USPEH MAGDOLNE RUŽA IZ MALOG IĐOŠA U BUDIMPEŠTI

„Đurdevdanom” ocarala Madarsku

Magdolna Ruža iz Malog Idoša postigla je izuzetan uspeh pobedivši u subotu uvece u finalu festivala „Mega star” budimpeštanske televizje „TV2”.
Ona je pobrala i najviše aplauza na završnoj veceri festivala u budimpeštanskoj sportskoj areni „Pap Laslo”, ali i glasova publike, koja je o pobedniku odlucivala glasanjem telefonom i SMS porukama. Nova muzicka zvezda iz Malog Idoša je za pobedu na festivalu „Mega star”, inace madarskom pandamu cuvenog „Idola”, dobila je stan u Budimpešti, automobil i mogucnost da snimi prvi album. Fetsival „Mega star”, koji prireduje budimpeštanski kanal „TV2”, izuzetnu popularnost stekao je i medu vojvodanskim Madarima, pa je finale pobudilo veliko interesovanje u Malom Idošu, Backoj Topoli, Kanjiži, Senti, Adi, Subotici i drugim mestima, bacivši u zasenak na severu Vojvodine cak i pracenje prenosa finala „Pesme Evrovizije 2006” koji je bio u isto vreme. Inace, na putu do finalnog okršaja na festivalu „Maga star” Magdolna Ruža je pored interpretacija svetski poznatih hitova, naklonost žirija i širokog televizijskog auditorijuma u Madarskoj osvojila interpretacijom pesme „Đurdevdan” na srpskom jeziku. Đendi Špicer – Šoma, kultna madarska pevacica i ostali uvaženi clanovi žirija bili su ocarani. Legenda madarske rok scene Gabor Preser, nakon što je Magdolna Ruža otpevala „Đurdevdan”, rekao je da bi tako nešto želeo da cuje i „u trenutku kada se bude opraštao od života”.

