SA 11. „PARASTOSA DUDU“ U KOVILJU

Rakijada u znaku dunje, makoša i lipicanera

Koviljska rakijada, jedanaesta po redu, iako sa „radnim“ nazivom „Parastos dudu“ ovoga puta protekla je znaku dunje. Prvo mesto je osvojila dunjevača Dragomira Lakića, kajsijevača Vladimira Glumca bila je druga, dok je jabukovača istog proizvođača bila treća, kao i loza LJubiše Davidovića.
Nekoliko stotina posetilaca imalo je priliku da proba 62 takmičarske i još mnogo drugih, „konzumnih“ rakija, likera i vina, i da to dobro „podmaže“ paprikašem, roštiljom, ali i starim, dobrim štrudlama s makom.
Predsednik žirija Vladimir Vučetić, čovek koji je proizveo preko 200 miliona litara žestokog pića, rekao je da je ove godine kvalitet „ljute“ bio bolji nego prethodnih godina, te da se 13 zlatom okićenih rakija sa ovogodišnjeg „Parastosa dudu“ mogu ravnopravno meriti sa konkurencijom na sajmovima. Žiri je imao težak posao da odabere najbolje rakije jer su proizvođači svoje adute pravili od duda, jabuke, kajsije, dunje, grožđa, smokava, trava, ali i od crnog luka. Organizator manifestacije Sava Graorac kazao je da su rakije pristigle iz svih delova Vojvodine i Srbije, a jedna rakija je stigla i iz Londona.
Već u prepodnevnim satima, na platou ispred Koviljskog manastira, posetioci su orno krenuli da prazne oranije i roštiljske rešetke, usput gustirajući ponudu svih mogućih vrsta rakija. Bila je tu i „realtime“ prezentacija destilacije, te su oni najvatreniji ljubitelji mogli da probaju dudaru tek izašlu iz kazana.
Oni drugi, uglavnom mlađi, svu pažnju su posvetili magarcima koje je doveo na sveopšte oduševljenje klinaca Mile Plavšić iz Kovilja. Kaže da ih drži radi svog zadovoljstva ali i radi dečije sreće.
- Ove dobre i plemenite životinje, njih 25, držim na Krčedinskoj adi. Ne strahujem da će deca imati problema s magarećom tvrdoglavošću jer zna se da je čovek tvrdoglaviji od magaraca - kazao je Plavšić.
Oldtajmeri AMK „Veteran“ iz Novog Sada plenili su pažnju, pogotovo vojni džip iz 1940. godine i njegov vršnjak, laki kamion „ševrolet“, takozvani afrikanac. Iako nisu mogle da se nađu u konkurenciji oldtajmera, kočije iz 1932. godine, izrađene u Manhajmu sjajno su dopunile lepotu Gaetane i Mile, dve lipicanerke iz Ravnog Sela. Ponosni vlasnik, ujedno i šef tamburaškog orkestra „Mustang“ pri istoimenom konjičkom klubu, Milenko Ćosić kaže da su ove dve lepotice deo šampionskog četvoroprega. Gizdavim hodom i ponosnim držanjem privlačile su pažnju, i zajedno s ostalim fijakerima upotpunile su „parastos dudu“ koji iz godine u godinu sve više i organizaciono i sadržajno napreduje.
I dok su tamburaši zagrevali prste i zglobove da bi nastupili na takmičenju u kojem su učestvovali svirci iz Srbobrana, Titela, Ravnog Sela i Futoga, na asfaltu se odvijala neka drugačija vrsta takmičenja. Kršni momci iz Kovilja, „Puta“, „Gradskog zelenila“ i „Čistoće“ upregli su mišice i vratne žile u nadvlačenju konopca. Osmorica sa svake strane konopca, dali su sve od sebe, ali pobedila je ekipa „Čistoće“ čija je tona „žive vage“ bila najjača.
Na otvorenoj sceni, ipak su najveće aplauze pobrali mališani iz AKUD „Laza Kostić“ iz Kovilja spletom vojvođanskih igara. Za one koji su želeli da ponesu nešto za uspomenu s ove manifestacije tu su bile lampe izrađene od suvih tikava, suveniri i naravno - dudara.
S. Krstić
Foto: R. Hadžić

