BUDUCA OBNOVA HOTELA „VARADIN”

Bez rušenja i dogradivanja

Novi zakupac Hotela “Varadin” na Petrovardinskoj tvrdavi Ratko Butorovic po preliminarnim uslovima koje je propisao Zavod za zaštitu spomenika nece moci da menja postojece gabarite tri objekta koje je zakupio na 30 godina.
Po recima direktora Zavoda Đorda Srbulovica, preliminarni uslovi propisuju da se uradi popravka krova, fasade, rekonstrukcija instalacija, oblikovanje enterijera, uz prethodnu sanaciju svih konstruktivnih elemenata Duge kasarne, odnosno Hotela, Provijanskog magacina, diskoteke “Đava” i Oficirskog paviljona, u kojem se nalazi restoran, gde je potrebno uraditi i staticku sanaciju. Terasa restorana takode ce biti renovirana.
- Potrebna su velika ulaganja da bi se kompleks Hotela “Varadin” obnovio, jer je on vec godinama u veoma lošem stanju. Preliminarne uslove smo propisali samo zbog tendera, a kada novi zakupac dode kod nas i iznese nam plan onoga što bi radio na objektima, mi cemo u zakonskom roku od 30 dana napraviti detaljan elaborat u vezi sa tim. Naravno, vec u startu se podrazumeva da ne sme biti nikakvog rušenja, niti dogradivanja, jer Tvrdava uživa zaštitu kao spomenik kulture – objasnio je za “Dnevnik” Srbulovic.

Autenticnost preduslov za zaštitu Izuzetno je važno da se svaka intervencija na Petrovaradinskoj tvrdavi uradi pod budnim okom Zavoda za zaštitu spomenika, odnosno da se zadrži autentican izgled, pogotovo ukoliko Grad jednom odluci da ude u kandidaturu za stavljanje pod Uneskovu zaštitu. Prva najava da bi Tvrdava mogla biti svetska kulturna baština bila je u maju 2003. godine kada su predstavnici Uneska, obilazeci Tvrdavu izrazili oduševljenje i najave da ce ona sigurno biti pod svetskom zaštitom. Pre toga trebalo bi, izmedu ostalog, izmestiti vojsku, podici nivo zaštite celine na republicki nivo, rekonstruisati objekte. Tek tada; Republika podnosi zahtev za kandidaturu. Za ove dve godine, malo je od potrebnog uradeno. Vojska je još uvek na Tvrdavi, a kulturno dobro je i dalje samo od velikog znacaja, a ne od izuzetnog.

U JELISAVETINOM BASTIONU NA PETROVARADINSKOJ TVRĐAVI

Renesansa panonskih naslednika Robina Huda

Mada je pre samo pet godina delovalo kako je strelicarstvo na ovim prostorima gotovo potpuno nestalo, sport sa više od dva veka dugom tradicijom u Novom Sadu ovih dana doživljava ponovni procvat. Strelicarski klub “NS 2002” u tek cetvrtoj godini postojanja beleži odlicne rezultate na domacim takmicenjima, pojedini clanovi su odnedavno ukljuceni i u rad reprezentativnih selekcija, a u septembru ce u Novom Sadu biti održano i državno prvenstvo.
Poprište treninga i manjih takmicenja panonskih naslednika Robina Huda je Jelisavetin bastion, atraktivna lokacija u isturenim šancevima na južnom delu Petrovaradinske tvrdave. Krajem radne nedelje i u danima vikenda lepo ureden šanac oživi od natezanja luka i fijuka strela, zvukova koji još od davnih austrougarsko-turskih ratova nisu remetili vekovnu tišinu starog zdanja.
- Tragajuci za prostorom u kojem bismo se nesmetano bavili strelicarstvom, dospeli smo do JP “Poslovni prostor”, gde se ispostavilo da je generalnim urbanistickim planom ova lokacija, na adresi Hornverk 22, baš predvidena za strelište. Napuštene i potpuno ruinirane prostorije smo iznajmili i pretvorili u atraktivan klupski prostor u kome se nocu održavaju razliciti kulturno-zabavni programi, dok se preko dana okupljamo na treninzima - objašnjava predsednik Strelicarskog kluba “NS 2002” Fedor Benjak.
Klub je osnovan 2002. godine, nakon duboke stagnacije u kojuje zapalo strelicarstvo tokom devedesetih godina, kada se na ovim prostorima uglavnom pucali iz nekog drugog, bucnijeg i razornijeg oružja. Vec pocetkom kriznih godina ugasio se Strelicarski klub “Novi Sad 1962” koga su kao drugi u SFRJ nakon zagrebackog “PSK”, osnovali Mirko Vider i dr Topolac. Pod njihovim patronatom je i Benjak, ranih sedamdesetih u halama Sajmišta ili na strelištu kod današnjeg Raduna, prvi put napeo tetivu i otpustio strelu u pravcu mete. Kako klinci inace vole da prave lukove i strele i njemu se taj sport neobicno dopao, pa je intenzivno dolazio na strelišta citavo prolece i leto, sve dok ga nisu odvukli neki drugi sportovi, pogotovo atletika kojom se narednih 15 godina ozbiljnije bavio. Kada su se životne okolnosti pocetkom treceg milenijuma promenile na bolje, setio se koliko je strelicarstvo dobar i prijatan sport za citavu porodicu, jer ne namece starosna ogranicenja. Tako je 2002. godine sa suprugom Milicom osnovao družinu i objedinio dotadašnje pojedinacne pokušaje bavljenja tim sportom nekolicine entuzijasta.