U PROFESIJI VELIBORA STANKOVICA MALO ŠTA SE PROMENILO OD BIBLIJSKIH VREMENA

Plastika nemocna pred starom, dobrom glinom

U ulici koja vodi od zelene pijace ka proslavljenom buvljaku nalazi se jedina loncarska radnja u Vršcu. Na kraju dvorišta kuce na uglu, za grncarskim tockom sedi Velibor Stankovic i iz grudve gline, veštinom kojoj su koreni u dubokoj praistoriji, stvara predmete. Ispod veštih ruku, nice oblik koji ce postati saksija. Svaki završeni komad lici na prethodne ali se i razlikuje, jedinstven je, neponovljiv. Iznad radne tezge je niz skica saksija, cupova, amofora... Završene saksije razmeštene su, da bi se pre pecenja osušile, na skeli koja zauzima ostatak radionice, ali, pošto je suncan dan, i po dvorištu. Velibor, žustri 36-togodišnjak nemirne kose i mladalackog lika, prica:
- Moj otac, Bora, roden 1942. godine, pošao je na loncarski zanat sa 14 godina, u rodnom mu Pirotu. U vojsku je otišao 1960, a kada se vratio, otvorio je sa stricem loncarsku radnju u Zrenjaninu. U Vršac smo se preselili 1980, ka‘e Stankovic. - Ja sam se kao dete motao po prodavnici i radionici. Najviše sam voleo mašinu za pravljenje saksija; one se nisu pravile na tocku, vec su mašinski presovane u kalupima. U to vreme su ‘mašinske saksije’ dobro išle. Medutim, polovinom devedesetih potražnja je bitno opala. Plasticne saksije su bile u modi, mada cvece ne voli plastiku. Ali, zbog te mode mnogi stari majstori morali su da zatvore radnje. Mada, istini za volju, nisu imali ni ucenike ili naslednike. Moj otac je u to vreme poceo da poboljeva od srca i ja sam, više iz potrebe da u radnji imamo šta da prodamo, seo za tocak i poceo da ucim zanat. Po prirodi nisam strpljiv, ali krenuo sam da radim, grešim i ispravljam se, da se snalazim, otkrivam tajne. Ni danas, posle desetak godina rada, ja sebe ne zovem majstorom, ali se trudim. Otac se, vremenom, oporavljao i vratio se za tocak, onoliko koliko to organizam dozvoljava. Ne valja se ni junaciti, ali ni prepuštati bolesti.
«U Vršcu više nema loncara. Pre nekoliko godina je i poslednji stari majstor zatvorio radnju. U obližnjem selu radi jedan primenjeni umetnik, ali on pravi šoljice za caj i kafu.
- Za sve što imamo u prodaji postoji potražnja, ne prevelika. Najviše se, ipak, traže saksije, pre svega one rucne izrade. Izgledalo je da ce plastika potpuno da potisne glinenu saksiju, ali to se nije desilo, a i nece - siguran je naš sagovornik. - Jer, plasticna saksija je dobra da se u njoj cvece donese iz prodavnice i rasadnika do kuce. Ono što zovu ‘zemljana saksija’ je pravo, trajno mesto za cvece. Još ako je lepo oblikovana - nema joj premca. Nove oblike nalazim svuda, od casopisa do Interneta. Ono što vidim, skiciram, prilagodim, doteram i pravim. U toku rada uvek se nešto doda ili oduzme. I tako se svaka nova ‘serija’ saksija razlikuje od druge. Sada trenutno pravim zidne saksije po sopstvenim nacrtima. Takode sam poceo da pravim i visece saksije. Za njih sam najpre samo cuo iz price, zatim sam u nekom casopisu video meksicke ‘makrame’ i jednom prilikom, iz cistog zadovoljstva i želje da malo eksperimentišem, napravio jednu takvu saksiju kao dar supruzi. Saksija je bila vrlo lepa, dopala se, na jednom sajmu, kupcima i sada ih redovno pravim i prodajem sve što napravim.
Stankovic veli da od prošle godine odlazi na Sajam hortikulture u Beogradu.
- Krenuo sam iz znatiželje, da vidim kako to izgleda, da vidim šta i kako rade drugi loncari i, ako se može, prodam ponešto. Tamo sam zatekao samo dva štanda sa saksijama, loncara iz Obrenovca i Višnjicke Banje - ka‘e on. - Ispostavilo se, u razgovoru s njima, da drugih grncara na sajmovima i nema. Preostali majstori su suviše stari za putovanja i nisu spremni za rizik. Jer, izlaganje nije nimalo jeftino. Za cetiri dana samo me je zakup štanda stajao 200 evra, plus svi troškovi putovanja, prevoza robe... Moja ponuda je, ipak, bila konkurentna, jer su cene onih koji imaju radnje u Beogradu opterecene visokim zakupom poslovnog prostora i ostalim režijskim troškovima. S druge strane, ‘cvecari’ na sajmovima prevashodno traže originalan izgled saksije, nešto što nije standardno vec ima dušu. Ovo me je uverilo da su moja traganja, improvizacije i varijacije imale smisla. Sada svake tri nedelje radim neki drugaciji oblik, neku izmenu starog. Naravno, stalno pratim novosti, bez toga se ne može.»
«Planova za buducnost je mnogo:
- Pre svega, treba mi vozilo jer ne može se opstati samo od prodaje u Vršcu, moram biti prisutan na sajmovima - objašnjava Stankovic. - Valjalo bi malo proširiti i preurediti prodavnicu, što takode zahteva poprilicna sredstva. I ponuda se mora stalno proširivati. Vec neko vreme s jednim majstorom radim na mašini koja bi pravila cetvrtaste saksije - žardinjere, naravno, od gline, a ne od plastike.
Ova radionica izgleda kao i one od pre bar dva milenijuma, iz biblijskih vremena. Osim motora koji pokrece tocak, sve drugo je nepromenjeno.»
I nema tu mnogo šta da se promeni.
- Ne bi bilo loše imati na dohvat ruke kompjuter, tako da mogu da lako listam nacrte, da ih vidim iz više uglova. Ali, ono osnovno je spretnost ruku, osecaj za glinu i dar da se u glavi stvori oblik koji ce posle ‘nici’ u glini. A glina je materijal koji je pratio coveka kroz citavu istoriju i tako ce biti i nadalje -» tako govori Velibor Stankovic, poslednji vršacki majstor loncarskog tocka, pred kojim je buducnost za koju se on srcano bori.
Ilija Bakic

