PETI ETNO FESTIVAL HRANE I MUZIKE NA NOVOSADSKOM ŠTRANDU

Različitost tradicije, muzike i hrane ukras Vojvodine

Tradicionalni Etno festival hrane i muzike okupio je juče na Štrandu više od 1.260 izvođača iz oko 37 zajednica iz Vojvodine, a na oko 76 štandova svoje kulinarsko umeće i rukotvorine predstavilo je više od 1.840 izlagača. Festival je deo programa „Revitalizacija zajednica demokratskim delovanjem“ koje peti put organizuje Američka fondacija za razvoj (ADF), a moto je „bogatstvo različitosti“.
- Ovaj festival slavi različitost kulture, plesa, hrane što je karakteristika Vojvodine. Više od 3.000 učesnika, iz vojvođanskih zajednica i iz istočne Srbije, stiglo je ovde da nam pokažu svoje tradicionalne specijalitete, rukotvorine i folklor - kazao je juče na Etno festivalu predsednik ADF-a Majkl Miler.
Nakon nastupa Ženskog pevačkog društva iz Kucure, festival je otvorio predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić koji je istakao da je Vojvodina, kao regija sa više zajednica, upravo zbog toga i zanimljiva.
- U Vojvodini postoji samo jedna manjina, a to su oni koji mrze i ne poštuju različitosti. Bogatstvo koje ima Vojvodina, a šest službenih jezika je upravo to, ne može niko ukrasti. To treba da čuvamo - rekao je Pajtić i pozdravio goste iz istočne Srbije zahvalivši im se što su došli da obogate festival različitosti.
A različitosti je i bilo juče na Štrandu. Na tropskom suncu, pored mešavine mirisa specijaliteta ukrajinske, rusinske, mađarske, slovačke, romske, nemačke, srpske i drugih kuhinja, Novosađani su uživali, šetali od štanda do štanda, raspitivali se za recepte i isprobavali specijalitete koje možda nikada do tada nisu imali prilike da okuse.
Već petu godinu novosadske domaćice slave Etno festival hrane i muzike. Naoružane plastičnim posudama, obilaze štandove i smišljaju „dobitnu kombinaciju“ za subotnji ručak. Na meniju su bili riblji paprikaši, pasulj, gulaš, pečene kobasice i krmenadle, variva, sirevi, homoljsko jagnje na žaru, puževi, slovačke sarme...
Odevene u narodne nošnje, domaćice su prolaznicima nudile i slatkiše. Pored štrudli, domaćih kolača, pita, na licu mesta su pravile palačinke, dok su žene iz nemačkog udruženja „Donau“ ponudile posetiocima i kuglof.
Narodne rukotvorine sastavni su deo ovog festivala. Žene iz radionice za izradu predmeta od kože iz Bezdana, predstavile su šešire, nakit i tašne od kože, a plaža je blistala od uštirkanog hekleraja vezova, tkanih lanenih stolnjaka, svečanih prsluka, šarenih čarapa....
Učesnici sa žaljenjem konstatuju da je ovo poslednji festival koji ADF organizuje, te da će biti šteta ukoliko se ova tradicija prekine. Kako kažu, Amerikanci su nam pokazali kako se to radi, pet godina su za nas organizovali festival, a sada je vreme da nas prepuste sebi samima i da naredni Etno festival sami isplaniramo i realizujemo.
M. Gelo