APEL CIVILNIH ORGANIZACIJA POTISJA

Kanjiža: Zaštita staništa tiskog cveta

Ekološka organizacija „Tisa klub” bila je juče domaćin savetovanja predstavnika nevladinih civilnih organizacija, mesnih zajednica i predstavnika privrednih organizacija iz potiskih opština. Skup je održan pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine, a osnovna poruka učesnika ovog skupa je potreba za daljim jačanjem saradnje nevladinih organizacija i svih zainteresovanih subjekata u pogledu na očuvanju i zaštiti tiskog cveta i njegovih staništa.
Posebno je istaknuta potreba da stručne i naučne institucije, lokalna samouprava i nadležni dravni organi preduzmu aktivnosti na zaštiti nekoliko kilometara obale reke Tise kod Kanjiže, od 148. do 150. kilometra. Ovaj priobalni deo reke Tise jedno je od najznačajnijih preostalih prirodnih staništa tiskog cveta. Predsednik Upravnog odbora „Tisa kluba” Zoltan Balint, član Opštinskog veća Kanjiže Jožef Palinkaš i direktorka Turističke organizacije opštine Kanjiža LJubinka Maksimović-Taljai, ukazali su na aktivnosti koje su u poslednje vreme preduzete da se afirmiše tiski cvet kao povod da se sačuva prirodno bogatstvo kojim raspolaže sliv Tise i na zdravu životnu sredinu nadograđuje turistička ponuda.
Jožef Palinkaš je predočio da tiski cvet, insket iz porodice vodenih cvetova koji još jedino na Tisi dočarava jedinstven fenomen „cvetanja” reke, svuda u Evropi i svetu je zaštićena vrsta i jedino kod nas nije stavljen po zaštitu. U Kanjiži su učinili dosta napora da se tiski cvet pretvori u ekološki, turistički i kulturni brend. Nedavno je na obali Tise zalaganjem civilnih organizacija uređena i šetališna staza pod nazivom Tiski cvet, a priređuje se i više kulturnih manifestacija u čast ovog insekta. Učesnicima je prikazan video-film o cvetanju reke Tise, za koji je kanjiška Filmska radionica „Cinema” prošle godine dobila nagradu na međunarodnom festivalu u mađarskom gradu Lakiteleku.
Dobar primer zalaganja za zaštitu reke Tise predstavili su direktori sistema kvaliteta i razvoja u AD „Alltech-Fermin” u Senti Petar Terzić i Đorđe Zeković. Oni su govorili o rešavanju odlaganja otpadnih voda senćanske fabrike još od njene izgradnje i puštanja u pogon pre četvrt veka. Kako su ukazali Terzić i Zeković, prvi put u našoj zemlji, kada je izgrađena Fermentaciona industrija u Senti sa osnovnom proizvodnjom kvasca, građen je i prečistač otpadnih voda, da bi se zadovoljio vrlo važan ekološki zahtev zaštite reke Tise.
Senćanska fabrika sprema se za relaizaciju značajne investicije za proširenje kapaciteta fabričkog prečistača otpadnih voda i njegovo osavremenjavanje, koristeći najnovija tehničko-tehnološka dostignuća u ovoj oblasti. Relaizacija investicije vredne 5,5 miliona evra u proširenje kapaciteta prečistača treba daotpočne početkom iduće godine.
Organizator ekpsedicije na istraživanju kvaliteta vode, mulja i durgih parametara na reci Tise, koja je organizovana prošlog leta, predsednik Međuopštinske komisije Milan Knežev iz Novog Bečeja, upoznao je sa rezultatima istraživanja koji su obavljeni u saradnji sa naučnim saradnicima sa Prirodno-matematičkog fakulteta i Medicinskog fakulteta i Instituta za farmaciju i teksikologiju iz Novog Sada dr Aleksandar Đorđević, dr Bane Milajnović, dr Dragoslav Pavić, mr Dragana Vukov, mr Vukosava Đorđević i mr Jan Suđi.
- Voda reke Tise je po većini parametara u trećoj klasi – kaže Knežev. – Teških metala ima u mulju, ali ne u tako velikim koncentracijama, a u vodi na nekim lokacijama su iznad dozvoljenih granica, ali sitaucija nije dramatična. Prilikom prošlogodišnje ekspedicije uzorci su uzeti na prkeo stotinu lokacija i urađeno je više hiljada analiza. Prvi put rađena su ispitivanja sadržaja nitrata i fosfata u biljkama. Ove godine ćemo uraditi samo jednu kraću rutu na Tisi na istraživanju makrofita, a iduće godine planiramo da detaljna istraživanja obavimo na 500, a možda i na svih 600 kilometara rečnog toka.
tekst i foto: M. Mitrović

