Ponuda stranih automobila na kredit bez učešća!
Pogledajte ponudu CARION sales - Budimpešta www.carion.com

Kupujte domaće

Slogan koji toliko slušamo u poslednje vreme odnosi se na sve domace proizvode.
Ipak nešto novo, jedinstveno, pravi domaci brend, providan crep (lexan) za prirodno osvetljenje eterijera.
Krovne površine zastaklite ovim crepom i živece te u prirodnoj sredini.
Lexan-crep model Kanjža 22 proizvod firme Šovljanski iz Stare Pazove može se nabaviti na stovarištima ove trgovacke kuce.
Još dva originalna proizvoda obogatice uskoro privredu Vojvodine.
Novi model crepova: Velika Kikinda 333 i polet ideal 222, a od prozirnog lexana bice dostupni korisnicima ovih dana.
www.sovljanski.com

HOLANDSKI MINISTAR POLJOPRIVREDE SIS VIRMAN POSETIO GOSPOĐINCE

U Evropu u pravo vreme i na pravi nacin

- U Holandiji imate prijatelje koji ce vam pomoci da na pravi nacin i u pravo vreme udete u Evropsku uniju - istakao je prilikom jucerašnje posete Gospodincima ministar poljoprivrede Holandije Sis Virman, naglasivši da su njegovo ministarstvo i on spremni da pomognu kako bi se rešili problem koje ima srpska poljoprivreda.
Prvi covek holandskog agrara, zajedno s republickom ministarkom poljoprivrede Ivanom Dulic-Markovic, posetio je domacinstvo Gospodincanina Todora Ivanova, gde je razgovorao s poljoprivrednicima, povrtarima i zadrugarima iz ovog sela i još nekoliko vojvodanskih mesta. Tom prilikom Virman je naglasio da je buducnost za poljoprivednike i u Srbiji i u Holandiji ne da cekaju na pomoc države, vec da sami postanu preduzetnici i da sudbinu uzmu u svoje ruke.

Holandiji 60 milijardi od agrara Državni sekretar u holandskom Ministartvu poljoprivrede Ate Ostra naglasio je da Holandija godišnje izvozi poljoprivredne proizvode u vrednosti od 60 milijardi dolara i po tome je na drugom mestu u svetu, odmah posle Sjedinjenih Americkih Država. Oslonac je Holandije na proizvode poput povrca ili cveca, koji imaju produ na svetskom tržištu. “Od izvoza cveca zaradimo isto koliko donese jedna od najvecih svetskih luka, ona u Roterdamu” - rekao je Ate Ostra. Samo trecina holandske poljoprivredne proizvodnje se dotira iz EU, a agrar u bruto nacionalnom dohotku države ucestvuje svega 10 odsto. Podsecanja radi izvoz Srbije lane je bio milijardu dolara i najveci je u našoj istoriji.

N. KARLOVCI: Cetiri pobede Milenka Radakovica

Oko stotinu konjskih zaprega iz cele Srbije, okušalo se u vožnji od jednoprega do sedmoprega na tradicionalnoj „Sremskoj potkovici” u Novim Karlovcima, poznatijim u Sremu kao Sase. U sokake se po dvanaesti put sjatilo pola Srema, pa i šire, da osim vožnje, vide i izložbu ceza i karuca s rasnim grlima, od mrkova do cilaša, a po lepoti su se nametnuli lipicaneri, ponos ovog regiona, posebno Sasa. LJudi ovde vole da vide dobre konje, a kako kaže predsednik Konjickog kluba „Sremac“ Nikola Divljak, pa i za njih dobro i da plate. Nigde se, cini se, ne vole toliko konje kao u ovom sremskom selu gde su do kasnih popodnevnih sati na Markovdan, seosku slavu, dorati jezdili ravnicom ostavljajuci za sobom oblake prašine. Najveci ovogodišnji favorit je bila ergela „Bulic” iz Surcina, a njen vozac Milenko Radakovic, osvojio je cak cetiri prva mesta. Prvo mesto Vojvodine i u vožnji jednoprega osvojio je bez po muke. Ne samo u vožnji cetvoroprega, za koji je najveca nagrada od 20.000 dinara namenjena, vec i u vožnjama šestoprega i sedmoprega, koje je jedini vozio na dvanaestoj „Sremskoj potkovici” u Novim Karlovcima, Radakovic je, takode zaslužio pehare. Umetnost vožnje pokazao je na poligonu sa cunjevima gde je morao da napravi zaokret u centru i da jedva prode izmedu njih. Mnogo zavisi i od konja, da li je brži ili nervozniji, ali svakako mnogo više od vešte ruke vozaca, koja mora cvrsto da drži uzde. Žiri je imao zadatak da sve ocenjuje. Osim vremena, koje je trebalo da iznosi minut i dvadeset sekundi, za koje vreme treba najbrže da se prede ceo poligon, dobijali su se i kazneni bodovi ako je oboren koji cunj. Takode, stroge oci sudija „lovile“ su pokrete i veštinu kocijaša, od toga kako je držao uzde i upravljao cezama ili karucama, nakicenim ili obicnim, od lepote konja, pa i do šešira samog vozaca, kao i kako ga podiže i spušta pozdravljajuci žiri i publiku. Poštujuci navedene kriterijume, žiri je prva mesta u vožnji dvoprega dodelio Milanu Tucicu iz Konjickog kluba „Begej” u Zrenjaninu, u vožnji troprega Živi Petrovicu iz Konjickog kluba „Banat” u Kikindi, a u vožnji petoprega Miletu Petrovicu iz Pecinaca. Novokarlovcani, neki od njih u vojvodanskim narodnim nošnjama uz tamburaške zvuke, uživali su u paradiranju rasnih konja iz Starih Banovaca, Golubinaca, Pecinaca, Ugrinovaca, Zrenjanina, Beograda, Kikinde, Maradika i ostalih do zalaska sunca. A da sve funkcioniše bez greške i da svi budu zdravi i na broju, za nedaj bože da neko ispadne iz karuca ili se konj unervozi, pobrinula se Služba hitne pomoci indijskog zdravlja. S obzirom na to da incidenata nije bilo, pomoc je realizovana ustupanjem toplih bolnickih jakni posetiocima. Organizaciju velike fešte su pomogli i Mesna zajednica Novi Karlovci i Opština Indija, a prisustvovali su i gosti iz Privredne komore Vojvodine. Fond nagrada je, uz pehare, bio 102 hiljade dinara za ovogodišnje pobednike, a organizator turisticke manifestacije Nikola Divljak je obecao da ce dogodine biti sve još mnogo bolje. G. Umicevic