POČEO 12. INFANT: Dionisova dobrodošlica

U subotu uveče, na platou ispred Srpskog narodnog pozorišta, u “scenografiji” nekoliko stotina belih balona, svečano je otvoren 12. internacionalni festival alternativnog i novog teatra (Infant). “Ja sam Dionis. Dolazim ovamo u zemlju Tebe. Sin sam Zevsa. Semela je moja majka, kćerka Kadmisa. Rođen sam od Groma. Uzeo sam lice čoveka i vratio se ovamo sa otoka Izminosa.Dragi prijatelji, ovde sam da vam poželim dobrodošlicu rečima Dionisa, boga pozorišta. Dolazim iz Grčke u Novi Sad, osećam se isto kao bahantkinje iz istoimenog Evripidovog teksta.”
Tako je reditelj i osnivač Studija Omma iz kritskog grada Herakliona Andonis Dijamantis, kome je pripala čast da otvori Festival, počeo obraćanje publici. Inače, Dijamantis je, od 1996, sa svojom trupom tri puta učestvovao na Infantu i to je, kako je rekao, ostavilo u njemu veoma snažno i neizbrisivo sećanje.
“Smatram da je Infant jedan od najvažnijih festivala Evrope, sa produkcijom na visokom umetničkom nivou, simpozijumom, organizacijom i ukupnom atmosferom. Siguran sam da će narednih osam dana biti vrlo zanimljivo za sve nas.”
Festival je počeo prezentacijom angažovanih video radova Andreja Tišme, u klubu “Trema” SNP, a prvu predstavu u konkurenciji: “Jezik zidova” Gaja Vajcmana, izveo je Forum za novi ples (SNP).
Budući da je naš list o ovoj predstavi, koja je uvrštena i u program ovogodišnjeg Bitefa, pisao povodom njene premijere, napomenimo da je u pitanju “uzbudljiva predstava, plesna priča koju je moguće tumačiti i iščitavati na različite načine”, kao i da ona nosi pečat autora koji se ogleda u slobodnom mešanju različitih scenskih izraza i plesne tehnike.
Predstave za ovogodišnji Infant odabrala je mlada dramska spisateljica iz Beograda Maja Pelević, po “ključu” koji “treba da odražava promene koje se paralelno dešavaju u teatru i u društvu. Takođe, on treba da ukaže na najnovije tendencije savremenog evropskog, a zatim i svetskog, teatra, plesa i performansa. Svi ovi vidovi izražavanja sami po sebi ne pružaju ništa novo. Postavlja se pitanje šta bi mogao biti «infant» savremenog teatra. I da li uopšte postoje pozorišni oblici koji još nisu otkriveni kao što je bio slučaj sedamdesetih? Možda je ono što najviše karakteriše naše doba odnos razvijenih i nerazvijenih zemalja, potreba da se ceo svet konačno pretvori u globalno selo, stalni priliv novih tehnologija i izgubljenost i borba čoveka u takvom svetu.”
Ako bi Infant 2006. imao širi koncept, on bi, po rečima selektorke, svakako podrazumevao reakciju ljudi na postojeće društvene promene. To može podrazumevati i političku borbu kao i individualna nastojanja pojedinca da se snađe u svetu koji polako «guta» kapitalizam. I mi se donekle nalazimo na tom raskršću, u periodu tranzicije, u nastojanju da i mi postanemo deo Evropske Unije, da prihvatimo sve ono što se na zapadu smatra liberalnim. Naravno, to ukazuje i na aspekte preispitivanja identiteta koji se raspršuje, gubi i ponovo traži.
Sinoć je na Infantu reprizirana predstava “Ples u šumi” Kacure Kana, a u konkurenciji je izvedena predstava “LaLa#3: Cocomotel” belgijske trupe Viktorija i holandske producentske kuće Brabant.
U Sinagogi je bila prezentacija projekta “Tarantulin obed” - Cantieri Teatrali Korea (Italija). D. N.

