EXIT 06: Protiv viza i droge, za „kondom policiju”

Na upravo završenom konkursu izabrano je više od 70 nevladinih organizacija (NVO) čiji će aktivisti predstaviti svoj rad na festivalu Exit 06. Ove godine NVO su mogle da konkurišu za predstavljanje na tri prostora - NVO sajmu “Place to move”, Agori i u festivalskom kampu.
Kao i prethodne dve godine, «”Place to move»” je smešten u srcu festivalskog prostora, između Rege i Fusion bine. Aktivisti će se posetiocima prikazati u najširoj programskoj raznolikosti, od raskrinkavanja štetnosti psihoaktivnih supstanci, preko”kondom policije”( deliće kondome obučeni u policijske uniforme) do boraca za prava životinja.
Agora je nova festivalska scena, smeštena u Ulicu starih zanata, ispred hotela na Tvrđavi. Na njoj će se predstaviti organizacije koje se kroz kulturu bave društvenim aktivizmom, a prostor će imati i centralnu binu na kojoj će se odvijati program povezan sa «društvenom pričom» festivala. Između ostalog, to su radio - emisije “Peščanik” (B92) i “Dibejser” (Beat Bodž) uživo, tribine o vizama i slobodnom softveru, performans Transkuhinjska terapija grupe Act Woman, koncert Muha Blackstasy & Kino Klub Crenj i drugo.
U kampu će aktivisti organizacije Prevent voditi program prevencije zloupotrebe droga, posetiocima će na rapolaganju biti pravna i psihološka pomoć, a tricikl “Riken fonda” prikupljaće limenke koje će aktivisti da recikliraju u umetničke instalacije. Ove godine, društveni angažman festivala usmeren je, pre svega, zapošljavanju mladih, liberalizaciji viznih režima, antidiskriminaciji i borbi protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
D. Ignjić

„Piti ili biti?” – pitanje je sad

UZ MEĐUNARODNI DAN DUNAVA

Čista voda traži pare

Ovih dana u Srbiji će biti organizovano niz akcija uz obeležavanje 29. juna, Međunarodnog dana Dunava. To je bila prilika da o dramatičnim razmerama onečišćenja srpskih reka progovore nadležni. Direktor Direkcije za vode u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nikola Marjanović kaže da se u vodne sisteme u našoj zemlji ne ulaže od početka devedesetih godina prošlog veka i da stoga i ne možemo da se nadamo boljem stanju.
Marjanović tako ukazuje na primer „crnog trougla”, koji čine Kula, Vrbas i Crvenka. Jaka prehrambena industrija u ovim gradovima zagadila je Veliki bački kanal u toj meri da je on, umesto odvodnog sistema, postao otvorena kanalizacija. Direkcija je nemoćna, ako ni zbog čega drugog, ono zbog manjka inspektora. Štaviše, od svih prijava koje sačini malobrojna inspektorska družina, samo četiri odsto biva procesuirano, a od tog broja samo pola se završi kažnjavanjem.
Direktor Marjanović navodi primer ispuštanja 50 tona nafte u Savu kod Beograda. Zajedno sa saradnicima zarekao se da će otkriti vinovnika, pa je za istragu potrošeno 2,5 miliona dinara. Krivac je pronađen u Kliničkom centru Srbije, kojem je na kraju izrečena kazna od 120.000 dinara, dakle višestruko manja od troška za njegovo pronalažnje. Stoga Marjanović zaključuje da se stanje može promeniti tek izricanjem drakonskih kazni za zagađenje voda.
Zaštita reka je skup posao, a nedostatak novca je hroničan. O tome ilustrativno svedoči prečišćavanje otpadnih voda u gradovima. Samo za čišćenje prljavih voda u Beogradu je potreban sistem čija se vrednost procenjuje na 500 miliona evra. Drugi problem u Srbiji proizlazi iz činjenice da 50 odsto stanovništva pije vodu koju ne kontrolišu zdravstvene ustanove.
Međudržavna saradnja po pitanju voda za Srbiju je izuzetno važna jer čak 90 odsto svih vodotokova kroz našu zemlju čine međunarodne reke. Marjanović ukazuje na to da je dodatni razlog za jake veze sa susedima činjenica što je Srbija u rejonu donjeg toka svih najvećih reka, pa se svi problemi nastali uzvodno reflektuju i kod nas. Stoga smo pristupili Međunarodnoj konvenciji o zaštiti Dunava 2003. godine, deset godina pošto je ona potpisana.
Kako je 90 odsto teritorije Srbije u slivu Dunava, najveća evropska reka kupi gotovo sve nečistote koje nose vode kroz našu zemlju. Marjanović kaže da su starije generacije izgubljene za ekološku svest, ali da zato jaku edukaciju treba započeti s najmlađima. Jer, ukazuje on, kod nas je veoma veliki problem takozvano nepotrebno zagađivanje. O tome najbolje svedoči rešetka na đerdapskoj brani koja svakog dana sakuplja tone otpada.
O važnosti čiste vode za čovečanstvo svedoči i decenijska kampanja Ujedinjenih nacija „Voda za život”, koja je počela lane i traje do 2015. godine. Srpski doprinos se ogleda i u proslavi Dana Dunava, koja se organizuje od 2004. godine. Gradske vlasti Beograda ove godine su odlučile da akciju pomognu distribucijom oko pola miliona letaka koje će stići uz junske komunalne račune. Građanima će biti skrenuta pažnja na to da je, uz malo napora, moguće smanjiti zagađenje.
Zaštita voda, dakle, u Srbiji se za sada svodi na prigodne manifestacije i distribuciju letaka. To je svakako malo, pa u budućnosti treba znatno snažnije prionuti na ovaj posao. Agencija za reciklažu Srbije radi na iznalaženju najboljeg sistema zaštete voda, ali i prirode uopšte. Jedna od ideja je i organizovanje kaucijskog otkupa otpada, prvenstveno plastične ambalaže, po modelu sličnom onome u Hrvatskoj.
Privatni sektor je već počeo da otkupljuje PET ambalažu za preradu u zemlji i inostranstvu, pa u pojedinim gradovima već rade prese i mlinovi za plastiku. Za celu priču su zainteresovani proizvođači plastičnih posuda, kao i najveći korisnici, firme koje proizvode razne vrste napitaka. Uskoro bi moglo da usledi i formiranje fonda za upravljanje PET ambalažom, čime bi se oformio održiv sistem za sakupljačku i prerađivačku mrežu.
G. Brkić

