POKRAJINSKI PARLAMENT SKINUO S DNEVNOG REDA PREDLOG PROMENE STATUTA APV, CEKA SE STAV USTAVNOG SUDA SRBIJE

Vojvodina ostaje bez grba i zastave?

Skupština Vojvodine skinula je juce sa dnevnog reda predlog o promeni pokrajinskog statuta, cija je intencija da se ranije skupštinske odluke o obeležjima Vojvodine – zastavi i grbu, usklade sa Statutom APV. Medutim, kako „Dnevnik” saznaje, taj bi se predlog, u zavisnosti od stava Ustavnog suda Srbije, vec u ponedeljak ponovo mogao naci pred pokrajinskim poslancima.
Inace, pošto je u prvom delu tekuceg zasedanja, u utorak, odluceno da se o predlogu za izmenu Statuta raspravlja na samom kraju, umesto na pocetku, kako je bilo najavljeno dnevnim redom, na pocetku jucerašnjeg nastavka zasedanja potpredsednik PIV-a Tamaš Korhec je saopštio poslanicima da Izvršno vece povlaci tu tacku. Po njegovim recima, takva odluka je doneta kako bi se izbegle negativne reakcije u Srbiji nakon referenduma u Crnoj Gori. Predsednik pokrajinskog parlamenta Bojan Kostreš obrazložio je da vladajuca koalicija u Vojvodini time želi da onemoguci podizanje politickih tenzija posle izglasavanja crnogorske nezavisnosti. On je, medutim, napomenuo da je izjašnjavanje o predlogu za dopunu Statuta APV samo odloženo za naredno zasedanje Skupštine Vojvodine.
- Nakon referenduma u Crnoj Gori pojedine politicke stranke iskoristile su najavljenu izmenu Statuta da bi plašile gradane navodnim vojvodanskim separatizmom. Separatizma u Vojvodini nema i nece ga biti - kategorican je bio Kostreš.
Ipak, opozicija je u kuloarima vidno likovala, tvrdeci da se zapravo iza svega krije cinjenica da se skupštinska vecina preko noci istopila. Takva teza utoliko je zanimljivija jer su samo dan ranije za rebalans budžeta glasala cak 74 poslanika, dakle najmanje šest više od zvanicnog kvantuma kojim raspolaže vladajuce koalicije, što ce reci da su ruke digli i poslanici opozicije. Tek, s takvim vetrom u jedra, Kostreš je ipak izrazio uverenje da ce na narednoj sednici za izmenu Statuta glasati najmanje 65 poslanika, kao i da ce u ukupnom zbiru biti i glasova opozicionih poslanika.
No, u DSS tvrde da ce pre toga Ustavni sud Srbije odluke o obeležjima Pokrajine proglasiti neustavnim i time zabraniti upotrebu zastave i grba Vojvodine. Ustavni sud je, naime, dao rok Skupštini Vojvodine da do 29. maja usaglasi odluke o zastavi i grbu sa Ustavom Srbije.
- Jasno je d, ako do tada to ne bude ucinjeno, USS može da zabrani Vojvodini da koristi svoja obeležja - izjavio je Velibor Radusinovic, šef poslanika DSS.
Podsetimo, na incijativu clana DSS Dragana Kerlete, Ustavni sud Srbije pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti Odluke o upotrebi istorijskih znamenja AP Vojvodine, ali je na zahtev Skupštine Vojvodine 15. decembra prošle godine taj postupak privremeno obustavljen. Ustavni sud je tom prilikom od Skupštine Vojvodine zatražio da do 29. maja ove odluku o znamenjima usaglasi sa Ustavom i zakonom i da u datom roku obavesti USS o postupanju po ovom zakljucku.
Medutim, predstavnici vladajuce vecine objašnjavali su da to, zapravo, znaci da je Skupština Vojvodine dužna da do 29. maja stavi u procuduru predlog o izmeni Statuta, što je, kako isticu, i ucinjeno.
- Ta preporuka je poštovana samom cinjenicom da je Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine još 30. marta predložio Skupštini Vojvodine da utvrdi predlog o dopuni Statuta - rekao je Kostreš, koji je i predsednik tog odbora.
U svakom slucaju, predsednik pokrajinskog parlamenta je za naš list potvrdio da ce tokom današnjeg dana izvestiti predsednika USS Slobodana Vucetica šta je Skupština Vojvodine preduzela u vezi sa zakljuckom tog suda.
- Ukoliko do cetvrtka ne dobijemo odgovor da li smo time ispunili zahtev USS, u petak cu licno otici kod godpodina Vucetica po tumacenje. Ako njegov odgovor bude negativan, u ponedeljak, 29. maja, održacemo novu sednicu Skupštine, na kojoj cemo usvojiti dopunu Statuta i tako u traženom roku ispuniti zahtev Ustavnog suda - najavio je Kostreš za naš list.
D. Kolundžija

