DELEGACIJA SKUPŠTINE VOJVODINE U ULMU

I mi satelit za Dunav imamo

Vojvodina će uskoro biti uključena u sistem satelitskog praćenja vodotoka Dunava i drugih reka u Podunavlju, dogovorili su se juče u Ulmu gradonačelnik tog grada Ivo Gener i delegacija političkih zvaničnika Vojvodine koju su predvodili predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš i predsednik PIV-a Bojan Pajtić.
Pajtić je za naš list rekao da taj sistem satelitskog praćenja vodotoka omogućava svim zemljama u Podunavlju da u svakom trenutku imaju precizne informacije o vodostaju Dunava i drugih reka, o tome koje su im tendencije, kao i koji stepen odbrane od poplava je potrebno primeniti.
– To je za Vojvodinu od velike važnosti jer smo u poslednje dve godine pretrpeli velike štete od poplava – naveo je Pajtić, ističući da je Vojvodina, zahvaljujući međunarodnim aktivnostima, pozvana da se priključi projektu, iako je on namenjen pre svega zemljama EU.
I dok je ovaj projekat već u toku, u Ulmu je jedan drugi, takođe svepodunavski, tek iniciran, s dobrim izgledima da zaživi. Naime, tokom trajanja Dunavskog festivala predstavnici Vojvodine predlo‘ili su formiranje dunavskog evroregiona, asocijacije regiona kroz koje protiče Dunav. Predstavnici podunavskih regiona prihvatili su načelno tu inicijativu, a predlog će zvanično biti predstavljen Evropskoj uniji u oktobru u Briselu. Kako je najavljeno, predlog Skupštine Vojvodine za formiranje najveće evropske regije biće među temama sastanka ministara spoljnih poslova podunavskih zemalja, koji se 21. novembra održava u Beogradu.
Od formiranja tog regiona vojvođanski zvaničnici očekuju ekonomsku, ali i političku dobrobit, ne samo za Pokrajinu već i za Srbiju, podsećajući na to da bi budući region bio ekonomsko najjači i teritorijalno najveći u Evropi.
– Veliki su privredni potencijali tog regiona, ali i Vojvodine, u okviru razvoja nautičkog turizma, kao projekta iz Programa privrednog razvoja Vojvodine, imamo i projekat izgradnje biciklističke staze duž Dunava – ističe predsednik PIV-a. – Vojvodina je spremna za formiranje tog regiona jer očekujemo da od toga mo‘emo imati velike koristi.
– Odnosi Vojvodine i Pokrajine Baden-Virtemberg imaju istoriju, ali su se tek sada, nakon perioda čisto političkih odnosa, pojavili i prvi nagoveštaji ekonomskog povezivanja – ocenjuje za naš list predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. – Najviše investicija u Vojvodini, oko 80 odsto, čine investicije iz Nemačke i Austrije, ali to nije ni blizu onoga što bismo želeli, i zato, ako smem tako da ka‘em, krećemo agresivno prema nemačkim partnerima, a kako smo se uverili, među njima i te kako postoji spremnost za veći obim ulaganja.
U okviru “Dana Vojvodine” na Dunavskom festivalu, juče su Centralni muzej Podunavskih Švaba i Muzej Vojvodine potpisali protokol o saradnji, a kako je najavljeno, prvi veliki zajednički poduhvat dva muzeja biće izložba „Srbi i Nemci“, koja se planira već za sledeću godinu.
Dunavski festival odr‘ava se bijenalno od 1998. godine i privlači više od 200.000 posetilaca na štandove duž Dunava u samom Ulmu i susednom Novom Ulmu.
Među 1.000 učesnika na ovogodišnjem, petom izdanju, koje se završava sutra, muzičari, umetnici, zanatlije iz Vojvodine potvrdili su utisak ostavljen pre dve godine, kada je predstavljanje Vojvodine proglašeno najboljim na festivalu.
Denis Kolundžija

