NEZVANIČNO: POKRAJINSKI SEKRETAR ZA OBRAZOVANJE I KULTURU PODNEO OSTAVKU

Bunjik diplomata?

Pokrajinski sekratar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik (SVM) podneo je, po nezvanični saznanjima “Dnevnika”, ostavku na tu funkciju i odlazi u diplomatiju. Naš izvor tvrdi da je Bunjikova ostavka datirana sa 15.avgustom, kada “zasniva radni odnos u Ministarstvu spoljnih poslova”.
- Bunjik nije podneo ostavku - tvrdi međutim potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Tamaš Korhec (SVM), sa kojim smo razgovarali jer su predsednik Bojan Pajtić i sekretar Bunjik na godišnjim odmorima. - Radi se o razgovorima da Bunjik nastavi karijeru u diplomatiji, ali konkretne odluke još nema. O tome treba da odluči Ministarstvo spoljnih poslova ili Vlada Srbije. Ako do takve odluke dođe, doći će i do promene u sastavu Izvršnog veća, pri čemu će SVM zadržati svoje resore.
Od 2000. godine, SVM i Bunjik lično kao predstavnik te partije u koalicionoj vladi drugi mandat uzastopno vodi Sekretarijat za obrazovanje i kulturu. Odlaskom Bunjika, kako “Dnevnikov” izvor tvrdi otvoraju se vrata za ulazak DSS u pokrajinsku vladu, iako u toj partiji i dalje poriču da će tamo sedeti zajedno sa Čankovom LSV i Karićevim PSS. Za razliku od prve takve koalicione vlade, koja je svoj mandat započela sa DSS, u aktuelni sastav PIV-a stranka Vojislava Koštunice nije ni ušla jer, kako to mandatar Pajtić često ističe, DSS nije odgovaralo da bude u istoj vladi sa SVM i LSV, da bi kasnije njihova isključivost bila svedena samo na partiju Nenada Čanka. I na PSS, od kada su obelodanjeni događaji oko bivšeg vlasnika “Mobtela”. U međuvremenu je DSS počeo da se približava SVM, sa čijim liderom Jožefom Kasom su funkcioneri DSS u poslednje vreme održali bar dva susreta.
- Ne bih moguću Bunjikovu diplomatsku karijeru povezivao sa DSS - kazao nam je juče Korhec, odgovarajući na naše pitanje da li je odlazak Bunjika dogovoren prilikom susreta Kase i funkcionera DSS, inače ministrima Zoranom Lončarem i Predragom Bubalom.
Osim toga, Korhec, koji je i Kasin savetnik, kaže da on poslednjem susretu sa ministrima iz DSS nije ni prisustvovao. Naime, taj sastanak ministri su održali u Senti, zajedno sa desetak predstavnika vojvođanskih opština u kojima je većinsko mađarsko stanovništvo, a kojem je prisustvovao i Kasa.

(Ne)zadovoljstvo u DSS Šef poslaničke grupe DSS Velibor Radusinović nije ni potvrdio, niti demantovao da li se odlaskom Bunjika otvara mogućnost za ulazak DSS u pokrajinsku vlast, ali je rekao da on lično nije bio zadovoljan nekim Bunjikovim rešenjima u sekretarijatu. - SVM nije problem, oni su nacionalna stranka, kao i DSS. Ali, za ulazak DSS u pokrajinsku vlast uslov je da tamo nema LSV i PSS. Jer tamo su bili naši novci, u oba slučaja - rekao je Radusinović i dodao će jesen pokazati odnos snaga u državi.

