MOKRINSKA I TUCANIJADA: Baba Dari treba verovati

Šampion Peka je po tradiciji pred publikom morao da pojede polovinu pobednickog jajeta, kako bi dokazao da nije dopingovano, dok je druga polovina namenjena glavnom sudiji. Davno su Lale provalile derane što kroz mikronske rupe na ljusci izvlace belance i žumance, a šupljinu pune voskom. Otad ni rodenom babi ne veruju. Ako se takmici
Za svetu nedelju, tokom proteklog Uskrsa, u Mokrinu je održano 16. vaskršnje svetsko prvenstvo u tucanju farbanim jajima. Domacini procenjuju da je tucanijadu pratilo preko 5.000 posetilaca. U finalu su šarence ukrstili eksšampion Miodrag - Peka Prodanovic i Sava Đomparin. Jace je bilo Prodanovicevo jaje i tako je ovaj Mokrincanin ponovo osvojio titulu šampiona, koju je poneo najpre 2003, a potom i naredne godine.
Šampion je pred žirijem i publikom morao da pojede polovinu pobednickog jajeta, kako bi dokazao da je prirodno i da nicim nije dopingovano. Druga polutka za javnu konzumaciju bila je namenjena glavnom sudiji, koji je pobedu verifikovao. Davno su provalili Mokrincani derane koji su kroz mikronske rupe izvlacili belance i žumance pa šupljinu punili voskom. Otad ni rodenom babi ne veruju. Ako se takmici.
Prodanovic je, inace, uz Slobodana Galeševa Bodaca, jedini tri puta pobedio na tucanijadi.
- Pobednicko jaje tražio sam u kokošincima okolnih sela: Crne Bare, Vrbice, Podlokanja... i išao cak do Banatskog Arandelova, a po ženinom savetu pronašao sam ga u prvom komšiluku, kod njene baba Dare. Tako se još jednom potvrdilo da su mokrinska jaja najjaca. Nema posebnog recepta, treba se razumeti u jaja, znati odabrati najtvrde, ali i biti uporan i tražiti ga - izjavio je Prodanovic.
Cvrstina jaja se odreduje tako što se kuckaju o zube. Iskusni po zvuku procene da li je jaje jako ili ne.
Ove godine je Prodanovic i Bosancima odabrao jaja za takmicenje slicno ovom u Mokrinu, koje se održava za katolicki Uskrs, u Kiseljaku i Zenici. Bosanci su na internetu saznali za Prodanovica i došli u Mokrin da im odabere jaka jaja. Po njegovim recima, odabrao im je 40 komada, a pobednik je, naravno, imao jaje iz Mokrina.
U predtakmicenju mokrinske tucanijade, sistemom eliminacije, od 200 ucesnika u finalni deo plasiralo se 16 takmicara. Završna nadmetanja bila su više nego zanimljiva, a publika je gromoglasno bodrila svoje favorite. Kao i svake godine, jaja i ovogodišnjih finalista bila su u sefu. Sudije objašnjavaju da se time sprecava da pre vremena budu polomljena, ali se štiti i regularnost takmicenja.
Medu 200 takmicara svih uzrasta, najviše je bilo Mokrincana i Kikindana, ali smo zabeležili i takmicare iz Banjaluke, Podgorice, Bara, Valjeva, Kljajiceva, Prnjavora Macvanskog, Apatina, Sremske Mitrovice...
Obeležila je 16. tucanijadu i novoustanovljena disciplina - tucanje farbanim gušcijim jajima, što je, po organizatorima, svojevrstan odgovor na ovogodišnju zabranu održavanja gusanijade, zbog pticjeg gripa. Medu osam gušcara finalista, pobedio je Živica Terzic iz Mokrina.
Kao i prošlih godina, i ovog puta su Mokrin pohodili posetioci iz svih krajeva Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Gostiju je bilo i iz Švajcarske, Nemacke, Rusije, Kine, pa cak i iz Kanade. Pre tri godine doputovala je i Kerol Grbin, clan urednickog kolegijuma ugledne i tiražne americke revije „«Los Andeles Tajms“, koja je žiteljima varošice» i njihovoj uskršnjoj tradiciji posvetila celu stranu svog lista.
Kako je ustanovio najmudriji Banacanin Raša Popov (uz brata mu encikopedistu Dušana), još je Zmaj Jova u „«Nevenu“» opisivao decu koja u 19. veku po svim selima Backe, Srema i Banata na prvi dan Uskrsa vrve pred crkvom i tucaju se. Zmajeva pesma o tome i zove se „«Tucaju se“». A poenta je: „Natucak najjaci ima popin Gaja, on je porazbij’o ponajviše jaja».“ U Mokrinu se pre 70 godina deci pred crkvom pridružio ugledni seoski gospodin doktor Bogdan Sedak. Strasno se borio sa decom o primat i tako uticao na sve odrasle u selu, koji su posle njegove smrti ovu pasiju ozvanicili kao svoju.
Predsednik Mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov obecao je da ce naredne godine od metala, plastike i jute Mokrincani napraviti džinovsko jaje od osam metara i time oboriti dosadašnji Ginisov rekord. Za taj poduhvat nekoliko velikih domacih i inostranih kompanija vec je obecalo logisticku pomoc.
Završetak trodnevnih svecanosti u Mokrinu ogleda se u, kako Mokrincani kažu, jedenju preostalih, nerazbijenih farbanih jaja. Pošto je, po procenama organizatora, za ovu priliku ofarbano preko 150.000 jaja, Mokrincani, kada ih sve pojedu, bice teži za približno 8,5 tona (jedno jaje teži preko 50 grama) ili za 12,5 miliona kalorija (svako ima približno 83 kalorije). Na zdravlje!
Ekipa „Kikindskih“

