Suncokret na rasprodaji, kao i pšenica ?

Žetva uljarica je na pragu, a, kako stvari stoje, suncokret će podeliti sudbinu pšenice, jer paori tvrde da će i ova industrijska biljka biti, po svoj prilici, na svojevrsnoj rasprodaji.Iako su prošle godine po prvi put proizvođači suncokreta i soje uspeli da sa najvećim prerađivačima unapred dogovore cenu od 175 evra po toni, svi su izgledi da će seljaci opet biti oštećeni. Paori smatraju da im zbog pada kursa evra dogovorena cena neće obezbediti zaradu, a ukazuju i na to da su troškovi proizvodnje, u prvom redu goriva, mineralnih đubriva i hemijskih zaštitnih sredstava, dvostruko veći nego kada su sa prerađivačima ugovarani uslovi otkupa.
Još zimus su seljaci s fabrikama jestivog ulja „Vital“, „Sunce“ i „Dijamant“ dogovorili da se tona suncokreta standardnog kvaliteta plaća 175 evra, međutim pad evropske valute doprineće da cena ove uljarice bude znatno niža nego u vreme kada je dogovorena.
Proizvođači suncokreta sa ovih prostora smatraju da bi uljare sada trebalo da ponude veću otkupnu cenu, jer je i fabrikama dobro poznato koliko su porasli troškovi proizvodnje, i to po svim stavkama, i da takav rast nije mogao ni da se pretpostavi pre godinu dana. Kada se tome doda i pad evra, paori kažu da će se ponoviti situacija iz prethodnih godina da prerađivači dobijaju jeftinu sirovinu, dok proizvođači trpe svu štetu.
Što se tiče količine i kvaliteta roda, seljaci za sada mogu biti zadovoljni. U vrbaskom „Agrozavodu“, čiji stručnjaci nadgledaju celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u opštinama Kula, Vrbas, Srbobran i Bečej, kažu da suncokret, kojim je proletos na ovom području zasejano oko deset hiljada hektara, sada sasvim dobro izgleda. Poslednje kiše pogodovale su razvoju ove uljarice, vlage u zemljištu sada ima dovoljno, pa, ako se u završnom periodu sazrevanja zadrži sunčano i toplo vreme, ratari računaju na prosečan prinos od oko 2,5 tone po hektaru. N. P.

Uljare čekaju Prema rečima direktora Fabrike ulja i biljnih masti „Vital“ u Vrbasu Miodraga Vukotića, suncokret će se preuzimati od proizvođača po uslovima koji su dogovoreni još početkom godine. - Računamo da ćemo, i pored nezadovoljstva poljoprivrednika, otkupiti preko 50.000 tona suncokretovog zrna, što je dva puta više nego prošle jeseni i, za sada, ne razmišljamo o eventualnoj korekciji cene - kaže Vukotić. Isto su saopštili i ovdašnji predstavnici somborskog „Sunca“ i zrenjaninskog „Dijamanta“ tako da proizvođačima ne preostaje ništa drugo već da se nadaju da će tokom otkupa doći do ponovnog rasta kursa evra ili da će neka od ovih uljara u trci da obezbedi što više sirovina ipak ponuditi nešto veću cenu od dogovorene.

