovirati u dogovoru sa ljudima iz Zavoda će biti određena i njihova buduća namena. - Neke ideje već postoje od ranije, a jedna od njih je da se nekoliko podruma uredi tako da gosti u njima mogu da prenoće. Nešto slično je urađeno u Mađarskoj i sada predstavlja pravu turističku atrakciju. Osim toga verovatno će biti napravljena i neka spomen-kuća, možda i muzej i svakom slučaju trudićemo se da istaknemo njihov kulturno-istorijski značaj - rekao je Radonjić. Po njegovim rečima, još uvek se ne zna koliko će ovaj projekat koštati, ali bez obzira na cenu, na ovaj način će se spasiti od zaborava čitava jedna epoha života u Crvenki, o kojoj se inače malo zna. N. Perković

NAJAVLJEN BOGAT PROGRAM FESTIVALA „DŽEZ, IMPROVIZOVANA MUZIKA”

Svirke koje ne treba propustiti

Dvanaesti međunarodni muzički festival „Džez, improvizovana muzika”, koji će se održati od 14. do 16.septembra u Kanjiži imaće primamljiv program za muzičke sladokusce. Umetnički direktor festivala Zoltan Bičkei predočava da će predstojeća manifestacija biti pokušaj da se skrene pažnja na neke od zaboravljenih vrednosti.
-S pravom se govori o „zlatnom dobu”, od kojeg je danas preostao samo poneki odsjaj – ukazuje Bičeki. – U pokušaju da skrenemo pažnju na neke od ovih zaboravljenih vrednosti, na festivalu ćemo predstaviti nekoliko starih klasičnih pijanista, ali i rad mlađih koji nastavljaju njihov bogat duhovni put. Ovogodišnji festival će biti malo klasičniji u odnosu na ranije. Pokušavamo prikazati „poslednje mohikance” klasičnih stilova, dok su među nama. Gosti će nam biti dva velikana klavirske muzike klasičnog jazza: legendarni Dejv Barel (SAD) i Sigi Kesler (Francuska). Barela karakterišu topli zvuk i lirsko sanjarenje, nalik možda muzici Nina Rote, što ga čini miljenikom publike. Barel nikad nije bio u našim krajevima i ako želimo još jednom da čujemo prelep odsjaj starog džeza, onda je možda kanjiški koncert poslednja prilika za to.
Uz podršku Francuskog kulturnog centra u Beogradu, na kanjiškoj sceni će se održati i veče francuske muzike na kojem će se predstaviti umetnici različitih stilova. Prvi će nastupiti bard provansalske muzike, Oksitanac Mišel Montanaro, koji je poznat u svetu izvorne narodne muzike. Stiže i Akoš Selevenji koga naša publika zna pre svega kao izrsnog autora i izvođača muzike za predstavu „Eden” (Raj) Jožefa Nađa i kao ekstatičnog muzičara na Ring-Ring festivalu ove godine u Beogradu. Kod nas se ova muzika povezuje s radom Silarda Mezeija, koji je čest partner Selevenjija, i to ne samo