Kupujte domace

Slogan koji toliko slušamo u poslednje vreme odnosi se na sve domace proizvode.
Ipak nešto novo, jedinstveno, pravi domaci brend, providan crep (lexan) za prirodno osvetljenje eterijera.
Krovne površine zastaklite ovim crepom i živece te u prirodnoj sredini.
Lexan-crep model Kanjža 22 proizvod firme Šovljanski iz Stare Pazove može se nabaviti na stovarištima ove trgovacke kuce.
Još dva originalna proizvoda obogatice uskoro privredu Vojvodine.
Novi model crepova: Velika Kikinda 333 i polet ideal 222, a od prozirnog lexana bice dostupni korisnicima ovih dana.
www.sovljanski.com

Ceo svet u Novome Sadu

U subotu na Novosadskom sajmu pocinje najveci sajam u Srbiji i Crnoj Gori i jedan od najvecih poljoprivrednih sajmova u Evropi - 73. medunarodni poljoprivredni sajam. Na ovoj priredbi predstavice se više od 2.000 izlagaca, a bice izloženi proizvodi iz preko 60 zemalja sveta. Poslednjih nekoliko godina na medunarodnom poljoprivrednom sajmu sve je više izlagaca iz inostranstva koji direktnim nastupom i kontaktom s domacim privrednicima ostvaruju dobre poslovne rezultate.
I ovoga puta to se potvrduje nastupom izlagaca iz: Austrije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Ceške, Francuske, Grcke, Holandije, Hrvatske, Indije, Italije, Kanade, Madarske, Makedonije, Nemacke, Poljske, Republike Srpske, Rumunije, Slovacke, Slovenije, Španije, Švajcarske, Turske... Pojedine države svoju privredu predstavice kolektivnim izložbama, a tako ce tako nastupiti devet zemalja.
Ovogodišnji poljoprivredni sajam nadmašice prethodni i po broju izlagaca, ali i onome što ce biti izloženo. Okupljanjem velikog broja najznacajnijih proizvodaca poljoprivredne mehanizacije, hrane, pica, sadnog materijala, rezervnih delova, opreme za prehrambenu i klanicnu industriju, agrohemijskih proizvoda, živih eksponata, opreme za navodnjavanje, staklenika, ambalaže, hemijskih sredstva, aditiva, genetskog materijala i mnogih drugih proizvoda koji su u vezi s poljoprivredom i industrijama koje se naslanjaju na agrar poljoprivredni sajam daje snažan podstrek razvoju poljoprivrede, prehrambene industrije i stocarstva u Srbiji i Crnoj Gori.
Da je i 73. medunarodn poljoprivredni sajam izuzetno znacajan izlagacima pokazuje i broj onih koji su svoje proizvode ponudili strucnim komisijama Novosadskog sajma. Naime, ocenjivanje kvaliteta proizvoda privuklo je više preduzeca nego lane, a isto je i s brojem ponudenih proizvoda, a, osim domacih, ocenjivani su i proizvodi iz inostranstva, što pokazuje da ucešce na ovom takmicenju, kao i priznanja za kvalitet u odredenoj robnoj grupi, proizvodima sigurno otvora put ka tržištu.
Za ovogodišnji poljoprivredni sajam strucne komisije Novosadskog sajma vrednuju kvalitet proizvoda u 28 robnih grupa, a strucnom sudu svoje proizvode ponudilo je oko 300 preduzeca iz zemlje i inostranstva. Deo proizvoda vec je ocenjen, neki ce se pred strucnim komisijama naci tokom sajma, a ocenjuju se proizvodi prehrambene industrije, poljoprivrede, mehanizacije u poljoprivrednoj, prehrambenoj i šumarskoj tehnici, ambalaža, semena, proizvodi hemijske industrije, živi eksponati...
Medunarodni poljoprivredni sajam je za izlagace pravo mesto za ostvarivanje direktnog kontakta s poslovnim partnerima i posetiocima, a valja napomenuti da ovaj sajam poseti više od pola miliona ljudi. Zato se nastup priprema temeljno i izlagaci se trude da njihova ponuda bude vrhunska i što je moguce više premijerna. Najavljeno je i niz predstavljanja novih proizvoda iz oblasti prehrambene industrije, ali i svih ostalih. Buduci da ce biti izuzetno dobra ponuda poljoprivredne mehnaizacije, nije loše znati da ce na prostoru Novosadskog sajma biti i traktor “džon dir 8030”, inteligentni kombajn“DŽona Dira“, potom kombajn 9560 HTS, traktori serije „agrotron“, žitni i silažni kombajni „rosteljmaš„, kao i mnogi drugi.

