STINGOV KONCERT NA PETROVARDINSKOJ TVRĐAVI

Naklon Englezu kojeg ćemo videti ponovo

“On postoji, stigao je i peva za nas” - samo je jedan od komentara koji se mogao čuti na Stingovom koncertu u ponedeljak uveče održanom na Petrovardinskoj tvrđavi. Može da zazvuči prozaično ili možda čak patetično, ali s tim se uvek računa kada je o emocijama reč, a njih je ove večeri bilo u izobilju.
Pred oko 20.000 ljudi, u skoro dva sata Sting je pokazao kako to rade veliki i zašto uz njegovo ime stoji zvezda i britanska titula sera. Zbog toga se mnogi (očekivani?) komentari nisu ni čuli, kao što se nije mogla videti ni trunčica prezira zato što nije ispunjena želja publike za još nekoliko pesama.
Uopšte, svako ko se te večeri našao na Tvrđavi, s pravom može da kaže da je ispoštovan, bar kada je o muzičarima reč. Jednako kao što može da kaže da Sting nije došao da “odradi” Novi Sad, već je poznati perfekcionista učinio da publika oseti da joj je stigao svetski gost, sa uigranom ekipom, i da ništa nije prepustio slučaju pa ni izlazak na više bisova nego što je bilo predviđeno.
Prvenstvo nastupa Sting je ustupio sinu DŽou Samneru koji je oko sat vremena zagrevao publiku sa svojim bendom Fiction Plane. Nije se, međutim, dugo čekalo da se posle njih zatamni scena i kada je Tvrđava, posle “Dobro veče Novi Sad i Srbija”, čula prve taktove “Massage in the bottle” bilo je jasno da ono što je publika dosad mogla da sluša na pločama ili kompakt diskovima nije studijski ušminkano, doterano i uživo neostvarivo.
Zato ne čudi osećaj da, kad je o Stingu reč, nema obmane i da je on čovek koji u jednom dahu uspeva da otpeva ceo koncert i da je pri tom u potpunom saglasju s instrumentom koji svira. Zbog toga ne čude ni komentari onih koji su, čuvši između ostalih pesama i Englishman in New York, Walking On The Moon, Fields of Gold, Every Little Thing She Does Is Magic, Shape Of My Heart, osetili da su konačno pred sobom videli i čuli ono što su do sada imali priliku da slušaju na plejerima ili gramofonima.
Upravo zbog toga ne čudi ni izraz lica jedne, možda čak i Stingove vršnjakinje u publici, koja je na koncert došla sa sinom. Kako god zvučalo, tek bilo je nečeg obrednog u osmehu i sklopljenim dlanovima ove žene. Isto kao što je bilo nečeg tako dobrog u ljudima iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada i mnogih drugih gradova Srbije i komšijskih zemalja koji su u ponedeljak gotovo hodočastili do Tvrđave. A među ovim Stingovim poštovaocima bilo je raznih generacija, jer su neki došli samo zbog Rodžanne, dok je drugima Desert Rose jedna od omiljenih.
Samouvereni zvuk dve gitare - Dominika Milera i Lajla Vorkmana, podrška na bubnjevima Ejba Laborijela i Stingov bas i glas učinili su da ih publika dva puta pozove na bis i da poželi i treći put. Fragile je bila poslednja, pevalo se u saglasju s čovekom formata kakvog engleskog kraljevića u širokim pantalonama, skromnom sakou i energijom kakva zahteva naklon. Verovatno je to osetila i publika koja je na trenutke zvučala kao Stingov eho, bez suviše glasnih tonova, a koja je svakako učinila da ovaj Englez ne bude “vanzemaljac” u Novom Sadu, već da im pokaže svojih hiljadu lica i da bude svoj bez obzira na sve. Po svoj prilici osetio je to i ovaj Britanac koji je, napuštajući Tvrđavu i Novi Sad, publici uputio blagoslov i poručio da će doći opet.
D. Lubarda
Foto: S. Šušnjević

Apatin: Plivajući od Nemačke do Crnog mora

Amerikanka Mimi Hjuz, pedesetogodišnja nastavnica iz Tenesija, u tromesečnoj misiji prijateljstva pliva Dunavom od Nemačke do Crnog mora. Prekjuče kasno uveče stiglaje do Apatina gde je prenoćila, a juče tokom prepodneva nastavila je put Bogojeva.
Dnevno prepliva više desetina kilometara. Mimi Hjuz pliva u pratnji svoje kćerke koja vesla u kanuu dvosedu.
Ova hrabra Amerikanka je i do sada postavljala sebi velike ciljeve. Plivala je duž celog toga reke Tenesi, a 1997. godine plivajući je iz Aljaske stigla u Rusiju. J. P.

