12 SUSRET LJUBITELJA STAROVREMENSKIH VOZILA
NOVI SAD 2006

Vojvodina otvara kapije salaša turistima

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije sačinilo je strategiju razvoja turizma, a seoski turizam svrstan je u grupu od pet najznačajnijih turističkih proizvoda naše Republike. U Vojvodini postoje uslovi za unapređenje različitih oblika turizma.Tim povodom, ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Republike Srbije Bojan Dimitrijević za“Dnevnik”je izjavio da je procena da će u narednih pet do deset godina biti u usponu interes za seoski turizam kod nas, kako kod naših građana tako i kod turista iz najrazvijenijih zemalja Evrope, pa možda i sa drugih kontinenata.
-Želju da posete vojvođanska sela pokazuju turisti iz Velike Britanije, Nemačke, Italije, Francuske, Rusije, Mađarske i drugih evropskih država. Prema analizi strategije, trenutno možemo ponuditi ture kulturnog I religijskog nasleđa, specijalitete naše kuhinje i različite vidove rekreacije - naglašava ministar Dimitrijević.
- Da bi se krenulo stazama uspeha, potrebno je uložiti znatna sredstva u smeštajne kapacitete, što je prioritetni zadatak. Zatim imamo problem investicija, koji moramo rešiti, kao i problem kategorizacije objekata. Zato moramo odabrati nekoliko krupnih lokacija, kao što su Tara, Zlatibor, Zlatar, Kopaonik, Fruška gora, ili program u Vojvodini “101 salaš“ ili “etno selo”. Da bi to uspelo, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga predložilo je Vladi Srbije da osnuje Agenciju za turizam, koja bi definisala prave lokacije za podsticaj, obezbedila investicije i dovela strane ulagače.
I za transformaciju Turističke organizacije Srbije, kako bi se bavila destinacijskim menadžmentom, potrebana je novac.
- Očekujemo da ćemo rebalansom budžeta u septembru ove godine dobiti očekivanih 50 miliona evra za podsticaj razvoja turizma.Taj novac bi mogli da uložimo u infrastrukturu seoskog turizma.
Ulagaće se i u mala I srednja preduzeća, koja žele da se bave turizmom. Tako nešto je već urađeno u Vojvodini. Pokrajinski sekretarijat za privredu, na osnovu konkursa, finansiraće 32 projekta i ideje, čija realizacija bi trebalo da pomogne razvoju turizma u Vojvodini. Sredstva iz republičkog budžeta biće iskorišćena za razvoj ruralnog, lovnog i ribolovnog, kao i manifestacionog turizma. To će doprineti većem zapošljavanju u ovoj atraktivnoj privrednoj grani - ističe ministar turizma.
Za sprovođenje strategije razvoja turizma u Srbiji, pored toga što nudi resorno ministarstvo, potrebno je da se nosioci ove aktivnosti približe svetskim standardima bržeg protoka inforamcija i komunikacija.
- Očekujemo pomoć Svetske turističke organizacije u praćenju razvoja turizma. To će nam biti od velike pomoći. Ali, u Srbiji sada internet koristi malo ljudi. Informacija u turizmu mora biti oglašavanjem, publikacijama, katalozima, a posebno na sajmovima. Verujemo u bolja nastupajuća vremena i u tom pravcu želimo da realizujemo donetu strategiju o turizmu - zaključuje ministar Bojan Dimitrijević.
Ratko Artukov