PREDSEDNICI PARLAMENATA SRBIJE I MAĐARSKE ZADOVOLJNI

Tolerancija urodila plodom

Predsednici parlamenata Srbije i Mađarske, Predrag Marković i Katalin Sili konstatovali su juče da Program tolerancije, koji su njih dvoje pre godinu i po dana pokrenuli, daje veoma značajne rezultate, predočivši sa zadovoljstvom, nakon neformalnog sastanka u Bačkoj Topoli da je broj međuetničkih incidenata u Vojvodini u prvih šest meseci ove godine za 70 odsto manji nego u istom periodu lane.
- To je dokaz da su aktivnosti u okviru Programa tolerancije, čiji je cilj da približimo omladinu dve zemlje tako što ćemo ih upoznati s istorijskim, kulturnim i ostalim zajedničkim vrednostima, ispravne i da imaju pozitivna dejstva - kazala je Silijeva novinarima, ističući pri tome da je neprihvatljiv ijedan novi incident.
Iako su nosioci realizacije Programa tolerancije zvanično dva parlamenta, predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković rekao je da su pozitivnim efektima tog programa doprineli i Izvršno veće Vojvodine i lokalne samouprave.
- O incidentima smo govorili na samom kraju sastanka, a iskreno se nadam da ih i sledećeg puta nećemo pominjati - kazao je Marković. - Dobri rezultati na polju međuetničkih odnosa delom počivaju na samim institucijama, a delom na političkom razjašnjavanju političkog povoda sukoba.
Sastanci predsednika parlamenata Mađarske i Srbije održavaju se, inače, svakih šest meseci, ali je jučerašnji, kako su oboje istakli, bio vanredan - održan je u multietničkoj Bačkoj Topoli, gde je juče svečano obeležena stota godišnjica rimokatoličke crkve Bezgrešne device Marije, čime su želeli da potvrde punu privrženost ostvarenju Programa koji su u februaru 2005. zajednički potpisali.
Sastanku su prisustvovali predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić i potpredsednik Skupštine Šandor Egereši, koji su spikere mađarskog i srpskog parlamenta uverili da će pokrajinska administracija i u narednom periodu biti jedan od pokretača svih aktivnosti u okviru Programa tolerancije.
Osim o modelima dalje saradnje parlamenata dveju država, na sastanku je bilo reči i o podršci Mađarske na evropskom putu Srbije. U tom smislu, Katalin Sili je obećala pomoć Srbiji oko harmonizacija pravnih propisa s Evropskom unijom. Sledeći susret Silijeve i Markovića planiran je za 23. avgust u Segedinu, gde će biti održan Omladinski kamp tolerancije.

ŠTA ŽELE ZVEZDE EXITA
Hosting menadžeri Exita će i ove godine morati da ispunjavaju najluđe zahteve muzičkih zvezda, pišu Večernje novosti. Morisi je zatražio poseban automobil, ne precizirajući šta bi na vozilu trebalo da bude tako jedinstveno. Naglasio je samo, da nikako ne sme da bude beo ili siv. Najvažnije je da ne želi da oseti čak ni miris mesa, na koje je, kao vegetarijanac, gadljiv. Zvezde "Kalta" ne žele da vide, a ni da probaju alkohol u bekstejdžu. Momci iz "Franc Ferdinanda" su malo nepoverljivi. Žele da svaka namirnica koja im dođe u ruke bude neotpakovana, tražili su razglednice Novog Sada sa zalepljenim markicama, "sveža" izdanja "Sana" i "Gardijana". Mračni bend "H.I.M." se raspitivao oko naših zakona o zabrani pušenja. - Volimo cigarete kao da sutra ne postoji, pa nam je potreban prostor za ovaj "hobi" - zahtevaju Finci. Novi Sad će bolje upoznati jedino "Kardigansi". Oni su organizatore pitali, u kom nacionalnom restoranu se najbolje jede. Ostali će sa aerodroma pravo na "Đavu", a odmah posle svirke odlaze u hotel po stvari, pa put pod noge. (021)

BAZENI NA SAJMIŠTU
Rekonstruisani bazeni na Sajmištu svećano će biti otvoreni 4. jula, a prva dva dana nove sezone (5. i 6. jula) biće besplatno kupanje. Direktor SPC ''Vojvodina'', javnog preduzeća koje upravlja i ovim bazenima, Miloje Jakovljević, podsetio je da je kompleks sa tri otvorena bazena, prvi put od otvaranja 1972. kompletno rekonstruisan i da će od sada voda biti čistija i bakteriološki i hemijski ispravnija. Jakovljević kaže da je rekonstrukcija koštala oko 55 miliona dinara i da su novac obezbedili uzimanjem kredita od banke. On navodi da će od gradske vlasti dobiti ova sredstva za otplatu kredita. SPENS je na zatvorenim bazenima odlučio da ne menja cene ulaznica, izuzev za odrasle gde je došlo do poskupljenja od 30 dinara. Za dnevnu smenu (od 10 do 18:30 radnim danom i vikendom od 9 do 19 časova) karta za decu do 12 godina je 100 dinara, a za odrasle 150 dinara. Za noćnu smenu, od 21 do 24 sata, karta za decu do 12 godina je 150, a za odrasle 200 dinara. (021)