„Džon dir 6020“ najsrecnijem posetiocu Traktor „džon dir 6020“ najvredniji je poklon 73. medunarodnog poljoprivrednog sajma, koji ce dobiti/odvesti najsrecniji posetilac ove manifestacije. Mogucnost da se postane dobitnik rezervisana je za posetioce s kupljenom ulaznicom, a ona se, s citko ispisanim podacima, ubacuje u kutije koje ce biti na vidnom i dostupnom mestu u krugu Novosadskog sajma. Ko je dobitnik poklona znace se u petak, 19. maja, u 17 casova, a urucenje kljuceva je u subotu, 20. maja u podne. Naravno, ovaj poklon nije jedini koji ce obradovati psoetioce Medunarodnog poljoprivrednog sajma. Poklona ce biti napretek, jer su izlagaci najavili da ce svakodnevno priredivati poklon-igre.

Zdanje gradilo tri hiljade radnika

Izgradnja Master centra Novodaskog sajma je pri kraju, a zdanje ce biti svecano otvoreno u petak, 12. maja u 20 casova uoci Medunarodnog poljoprivrednog sajma. U toku su završne pripreme pred otvaranje, rade se sitni zanatski radovi, ureduje prostor, briše, cisti, usisava.....
Objekat je graden cetiri i po godine i prostire se na 27.000 kvadrata. Sastoji se iz pet celina: hola, kongresnog centra, biznis centra, hotela i aule, nadkrivenog zatvorenog prostora glavnog ulaza, koji direktno povezuje halu “master” i halu jedan - dve najvece hale sajma.
Glavni ulaz ima tri ulazno - izlazna prolaza i okrenut je ka Ulici Hajduk Veljka. U sklopu “Master centra” je hala “master” u kojoj se nalazi oko 5.830 kvadrata izlagackog prostora i galerija površine 2.230 kvadrata kompletno opremljeno sa infrastrukturom.
Otvaranjem “Master centra” Novosadski sajam je, kažu u upravi ove kuce, uvecao kapacitete izložbenog prostora , proširio delantost i uskladio poslovanje sa svetskim trendovima. U Master centru ce se, izmedu ostalog, nalaziti i sedište Asocijacije sajmova jugoistocne evrope EASE koju je osnovao Novosadski sajam, a koju cini 21 sajam u regionu .
Na površini od 13.000 u centru ce biti i više od 150 uredenih i opremljenih poslovnih prostora.
U izgradnji objekata ucestvalo je oko tri hiljade radnika i oko 50 preduzeca. Gradevinsko preduzece “Buducnost” bilo je glavni izvodac radova.
Novac za izgradnju je obezbedio Novosadski sajam i preduzeca koja su kupila poslovni prostor.