KARLOVČANI SE NAJZAD OSLOBAĐAJU MONSTRUMA OD BETONA I ČELIKA, „DARA” MILOŠEVIĆEVE MINISTARKE

Kad nema bolje, i zakasnela pamet je dobra

Pre nego što je dobila udobnu sinekuru direktora Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, ministarka kulture dr Nada Popović-Perišić je Karlovce, koje je euforično nazivala i „srpskim Hajdelbergom”, unesrećila pozorišnom „Potemkinovom kulom”, čiji je krov zaklonio i tornjeve čuvene Gornje crkve.
U megalomanskom planu šačice ljudi na visokim državnim funkcijama i određenih intelektualnih krugova sklonih mitomaniji da od bioskopske sale u Sremskim Karlovcima naprave pozorište od 2.000 kvadrata, s binskim tornjem nebu pod oblake za gostujuće teatre, “nezahvalni građani” nisu prepoznala javno dobro. Mastodontski toranj od betona i čelika, koji nadvisuje krovove okolnih zgrada, biće najzad “skraćen za glavu”. Ako je verovati opštinskim ocima, uz pomoć Republičke vlade, sve će biti, koliko je moguće, vraćeno u prvobitno stanje, pa će Karlovčani dobiti bioskopsku salu već iduće godine. Time će se avantura jedne vladajuće garniture, započeta 1997, neslavno završiti.
Pre nego što je od Miloševićeve ekipe dobila udobnu sinekuru direktorke Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu, tadašnja ministarka kulture dr Nada Popović-Perišić (inače književni stručnjak za “žensko pismo”), sudeći po izjavama, htela je da redizajnira kulturnu mapu Srbije, na kojoj bi Sremski Karlovci imali dominantnu ulogu. Zaneseno je tvrdila kako nema obnove države “bez obnove duhovne atmosfere”, pa je “u tom cilju i preduzela poduhvat”. Po njenim rečima, pozorište je trebalo da bude samo početak ambicioznog plana, koji obuhvata i izgradnju zgrade akademije umetnosti i đačkog internata za Karlovačku gimnaziju. Možda u tom planu za “srpski Hajdelberg” i nema ničeg lošeg, jer, što bi rekao bivši karlovački đak, akademik Dejan Medaković, “Karlovci vegitiraju i spavaju kao princeza koja čeka da je neko probudi, a neizreciv kapital jedne velike tradicije propada”, međutim, čini se da je pri odabiru prioriteta načinjena greška.
Jeste se prema Karlovcima posleratna država ozbiljno ogrešila, ali je bilo potrebnije vratiti ili podići novi internat za gimnazijalce, nego se upuštati u gradnju zgrade pozorišta koju nikad nisu imali, mada su kolevka srpskog pozorišta. Tu je, naime, odigrana prva predstava u Srba, “Traedokomedija o smerti poslednjago carja serpskago Uroša pjatago” Emanuila Kozačinskog davne 1733/34. ili 1736. i zato su neki pretvaranje bioskopa u pozorište smatrali i ispunjenjem duga prema Kozačinskom, čije je ime, izgleda, pozorište trebalo da ponese. Idejni tvorci nisu odabrali ni pogodan političi tajminig, jer se vladajuća garnitura i u Karlovcima neslavno urušila 5. oktobra.
Iako je 1997. iz republičkog budžeta, zbog besparice, za revitalizaciju karlovačkog graditeljskog nasleđa izdvojeno milion dinara manje nego prethodne godine, resorno ministarstvo je obezbedilo dodatne pare za pozorište. A njegova gradnja, tačnije rekonstrukcija upokojenog bioskopa, počela je u avgustu, a već polovinom naredne godine nikao je kontroverzni binski toranj, koji zaštitari i Karlovčanini ne mogu da oproste “novim prosvetiteljima”. Uz to, meštani nisu ništa dobili, a izgubili su, na šta su bili ponosni, salu u kojoj su, gotovo kad i Novosađani, mogli da gledaju najnovija svetska filmska ostvarenja.
Velika protivnica podizanja binskog tornja, istoričarka umetnosti Donka Stančić u više navrata ga je nazivala arhitektonskim skandalom, a arhitekti Radivoju Dinuloviću (zajedno s Rankom Radovićem autor je obnove “Ateljea 212”) poručivala kako je morao da se izmakne i sagleda kontekst, pre svega vizure krovova postojećih spratnih kuća, kad je već dobio stručno privilegovan, ali i delikatan posao projektovanja u srcu starih Karlovaca.
Dinulović je, pak, govorio kako je “prostor projektovan kako pravila profesije nalažu, jer naše vreme ne treba da bude inferiorno u odnosu na bilo koje drugo. Zašto bismo svoju sadašnjost cenili manje nego 18. vek ili koji drugi, jer svaka epoha ostavlja svoje tragove i ima svoje vrednosti i nevrednosti. U Karlovcima postoje vrednosti koje to nisu da bi se čuvale takve kakve jesu, pa se fizička struktura Karlovaca mora menjati. Jesu Karlovci zaštićeni u celini, ali ta zaštita mora da bude aktivna i selektivna”, tvrdio je Dinulović.
Na vest da su karlovačke vlasti najzad odlučile da sruše toranj, gospođa Stančić, vidno obradovana, za “Dnevnik” kaže:
– Dobra je i zakasnela pamet! Od samog početka taj je binski toranj bio greška. Kad sam se zalagala za njegovo uklanjanje, ubeđivali su me da je to tehnički nemoguće, mada mi nije bilo jasno zašto, kad savremena tehnologija pruža najrazličitije mogućnosti. Šteta je da toliko godina zbog nečijeg hira grad nema bioskop i sad bi najvažniji posao trebalo da bude otvaranje njegove sale. Mislim da ideja o pozorištu u Karlovcima, s obzirom na blizinu Novog Sada i Beograda, nikad i ne bi mogla da zaživi.
Sve u vezi s izgradnjom pozorišne scene imalo je određenu dozu misterije. Priča se da su milioni nekadašnjih nemačkih maraka “stučeni” u ono što je sagrađeno, ali to nije baš lako proveriti. Naime, dokumentacija nije, kako bi se očekivalo, u opštini, već kod izvođača radova “Kolinga”, pa je sadašnjoj garnituri na vlasti u Karlovcima bilo potrebno više meseci da je pribavi. Uz sve to, investitor je u gradnju ušao bez prethodno pribavljene građevinske dozvole, te je nadležna pokrajinska inspekcija još 2003. donela i rešenje o rušenju objekta.
Koštuničina vlada odobrila je ove godine 20 miliona dinara za rekonstrukciju bioskopa, ali će znatan deo biti utrošen za uklanjanje onog što su prethodnici ostavili. Da je bilo pameti, ovog troška ne bi ni bilo.
Zorica Milosavljević

