PODSEĆANJE: Tesla građanin Novog Sada

U ovoj, Teslinoj godini, kada slavimo 150 godina rođenja jednog od najvećih svetskih naučnika, hteo bih da upoznam čitaoce “Dnevnika” sa podatkom, d a je Tesla pre sedamdeset godina postao naš počasni sugrađanin.
Književni savet Matice Srpske je 24. maja 1936. godine priredio svečanu sednicu, a otvorio ju je direktor gimnazije u penziji Stevan Milovanov, koji je tada bio potpredsednik saveta. O Tesli je govorio inž. Slavko Bokšan, pokretač i organizator brojnih proslava posvećenih velikom naučniku te godine. Pevao je hor Realne gimnazije.
Inicijativom inž. Bokšana i Bogdana Gavrilovića, naučnika i akademika, Gradsko veće Novog Sada je u julu održalo svečanu sednicu posvećenu Teslinom jubileju u velikoj dvorani Banske uprave. Stepenište i hol bili su ukrašeni cvećem. Sednicu je otvorio dr Branko Ilić, predsednik opštine.
Prisutni su bili izaslanici ministra prosvete, građevina, Bana, komandanta armije, episkopa bačkog (prota V. Jankulov), senator Daka Popović, predstavnik beogradskog Univerziteta, prof. Ivan Đaja, mnogi ugledni intelektualci našeg grada i prestonice. Gradski većnik Laza Popovicki je održao predavanje o značaju dela Nikole Tesle, tog pesnika i umetnika elektriciteta, kako ga je nazvao. Gradski kulturni savetnik Predrag Klicin je pročitao odluku Gradskog veća, u kojoj se saopštava da veće bira u znak priznanja Nikolu Teslu za počasnog građanina opštine grada Novog Sada.
Na ime priloga novosadske opštine za podizanje instituta Nikole Tesle u Beogradu, u kojem će mladi jugoslovenski naraštaji crpsti znanje iz Teslinog stvaralaštva, veće odobrava iznos od 100.000 dinara. Svi prisutni su jednoglasno pozdravili obe ove odluke. U ime Teslinog instituta govorio je inž. Bokšan, rodom Novosađanin, jedan od najboljih poznavalaca Teslinog rada. Posle njega, reč je uzeo docent Univerziteta inž. Rakić u ime beogradskog Tehničkog fakulteta, beogradske opštine i Saveza Tehničkih preduzeća. Na kraju je dr Branko Ilić pročitao pozdravni telegram, koji će se uputiti našem velikanu u NJujork.
Polovinom avgusta iste godine, održana je i sednica Književnog odbora Matice Srpske, pod predsedništvom Vase Stajića, inače predsednika Matice. Odbor je doneo odluku da se naš veliki naučnik, Nikola Tesla, izabere za počasnog člana Matice Srpske.
Želja mi je, da podsetim sugrađane na Teslin jubilej proslavljen u našem gradu pre sedam decenija, što je danas potpuno zaboravljeno i propušteno da se pomene u prigodnim svečanostima.
Branislav A. Žorž, Novi Sad

Pre zime umetnici u novom prostoru?