u Kanjiži, nego ove godine i na Avinjonskom festivalu, gde su zajedno komponovali i izveli muziku za komad „Asobu” Jožefa Nađa, koji je požnjeo uspehe u svetu modernog teatra. Selevenji prvi put nastupa u Kanjiži sa svojim stalnim partnerom, bubnjarem Gildasom Etevenardom.Sa velikim interesovanjem se očekuje nastup drugog starog klaviriste, Sigija Keslera, koji sa svojim triom „KAZ” takođe nastupa u sklopu Večeri francuske muzike. Kesler je još 1984. nastupao na Danima džeza u Novom Sadu na legendarnom koncertu Arči Sepa, a jedan je od retkih evropskih muzičara koji su superiorno svirali u tradiciji crnog džeza.
Drugi dan, 15.septembra, biće prilika za predstavljanje mladih muzičara, pa će nastupiti trio Senćanina Silarda Mezeija, čije stvaralaštvo poslednjih godina dobija sve veća međunarodna priznanja. Inostrani kritičari ostvarenja Mezeija, svrstavaju u sam vrh nove evropske muzike, jer pored klasičnih vrednosti, neguje harmonične forme i moderne kompozicije i izražaje koji se baziraju na mađarskom izvornom folkloru. Zagrebački kvartet „GAP” koji svira savremeni džez na bazi hrvatskog folklora nastupiće u sastavu Jerko Valdevit, Luka Perišić, Antonio Hajdin i Bruno Vidović. Septet vibrafoniste Eldada Tarmua nastupa na završetku druge večeri, a imaće u svom sastavu kompletan gudački kvartet George Dimitriu, Eugen Morarita (violina), Saša Bota (viola) i Diana Butariu (violončelo), kao i fantastičnog bubnjara DŽonija Halevija, koji svira na bazi mediteranske i bliskoistočne muzičke tradicije, sa specifičnim asimetričnim ritmičkim podlogama.
Kvintet Mihalja Borbelja iz Mađarske otvoriće završni dan kanjiške manifestacije. Borbeljov kvintet je jedan od onih važnih sastava koji je na osnovama mađarskog folklora uspeo ostvariti sopstveni stil. Borbelj radi sa cimbalistom i bubnjarem „Dreš kvarteta” Ištvanom Balo, ali stil njegovog kvinteta se u velikoj meri razlikuje . Tarmu septet svira muziku na klasičnoj džez osnovi sa izuzetno prefinjenim stilom i retko viđenim žarom.
Koncert Dejva Barela je na završetku festivala, ali svakako su vredni pomena i džem-sešni koji će sve tri večeri festivala biti u holu Doma umetnosti, uz nastup trija Viktora Tota (Mađarska). Ne treba propustiti ni muzičku pozivnicu sa pijace, gde će nastupiti Arpad Bakoš iz Čantavira sa svojom svitom, priređuje se i izložba kanjiškog keramičara Petera Ožvara. U okviru festivala gostovaće i Beogradski kamerni hor u Rimokatoličkoj crkvi 15.septembra uveče, a sutradan u Pravoslavnom hramu u Kanjiži.
M. Mitrović

