12 SUSRET LJUBITELJA STAROVREMENSKIH VOZILA
NOVI SAD 2006

RAVNO SELO: Revija lipicanera i zaprega

Tradicionalnu Ravnoselsku fijakerijadu, održanu proteklog vikenda, i ove godine je posmatralo nekoliko hiljada posetilaca. Time je potvrdjeno da je, iako relativno mlada, ova manifestacija uspela da se probije na značajno mesto u kalendaru takmičenja i revija konjičkog sporta u Srbiji. Fijakerijadu koja je ujedno i deo prvenstva Vojvodine u vožnji zaprega, organizovao je ravnoselski Konjički klub „Mustang”, a na hipodromu u Ravnom Selu nastupilo je pedesetak zaprega lipicanera iz ergela poznatih odgajivača rasnih konja iz Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Bečeja, Kikinde, Odžaka, Surčina, Stapara, Dobanovaca i drugih vojvodjanskih mesta.
Učesnici Fijakerijade su se takmičili u brzini i spretnosti vožnje paradnih zaprega u čezama i fijakerima, s jednim ili više konja, i pri tom su posebno ocenjivani pravilnost upregnutosti grla, izgled konjske opreme, autentičnost fijakera, ali i originalnost narodnih nošnji kočijaša i njihovih pomoćnika.
Na stazi dugoj 480 metara takmičilo se 17 jednoprega, koji su trebali da savladaju prepreke - 18 takozvanih kapija. Najbržom zapregom koja je stigla na cilj za samo dva minuta i 23 sekunde, upravljao je član konjičkog Kluba „Bulić” iz Surčina Milenko Radovanović. Na istoj stazi, u konkuenciji sedam dvoprega, najbrže vreme imala je zaprega kojom je upravljao Milan Stanić, dok je u konkurenciji šest četvoroprega, na stazi dugoj 400 metra, prva na cilj stigla zaprega kojom je upravljao Milan Stančić iz Dobanovaca. Nakon uručenja medalja i pehara za prva tri mesta u svakoj konkurenciji, vešti kočijaši sa svojim zapregama izveli su revijalni deo programa i još jednom pokazali svoje umeće. Najviše pažnje privukao je jedanaestogodišnji Danijel Barjaktar, član Konjičkog kluba „Kelebija”, koji je praćen burnim ovacijama i aplauzom jahao konja u potpuno uspravnom pložaju, odnosno stojeći i uz to pokazujući razne akrobacije.
Ovu manifestaciju uveličali su i padobranci novosadskog Aerokluba „Heroj Pinki” atraktivnim skokovima sa hiljadu metara. šest padobranaca, noseći zastave sponzora, spustilo se tačno na sredinu hipodroma, gde je bio obeležen cilj. LJubitelji konja i konjičkog sporta imali su priliku da na hipodromu u Ravnom Selu uživaju i u mnogobrojnim izložbama konja, takmičenjima, a oni najhrabriji čak su imali priliku da se okušaju u jahanju konja.
Tokom programa za 100 dinara posetioci su mogli da kupe tombulu i tako učestvuju u izvlačenju mnogobrojnih poklona. Kao prva nagrada tombole Ravnoselske fijakerijade tradicionalno se dodeljuje kasačko ždrebe. Ove godine premija je ostala u selu, jer je jednogodišnje grlo vredno 1.200 evra dobila je Biljana Dević iz Ravnog Sela. Nagrada publike za najlepši fijaker takodje je otišla u ruke domaćeg takmičara, a dobio je Milan Gaković iz Ravnog Sela, a dodeljeno je i niz drugih priznanja i nagrada za izgled fijakera lepotu narodnih nošnji i opšti utisak publike o veštini i atraktivnosti vožnje.
N. Perković