MILANA MIRIĆA, VLASNIKA JEDINOG DOMAĆEG ZOO-VRTA, OPŠTINARI TRETIRAJU KAO EKSTRAPROFITERA

Došlo vreme da samo majmuni zarađuju

„Zvao me Kusta davno da s majmunicom Tajči po belom svetu radimo ’Andergraund’, ali nisam imao srca da ostavim svoje ljubimce. Kako više nema firmi spremnih da mi pomognu, moraću da je vodim na snimanje ’Zaveta’. Ali ona je neopevani lopov, izdžepari te dok kažeš britva. Samo da i Kustu ne izbunari”, brine Mirić za reputaciju svojih pitomaca
Kad se čovek seti najranijeg detinjstva, obično među najnežnijim uspomenama pronađe i ponekog, nikad prežaljenog kućnog ljubimca. Ako je tačna teorija psihologa po kojoj je jedna od najznačajnijih vrlina čoveka sposobnost da sačuva ono dečje u sebi, među valjda najbogatije ljude sigurno spada Milan Mirić Miki iz Koluta. Ono što ga izdvaja među milionima upravo je sačuvana ljubav prema životinjama, zbog koje je postao vlasnik prvog privatnog i zvaničnog zoološkog vrta.
Da ne bude zabune, to je pravi zoo-vrt, a ne prošireno donje dvorište, u kome, uz uobičajenu letariju koju poseduje svako seljačko domaćinstvo, domaćin pusti na relativnu slobodu lane preostalo od lovaca i jednog papagaja koji nikad neće ni kveknuti. Istina, po kavezima se ne šetaju sibirski tigar i kralj džungle, ali ovaj zoo-vrt atrakcija je naspram onog u Beogradu, a pogotovo subotičkog. Preko sto životinjskih vrsta na 7,5 hektara i desetak veštačkih jezeraca neočekivana je slika za selo između Bezdana i graničnog prelaza s Mađarskom, Bačkog Brega, a nedaleko od Sombora.
Jedino u ovom vrtu i u onom u Frankfurtu možete da vidite flamingose, i to dve fele - obične i patuljaste. Jedino u Kolutu možete da vidite retke ptice sekretare, za koje naučnici još ne znaju da li da ih svrstaju u trkačice ili grabljivice. Ako ste željni još ekskluziviteta, možete kod Mikija da vidite i kori droplje ili Livingstonovog turaka, radžine utve ili orinoko guske. A sve je počelo u detinjstvu...
Baveći se životinjama i pre svega pticama, stigao je Miki i do Zavoda za ornitologiju u Zagrebu, gde je kao stručni saradnik radio do raspada one nekad velike zemlje, da bi početkom rata prešao u Zavod za zaštitu prirode Jugoslavije. Svoj zoološki vrt osnovao je 1988, pa mu je trčanje po terenu i vođenje vlastitog životinjskog carstva oduzimalo svaki trenutak. Zvali su ga i na filmske setove, a u vremenskoj oskudici stigao je da snimi sa svojim holandskim paunom “Vukovar jedna priča” i gotovo sve filmove Petra Lalovića.
– Zvao me je Kusturica svojevremeno da s majmunicom Tajči idem u beli svet da snimamo “Andergraund”, ali gde da ostavim svoje ljubimce dva meseca? Tad su još i neke firme u okolini radile, pa su mi poklanjale dobar deo hrane za zoološki vrt. Sad je drugo vreme, niko nije spreman da pomogne, pa sam pristao da vodim Tajči na snimanje novog Kustinog filma. Baš kažem mom jedinom radniku, kakvo je blesavo neko vreme došlo. Mi sedimo, a majmun nam pare zarađuje - iščuđava se Miki. - Inače, Tajčika je neopevani lopov. Izdžepari te dok kažeš britva. Ako usput izbunari i Kustu...
Priča Miki i o mukama kroz koje prolazi dok nabavlja egzotične životinje iz celoga sveta, a sve vreme ga masira ara Marko. To je jedina domaća životinja u ovom carstvu, koja je, za razliku od flamingosa, imala relativno ležeran životi put. Još kao jaje Miki ga je poturio golubovima, pošto su odrasle are u zarobljeništvu poznate kao čedomorci. Kad se izlegao, hranio ga je svako pola sata, pa svaki sat i tako dan za danom, tek Marko utripovao da mu je Miki mama. Sad mu ne silazi s ramena i stalno ga gricka ne bi li skrenuo pažnju na sebe. S druge strane, veliko jato flamingosa ima iza sebe pravu odiseju.
– U avione JAT-a staju sanduci visine do 80 cm, a po evropskim propisima sanduk za njih mora biti visine minimum 90 cm, inače te proglase mučiteljem životinja. Zamisli da mi bane Brižit Bardo, onakva kakva je... Ma, čekao sam mesecima pravi avion da ptice dopremim, a koliko je koštalo, ne pitaj - vajka se Miki.
Zimi njegov zoološki vrt ima malo posetilaca. Kad otopli i zazeleni, često dođu deca iz osnovnih škola u Somboru i okolini, a putnici namernici s granice ne mogu čudom da se načude kad stanu bez nekih većih očekivanja. Dolazili su i Mađari, i to autobusima, organizovano. Većinom stručnjaci, ornitolozi, koji, obično, Mikijeve ptice mogu da vide “samo u pismu”. Kako se cela menažerija izdržava samo od ulaznica, ne čudi što vlasniku ne cvetaju ruže.
– To je neverovatno. Pokušao sam u nekoliko navrata da pričam s našim opštinarima, ali omiljeni fazon im je da imam privatni zoo-vrt pa mi zato ne mogu pomoći. Šta se boje, da ću postati ekstraprofiter? Pa, nijedan zoološki vrt na svetu, čak ni najposećeniji, kao opšte dobro, nije bez podrške države ili grada. Zar niko ne shvata da su nam se deca zalepila za kompjutere i misle da krave daju jogurt u tetrapaku? Bitnije im je da odreše kesu za rok bendove i policiju koja mora onda da juri dilere ekstazija - ogorčen je Miki.
Jed ga ipak brzo prođe kad krene da hrani menažeriju. Krdu jelena lopatara, magarcu i poni konjićima seno, pitonu i ostalim zmijama labaratorijske miševe, pticama zrnastu hranu, oko koje mu još uvek pomogne somborsko “Seme”. Pokazuje nam izbetonirani kavez u kome će uskoro novi dom naći par ogromnih orlova belorepana i ništa manjih sova ušara.
Dok veliko jato belih i crnih labudova šparta po jezerima natkriljenim vrbama odlazimo da hranimo i mečku Jasnu. S njom je bar lako. Odrasla je na “jafa” keksu. Kaže Miki, stigla je iz Frankfurta u nekoj razmeni. Nije to obična, bosanska, mečka. Stvorena je parenjem grizlija i belog polarnog medveda. Kao mladunče sive boje (brat blizanac joj se rodio potpuno beo) bila je jeftinija. I da vidiš čuda: jeste izdaleka, ali što mlati “jafu”!
Milić Miljenović

KAKO OZELENITI I OPLEMENITI RAVNICU?