Kustos u inostranstvu, policija ceka prijavu

Nestanak jedne kubure iz postavke Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrdavi, primecen je u utorak, nezvanicno saznaje “Dnevnik”. Prema recima direktora Muzeja dr Draga NJegovana za sada nije moguce proceniti vrednost nestalog eksponata, jer je kustos, koji održava postavku, u inostranstvu. Iz istog razloga slucaj još uvek nije prijavljen policiji, a NJegovan nije mogao da da više informacija jer se juce vratio s službenog puta.
Juce smo posetili Muzej grada i videli smo da je vitrina, iz koje je nestao eksponat, obložena staklom debljine desetak milimetara i pod kljucem. Nije nam bilo dozvoljeno da fotografišemo unutrašnjost Muzeja. Nezvanicno smo sazali da su vitrine projektovane tako da se samo jedno staklo pomera, odnosno da je moguc prilaz samo iz jednog smera. Takode, naš izvor kaže da su najvredniji eksponati Muzeja izloženi, dok je ostatak u depoima.
Da podsetimo, iz Zbirke strane umetnosti Muzeja grada pocetkom januara ukradene su cetiri slike koje još uvek nisu pronadene a, kako iz novosadskog SUP-a saznajemo, potraga je još uvek u toku. O njenim pojedinostima, ne mogu, interesu istrage, da kažu ništa.
Osim “Portreta oca”koja je potpisana imenom Hermensa van Rijna Rembranta, odnesene su: ulje na drvetu “Glava Hrista” nepoznatog autora nemacke ili holandske škole iz 16. veka, “Pejzaž s pecarošem” Pjera Franceska Mola , 17. vek, Italija i”Portret Seneke” iz ateljea Petera Pola Rubensa, atribucija, Flandrija, 17. vek.
Ova slika je bila studija za njegov rad “Smrt Seneke” koji se nalazi u Minhenskoj pinakoteci.

Ponuda stranih automobila na kredit bez učešća!
Pogledajte ponudu CARION sales - Budimpešta www.carion.com

Kupujte domaće

Slogan koji toliko slušamo u poslednje vreme odnosi se na sve domace proizvode.
Ipak nešto novo, jedinstveno, pravi domaci brend, providan crep (lexan) za prirodno osvetljenje eterijera.
Krovne površine zastaklite ovim crepom i živece te u prirodnoj sredini.
Lexan-crep model Kanjža 22 proizvod firme Šovljanski iz Stare Pazove može se nabaviti na stovarištima ove trgovacke kuce.
Još dva originalna proizvoda obogatice uskoro privredu Vojvodine.
Novi model crepova: Velika Kikinda 333 i polet ideal 222, a od prozirnog lexana bice dostupni korisnicima ovih dana.
www.sovljanski.com

NEZAVISNA CRNA GORA
Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lucic izjavio je da je CeSID obradio kompletan uzorak od 299 birackih mesta i da je, na osnovu tog uzorka, za nezavisnost Crne Gore glasalo 55,3 odsto izašlih biraca. Na referendumu je bilo 1.120 birackih mesta. Lucic je rekao da je verovatnoca da ce procenat pasti ispod 55 odsto ravan nuli. Centar za monitoring saopštio je da je na osnovu skoro 100 odsto obradenog materijala za nezavisnost Crne Gore se izjasnilo 55,5 odsto glasaca. Predstavnik CEMI-ja Zlatko Vujovic rekao je da je obradeno 99,85 odsto birackog materijala i da je 230.000 gradana glasalo za nezavisnu Crnu Goru, a 183.000 za zajednicku državu. Zvanicni rezultati se ocekuju u 10 casova. (021)

ŠTRAND
Štrand se otvara u ponedeljak 22. maja. JKP ''Gradsko zelenilo'' ranije je saopštilo da je zbog visokog vodostaja Dunava otvaranje gradske plaže umesto 15. maja odloženo za nedelju dana. Postoji mogucnost da na pojedinim delovima Štranda radovi traju i do pocetka juna. Za ovogodišnju sezonu pripremljena su nova decja igrališta, košarkaški tereni, poboljšani mokri cvorovi. Dnevna ulaznica košta 30 dinara, dok je za sezonsku potrebno izdvojiti 800 dinara. (021)