PLIVAČKI MARATON I TRIATLON U APATINU

Novosađanima prva mesta

Apatin: Oko sto učesnika plivačkog maratona i triatlona iz Srbije i Makedonije takmičilo se na Dunavu kod „Plave ruže”, na promotivnoj stazi od 50 i 100 metara slobodno i takmičarskoj na 800 i 4.000 metara slobodnim stilom. Najbolji plivači su bili iz Novog Sada Miloš Pupović u muškoj i Katarina Volić u ženskoj konkurenciji na 4.000 metara.
Trku u triatlon sprintu i štafeti su odneli poznati triatlonci uglavnom iz Novog Sada i Beograda. U triatlon sprintu stazom 750 metara plivanja, 20 kilometara vožnje biciklom i pet kilometara trčanja, bio je Nenad Sudarov iz Novog Sada, drugi je bio Vladimir Savić iz Pančeva i treći Savo Sajko iz Beograda.
U ženskoj konkurenciji sprint triatlona je najbolja bila Ksenija Bodlović iz Veternika, Ivana Vidanović iz Beograda; dok je treća bila takođe Beograđanka Vanja Simić. U konkurenciji traitlon štafeta prvo mesto je osvojila trojka Vojislav Mijić, Dejan Vidaković, Jovan Ječanski, drugi su bili Dušan Marić, Jugoslav Cvetićanin i Zoran Končar, dok su treće štafetno mesto zauzeli Igor Marjanović, Igor Stefanović i čedomir Golubović.
Bio je ovo Sedmi plivački maraton i četvrti triatlon koji organzuje traitlon klub „Delfin” iz Apatina, a generalno pokrovitelj je Sporstki savez opštine Apatin.
Plivanje, a naročito triatlon, imao bi više učesnika, ali su najavljeni takmičari iz inostranstva bili sprečeni da dođu. Zbog toga u „Delfinu” nameravaju da ovaj zanimljivi maraton promeni datum održavnja.
- U svakom slučaju, to će biti bar početak avgusta - kaže predsednik „Delfina” Želimir Marić, najzaslužniji za organizaciju jednog ovako komplikovanog takmičenja.
J. Prelčec

TAKMIČENJE U SKOKOVIMA U VODU ZA KUP SRBIJE

„Laste” i „prelomi” pred prepunim Štrandom

Užičanin Stanko Ćosić pobednik je takmičenja za Kup Srbije u tradicionalnim visinskim skokovima u vodu, koje je održano na kupalištu Štrand. Drugo i treće mesto u skokovima u Dunav sa Mosta slobode osvojili su Rade Šćepanović iz Kolašina u Crnoj Gori i domaći takmičar Vladan Berleković.
Izuzetno veliki broj Novosađana pohrlio je juče u 14 časova na najlepšu dunavsku plažu u Evropi, kako bi posmatrao atraktivno nadmetanje koje se na ovim prostorima viđa zaista retko. Gledalaca je bilo na sve strane, u vodi, na pesku, na improvizovanim tribinama, na travi, mostu i svakoj tački sa pogledom na skakalište. Nakon intoniranja himne Srbije, usledila je prva serija skokova sa 18 metara visoke platforme pričvršćene za most između drugog i trećeg potpornog stuba u samoj reci.
Od 26 prijavljenih letača, nekolicina je odustala od skoka zbog snažnog vetra koji je na momente zaista onemogućavao pravilan let kroz vazduh. Petočlani žiri je nakon prvog kruga izabrao osam najboljih, koji su nastavili takmičenje u još jednom krugu, do izbora konačnog pobednika. “Laste” i “prelomi”, kao i sami upadi u vodu, koji znaju da budu i te kako opasni, mamili su uzdahe posmatrača, koji nisu štedeli dlanove nakon svakog uspešnog pokušaja, a odluke žirija na čelu sa višestrukim šampionom Brankom Bogićevićem uglavnom su se poklapale sa ukusom auditorijuma.
Predsednik novosadskog Kluba za sportove na vodi “Jezero” Boško Savić, kao glavni organizator ove manifestacije, izjavio je za “Dnevnik” da je takmičenje proteklo u najboljem redu, bez i jednog incidenta ili povrede nekog od takmičara u ovoj interesantnoj, ali i veoma opasnoj sportskoj disciplini.
Z. Gajić
Foto: S. Nikolić

