12 SUSRET LJUBITELJA STAROVREMENSKIH VOZILA
NOVI SAD 2006

Kada je Tvrđava bila centar sveta

Legenda o Osam tamburaša s Petrovaradina, jedna je od priča zbog kojih je Novi Sad ono što jeste - grad sa autentičnom patinom koja ga izdvaja i čini primamljivim za putnika namernika. Jedan od najmalđih članova Janikinog ansambla Momčilo Moma Nikolić odlučio je da sećanja o vremenu provedenom s najčuvenijom tamburaškom bandom svog vremena pretoči u knjigu “Beše nekad osam tamburaša”, koja u izdanju “Prometeja” iz Novog Sada treba da bude predstavljena javnosti početkom oktobra.
Izdavanje knjige je pomogla porodica Balaton i štamparija “Foto oko”, a biće štampana na srpskom, mađarskom, romskom, slovačkom i engleskom jeziku. U pripremi je prevod na rusinski, a zbog velikog interesovanja, biće objavljena i na hrvatskom i slovenačkom jeziku.
- U knjizi su zabeležena sećanja iz detinjstva, moj prvi susret s tamburom i tamburašima i onako kako sam video i doživeo svoje kolege kojih više nema. Sve u nadi da ću, bar na trenutak, čitaoca vratiti u vremena kada je Tvrđava bila centar sveta, rado se slušala starogradska muzika, mađarske romanse i vojvođanske pesme, ali i klasična muzika koju je naš orkestar izvodio. Ovo je moj pokušaj da sačuvam i otrgnem od zaborava to vreme - priča Nikolić, koji se kao čelista, nakon što je odradio pripravnički staž u Velikom tamburaškom orkestru RTVNS, priključio ansamblu Janike Balaža.
Nikolićev muzički put, kako kaže, vodio je njega i njegovu “damu” tamburu od rodnog Silbaša, preko Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave, sve do Amerike.
- Orkestar sam napustio nakon Janikine smrti 1988. godine. “Osam tamburaša” se već osipao: poginuo je čelista Savica Vladisav, umro je Josim Familić - Mali Todor, Ivan Dimić, Stevan - Pišta Kormanjoš, moj otac Stevan Nikolić -Crni Steva, Josip Kovač i onda i Janika - seća se Nikolić. Nakon izlaska iz ansambla, Nikolić je otišao u SAD gde je počeo da drži časove u školi tambure, ali i pobedio na audiciji za gosta muzičara u Diznilendu, gde je svirao jednu godinu.
Trenutno Nikolić radi u Los Anđelesu, a živi u Kanadi, za koju kaže da je mnogo mirnija od SAD. Sarađuje sa Radetom Šerbedžijom s kojim je nastupao i u Novom Sadu. Radi muziku za filmove, a trenutno piše muziku za film “Optimist” u kojem Šerbedžija igra glavnu ulogu.
- Svirao sam Leonardu di Kapriju, Karlu Maldenu, Tomu Henksu, Milanu Paniću, guvernerima i senatorima iz Kalifornije. Tambura je veoma popularna u Americi, a Amerikanci srpskog porekla, kao što su Bob Samardžić, Piter Kosovac, DŽeri Grčević i diva, “kalifornijski slavuj” Lisa Milena Simikić, predstavljaju prave ikone tamburaške muzike. Neki od njih, čiji su pradedovi došli u Ameriku, savršeno pevaju na srpskom, a da zapravo ne znaju šta te reči znače - kaže Nikolić.
Govoreći o sadašnjim tamburašima u Novom Sadu i Vojvodini, Nikolić kaže da ima i dalje dobrih tamburaša.

Tambura svira „Larinu pesmu” Nikolić kaže da je malo poznato da je čuvena tema iz filma “Doktor Živago”, “Larina pesma” umesto na balalajkama, zapravo odsvirana na - tamburama. Pošto je film o Rusiji, tambure su prigušili, pa se smatra da sviraju balalajke. „Crne lale” prašile rok Pre nego što je ušao u Veliki tamburaški orkestar RTVNS-a Nikolić je svirao bas i pevao u “Crnim lalama”, koje su osnovane krajem šezdesetih godina. Vokalno-instrumentalni sastav svirao je tada “Bitlse”, “Rolingstonse” i “Šedouze” po vojvođanskim selima.