SNP U EVROPSKOJ TEATARSKOJ KONVENCIJI
Srpsko narodno pozorište postalo je član Evropske teatarske konvencije (ETC), odlučeno je 25. juna na Generalnoj skupštini ove pozorišne asocijacije u Visbadenu, kojoj su prisutvovali upravnik umetnički direktor SNP-a Milivoje Mlađenović i Aleksandar Milosavljević. ETC, sa sedištem u Sent Etjenu, sada čini tridesetak evropskih pozorišta, a Srpsko narodno pozorište je, pored beogradskog JDP-a drugi predstavnik Srbije. (021)

KARNEVAL CVEĆA U NOVOM SADU
U okviru promocije festivala "Karneval cveća" koji se do 2. jula održava u Beloj Crkvi, u Zmaj Jovinoj ulici danas se organizuje defile mažoretkinja i tamburaša. U toku šetnje deliće se cveće, prospekti i pozivi da Novosadjani posete "Karneval cveća". Program se održava od 13 do 14 sati u centru grada, a organizator je Turistička organizacija Bele Crkve. (021)

OBNAVLJA SE KATEDRALA
Oko Crkve imena Marijinog, popularne Katedrale, počelo je postavljanje skela u sklopu radova na obnovi tornja, pranju i fugovanju fasade. Župnik crkve Janoš Striković je Dnevniku rekao da će radovi početi narednih dana i potrajati naredna dva meseca. On kaže i da su radove morali da započnu iako nemaju novca i da se nadaju da će u mejduvremenu naći sponzore. Prema negovim rečima, potrebno je oko 180 hiljada evra koje očekuju da će prikupti od priloga vernika i da se nada da će grad ipak dati neka sredstva. Župnik Crkve imena Marijog objašnjava da iako su se obratili gradskog vlasti nikakav odgovor do sada nisu dobili. (021)