Njive bi od drveta hlad

U Vojvodini, od 2.150.000 hektara, ukupno je pošumljeno 6,4odsto ili 137.000 hektara. Pored izrazito male opšte šumovitosti, poseban problem predstavlja i nepovoljan raspored šuma. Na oko 500.000 hektara šumovitost iznosi ispod jedanprocenat, a po stanovniku su to samo 3 kvadratna metra šume. S obzirom da je Vojvodina najmanje pošumljena regija Evrope, Prostornim planom Republike Srbije planirano pošumljavanje na prostoru Pokrajine vodi se kao apsolutni prioritet.
Zbog dugotrajnog toplog vremena, bez padavina, potrebno je redovno održavati podignute zaštitne zelene pojaseve uz puteve i kanalsku mrežu, kako bi sadnice preživele ovaj nepovoljni period godine, ističe pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Slobodan Puzović.
– Posebno su ugrožene sadnice drveća i grmlja zasađene prethodnih godina, te se još uvek nisu potpuno adaptirale na uslove lokalne sredine i nedostatka vlage. Borba za preživljavanje svake sadnice je od izuzetnog značaja, imajući u vidu izuzetno lošu šumovitosti u našoj zemlji, a posebno u Vojvodini. Klimatske prilike i stanje šuma ostavljaju nesagledive posledice na život i razvoj ovog regiona. Po planskim dokumentima, optimalna šumovitost bi trebalo da bude oko 14 odsto, što zahteva podizanje novih šuma i različitih oblika zaštitnog zelenila na površini od 94.000 hektara. Potrebno je istaći da se radi o velikom poduhvatu, koji je po svojoj prirodi dugoročnog i trajnog karaktera, te se za ove aktivnosti moraju planski i namenski obezbediti potrebna sredstva.
Podizanjem različitih oblika zaštitnog zelenila, kažu stručnjaci, obezbeđuje se poboljšanje klimatskih uslova, izraženih meteorološkim elementima sa većim i boljim rasporedom padavina, sprečavanje štetnog delovanja vetrova, smanjenje insolacije i isparavanja, proizvodnja kiseonika i obezbeđenje čistog vazduha, poboljšanje mikroklime i delom klime u celini. Ujedno se stvaranjem boljih klimatskih uslova omogućuje optimalna primarna proizvodnja hrane, uz značajno manja ulaganja. Zaštitom naselja, proizvodnih i infrastruktunih objekata obezbeđuje se veći kvalitet života i ekonomska ušteda održavanja infrastrukture (puteva, železnica, prirodnih i veštačkih tokova, privrednih objekata i slično).

Čovek najvažniji faktor! - Šuma, kao biogeocenoza, multifunkcionalna je zajednica živog i neživog sveta, bila je i biće u svemu izvor i uslov opstanka života na Zemlji - kategoričan je Puzović. - Međutim, nekako uvek malo prostora ostane da se istaknu svi efekti koje šuma ima za čoveka, kao jedino živo biće koje svesno utiče na prirodu i šume, kao deo te prirode.

GRAD SE SETIO KANTINE
Iz kabineta gradonačelnice u Muzej grada je stigao dopis u kojem se od direktora Draga Njegovana zahteva da raskine ugovor o zakupu kantine na Petrovaradinskoj tvrdjavi. Kako prenosi Blic, na Tvrdjavi je bez javnog konkursa izdato oko 200 kvadratnih metara muzejskog prostora za rad ugostiteljskog objekta i to za 300.000 dinara godišnje. Inače, mediji su o nezakonitom izdavanju prostora na Tvrdjavi pisali još pre dva meseca, medjutim tada niko iz gradske uprave nije reagovao. Podsetimo, Muzeju su zbog neplaćenih računa isključeni telefoni, dok za struju duguje oko 60.000 dinara. Zaposleni za nenamensko trošenje sredstava optužuju direktora Njegovana koji se trenutno nalazi na godišnjem odmoru van Srbije. (021)

DUNAV RASTE
Vodostaj Dunava kod Bezdana jutros je iznosio 398 centimetara, i u odnosu na jučerašnja merenja Dunav je porastao za 94 centimetra. Vodostaj kod Novog Sada iznosi 271 centimetar i u odnosu na juče u porastu je za 35 centimetara. Temperatura vode je 22 stepena. Vrh talasa na ulasku u Srbiju očekuje se u nedelju ili ponedeljak kada će Dunav dostići između 530 i 545 centimetara. Zbog porasta vodostaja, pod vodom će se ponovo naći vikend naselja duž Dunava. (021)