UMBRIJA DŽEZ PONOVO U NOVOM SADU

S kulturom je (sve) lakše

“Muzika je ta koja ujedinjuje...” - jedan je od slogana svetski čuvenog Umbrija džez festivala iz Peruđe (Italija), koji će ove godine od 31. avgusta do 2. septembra drugi put za redom u Novi Sad poslati nekolicinu muzičara u plemenitu misiju širenja dobrih vibracija.
Kod Izvršnog veća Vojvodine osvanuo je bilbord na kom se u Novom Sadu najavljuju “Dani Umbrije”, dani kada će se osim džeza čuti i videti brojni stanovnici regije Umbrija zaduženi da se čvršće povežu s Novim Sadom, odnosno Vojvodinom, i obrnuto. Tako će se put od muzike i kulture do privredno-ekonomsko-turističke saradnje, pokazati kao prirodan i najlakši mogući.
Kako saznajemo od Saše Pupina iz srbijanske podružnice za međunarodnu saradnju Asocijacije za rekreaciju i kulturu Italije (“Arči”) smeštene u Novom Sadu, u organizaciji “Dana Umbrije” osim njih učešće su uzeli i Izvršno veće AP Vojvodine, Gradska uprava Novog Sada, Kulturni centar Novog Sada i agencija za mala i srednja preduzeća južne Bačke “Alma mons”. Posle seminara o turizmu, kulturi i lokalnom razvoju, koji će se održati 31. avgusta, slede dva vruća NS džez dana.
Za zagrejavanje, 1. septembra će u klubu “DŽez” biti priređena džem sesija domaćih muzičara (Aleksandar Bahun, Vladimir Samardžić, Petar Radmilović, Vladimir Jakovljević, Fedor Ruškuc i Miki Milovanov) okupljenih pod imenom “House Band - Ritam sekcije” i dva gosta solista iz Italije - Paolo Reća i Maks Jonata. Drugi dan (2. septembar) u dunavskoj ulici sve zainteresovane, a i slučajne prolaznike, očekuju nastupi Rozario Đulijani kvarteta, sastava “Aires Tango” (Italija) i koncert novosadskog Panonija projekta. Kako kućni red nalaže, muzičari se drugi dan u kasnijim večernjim satima na “džem sešn” sele u “Tremu” Srpskog narodnog pozorišta.
Podsećanja radi, na malom uzorku impozantnog Umbrija džez festivala prošle godine Novosađani su imali prilike da uvid u italijansku džez scenu potraže slušajući: Frančesko Kafizo kvartet, Stefano Bolano kvintet, “Doktor 3” i Enriko Rava kvintet. Od domaćih muzičara reprezenti su bili orkestar Aleksandra Dujina, “Mobada” i Boris Kovač.
I. Burić

Bački Monoštor: Tajna bačke Atlantide

Bački Monoštor je selo na severozapadnom delu Vojvodine, udaljeno oko 15 kilometara zapadno od Sombora, u neposrednoj blizini Dunava. Ovo mesto je biser Gornjeg Podunavlja i istoimenog Specijalnog rezervata prirode. Priroda, vredni ljudi i ljubazni domaćini su suština turističke ponude Bačkog Monoštora, što je doprinelo da je ova destinacija lider ruralnog i ekološkog turizma Vojvodine.
Duga je zanimljiva istorija Bačkog Monoštora, a najmističnija je legenda koja govori o „bačkoj Atlantidi”. Davno, pre više od 1.000 godina ovde je bilo veliko utvrđenje Bodrog, iz perioda rane mađarske države. Bodrog je bio na svim geografskim kartama, ali je nestao iznenada i bez poznatog uzroka. Veruje se da su trvđava i naselje potonuli u talasima Dunava. Za sada nije poznat nijedan materijalni dokaz gde je Bodrog bio, iako ga mnogi traže.
Turistička ponuda Bačkog Monoštora zasniva se na jedinstvenom prirodnom bogatstvu šuma i voda Monoštorskog rita, parka prirode prve kategorije. Zaštićene vrste su orao belorepan, siva čaplja, crna roda i druge. Komplementarno ovome je bogata kulturna tradicija Šokaca, većinskog stanovništva Bačkog Monoštora. NJihove nošnje su jedinstveno bogatstvo koje se izrađuju više od 200 godina, a folklor odlikuje igra i muzika karakteristična samo za Šokce.
U tradicionalnom seoskom ambijentu može se provesti vrlo ugodan odmor, a naročito može biti zanimljiv boravak u iznajmljenoj vikendici na samoj obali Velikog Bačkog kanala. Iz nekih od njih se dobrim skokom iz mesta može skočiti u čistu vodu. Ujutro goste budi cvrkut ptica, suštanje lišća drveća u zaleđu uveče uspavljuje. A između, čista priroda, zanimacije na kopnu i vodi i kulinarski specijaliteti domaćina.
U Bačkom Monoštoru je više domaćinstava u kojima se može boraviti na punom pansionu ili se može koristiti kuhinja za obroke u sopstvenoj režiji. Intimnu atmosferu čine, po pravilu, u jednom domaćinstvu dve sobe sa po dva ležaja za goste. Noćenje je po osobi 450 dinara, s doručkom 600, polupansion 850, a pun pansion 1.100 dinara. Boravišna taksa je 60 dinara po osobi i danu.
Domaćini će „za poneti” ponuditi domaći kuvani paradajz za 90 dinara po litru, domaći džem od kajsija za 180, od ostalog voća za 135 dinara. Domaći ajvar je 225, kompot 135 dinara. Za 900 dinara može se prisustvovati oblačenju narodne nošnje i fotografisati „sprimanju” tradicionalne narodne nošnje, učestvovati u izradi tradicionalnih predmeta od pruća ili rogoza, izradi dunavskih čamaca od drveta... Sve s prigodnim poklončićem, mala košara, ceker, klompica, veslo ili peškirić.
Monoštorski rit je pravi «Eldorado» za strasne sportske ribolovce. Znani su rukavci i zatvorene vode s atraktivnim terenima za ribolov na smuđa, soma bucova i jaza varaličarskom tehnikom ili za lov šarana ili babuški na plovak. Na ovom području možda je najatraktivniji ribolov na kapitalne primerke ameručkog grgeča, basa. Za ribolovce je najpogodnije da budu u blizini vode. Prenoćište u vikendici na Kanalu je 225 dinara, uključuje korišćenje prostorija i opreme vikendice.
Čamac se može iznajmiti za 450 dinara po danu, čamac za Dunav s motorom za 1.350 dinara, najam tri štapa za pecanje je 450 dinara po danu korišćenja. Naknada za ribolovačkog vodiča koji vodi do najboljih terena je 450, a za usluge ribara s čamcem treba platiti 900 dinara. M. M.