KRAJEM SEPTEMBRA POČINJE IZGRADNJA MOSTA PREKO TISE

Ćuprija približava Adu i Mol

Čelična konstrukcija mosta koju je nemački grad Vilshofen poklonio Vojvodini radi prevazilaženja šteta nastalih tokom bombardovanja 1999. godine našla je svoje mesto na reci Tisi između Ade i Mola. Izgradnja mosta počeće krajem septembra, a vrednost radova procenjuje se na oko pet miliona evra. Generalni projekat uradila je novosadska firma za inženjering, projektovanje i zastupanje Euro gardi grup, a investitori su opština Ada i Javno preduzeće “Putevi Srbije”.
Direktor Euro gardi grup dr Zoran Florić, koji je i direktor projekta, kaže da će se graditi most sa zategama, dužine 258 metara, a širine 11 metara. Imaće dve kolovozne trake po 3,75 metara i dve pešačke staze po 1,5 metar, a ispod kolovozne ploče predviđen je prostor za prolaz vodovodnih, električnih i telekomunikacionih instalacija. Dobijena konstrukcija je u dobrom stanju, projektovana je 1981. godine po DIN propisima, montirana 1983, a demontirana 2002. godine, kada je dopremljena do brane na Tisi kod Bečeja i istovarena na levu obalu. Autor projekta je dr Bratislav Stipanić, a konsultant akademik Nikola Hajdin.
Čelična konstrukcija mosta je sistem kontinualne grede oslonjene na devet stubova, koji će se fundirati na bušenim šipovima prečnika 1,5 metar, dužine od 20 do 25 metara. Kota fundiranja biće oko 10 metara ispod dna reke i nalazi se u zoni laporovite gline. Radovi na mostu koštaće oko 2,9 miliona evra, a izgradnja prilaznih puteva s obe strane još oko dva miliona evra. Dr Florić kaže da je vrednost donacije oko četiri miliona evra, što znači da ćemo dobiti most gotovo upola cene.
- Upravo su završene pretkvalifikacije za izbor graditelja mosta kod Ade - kaže sagovornik. - Na konkurs se prijavilo pet firmi: “Mostogradnja”, “Intermost”, nemački “Dilinger”, mađarski konzorcijum “Szev i Ep”, te domaći MIN - Inženjering, koji nije prošao pretkvalifikacije, jer do sada to nije radio. Ko će dobiti posao izgradnje mosta, znaće se po završetku tendera, koji će se raspisati za par dana, kako bi izgradnja mogla da počne krajem sledećeg meseca.
Sagovornik objašnjava da će izgradnja drumskog mosta preko Tise kod Ade zamenti skelu Ada - Padej i imaće velik značaj za bolje povezivanje opština Čoka, Ada, Kikinda i Novi Bečej, ali i brži izlaz na Koridor 10 izgradnjom petlje “Mali Iđoš“. Dr Florić kaže da bi tada bilo realno moguće uspostaviti poprečnu tarnsverzalu preko Koridora 10, počev od mađarske granice, preko Sombora, Malog Iđoša, Ade i Kikinde do rumunske granice.
Na taj način ostvarila bi se i međunarodna veza Mađarske, Hrvatske, Srbije i Rumunije, odnosno, poprečna veza tri koridora: Koridora 10 na kraku b od Budimpešte preko Subotice i Novog Sada do Beograda, zatim Koridora 4: Berlin, Drezden, Nirnberg - Prag, Brno - Beč - Bratislava - Budimpešta - Arad, Krajova, Bukurešt, Konstanca - Sofija, Plovdiv - Solun - Istanbul, te Koridora 5: Venecija, Trst - Kopar, LJubljana, Maribor - Ploče, Sarajevo - Rijeka, Zagreb, Osijek - Budimpešta – Užgorod, LJvov, Kijev - Bratislava, Ziline, Košice. Na nivou AP Vojvodine ova transverzala bi povezala i pet okruga od ukupno sedam koliko ih ima.
Kako je Tisa proglašena međunarodnom rekom, na kojoj je utvrđen i režim plovidbe koji se primenjuje od Tokaja do ušća u Dunav, neophodno je da svi mostovi preko nje imaju odgovarajuće plovidbene gabarite. Samo most u Senti se ne uklapa u propise. Kako je sistem obeležavanja plovnog puta na Tisi na teritoriji Srbije u skladu s preuzetom međudržavnom obavezom, i izgradnjom novog mosta kod Ade obezbediće se siguran rečni saobraćaj.
R. Dautović