„DANI UMBRIJE” U NOVOM SADU

Opuštajuća lepota džez sazvučja

Novosađani su u subotu uveče imali bogatu muzičku ponudu, sviralo se na Tvrđavi, u letnjem bioskopu u Porti, a bez sumnjičenja individualnog ukusa, ko god se dolučio za svirku u Dunavskoj ulici - nije pogrešio, jer je i ove godine pod nazivom “Dani Umbrije” priređen spektakularan koncert.
Iza “Dana Umbrije”, manifestacije posvećene turizmu, kulturi i lokalnom razvoju, odnosno saradnji Vojvodine s italijanskom regijom Umbrija, stoji svetski poznat „Umbrija džez” festival, koji nam je u okviru otvaranja balkanskih prozora (Umbria jazz – Balcanic Windows) i ove godine poslao svoje repreznte. Čast da otvore koncert u Dunavskoj ulici imali su domaćini, renomirani džez muzičari okupljeni pod nazivom „Panonija projekt“. Vladimir Samardžić (bas), Petar Radmilović (bubnjevi), Gabor Bunford (saksofon, klarinet) i Aleksandar Bahun (klavir) prvi put su zajedno nastupalu, a ambicija da snime i objave predstavljene kompozicije pokazala se opravdanom. Momci su svirali nadahnuto, a udarna poslastica je dolazila iz ruku i instrumenata ritam sekcije, dvojca Samradžić-Radmilović. Baš kao i “multi-kulti” Vojvodina, „Panonija projekt“ je višežanrovsko džez izdanje lokalne tematike (lov, zakuska, furuna...) u kojem smo prepoznali smooth, groove i funk pristupe.
DŽez, kao i svaka muzika može pokrenuti širok spektar osećanja, a osim uzbuđenja zna doneti i opuštanje, što je na maestralan način učinio kvartet (Lorenco Tuči - bubnjevi, Đanluka Renci - kontrabas, Pijetro Lusu – klavir) Rozarija Đulijanija (saksofon), sa zaista specijalnim gostom Flaviom Boltrom (truba). Oni su se s lakoćom prošetali kroz svoj autorski repretoar zasnovan na bravuroznim duvačkim linijama, kako u frazama, tako i u solo deonicama, zbog kojih Đulijanija očigledno ne porede tek tako s velikim DŽonom Koltrejnom, uz napomeu da nam je sav specifikum džez muziziciranja “otkrio” Tuči, pleneći jedinstvenim bubnjarskim stilom sviranja “ispod kolena”.
Sazvučje za svaku pohvalu zatvorili su “Aires Tango”, koji čine Havijer Điroto (saksofon, frule), Alesandro Guis (klavir), Marko Siniskalko (bas) i Mikele Rabija (bubnjevi). Ono Što su “obećali”, a mi najavili – to se i ispunilo. Melodično, emotivno (strastveno), jako, s izuzetnim ritmičko-preksuionističko-plesnim nabojem, “Aires Tango” svira džez obojen tangom, odnosno kao što im i ime govori, Argentinom. Tako smo se na još jednom živom primeru osvedočili da džezu baš prija fuzija, priliv krvi drugih žanrova i podneblja.
“Dani Umbrije” – džez program, okončan je baš onako kako je i počeo – “džem sešnom”. Za razliku od prve večeri (petak), kada se sviralo u klubu “DŽez”, subota je bila rezervisana za “Tremu”, a tamo su “čekali” Paolo Rekija (alt saksofon) i Maks Jonata (tenor saksofon), potpomognuti lokalni snagama kroz dve ritam sekcije okupljenim u “haus” bend.
I. Burić

NASTAVLJENI RADOVI
Radovi na parternom uredjenju Katoličke porte nastavljeni su posle pauze od skoro tri meseca. Kako se uverio reporter 021, u porti više nema arheologa koji su prethodna dva meseca ispitivali ostatke Katoličkog groblja iz XVII i XVIII veka i srednjevekovnog naselja i pronašli oko 100 grobova, kao i grnčariju i druge stvari stare skoro hiljadu godina. Zavod za izgradnju grada ranije je saopštio da će posle arheoloških iskopavanja biti nastavljeni radovi u Katoličkoj porti i da će biti rekonstruisana vodovodna i kanalizaciona mreža, postavljen behaton, kao i fontana. Planirano je da sve bude gotovo oko 1. novembra. Podsećamo da je ovogodišnje behatoniranje, sa zakašnjenjem od skoro mesec dana, završeno u ulici Laze Telečkog, Miletićevoj i delu Mite Ružića. (021)

300.000 POSETILACA
Ovogodišnje "Dane piva" u Zrenjaninu posetilo je oko 300.000 koji su popili oko 250.000 litara piva, saopšili su organizatori. Broj posetilaca ravan je prošlogodišnjem, a po oceni direktora Turističke organizacije zrenjaninske opštine Milana Miloševa, loše vremenske prilike sredinom prošle nedelje uticale su da taj broj ne bude povećan kako se očekivalo. U odnosu na prošlu godinu količina popijenog piva tokom devet dana trajanja ovogodišnje manifestacije je udvostručena. Zrenjaninska policija izdala je saopštenje u kojem se navodi da je tokom trajanja "Dana piva", od 25. avgusta do 3. septembra, iz saobraćaja isključeno 147 pijanih vozača i evidentirano 46 saobraćajnih nezgoda, u kojima je pet osoba zadobilo teške, a 11 lake telesne povrede. (Beta)