DRUŠTVENO IZDAVAČKO PREDUZEĆE MATICE SRPSKE ODBROJAVA DANE DO BANKROTA

Rasplet zakazan za novembar

Kao što je to (pre)čest slučaj kod Srba, pogotovo u domenu kulturne baštine, za ono što je trebalo “pola veka” da se napravi, bilo je dovoljno “pet godina” da se rasturi. Kako “Dnevnik” saznaje u Agenciji za privatizaciju Republike Srbije, tačnije u njenoj informativnoj službi, od 20. juna Društveno izdavačko preduzeće Matice srpske je pod ingerencijom Centra za sprovođenje stečajnih postupaka.
To znači da je Trgovinski sud u Novom Sadu prihvatio predlog Matice srpske, kao jednog od poverilaca, za pokretanje stečajnog postupka nad DIP Matice srpske. Tako se višegodišnja agonija oko DIP Matice srpske, čijim uzrocima vodi “hiljadu putića”, lagano bliži kraju. Kao u svemiru, zvezda i nekadašnji gigant srpskog (jugoslovenskog) izdavaštva postao je beli patuljak, a po mnogim (ne)saznanjima i crna rupa, koja je zauvek izbrisala sve tragove svog “razvojnog” puta.
Iako je ova tema dugo okupirala (ne)zainteresovanu javnost Srbije, nije naodmet kroki podsećanje na genezu slučaja DIP Matice srpske. Još 1952. (po nekim podacima reč je o 1953. godini) Matica srpska osniva Izdavačko preduzeće Matice srpske i u njemu osamostaljuje deo svoje izvorne izdavačke delatnosti. Nije dugo trebalo da se okupljajući urednike poput Aleksandra Tišme, Milorada Pavića, Danila Kiša, Slobodana Selenića (...) dokaže na tržištu i edicijama “Danas”, “Srpska književnost u sto knjiga”, “Dokument”, “Korist i razonoda”, “Antička književnost” (...) zauvek ostavi traga. Međutim, početkom devedesetih, u okrilju sveopšteg sunovrata dešava se ono što smo pomalo nonšalatno okarakterisali još na samom početku ove priče. Izdavačko preduzeće se organizuje kao poseban privredni subjekat i postaje Društveno izdavačko preduzeće Matice srpske. A u smutnji rata, raspada države i predstojećoj tranziciji, nije teško pogoditi kuda je to vodilo...
Da pojedinačna kadrovska rešenja mogu puno da odmognu najbolje je pokazao Milorad Grujić, direktor DIP Matice srpske do 2001, koji iako opterećen brojnim sporovima i dalje uživa potpunu slobodu od neke konkretnije odgovornosti u ovom slučaju. Da pojedinačni kadrovi, pak, mogu malo da pomognu, pokazuju neuspešni pokušaji njegove naslednice, mlade i energične direktorke Jelice Nedić koja je, sudeći po ranijim novinskim izjavama, na najveće prepreke nailazila upravo u “sopstvenim” redovima - “mami” Matici.
Stečaj je konstantno bio na obzoru i kao što smo već naveli - na kraju se i dogodio. A u stečajnom postupku mogući izlaz su sanacija, odnosno revitalizaciona reorganizacija, ili bankrot, odnosno likvidacija, što vodi izmirenju obaveza javnom prodajom imovine. Prvo ročište je održano 9. avgusta i kako se može čuti od stečajnog upravnika, Agencije za privatizaciju Republike Srbije, na prvom ročištu se nije skupila dovoljna većina poverilaca da bi se usaglasilo oko bankrota, koji je po svemu sudeći jedino rešenje, jer niko nije zainteresovan za ovo drugo.
Potrebno je preko 70 posto potraživanja da bi se pokrenula inicijativa za sanaciju, a od većih poverilaca spominju se nekadašnji zaposleni, Matica srpska i Poreska uprava Republike Srbije - uz Agenciju za privatizaciju koja praktično nikada ne insistira i ne nameće rešenja - dakle niko nije zainteresovan za tako nešto. Novo ročište je zakazano za 90 dana, znači za prvu polovinu novembra, a po novom Zakonu o stečaju koji je stupio na snagu u februaru 2005, tada će se sve i rešiti, jer nema više otezanja “u nedogled”. Poverioci ekspresno moraju biti namireni, kažu “mladi lavovi”, kako od milja zovu zaposlene u Agenciji za privatizaciju.
U Matici srpskoj saznajemo da se neće odstupiti od odluke donešene početkom juna na sednicama Predsedništva, Nadzornog odbora, Izvršnog odbora i Upravnog odbora, kada je dogovoreno da se predloži stečajni postupak nad DIP Matice srpske nadležnom sudu, a da se nakon završetka tog postupka nađu drugi načini za obnovu izdavačkih procesa i odgovornosti Matice na planu srpske kulture. Koji su to načini i zašto reorganizacija postojećih uz implementiranje zaštite od malverzacija na osnovu negativnih iskustava ne dolazi u obzir, pitanje je na koje niko nije bio spreman da odgovori, istina, delimično i zbog trenutno teškog zdravstvenog stanja predsednika Matice srpske Božidara Kovačeka.
Primera radi (situacija naravno nije identična, ali je veoma simptomatično slična), Nakladni zavod Matice Hrvatske je ovih letnjih meseci takođe bio pod stečajem, da bi se ipak odlučilo za sanaciju, pre nego likvidaciju. Tranzicija muči i naše susede, samo brine utisak da se oni stalno snalaze nešto bolje nego mi. Jednostavno, deluju spremnije, proračunatije, drčnije, voljnije i jače.
Mada, ne treba smetnuti s uma da se želja rukovodstva Matice srpske da se “njeno” DIP ugasi takođe može nazvati interesom, pogotovo zato što se iz uvida u brojke koje smo dobili od informativne službe Agencije za privatizaciju da zaključiti da je stečaj nad firmom koja ima “samo” 14.300.000 dinara duga, a 5.600.000 dinara početne cene vrednosti ukupne imovine (ne računajući još uvek neprocenjen fond knjiga), u najmanju ruku neobičan.
Ono o čemu se tu radi kao da spada u domen nečega što svi znaju, a niko neće ili ne sme javno da kaže. Što je najgore, utisak je da je većinu baš briga za to. Istina, ima Matica srpska i drugih nevolja: instalacije iz 1920, ruševan portal, premalo novca da o(p)stane tamo gde je dugo bila - na pijedastalu srpske kulture. Niko joj ne želi loše, naprotiv, ali ako bude sve rešavala kao što rešava problem koji je tema ovog teksta - moguća je i bojazan da neće baš sve izaći na dobro.
Ostaje da se vajkamo i žalimo za ukrasom svake kućne biblioteke - izdanjima DIP Matice srpske, uz večnu nadu da što je bilo, bilo je, samo da bude bolje. Slično mišljenje čuli smo i od uglednog pisca Mihajla Pantića, koji je za “Dnevnik” rekao da je DIP Matice srpske podelilo sudbinu velikih izdavačkih kuća nekadašnjeg kulturno-političkog sistema, kakve su “Nolit”, BIGZ, “Prosveta”... i da naprosto nije bilo u stanju da se prilagodi novostvorenom kulturnom ambijentu.
- Jedino što nam preostaje je budućnost u kojoj će se valjda pronaći neko dovoljno uporan i odrešit da obnovi i produži tu tradiciju - zaključuje Pantić.
Međutim, razgovor s državnim sekretarom Ministarstva kulture Srbije LJiljanom Šop, po Zakonu o Matici srpskoj jedinom nadležnom ministarstvu, dodatno je produbio tužno osećanje da apatija, letargija, katastrofalna inertnost, još dugo neće da nas prođu.
- Bankrot je bio i za očekivati. Privatizacija je mač s dve oštrice, a Ministarstvo i kad pomaže ništa se ne dogodi. Reč je o ljudima koji misle na način iz ko zna kojeg vremena. Priča je ista i s umetničkim udruženjima, ali situacija u Matici srpskoj je najslikovitiji primer za sve - setna je LJiljana Šop.
Igor Burić