Ukoliko Zavod za izgradnju grada na sutrašnjem sastanku sa predstavnicima Akademije umetnosti u Novom Sadu reaguje pozitivno na molbu dekanata za finansijsku pomoć, radovi na dogradnji zgrade ove obrazovne ustanove u Ulici Đure Jakšića broj 7 mogli bi početi već naredne nedelje. Kako je za “Dnevnik” najavio dekan Dušan Todorović, Akademija će od Ziga tražiti da bude oslobođena plaćanja redovnog komunalnog doprinosa, jer je novac kojim trenutno raspolaže dovoljan tek za početak građevinskih radova.
- Pokrajina nam je, kao osnivač, izašlo u susret i u okviru trogodišnjeg plana finasiranja uplatila 19 miliona dinara, koji ove godine moraju biti utrošeni na planiranu dogradnju. To je, međutim, samo deo potrebne sume, dovoljan za temelje i spoljnu konstrukciju, pa smo prinuđeni da i od grada zatražimo pomoć, jer radovi moraju početi u najskorijem roku kako nas ne bi zakačila zima - rekao je Todorović i dodao da su dobijene sve dozvole za početak radova.
Akademija je poslala prijavu i na konkurs Vlade republike Srbije za finansiranje prioritetne gradnje u kulturi i prosveti, ali do sada nikakav odgovor nije stigao iz Beograda. Ipak, Akademija i dalje računa na tripartitno finansiranje, jer se nada da će i nadležni u gradskoj i republičkoj upravi shvatiti značaj ove ustanove koja godinama kuburi sa nedostatkom prostora i, još više, sa dotrajalim objektima kojima je neophodna hitna sanacija.
Planom dogradnje zgrade u centru Novog Sada, predviđeno je rušenje kantine i učionice broj 7, te izgradnja potpuno novog objekta od oko 700 kvadratnih metara, sa ulazom, svečanom koncertno-pozorišnom salom i izložbenim prostorom. Ukupna vrednost predviđenih radova je 58 miliona dinara, a program uključuje i dogradnju 2.300 kvadratnih metara dodatnog prostora uz zgradu Akademije na Petrovaradinskoj tvrđavi, što bi ukupnu vrednost radova podiglo na sumu od 160 miliona dinara.

Umetnici u kasarni u Futoškoj? U akademskim krugovima sve glasnije šuška o eventualnom useljenju Akademije u veći objekat, a želja zaposlenih je da to bude stara kasarna na Futoškoj ulici, koja po propisima Evropske unije, ne sme biti vojni objekat ukoliko se nalazi u stambenom području. Na taj način rešio bi se problem adekvatnog prostora za rad na audio-vizuelnom planu, kao i nedostatak radionica za likovni odsek, ali, kako konstatuje Todorović, zvaničnih razgovora sa nadležnima na tu temu još uvek nije bilo. Trošne zgrade pretnja studentima Posebnu stavku u planiranoj revitalizaciji objekata Akademije umetnosti poredstavlja neophodna sanacija svih postojećih kapaciteta, prvenstveno zgrade u Đure Jakšića koja je stara 250 godina i nalazi se u zaista lošem stanju. Trošni i oronuli zidovi i vlagom nagrižena konstrukcija predstavljaju ozbiljnu pretnju za bezbednost studenata. Pre nekoliko meseci je samo čudom izbegnuta tragedija kada se deo plafona učionice u potkrovlju u sred nastave obrušio na studente. Da bi se jedna od najstarijih građevina u Novom Sadu dovela u stanje sa minimumom upotrebne vrednosti, prema projektu koga je Akademija uradila u saradnji sa Građevinskim fakultetom, potrebna je suma od oko 7 miliona dinara.