„VODE VOJVODINE” U BORBI PROTIV ZAGAĐIVAČA VELIKOG BAČKOG KANALA

Ekološkim taksama do filtera

Menadžer projekta revitalizacije Velikog bačkog kanala Fin Medbo iz Norveškog instituta za zaštitu voda (NIVA), najavljujući sutrašnju radionicu i seminar u Vrbasu, čime će biti okončan trogodišnji rad na pronalaženju načina za sprečavanje daljeg zagađenja i revitalizaciju Kanala na potesu od Crvenke do Vrbasa, rekao je da je jedan od instrumenata kojim se industrija može naterati da zaustavi zagađivanje Kanala – povišenje naknada za zagađenje i primena zakona.
JP “Vode Vojvodine” naplaćuje naknadu za korišćenje vodoprivrednih objekata i odvođenje otpadnih voda u kanalsku mrežu, a šef Odeljenja za zaštitu voda ovog preduzeća Stevan Radin kaže da će u ovoj godini naplatiti 127 miliona dinara od komunalnih preduzeća i fabrika duž Kanala u opštinama Kula, Vrbas i Srbobran.
– Novac će poslužiti za održavanje kanala, kosina, izmuljenje, održavanje prevodnica i ustava. Ove godine povećali smo visinu naknade i usvojili akcioni plan kojim se predviđa njeno dalje povećanje na nivo na kojem zagađivačima više neće biti isplativo da je plaćaju, kao što je sada slučaj, već će im biti isplativije da izgrade sisteme za prečišćavanje.
Očekujemo i pomoć države, jer ceo ovaj proces neće biti moguć bez zakonskih mera – kazao je Radin.
Prema predviđanju NIVA-e, šećerane u Vrbasu i Crvenki i farma svinja u Vrbasu trebalo bi da izdvoje dva do tri miliona evra za sopstvene sisteme za prečišćavanje, pošto ne mogu da se priključe na centralni prečistač otpadnih voda koji bi rešio problem zagađenja Kanala.
– Nigde u svetu ne postoji postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz šećerana, već se ona deponuje u lagunama, kao što je to u novijim šećeranama u Vojvodini. Takođe, savremenim tehnologijama smanjuje se količina vode potrebna u procesu prerade repe – obajsnio je Radin.
On kaže da su šećerane specifični zagađivači jer u roku od tri meseca u Kanal ispuste 1.500.000 kubika otpadnih voda, koliko ispuštaju “Karneks” i “Vital”, ali ravnomerno u toku godine. Da podsetimo, prema podacima NIVA-e, “Karneks”, Vital”, “Eterna” i “Istra” zagađuju Kanal kao i svi stanovnici Kule i Vrbasa, a šećerane i farma svinja zagađuju kao svi ostali zajedno.
– Otpadne vode “Karneksa” i “Vitala” uspevamo da razblažimo, i od januara do septembra, kad šećerane ne rade, voda u Kanalu je zadovoljavajućeg kvaliteta, između drugog i trećeg stepena, i može da se koristi za navodnjavanje i nalivanje ribnjaka. Kada počne kampanja prerade repe, kanalska voda je van svih klasa kvaliteta i neupotrebljiva je za bilo kakavu namenu. Takođe, dolazi do pomora ribe i štetnih isparenja – navodi Radin.
Što se tiče projekta NIVA-e, Radin kaže da su “Vode Vojvodine” kao i do sada otvorene za saradnju i davaće svu potrebnu stručnu i tehničku pomoć za sprečavanje daljeg zagađenja Velikog bačkog kanala. Da podsetimo, NIVA je ponudila rešenje koje podrazumeva izgradnju centralnog prečistača otpadnih voda za Vrbas i Kulu, na koji bi bili “nakačeni” “Karneks”, “Vital”, “Eterna” i “Istra”, dok bi šećerane i farma svinja morale sinhronizovano da izgrade sopstvene sisteme kako bi se sprečilo dalje zagađenje Kanala. Cena prečistača je oko 13 miliona evra, a prema najavama iz NIVA-e, postoji interes banaka i donatora da finansiraju izgradnju, ali i država mora da da deo novca.
S. Krstić

SVETSKI DAN MUZIKE U NOVOM SADU
Muzička omladina Novog Sada, na Svetski dan muzike, organizovala je juče popodne u centru grada nastup reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije. Defile je krenuo od zgrade Korpusa, Dunavskom do kraja Zmaj Jovine, gde je na bini oko 19 h počeo koncert. Na repertoaru su bile najpopularnije kompozicije Džona Vilijamsa, Frenka Sinatre i grupe "Abba". Zvaničan početak leta, 21. jun, se od 1985. godine, na predlog tadašnjeg ministra za kulturu Republike Francuske, Žaka Langa, obeležava kao Svetski dan muzike. Na njegovu inicijativu, taj "Dan duži od noći" obeležava se širom sveta prigodnim koncertima na trgovima, u parkovima, koncertnim dvoranama, uz učešće kako muzičara amatera, tako i profesionalaca. U foto priči "Svirala Garda" pogledajte još fotografija. (021)