ZAVRŠEN 12. SUSRET STAROVREMENIH VOZILA

Oldtajmeri oduševili Novosađane

Vožnjom na polignu spretnosti na platou ispred Spensa, a potom druženjem na Štrandu, juče je završen tradicionalni 12. Susret oldtajmera, tokom kojeg su Novosađani i Bečejci imali prilike da vide oko 60 starovremenih automobila i motocikala.
Za najlepši automobil proglašen je venderer W25 komresor iz 1936. godine, vlasnice Eve Lošonc iz Pečuja, a za najrestauraniji je mercedes 190 SL 1956, Sajta Hadžića iz Beograda. Jučerašnji ispit spretnosti, brza i precizna slalom vožnja sa preprekama, prošli su svi učesnici, a najbolje vreme zabeležio je Miroslav Lahovski iz Banja Luke sa folsvagen “bubom” iz 1956. godine. Na motorima je najspretniji bio Lošonc Čaba iz Pečuja sa harli dejvidsonom iz 1928. godine, a Milan Medić iz Sombora sa BMW bio je najbrži u kategoriji motori sa prikolicom.
Tokom dva dana susreta, veliku pažnju privukla je i subotnja izložba oldtajmera na Trgu slobode, na kojoj su posetioci uživali razgledajući vozila među kojima su neka stara skoro čitav vek. Gradom su tokom susreta organizovane dve paradne vožnje, a kolona oldtajmera putovala je u subotu i do Bečeja.
Ovogodišnji susret okupio je ljubitelje oldtajmera iz Mađarske, Danske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a organizator je auto-moto klub “Veteran” iz Novog Sada.
Đ. B.

NAJBOLJI PMF
Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu zahvaljujući sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana i saradnje sa Ministarstvom nauke potpisao je predugovor o nabavci opreme u vrednosti od milion evra. Dekan PMF-a Miroslav Vesković napominje da će iz istog izvora do kraja godine biće nabavljen i veći broj računara, a Fakultet će sopstvenim sredstvima kupiti 25 najsavremenijih kompjutera za opremanje studentske računarske učionice kako bi studenti imali najsavremenije uslove školovanja. Pažnja se poklanja i uključivanju studenata u naučno-istraživački rad preko posebnih programa za mlade talente, rekao je Vesković. (Danas)

CIVILNI VOJNICI U VRTIĆIMA
Vojnici koji rok služe u civilu od 8. septembra biće rasporedjeni i u vrtiće Predškolske utanove "Radosno detinjstvo". Kako prenosi Gradjanski list, civilni vojnici će biti obavezni pre svega da obezbedjuju decu i zaposlene, a potom i da pomažu u svakodnevnim poslovima, kao što je košenje trave ili odnošenje smeća. Predvidjeno je da mladići budu rasporedjeni u tri smene, tako da vrtići budu pod nazorom 24 sata. "Radosno detinjstvo" je tražilo 200 civilnih vojnika, medjutim još se ne zna koliko će njih biti nagažovano u septembru. (021)