Kuba: Putovanje protiv struje

Austrijska Fondacija “Thyssen Bornemisza Art Contemporary” otvara 23. maja u Novom Sadu svoj do sada najambiciozniji projekat “Kuba: Putovanje protiv struje”. U pitanju je projekat snažnog simbolickog znacenja koji u lokalnim i medunarodnim okvirima pokušava da ponudi umetnicki odgovor na složene izazove koje sa sobom donosi savremeni društveno politicki razvoj Evrope.
Centralno mesto u ovom projektu zauzima video instalacija “Kuba” sa 40 monitora turskog umetnika Kutluga Atamana koja ce tokom maja i juna putovati na adaptiranom teretnom brodu “Negreli” skoro dve hiljade kilometara Dunavom od Crnog mora do Beca.
Ploveci uzvodno najstarijim evropskim trgovackim putem i glavnom kulturnom arterijom preko Rumunije, Bugarske, Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Madarske i Slovacke do Austrije, na svakoj stanici u svakoj zemlji ova Atamanova instalacija, po zamisli organizatora, stupa u dijalog sa po jednim novim umetnickim delom koje je narucila ova Fondacija. Na simbolicnom putovanju, izvan muzejskog okruženja “Kuba” povezuje sve zemlje kroz koje prolazi u jedinstven umetnicki projekat usredsredujuci se na ljude tog regiona i njihove napore da ocuvaju svoj indentitet u okviru sve šire Evropske unije.
Kutlug Ataman je u projektu “Kuba” nazvanom po najpoznatijem i najozloglašenijem istambulskom getu (a on po karipskoj državi) snimio životne price 40 tamošnjih stanovnika sa ruba društvene zajednice, objedinjavajuci teror, tragediju, opsesiju, otpor i preživljavanje, koji se emituju istovremeno na 40 monitora. Ovaj Atamanov rad je dobio uglednu Karnegi nagradu i do sada je prikazan u Londonu, Picburgu, Sidneju i Štutgartu.
Umetnici ukljuceni u ovaj projekat: Matej Beženar (Rumunija), Nedko Solakov (Bugarska), Želimir Žilnik (Srbija), Renata Poljak (Hrvatska), Laslo Caki i Sabolc Palfi (Madarska), Aneta Mona Kiza i Lucija Tkacova i Emanuel Daneš i David Rih (Austrija) svojim individualnim delima na razlicite nacine govore o manjinama i nevidljivim zajednicama, njihovim seobama, istorijama, secanjima i strategijama preživljavanja koje su razvile kako bi zaštitili identitet i predstave o sebi. Po oceni autora projekta, njegova dela osvetljavaju jedan region koji je dugo bio odvojen od ostalog dela sveta a skriva sopstvene price i istoriju.

Pomoc Fondacije poplavljenima U toku pripreme ovog projekta priobalne oblasti Dunava suocene su sa najdramaticnijim poplavama u njegovoj istoriji. Fondacija “Thyssen Bornemisza Art Contemporary” je preuzela obavezu da za vreme trajanja projekta i u kasnijem periodu, u saradnji sa lokalnim vlastima i Crvenim krstom, uz pomoc Fonda za katastrofe obezbedi pomoc za izolovane opštine u Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji koje su razorene poplavama.

IZBOR ZA MIS I AFIRMACIJA KULTURE
Za finansiranje projekata iz kulture za prva tri meseca ove godine izdvojeno je pet miliona dinara, koji su rasporedjeni na 13 ustanova ili organizacija, saznaje Radio 021. Na konkurs koji je bio otvoren do sredine februara pristiglo je preko sto projekata. Mada je troclana komisija, kojom predsedava direktor Kulturnog centra Miodrag Kajtez, za prvi kvartal predložila 17 miliona dinara što je trebalo da pokrije tridesetak projekata, gradonacelnica Maja Gojkovic je za "kulturu" odobrila znatno manju sumu. Medju odabranima je i Vojvodjanska plesna asocijacija koja je dobila milion dinara za organizovanje programa "Dragana Ognjenovic u Novom Sadu", dok je Media-NS dobila 400.000 dinara za organizovanje izbora za mis Novog Sada. Više od pola miliona dinara odboreno je Udruženju gradjana "Srpski filozofski forum" za projekat "Filozofija, demokratija, ljudska prava.." , a ustanova Brankovo kolo dobila je 360.000 dinara za manifestaciju koja se održava tek na jesen. Agencija "Vina" je za izložbu fotografija dobila 600.000, a AKUD "Laza Kostic" iz Kovilja 175.000 za postavljanje dve koreografije. U nedostatku strategije razvoja kulture Novog Sada, osnovni kriterijum kojim se rukovodi Komisija, a verovatno i gradonacelnica, je "strucna procena znacaja projekata za Novi Sad, kao i doprinos projekta afirmaciji kulturnog i umetnickog stvaralaštva". Koliko izbor za mis doprinosi afirmaciji kulture u našem gradu, toliko je kulturna politika dalja od Novog Sada. (Smiljana Milinkov, 021)

PRODUŽENA NEVINOST
Na ulasku u Srbiju Dunav naglo opada, a na glavnoj vodomernoj stanici kod Bezdana jutros je zabeležen vodostaj od 529 centimetara. Za poslednja dva dana vodostaj Dunava je opao za oko 30 centimetara, ali su i dalje na skoro celoj deonici od državne granice do Bogojeva na snazi redovne mere odbrane od poplava. Dunav kod Novog Sada takode opada. U odnosu na jucerašnja merenja vodostaj je za 6 centimetara niži i iznosi 618 centimetara. ( 021)