OTVORENA 8. BALKANIJADA PLANINARA U VRDNIKU

Pokrajina podržava dobre domaćine

Fruška gora, Srem, manastiri i banje neka su od najprepoznatljivih obeležja Vojvodine i istovremeno njena šansa kada je turizam u pitanju. Gostoljubivi domaćini i bogata turistička ponuda, pre svega u oblasti banjskog i zdravstvenog turizma po čemu je Vrdnik već poznat, treba da postanu konkurentan deo vojvođanske ekonomije i resurs u koji se ulaže kako bi naša ponuda uhvatila korak s drugim zemljama u okruženju.
Prirodne lepote, bogatstvo kulturnog nasleđa i šarolikost vojvođanske tradicije zaslužuju svoju razvojnu šansu i podršku u borbi za osvajanje tržišta. Zbog toga će Izvršno veće nastaviti sa programom podrške razvoju zdravstva i banjskog turizma u Pokrajini. U okviru obnove banjskih i rekreativnih kapaciteta Vrdnika predviđen je iznos od 120 miliona dinara, rekao je predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine mr Bojan Pajtić na otvaranju 8. Balkanskih susreta planinara u Vrdniku.
Goste balkanskih planinarskih susreta pozdravio je i predsednik opštine Irig dr Radovan Ercegovac koji je naglasio da jedna od najmanjih opština u Vojvodini kao što je iriška,ima čast što joj je povereno da bude domaćin planinarima, naročito kada treba pokazati da državne granice ne razdvajaju već spajaju.
U Vrdniku se okupilo 60-tak planinara iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, Makedonije i Bugarske koji će dva dana uživati u lepotama manastira Ravanice, Fruške gore i banje “Termal”.
S. Bojović

400 KLUPI OD JESENI
Zavod za izgradnju grada ponovo je raspisao tender za odabir firme koja će isporučiti i montirati nove klupe na više lokacija u gradu, saznaje Radio 021. Prethodni tender je proglašen neuspešnim jer ZIG-u nisu dostavljenje dve ispravne ponude. Ukoliko ovaj put tender uspe, izmedju 1. avgusta i 1. oktobra u Novom Sadu će biti postavljeno oko 400 novih klupa. (021)

POČINJE GRADNJA MERKATORA
U sredu, u podne, zvanično će početi radovi na gradnji Merkatorovog tržnog centra na Limanu III. Radove će otvoriti gradonačelnica Maja Gojković u prisustvu rukovodstva slovenačkog Merkatora, a prema ranijim najavama. poslovni objekat bi trebalo da proradi sledećeg leta. Merkator gradnju počinje tri godine pošto je za oko tri miliona evra kupio plac na uglu Bulevara Oslobodjenja i Bulevara Cara Lazara. Kašnjenje je bilo prouzrokovano jer se gradska vlast i Merkator nisu složili oko budućeg izgleda zgrade i parking prostora. Kako je pre nekoliko meseci postignut dogovor slovenačka kompanija je odlučila da počne sa radovima. (021)