ČONTA: Prekretnica rok vrteške

Nebojša Čonkić Čonta na kratko je u Novom Sadu. Iz Toronta (Kanade) na (ne)sreću mnogih bivših sugrađana nije se vratio da zapeva s “Pekinškom patkom” i ponovo digne kosu na glavi, što zbog frizure, što zbog zgražavanja, ali nije ni daleko od toga. Čonta je tu da bi promovisao reizdanje “Pekinška patka” (Multimedija rekords, 2006), na kom se remasterovan našao praktično celokupan opus kultnog novosadskoh benda (albumi “Plitka poezija” i “Strah od monotonije”, plus singl “Bila je tako lijepa”), koji je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih inicirao pank muziku u Novom Sadu, a i šire.
Vaš novi kompakt disk zaista izgleda svetski, delujete zadovoljni izdanjem „Pekinška patka”?!
- Vrlo sam zadovoljan. Postprodukcija je urađena jako, jako kvalitetno, tako da je zvuk, čini mi se, čak i bolji nego onaj inicijalni na ploči, koji smo slušali pre 25 godina. Nekih fotki iz prateće knjižice se ni ne sećam, a tekst Bogice Mijatovića je odličan, ne vrlo dobar, nego odličan! Ovo je stvarno izdanje koje može da se nazove i “Sabrana dela”! Za pokolenja će ostati zaista kvalitetno izdanje, a mi smo se spasili od šugavih, odvratnih piratskih izdanja koje ko zna ko je izdavao bez ikakve autorizacije.
S obzirom na veliko interesovanje publike, da li bi mogli dodatno da objasnite motive za odbijanje ponovnog okupljanja” Pekinške patke” i svirke uživo. Ako ništa drugo, zanimljivo je da time odbijate i da zaradite još koji dinar?
- To je tačno da bi možda nešto zaradili, ali ja nisam nikad zbog para učestvovao u muzici, tako da taj faktor otpada. Po meni, pravi pank bend kad završi svoje kreativno razdoblje treba da se rasformira i da izgori. That’s it! Treba da se pretvori u pepeo i onda iz tog pepela mogu da se prave ovakva izdanja. Mi bi trebalo pod broj jedan prvo šest meseci da vežbamo da bi mogli da sviramo kao pre, a da o scenskim pokretima i skakanju ne govorim. Zbog toga što bi naši gledaoci bili uskraćeni za potpun doživljaj, ja se u to ne bih upuštao. Ne bi ličili na ono što smo bili, to bi bio fantazmagorični retro-filing, koji bi mnogima verovatno i prijao, ali mislim da ja ne bih bio zadovoljan. A ako ja nisam zadovoljan, onda je to kraj priče.
Zanima li vas i dalje muzika, ima li vas u njenim vodama na bilo koji način?
- Pratim englesku i američku rok scenu, uglavnom slušam nove bendove za koje provalim da nešto vrede. Dosta toga ima dobrog, samo treba kopati. Ono što je komercijalno loše je, ali alternativnog roka ima veoma dobrog. Često idem i na koncerte u Torontu, uglavnom na “grupe koje dolaze”. Izdvojio bi Interpol, njih sam gledao dva puta i bili su fenomenalni. Podsećaju na DŽoj divižn. I mi smo malo podsećali na DŽoj divižn, što znači da Interpol podseća malo na nas, mada ne znam da li su slušali “Strah od monotonije” (smeh).
Kad smo već kod “Straha od monotonije”, o čemu je tu bilo reči? Je li bio opravdan?
- “Strah od monotnije” je bio naša druga postava, s Baletom i Maretom, Sreta i Bora su otišli, znači radilo se pre svega o promeni članova, a i o promeni raspoloženja, jer sam se spremao za JNA. Ima tu taj Kjur-DŽoj divižn “filing”, što su tada mnogi slušali. Stvarno mogu s ponosom da kažem da smo mi u ono vreme izdali “ the best” Kjur-DŽoj divižn album tog vremena, a da se nije radilo o tim bendovima.
Hipotetički govoreći, da možete ponovo, šta biste uradili isto, a šta bi promenili?
- Možda bi imali malo sposobnijeg menadžera i malo bi više pokušali da sviramo napolju, jer mi smo onda bili orijentisani na užu sredinu. Da sad to sve proživljavam probali bi da sviramo i u, recimo, Nemačkoj ili Švedskoj, gde smo imali jako puno fanova, a da to nismo ni znali.
Sticajem okolnosti značaj “Pekinške patke” se ponovo preispituje poprimajući sve veće i veće obrise...
- Mi smo i muzički i vizuelno bili prekretnica u rok vrtešci tog vremena. Dali smo podsticaj beogradskoj sceni - “Paket aranžman” nikad ne bi bio izdat da naš prvi singl “Bila je tako lijepa” nije otišao u 35-40 hiljada primeraka. Pokazali smo da to što izgleda ludo, novo, može da bude i komercijalno. Zbog toga što smo na televiziji bili jako interesantni i zato što su mladi ljudi želeli i tražili to da gledaju, i drugi su bendovi koji su išli iza nas imali šansu da nastupaju na televiziji, a samim tim i da posle izdaju ploču, dokažu se na koncertima...
Igor Burić

EVROPSKA NEDELJA MLADIH
Na Fakultetu tehničkih nauka počela je Evropska nedelja mladih koja će trajati do 27. avgusta. Osim zvaničnog dela programa i radionica, organizuju se žurke, koncerti, kao i perfomans italijanske trupe "Teatro dei venti", koji je danas na ulicama Novog Sada. Reč je o prvom omladinskom festivalu u Srbiji koji okuplja studente iz naše zemlje, regiona i Evrope. Koordinator projekta Željko Tekić kaže za 021 da se nedelja mladih bavi evropskim integracijama i položajem i ulogom mladih u društvu. (021)