Kljucna je koncentracija Tehnike i sama psihologija strelicarstva nisu se gotovo uopšte promenile, pa je i dalje kljucna koncentracija, ali i pravilno disanje i snažna i skladna muskulatura kako bi se usaglašen pokret citavog tela što bolje i lakše izveo i ponovio bezbroj puta na identican nacin. Ipak, Korejanci kao najcenjeniji strelicari na svetu tvrde da se najbolje “puca” potpuno opuštenih mišica, što i nije cudno, jer se luk i strele upravo i zasnivaju na principu poluge. Do savršene tehnike je, medutim, teško doci, jer da bi se tetiva olimpijskog luka razvukla na 70 santimetara potreban je napon mišica kao kada se drži teg od 20 kilograma.

SLIKARA VLADIMIRA URBANCIKA NOSTALGIJA VRATILA IZ AMERIKE U RODNI BACKI PETROVAC

Nema boljeg brata od Šumadinca

Rešio je maestro Urbancik da svom zavicaju ostavi slikarski legat, i vratio se zajedno sa suprugom En, Amerikankom koju je upoznao dok je u Nemackoj radio kao stolar, a ona kelnerisala i ucila japanski jezik i yudo. I njihova su se deca rasula po SAD: sin je major vazduhoplovstva u Los Andelesu, a cerka fiziopterapeut u NJu Yersiju
U miru prostrane, ukusno uredene kuce, sagradene stilom davnih slovackih predaka koji su pre više od dva i po veka iz prapostojbine stigli u Vojvodinu, dok veker lagano drobi vreme, cuju se samo lagani pokreti cetkice na platnu. U tišini doma svoga u Backom Petrovcu slika Vladimir Urbancik, umetnik, svetski putnik, pustolov... Vec pet godina, otkad se sa suprugom u rodni kraj vratio iz SAD, živi tiho i stvara sjajne slike. U Petrovcu je roden, tu je odrastao, odatle se pre mnogo godina u svet otisnuo.
Rodio se prve ratne, 1941. godine. U Backom Petrovcu je završio osnovnu školu i stolarski zanat, zaposlio se, odslužio vojsku, a potom ga mesto više nije držalo. Kao u onoj Anticevoj “Nepovratnoj pesmi”: “Ti za koren nisi stvoren, ceo ti je svet otvoren”, davne 1965. mladalacka krv je uzavrela, a oci behu željne lepših vidika i novih horizonata.
- Bilo je sve u redu, nisam imao teškoca u životu, jednostavno, imao sam 24 godine i želeo sam avanturu - kaže Vladimir. - Hteo sam da vidim svet, a put me je odveo u Zindorf, u Nemackoj, gde sam dve godine radio u stolarskoj radionici za pravljenje kuhinjskih elemenata. U pocetku mi je bilo teško jer nisam znao jezik, ali združio sam se s našim gastarbajterima, pre svega Šumadincima iz okoline Valjeva. Bili su mi k’o braca. Jednom prilikom prijatelj mi je rekao: “Ajmo u Kanadu!” Nisam mnogo razmišljao. Otišli smo u kanadsku ambasadu u Štutgartu da se raspitamo da li i kako možemo da otputujemo. Službenik nas je upitao zašto želimo da idemo tamo, a moj prijatelj je kao iz topa odgovorio: “Da vidimo Kanadu!” Pomislio sam da nismo ostavili baš sjajan utisak, ali kada je administrativac na šalteru video da sam stolar, rekao mi je: “Ti ceš ici u Manitobu.” Posle izvesnog vremena obavestili su me da sam, za razliku od drugara, dobio dozvolu za odlazak, ali ne u Manitobu vec u Toronto - seca se Vladimir. Da u tudini nema ništa bez zemljaka za prvu pomoc, Vladimir se uverio kada ga je, po dolasku, na aerodromu sacekao prijatelj iz Backog Petrovca Martin Rubik. “Da ne bi Martina, i sada bih lutao Torontom”, cesto kaže Urbancik. Martin mu je našao posao u fabrici, gde se zadržao šest meseci, a onda je život krenuo u drugom pravcu.
Još dok je boravio u Nemackoj, upoznao je plavokosu Amerikanku En. Kao i Vladimir, lepuškasta devojka iz Pensilvanije bila je lako pokretna, avanturistickog duha, pa je u Nemacku stigla da vidi prijateljicu, ali se zadržala radeci u kaficu, uceci japanski i trenirajuci džudo. Iznenada joj umire otac i ona se vraca u SAD, gde posle izvesnog vremena ponovo uspostavlja kontakt s novopecenim Kanadaninom. Dvoje mladih se srecu u Americi, nakon cega se nikada više nisu razdvojili. Imaju sina Vladimira, majora avijacije, koji živi u blizini Los Andelesa, i derku Tatjanu, fizioterapeuta u NJu DŽersiju.
- Deca su nam sjajna i žao mi je što nisam imao vremena da im se više posvetim dok su rasla - nostalgicno nastavlja Vladimir senior. - Mnogo smo radili, menjali gradove i stanove, pa nismo bili zajedno koliko smo želeli. Deca su otišla svojim putem, i dok smo živeli u Americi bili su hiljadama milja daleko. Kada je vec ispalo tako, odlucili smo da penzionerske dane provedemo u Backom Petrovcu.
En je verni Vladimirov saputnik. Zacudo, nije joj bilo teško da napusti veliku rodnu zemlju.
- Nije loše, lepo se osecam ovde - kaže En. - Jezik mi je još uvek problem, ali nekako se snalazim. LJudi su ovde prijatni, a pošto vozim auto, strašno mi smetaju loši putevi - uvida petrovacka snajka i druge strane balkanskih navika.
A pre dvadeset godina, na nagovor supruge, Vladimir se upisao u školu slikanja, jer je odvajkada imao dar za tu umetnost. Usavršavanje u tri škole potrajalo je citavih pet godina, tokom kojih je oblikovan stil i izraz buduceg slikara Urbanceka. Na svojim platnima pokrece vremeplov scenama iz davno minulog ruralnog života vojvodanskih Slovaka. Toplina kucnog ognjišta, nevina decja lica, šarenilo narodnih nošnji, rad u polju, predenje kudelje ili svinjokolje, jednako verno nas vracaju decenije ili vekove unazad. Sve te slike Vladimir ostavlja zavicaju, nijednu nije prodao, a odskora ih više i ne poklanja. Zasad ih ima oko 150, a svakog meseca se radaju nove. One ce ostati zadužbina Vladimira Urbanceka, dar njegovom Backom Petrovcu, varoši iz koje je davno krenuo u svet.
Dušan Knežic