Lokaliteti propadaju, podrške nema

Arheolog Muzeja Vojvodine Stanko Trifunović sa svojim timom do kraja nedelje bi trebalo da okonča ovogodišnje istraživanje lokacije Stari vinogradi u Čurugu, jednog od četiri mesta na koja su istraživači istorijskog nasleđa današnje Srbije ovog leta uspeli da “zarone ašove”. Šef arheološkog odeljenja i naučne jedinice Muzeja Vojvodine dr Velika Dautova-Ruševljan kaže da nije zadovoljna urađenim i da su pregnuća arheologa njene institucije praktično bez ikakve podrške, jer od količine “razrezanog” novca, preko zakonskih okvira, do saradnje s vlasnicima zemljišta na kojem se radi, ništa ne funkcioniše kako bi trebalo, zbog čega i ne čude sve razvijenije kriminalne aktivnosti usredsređene na potencijalno muzeološko blago.
- Arheološka odeljenja nemaju pravo posebno da konkurišu za novac, tako da mi dobijemo deo onog što iz Pokrajine odlazi za Muzej Vojvodine, što je i prošle i ove godine iznosilo 800.000 dinara .Ono što smo “zagrebali” je, u stvari, nastavak radova na starim lokalitetima koji nikako da se u potpunosti završe. Marija Jovanović je vodila iskopavanja altinskog utvrđenja Čarnok kod Bačkog Dobrog Polja, Nebojša Stanojev bi trebalo da nastavi rad u Dumbovu kod Rakovca, Stanko Trifunović upravo završava misiju u Starim vinogradima u Čuruga, a ja sam, kao i prethodne godine, pregledala nove kvadrate vile rustike na lokalitetu Vranj kod Hrtkovaca - ispričala je dr Velika Dautova-Ruševljan, dodavši da je arheološko odeljenje Muzeja Vojvodine na poslovima konzervacije, prezentacije i rekognosciranja (registrovanje i ucrtavanje potencijalnih nalazišta) dodatno angažovano i u Baču, Bačkoj Palanci, Subotici i Novom Sadu.
Na svim pomenutim lokalitetima, objasnila je Dautova-Ruševljan, reč je o višeslojnim kulturnim nalazištima na kojim se pronalaze ostaci od praistorije, pa do kasnog srednjeg veka. Sklopljen je još jedan delić slike o njima, a od nalaza tu su uvek prisutni keramika, staklo, novac, životinjske kosti, nekropole... Nije tajna da je Vojvodina (od)uvek bila razvijeno i atraktivno područje, ali saznajemo da je nevolja što su lokaliteti iz godine u godinu sve oštećeniji, jer vlasnici retko sarađuju i poštuju predloge arheologa, što je i razumljivo zbog sveopšteg stanja u zemlji, odnosno svesti naših ljudi, od političara do “prostog naroda”.
- Sve se registruje i dokumentuje, i to je neka vrsta zaštite, ali neshvatljivo je da čak i zemlje u okruženju imaju bolje zakone koji pomažu očuvanju kulturnog blaga, a da kod nas još uvek jedan arheolog “pokriva” ceo Srem - kaže dr Velika Dautova Ruševljan, izražavajući nadu da će bar naredne generacije imati priliku da zasuču rukave i punom parom rade ono za šta su se i školovali.
I. Burić

SATISFACTION NAJBOLJA STVAR
Britanski obožavaoci grupe "Roling Stouns" izabrali su pesmu "Satisfaction" za najpopularniju numeru tog benda. U glasanju je učestvovalo hiljadu ljudi, a svaki peti je naveo da mu je omiljena pesma "Satisfaction", snimljena 1965. Na drugom mestu je "Brown Sugar", a slede "Jumpin' Jack Flash", "Paint It Black", "Wild Horses", "Sympathy For The Devil", piše u zaključku istraživanja objavljenom tokom turneje "Stounsa". (Beta)

POKRIVANJE NAJLON I LIMANSKE PIJACE
Radovi na pokrivanju dela Najlon pijace, gde se prodaje drvena građa, ogrev i nameštaj, trebalo bi da budu završeni početkom oktobra. Kako je za "Građanski list" izjavio pomoćnik direktora "Tržnice", Dejan Tomašević, pokrivanjem će se stvoriti uslovi da taj deo pijace radi svakodnevno. U ovom gradskom preduzeću, za početak septembra najavljuju radove na pokrivanju Limanske pijace. Trajaće dva meseca, radno vreme pijace se neće menjati, a pijačari će moći da rade neometano kao i do sada. (021)

USKORO ZRENJANINSKI DANI PIVA
Zrenjaninski dani piva i ove godine se održavaju poslednje nedelje avgusta. Manifestaciju otvara grupa Ortodoks kelts 25. avgusta na Žitnom trgu u Zrenjanin. Do 3. septembra, do kada traju Dani piva, najavljeni su i koncerti So Sabi, Prljavog inspektora Blaže i kljunova, Đorđa Davida kao i grupe Crvena jabuka. Predviđeni su i festival tamburaša, smotra narodnog stvaralaštva, turniri u odbojci na pesku i malom fudbalu. Svi zainteresovani za takmičenje u brzom ispijanju piva i držanju litarske krigle, mogu se prijaviti na sajtu http://www.danipiva.co.yu/. Za one koji nisu iz Zrenjanina, obezbeđen je smeštaj u kampu, gde mesto košta 300 dinara. Pošto dosadašnji domaćin Dana piva, Zrenjaninska pivara, trenutno ne radi, posetioci mogu da degustiraju 20 drugih vrsta piva, među kojima su Skopsko i pivo iz Slovačke. Dane piva prošle godine je posetilo preko 300 hiljada ljudi, a popijeno je 100 hiljada litara piva. (021)