S. KARLOVCI: Za Zmaj Jovinu 20 miliona dinara

Saobracaj iz centra Sremskih Karlovaca, koji je pretvoren u pešacku zonu, od proleca prošle godine preusmeren je na Zmaj Jovinu ulicu. To je još više opteretilo dotrajalu vodovodnu, kanalizacionu mrežu i kolovoz, pa se cesto dešavaju havarije. Ovog proleca, zakrpljene su udarne rupe da bi saobracaj , posebno autobuski, mogao da se odvija nesmetano.
Prema proceni, kompletna rekonstrukcija ove ulice koštala bi oko 20 miliona dinara. Samo za obnovu vodovoda i fekalne kanalizacije po projektu, koji je sacinilo preduzece “Sagra” iz Rume, potrebne su 92.000 evra. Izrada projekta za rekonstrukciju kolovoza i atmosferske kanalizacije je u toku, a elektroradovi od Karlovacke gimnazije do Donje crkve, kao i u Zmaj Jovinoj ulici, koji obuhvataju , izmedu ostalog, uklanjanje bandera i postavljanje podzemnih elektricnih kablova, kako bi se proširio kolovoz, stajali bi 7,3 miliona dinara.
-Pripremili smo svu dokumentaciju i sada je potrebno obezbediti i celokupan iznos novca, jer se ta ulica ne može zatvoriti na duži period zbog radova-kaže nacelnica opštinskog Odeljenja za urbanizam i gradevinsko zemljište Dušanka Janjušic. – Radovi bi tekli po fazama i na kraju bismo dobili ulicu sa pešackim stazama i normalnom širinom kolovoza, bez elektricnih stubova i izmenjenim vodovodnim i kanalizacionim cevima.
U Opštini se razmišlja i o mogucnosti da se autobuski saobracaj izmesti iz ove ulice. Ideja je da se na mestu gde se ukrštaju Zmaj Jovina i put M-22 napravi autobusko stajalište, a vozila JGSP-a umesto da skrecu u tu ulicu nastave magistralnim putem do raskršca s Ulicom mitropolita Stratimirovica, gde bi bila oketnica i odakle bi išli prema Dudari. To bi, prema mišljenju predsednika Opštine Milenka Filipovica, rasteretilo Zmaj Jovinu ulicu a žitelje poštedelo saobracajne buke. Z. Ml.

U NOVOM SADU PREDSTAVLJEN ŠESTI TOM „ANTOLOGIJE FOTOGRAFIJE VOJVODINE”

Nezaustavljivi Mirosavljevic

“LJudi sa tri oka - Antologija fotografije Vojvodine” Borivoja Mirosavljevica, knjiga šesta, predstavljena je juce u amfiteatru Sportskog i poslovnog centra “Vojvodina” u Novom Sadu. Ovaj impozantan rad našeg proslavljenog majstora fotografije, kao i prethodni tomovi, nastao je od tekstova koje “Dnevnikov” TV dodatak objavljuje u okviru Mirosavljeviceve rubrike “Dnevnik svetlopisa”, samo što su u antologijskom izdanju bogato ilustrovani fotografijama pedesetak zastupljenih autora, odnosno istraživaca, kolekcionara, pisaca, i drugih poštovalaca i ljubitelja fotografije.
Šesti deo “Antologije fotografije Vojvodine” posvecen je somborskom jubileju – stogodišnjici (1905-2005) izložbe umetnickih ostvarenja tadašnje Austrougarske monarhije, a otkrice je ovaj put obezbedio dr Božidar Kovacek, ukazavši na izvore koji znacajno rasvetljavaju dileme pri utvrdivanju korena profesionalnog bavljenja fotografijom u Novom Sadu. Knjiga je obogacena i albumom “Fruška Gora” dr Radivoja Simonovica, koji se cuva u Istorijskom muzeju u Beogradu, kao i mnogim drugim dokumentima i prilozima.
Na jucerašnjoj promociji knjige “LJudi sa tri oka - Antologija fotografije Vojvodine”, pored autora Borivoja Mirosavljevica, govorili su i istoricarka umetnosti dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, istoricar dr Drago NJegovan, direktor Muzeja grada Novog Sada, likovni kriticar Miroslav Mušic i novinar “Dnevnika” Igor Buric. Najviše reci je, naravno, bilo o vanrednom pregnucu Borivoja Mirosavljevica, fotografiji, fotografima, plemenitoj misiji svakog ko se njome bavio, ali i o Muzeju fotografije koji je na pomolu, samo što nikako da dode na red zato što su vlastodršcima ocigledno mnogo prece banke, tržni centri, butici, kafici i cevabdžinice. Ako, po tome ce se i pamtiti.
I. B.
Foto: F. Bakic