Bečej: Tisa i termalne vode ozbiljan potencijal

Turizam je jedan od pravih, ali neiskorišćenih resursa privrede bečejskog regiona. A kako i da bude, kada donedavno u Bečeju nije postojala ni Opštinska turistička organizacija. Na svu sreću, tome je izgleda došao kraj i turizmu je počela da se poklanja dužna pažnja. Istina, sve je još na začetku, ali najvažnije je da se krenulo sa mrtve tačke. Pored formiranja Opštinske turističke organizacije, čije će sedište biti na jednoj od najatraktivnijih lokacija u centru grada, rade se mnoge druge aktivnosti koje bi mogle da otvore vrata onima koji bi u turizam ulagali i od njega živeli.
Jedna od aktivnosti je i okrugli sto na temu: „Perspektiva razvoja turizma u opštini Bečej, potencijali i njihovo unapređenje”. Skup je održan u dvorcu Bogdana Dunđerskog, sada atraktivnom hotelu „Fantast”, a učešće su uzeli, pored relevantnih ljudi iz bečejske sredine, Erne Varnju iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zadužen za resor turizma i profesor na novosadskom Fakultetu za sport i turizam Miloš Ćuruvija.
- Cilj nam je da napravimo strategiju i pravce razvoja turizma u našoj sredini. Potrebni su nam dobri projekti, ali i promene u glavama lokalnog stanovništva da se od turizma može živeti. Postoji niz usluga koje možemo da ponudimo gostima sa strane. Zato smo u ove današnje razgovore uključili i ljude iz bečejskih Udruženja lovaca i Udruženja sportskih ribolovaca - rekao je na pres konferenciji, posle održanog okruglog stola, predsednik opštine Bečej Dušan Jovanović.

Reka ne prihvata plažu Primer pogrešnog investiranja u turizam je prošlogodišnja izgradnja Gradske plaže. Prethodni gradonačelnik Đorđe Predin Badža je, delom, pao i na toj promašenoj investiciji, a aktuelni prvi čovek bečejske opštine Dušan Jovanović povodom toga kaže: - Da bi se gradila plaža uz reku, i priroda mora da da zeleno svetlo. Toga očito nije bilo u ovom slučaju, a sama izgradnja je započeta bez ikakve strategije. Ali, moramo nešto da uradimo sa tim prostorom, jer je mnogo novca uloženo u ovaj projekat. Možda bi zgradnja sportsko – rekreativnih terena mogla da popravi situaciju, jer su i oni potrebni Bečeju.