STING U NOVOM SADU
Britanski muzicar Sting, nastupice 19. juna u Novom Sadu, na Petrovaradinskoj tvrdavi, potvrdeno je Radiju 021 u koncertnoj agenciji Komuna. Kako saznajemo u Beogradu ce sutra biti prezentovani svi detalji oko organizacije koncerta. Radiju 021 je u gradskoj upravi saopšteno da zvanicno još nisu dobili informaciju od organizatora o koncertu na Tvrdjavi i potrebi grada da pomogne. S druge strane nam je potvrdjeno da je gradska valst nezvanicno informisana da ce se koncert organizovati 19.juna. Podsetimo, nedavno je agencija Multimedija koncerts saopštila da je nastup britanskog muzicara u beogradskoj Areni otkazan iz tehnickih razloga. U okviru turneje Broken Music, Sting ce gostovati u mnogim mestima u Evropi u kojima do sada nikada nije bio, kao i onima koje je zaobišao tokom prethodne turneje 2004. godine. Na aktuelnoj turneji Sting nastupa sa cetvoroclanim bendom, u kojem je i njegov dugogodisnji prijatelj i saradnik gitarista Dominik Miler. (021)

PRODUŽENA NEVINOST
Izložba Igora Antica "Ovde daleko" otvara se u izložbenom prostoru Muzeja savremene umetnosti, Dunavska 37. Postavka se bavi analizom verbalnog diskursa i simbolike komunizma. Pocetak je u 19 sati, a izloženi radovi se mogu pogledati do 17. maja. Sat vremena kasnije u Kino-sali tog muzeja gostuje urbanistkinja i spisateljica iz Njujorka Keler Isterling. Predvidjeno je predavanje o projektu "Produžena nevinost", kojim Keler Isterling istražuje proizvodjnu prostora i njihove politicke implikacije širom sveta. (021)