PARADNI FIJAKERI I BESNI AJGIRI PROTUTNJALI RAVNIM SELOM KOD VRBASA

Laki je bio malo nervozan

“’Ajmo jedan velik pozdrav, aplauz ne boli...” začulo se preko razglasa šeste ravnoselske “Fijakerijade”, taman kad je ekipa “Dnevnika” stigla na hipodrom. Ravno Selo kraj Vrbasa, mesto je gde se konji posebno cene, ali ga vreme nikako ne mazi. Ovogodišnja fešta, čiji je organizator udruženje “Mustang”, prvo je odložena zbog obilnih pljuskova, da bi minule subote vazduh bio težak gotovo 40 stepeni.
Kože konja koje se presijavaju na suncu otkrivaju da ni ovim lepotanima nije lako pod užarenom zvezdom. Nisu to priznali, ali je najteže bilo grlima koja vole kukuruz, jer se ova hrana po žezi konjima nikako ne daje.
Najnemirniji je bio pastuv Laki. Vezan uz senkovitu stranu kamiona, izrovao je vranac omanju rupu, blizina drugih konja i želja za nesputanim trkom učinila je da bude posebno nervozan. Ipak, simpatije koje je osvojio kod naših reportera nisu mu pomogle da on i njegov vozač ne budu diskvalifikovani u trci jednoprega, zbog zatvaranja kruga u manježu. Istina, nisu bili jedini.
Oko podneva, uparađeni kočijaši i posade organizovano su pošli u tradicionalnu vožnju ravnoselskim ulicama. U mirnom selu takav događaj izazvao je veliku pažnju, redom su svi izašli iz kuća i posedali na laloške klupe za dokone. Starijim žiteljima ova slika probudila je uspomene na prošla vremena, kao da im je odveć muka od automobila. Klincima je sve to novo i lepo, ali sumnjamo da bi uskočili u vremeplov.
Svih dvadesetak ekipa iz cele Vojvodine pristigle su na hipodrom baš kad je paradna vožnja završena. S improvizovane sudijske bine, smeštene u šleper, ređaju se velikodušni sponzori i izvršna vlast, prvi caluju, drugi kače medalje. Pored je i svečana loža za goste i pokrovitelje, političari ionako prolaze kud god požele.
Spiker ažurno podseća na to da postoji i tombola, prva nagrada – ždrebe mađarskog nonijusa, četvrta ular, između TV i bicikl, a premiju je “ubola” Ravnoselka Biljana Dević. Za glad oko 2.000 ljudi starali su se Turinci i legendarne kobasice: ko ne voli ljuto, beše mu malo jedna kifla za ovaj laloški hot-dog. Okolo paradiraju lipicaneri sa svojim korakom “iz grudnog koša”. Šteta što vožnja zaprege više nije olimpijska disciplina, kad su već počeli da ubacuju sportove s kraja pameti. “Olimpijsko zlato u trambolini”, mo’š misliti!
Dok turisti uživaju u vožnji fijakerima, gledaoci su pohvatali ono malo hladovine u okolini. Pod krošnjama, kao i u gradskom saobraćajnom, uvek ima mesta za još jednog. Jedan mališan se čak opružio po podu fijakera, dig’o noge u vis, samo da eskivira ljuto sunce. Kad su krcate drumske lađe iskrcale putnike, počelo je takmičenje.
Nakon pozdrava šeširom, upućenog sudijama, vozači su se vraški trudili da pokažu koliko vrede u zanatu. Nekome su konji pomogli, nekom odmogli, domaći takmičari uživali su solidnu podršku publike. Bilo je i poziranja grla koja se propinju ispred ponosnih vlasnika. Za uvežbanim ekipama prašina se diže, čak i kad se ne galopira. Nakon trke jednoprega uživali smo u padobranskim skokovima osam letača iz Aerokluba “Čenej”, kojima umeren vetar nije pomrsio padobrane i račune. Izvesni Pera kanda je bio malo nervozan, kao i Laki s početka priče, pa ga je spiker opomenuo preko razglasa da ne bije konje. Da li su lepotani to i zaslužili, valja pitati Peru.
Igor Mihaljević
Foto: F. Bakić

ŽIČARA DO TVRĐAVE
Zakupac hotela "Varadin", Ratko Butorović, izjavio je da će pregovarati sa gradom o izgradnji žičare preko Dunava. Butorović, poznatiji kao Bata Kan Kan je za Građanski izjavio da se "Tvrđava ne može oživeti bez atrakcije kakva je žičara". Rekonstrukcija hotela će započeti odmah nakon dobijanja saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a neće biti završena do kraja godine, kako je najavljivano. Butorović je najavio da će umetnici koji zauzimaju ateljee u zgradi hotela morati da plaćaju zakup prostora. Potpisivanje ugovora o zakupu hotela zakazano je za ponedeljak.

PONOVO ZASTAVE U CENTRU
Druga internacionalna izložba umetničkih zastava biće otvorena večeras u Zmaj Jovinoj ulici. Na ovogodišnjoj izložbi učestvuju umetnici iz gradova-pobratima Novog Sada, Noriča, Čang Čuna, Dortmunda, Temišvara i Budve. Izložbu će u 19 sati, sa balkona Galerije Zlatno oko (u Zmaj Jovinoj) otvoriti član gradskog veća zadužen za kulturu, Radovan Jokić. Šezdeset zastava će biti izloženo u centru grada do 15. oktobra. (021)