Deca nisu znala ko je Hitler

Gde ce me ovaj put odvesti, pomisli covek kada se nade na uskom kolovozu što vodi kroz njive po izlasku iz potiskog sela Kinicanina. Jer, put je toliko uzak da svojom širinom na njega jedva može da stane osrednji automobil, o mimoilaženju tu teško da može biti i govora. Možda je to put u jednom smeru, našalio bi se neko.
Taj put, medutim, i jeste bio u jednom smeru, takoreci put bez povratka: pre 65 godina kraj njega su stradale hiljade ljudi. U danas gotovo idilicnom vojvodanskom pejzažu, pred sam kraj Drugog svetskog rata tu je osnovan logor u koji su internirani lokalni Nemci, i u tim poljima kosti je ostavilo oko 9.000 njih.
Danas na tom mestu postoji malo spomen-obeležje, u znak secanja na veliko stradanje. Nekoliko kamenih ploca s natpisima na srpskom i nemackom, nekoliko krstova, okuženih klupicama. Okolo sveže posadene mladice drveca. Na 9. maj, na jakom prolecnom suncu, uz ptice koje cvrkucu, ceo prostor izgleda vrlo prijatno.
Ipak, jeziva je misao da, dok se odmarate na klupi, sedite nad kostima hiljada ljudi, nevinih i nedužnih. Na Dan Evrope, koji je tako prozvan u cast najvece evropske pobede u istoriji kontinenta, pobede nad zlom fašizma. Pobede koju su svojim životom platili milioni ljudi, medu njima i ovih nekoliko hiljada vojvodanskih Švaba koje su pobednicke partizanske snage - procenivši da je svaki Nemac fašista - mucenjem i izgladnjivanjem pobile u prvim poratnim godinama. Pustili su i brojnim epidemicnim bolestima da “rade svoj posao”.

Smrt u Vojvodini Prema podacima beogradskog Instituta za savremenu istoriju Srbije, na prostoru logora na Telecki leži izmedu 600 i 1.000 dece. - Medu 200.000 vojvodanskih Nemaca koji su proterani iz svojih domova i ulogorovani po završetku rata, bilo je i 24.000 dece, koja su tu ostala bez roditelja, a posle su ili proterana u Nemacku ili su ostavljena po domovima za nezbrinutu decu u Srbiji, bez prava da govore svoj jezik. Internirano je i oko 19.000 staraca. Ukupno je oko 52.000 vojvodanskih Nemaca ostavilo kosti u logorima po pokrajini - zastrašujuca je statistika na koju podseca dr Žiletic. Jednu od najmudrijih glava posleratne srpske kulture, uglednog celnika Matice srpske i akademika Mladena Leskovca, mesecima su razvlacili po raznoraznim partijskim komitetima i komisijama, jer je u nekom benignom intervjuu, krajem sedamdesetih, pored ostalog izjavio i kako je “Vojvodina izgubili svoju so cim su iz nje išcezle domace Švabe”.

KOŠTUNICA OTVARA MASTER CENTAR
Medunarodni poljoprivredni sajam i zgradu Master centra otvorice veceras premijer Srbije Vojislav Koštunica. U Master centru se na 28.000 kvadrata nalazi više kongresnih dvorana, koje se po potrebi mogu povezati u jedan prostor, a opremljen je savremenom audio i video opremom. U prizemlju i na prvom spratu nalaze se trgovacki lokali, a kancelarije su rasporedene od prvog do šestog sprata. Na Medunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji zvanicno pocinje u subotu, 13. maja, proizvode ce predstaviti više od 2.000 izlagaca. (Beta)

DEO BULEVARA ZATVOREN DO OKTOBRA
Danas su poceli radovi na rekonstrukciji kanalizacione mreže na delu Bulevara Kralja Petra I. U Vodovodu i kanalizaciji ocekuju da ce nakon završetka radova biti poboljšan sistem odvodjenja otpadnih voda sa Detelinare i Novog naselja. Radovi ce trajati do kraja oktobra i u tom periodu ce saobracaj biti preusmeravan iz jedne u drugu traku zavisno od dela Bulevara Kralja Petra I koji ce biti zatvoren. Ovo je, inace, najveca investicija ViK-a u ovoj godini. Izvodjaci radova su Komgradnja iz Beograda i Karin komerc iz Šida, a ukupna vrednost investicije je preko 74,6 miliona dinara. (021)