In memoriam: Mladen Bata Vranešević

Prostrujala je vest ovim delom sveta: umro je Bata!
Iznenađujuća i za nas koji smo znali za tešku bolest s kojom se godinama nosio. Što nije mogao još koji dan duže, pomislio sam?
Znao sam ga od ranih šezdesetih i poznavao, kako bi to Kiš rekao, i bio svedokom, ponekad i saučesnikom, svega onog što je s bratom uradio.
Jedni će iz svega toga izdvojiti muziku komponovanu za filmove Karpa Godine i Želimira Žilnika - hoće li ih neko nekad prikazati ovim novim klincima? Ko nekad u osam, na Tribini mladih. Drugi će hvaliti njihov pozorišni rad, meni najdraži u Žilnikovoj “Gastarbajter operi”, treći će pominjati bezbrojne televizijske serije najavljivane i ulepšane njihovom muzikom (rane “Fore i fazoni”, “Poletarac”, “Varošarije”, “Stočiću, postavi se”...) a svi će, na kraju, zaključiti da su njihove pesme: od “Dok vam je još vreme” iz 1978. i one s albuma “Telo” iz 1980. učinile “Laboratoriju zvuka” jednom od najpoznatijih grupa u tada veseloj zemlji koju smo Jugoslavijom zvali. Možete li danas da zamislite desetine hiljada mladih kako na starom “Hajdukovom” stadionu u Splitu kraj plinare pevaju “Skakavac joj zašo u rukavac”?
Vidim, pišem- oni su... a morao bih ovom prilikom razdvojiti nerazdvojivo - Peđin i Batin udeo u “Laboratoriji”.Možda bih se mogao izvući tvrdnjom da je Peđa znao šta treba, a Bata još i kako to uraditi.
Znao je i u najskromnijim uslovima, u bogatoj majčinoj i očevoj biblioteci, odlično da snimi sve što poželi i uopšte mu nije nedostajao londonski “Abbey Road Studio”.
Znao je sve muzičare iz ovog dela sveta. I svima je nudio posao. Nekima i honorar, govorilo se u šali tih dana.
“Kad bi brižljivi statističari uspeli da navedu sve mizičare koji su prošli kroz grupu braće Vranešević, “Engleska prolazna NaMa (NaMa je skraćeni naziv za Narodni magazin, nekad popularne univerzalne trgovinske radnje) grupa John Mavalls Bluesbreakers u odnosu na njih izgledala bi kao najobičniji plesni orkestar”, zapisao je Bogomir Mijatović u svojoj NS Rokopediji u poglavlju o “Laboratoriji zvuka”.
Znao je Mladen Bata Vranešević i da su lepe devojke svuda u svetu lepe pa je maštovito režirajući njihove spotove ljupko otkrivao lepše saradnice “Laboratorije”(Vera, Dina, Renata, Olja...)
Reklamožderi su tek kasnije došli na svoje. Znao je i da je vreme, dok se još nisu razmnožile razne CD kompilacije, da se napravi vodič kroz “Laboratorijino” stvaralaštvo, ali mu se, eto, nije žurilo.
Još samo nešto da izbrusim, odgovarao mi je na pitanje kad će to već jednom da uradi.
Ni bolest, kojoj se nije predavao, a ni očajavao zbog nje, nije ga navela da požuri. Mislio je da ima još vremena.Taj će posao, verujem dovršiti njegova deca, a onda nastaviti svojim putem i biće to još jedan dokaz da duh ipak pobeđuje.
Počivaj u miru, prijatelju!
Anđelko Maletić

ART I AKTIVIZAM KARAVAN
Art i aktivizam karavan, koji čini 13 ljudi iz Evrope, ove nedelje je u Novom Sadu i ostaje tu do sledećeg ponedeljka. Karavan čine ljudi koji putuju, prelaze granice i tako podržavaju i povezuju lokalne grupe mladih, njihove aktivnosti i kampanje. Jedan od organizatora karavana, Milan Vračar, kaže za 021 da Art i aktivizam karavan u svakom gradu ima posebnu ulogu važnu za lokalnu zajednicu. "U svakom gradu u kojem je bio ovaj karavan, od Grčke pa do Novog Sada, a nastavlja dalje za Slovačku, on ima neku poruku koja je lokalnog karaktera. Tako je u Novom Sadu ta poruka da želimo da se izgradi omladinski kulturni centar, te se ova akcija priključuje kampanji za dobijanje tog centra, koju radimo već nekoliko meseci", kaže Vračar. Radionice video aktivizma, uličnog teatra, pozorišne i vizuelne umetnosti, sito štampe, grnčarstva i sambe počinju u utorak u 11 sati, na brodu koji je usidren na petrovaradinskoj obali, sa leve strane Varadinskog mosta. (021)

USKORO REZULTATI ISKOPAVANJA
Dosadašnji rezultati arheoloških iskopavanja u Katoličkoj porti za nekoliko dana biće saopšteni javnosti, saznaje Radio 021. Arheolozi i nadležni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da za sada ne mogu da iznose detalje dvonedeljnih iskopavanja katoličkog groblja iz XVIII veka. Novinaru 021 nisu želeli da kažu šta su do sada otkrili i da li su sem ostataka groblja našli i tragove srednjovekovnog naselja. Podsećamo da su tragovi katoličkog groblja pronadjeni 10. juna kada su počeli radovi na parternom uredjenju porte. Tada su pronadjeni ostaci dva groba i delovi skeleta. (021)