"ISTORIJA KOMUNIZMA" ZA LAKŠU BUDUCNOST
Predstava Mateja Višnjeka "Istorija komunizma- prepricana duševnim bolesnicima" premijerno se odigrava u cetvrtak 25. maja u Ujvideki Szinhazu. Komad savremenog rumunskog pisca, koji trenutno živi u Parizu, režira Anka Bradu iz Bukurešta. Upravnik Novosadskog pozorišta Šandor Laslo navodi da je "Istorija komunizma", u kojoj je angažovani svi clanovi ansambla, neobicna predstava samim tim što se odigrava u citavoj zgradi teatra. Prema njegovim recima, tekst o komunizmu odabran je jer je važno da se rašcisti s nedavnom prošlošcu, i da se rašcisti ko smo, i šta smo. Rediteljka Anka Bradu kaže da je "Istorija komunizma" zahtevan, težak ali i poetican tekst, koji donosi jezicke šablone iz perioda komunizma. Komad govori o duševnim bolesnicima iz moskovske bolnice koji žive staljinisticku doktrinu do potpunog gubitka realnosti. Prema recima Anke Bradu, kljucna rec u tektu je utopija. "Kad sistem postane utopija, ta utopija može postati veoma opasna za slobodu individue. u momentu kada se vežemo za idloe, gubimo slobodu, to je velika poruka ovog teksta". Komad "Istorija komunizma" u režiji Anke Bradu premijerno se odigrava u cetvrtak u 19 h u Novosadskom pozorištu, a do kraja sezone može se pogledati i 27. maja. (021)

"NAHOD SIMEON", PREMIJERNO
Kao svojevrsna najava 51. Sterijinog pozorja koje pocinje u petak, veceras se u Srpskom narodnom pozorištu premijerno odigrava predstava "Nahod Simeon" po tekstu Milene Markovic i u režiji Tomija Janežica iz Slovenije. Komad o napuštenom detetu i njegovom lutanju kroz život, radjen po motivima istoimene narodne pesme i Sterijine tragedije, nastao je u koprodukciji Sterijinog pozorja i SNP-a. Beogradska dramska spisateljica i pesnikinja Milena Markovic navodi da je u ovom tekstu na neki nacin pronašla sebe. "Sve što sam do sada uradila to je bilo moje, imala sam sebe u tome, to su neke moje price za koje sam prosto davala krv i kad sam procitala narodnu pesmu "Nahod Simeon" to me je zainteresovalo izmedju ostalog i što sam tu pronašla sebe. Nahod Simeon ima jednu veliku glad za životom, jednu životnu radost". U predstavi "Nahod Simeon" angažovan je gotovo citav ansambl SNP-a, kao i glumci drugih teatara, pevaci, nekoliko orkestara, žongleri, plesaci, dreseri životinja. Prvak drame Jugoslav Krajnov kaže da je istraživacki rad koji su prošli s rediteljem Tomijem Janežicem nešto poput škole, akademije. Predstava "Nahod Simeon" u režiji Tomija Janežica premijerno se odigrava u cetvrtak u 19.30 h na maloj sceni SNP-a. Predvidjeno je da se komad izvede i tokom Sterijinog pozorja i to 27. maja, kao i na kraju festivala 3. juna u cast nagradjenih. (021)