PASKALJEVIĆEVI "OPTIMISTI" U TORONTU
Najnoviji film Gorana Paskaljevića "Optimisti" uvršten je u zvanični program Međunarodnog festivala u Torontu u glavnoj selekciji "Majstori filmske režije" (Masters), zajedno sa najnovijim filmovima Almodovara, Šabrola, Kaurismakija i kanskog pobednika Kena Louča. Festival u Torontu održava se od 7. do 16. septembra, a naš će film imati svetsku premijeru 11. septembra u velikoj sali Paramounta, i još dve dodatne projekcije. "Trajbeka" filmski festival u Njujorku, koji se održava u aprilu iduće godine pod pokroviteljstvom poznatih filmskih umetnika reditelja Martina Skorsezea i glumca Roberta de Nira, takođe je uputio poziv najnovijem Paskaljevićevom filmu i uvrstio ga u takmičarski program. Takođe, međunarodni Festival mediteranskog filma u francuskom gradu Monpeljeu, na kome je prošle godine Paskaljević sa svojim filmom "San zimske noći" dobio gran-prix festivala "Zlatnu Antigonu" uputio je poziv našem autoru da ovogodišnje izdanje festivala svečano otvori filmom "Optimisti", 27. oktobra. "Optimisti" će takođe biti prikazani u oktobru mesecu na filmskom festivalu "Novi film" u Montrealu u okviru posebnog programa "Spotlight: Goran Paskaljević" kao i na međunarodnom Filmskom festivalu u Pusanu, Južna Koreja, u Rejkjaviku, na Islandu kao i u Panorami evropskog filma u Atini. Domaća premijera filma "Optimisti" predviđena je za 27. septembar u Domu sindikata u Beogradu i 28. u "Areni" u Novom Sadu. "Optimisti" su film sačinjen od pet crnohumornih priča iz naše svakidašnjice, a inspirisan je Volterovim delom "Kandid" koji govori da je "optimizam kada neko uporno tvrdi da mu je sve dobro, iako mu je sve loše". Scenario je napisao Vladimir Paskaljević, muziku je komponovao Aleksandar Simić, a glumac Lazar Ristovski tumači čak pet glavnih uloga u pet različitih priča. Pored Ristovskog, u filmu igraju i Petar Božović, Viktor Savić, Nebojša Glogovac, Mira Banjac, Slavko Štimac, Bojana Novaković, Nebojša Milovanović, Dragan Jovanović, Boro Stjepanović, Milan Tomić, Ivan Bekjarev i još trideset poznatih glumaca. Producent filma je Zepter International, Nova film i Zillion. (Danas)