ZA RIBOLOVCE DUBOKIH DŽEPOVA

Lov i ribolov: Varalica od milion dolara

Najskuplje “MacDaddy” varalice razlikuju se od uobicajenih jer ih proizvode od plemenitih metala, dijamanata i ostalog dragog kamenja. Kalifornijska kompanija ih reklamira kao “savršen luksuzni poklon za ribolovce, bilo za muškarce ili za žene”, a cena je od 40 do 1.000.000 americkih dolara. Ruku na srce, ove varalice bolje izgledaju kao nakit nego kao ribolovacki pribor.
Sve varalice su dizajn juvelira Meka Mekbarnija, a uradene su po strogim “MacDaddy”standardima. Uz svaki primerak ide i sertifikat sa potvrdom o autenticnosti. Za pasionirane kolekcionare postoji i ogranicena serija u kojoj je svaki model potpisan i oznacen serijskim brojem.
U paletu ovih proizvoda spadaju varalice od cistog zlata i dijamanata, mušice sa dragim kamenjem, varalice od cistog zlata i dragulja, serija “No 1” sa gravurom, Big Game serija i varalice od srebra ili pozlacene, sa cirkonima.
Najnovije serije za kolekcionare su varalice od cistog zlata i dijamanata. Izradene su od 14 karatnog zlata i optocene dijamantima, razlicitih dizajna. Cena je od 795 do 9.995 dolara.
Mušice u osnovi imaju originalne dezene i dostupne su u varijantama koje ukljucuju dijamante, rubine i safire. “MacDaddy” ih opisuje kao pravo umetnicko delo, sa cenama koje im i prilice - od 295 do 21.000 dolara. Svaka varalica od zlata i dragog kamenja je unikat, pa se i cena razlikuje.
Serija sa gravurom se pravi od cistog srebra i pozlacena je 14 karatnim zlatom. Ovome cak može da se doda i licna nota - ugravirani tekst, a uz njih ide i posebno dizajnirana poklon karta. Big Game serija se proizvodi na slican nacin, od srebra, sa pozlatom, i veca je od serije sa gravurom.
I, najzad, pozlacene srebrne udice sa cirkonima su od 95 do 595 dolara.
Iako ce najveci deo kupaca biti strastveni kolekcionari, svi proizvodi potpuno odgovaraju osnovnoj funkciji, a neki prebogati ribolovac ce možda i rešiti da ih isproba na vodi. Kako je jedan zadovoljni kupac izjavio, varalice su veoma efektivne u ribolovu! Rekao je: “Upravo sam se vratio iz ribolova i, moram priznati, ribe obožavaju novu “MacDaddy” varalicu. Odsjaj sunca na vodi izluduje ribu! Upecao sam par lepih pastrmki i dva lososa.”
“”MacDaddy”vam”, kako kaže dizajner, “daje glamur - oko vrata, ili na pecanju - odlucite sami!” R. M.

POCINJE LIGA ŠARANDŽIJA: Tri ekipe za Portugaliju “Prezident Palic liga u lovu šarana i amura” pocinje sutra na jezeru Kudoš kod Pavlovaca. Prvo kolo trakmicenja u kojem se nadmece 18 ekipa trajace tri dana. Drugo kolo je od 5. do 7. maja, 3. kolo je od 26. do 28. maja i poslednje kolo je od 16. do 17. juna. Prve tri ekipe sticu pravo da pecaju na svetskom prvenstvu šarandžija u Portugaliji u septembru. S. K.

NOCNI ŽIVOT U PALANCI BICE KO USRED PARIZA

Potkontinent: Ima da sija i po danu, bre

Ako je suditi po onome što najavljuje lokalna vlast u Backoj Palanci, ta varoš ove godine “nezaustavljivo krece u razvoj”, a medu razvijene se ne može ici ako su podanici u mraku. Opštinska kasa, za koju je 2006. planirano više od 600 miliona dinara, ocito nije dovoljna, pa su preduzimljivi ljudi digli kod jedne banke kredit od 278.000 evra. To što je vlast digla kredit nikog nije mnogo iznenadilo, ali kad su odbornici lokalne skupštine, ali i gradani putem direktnog TV prenosa, culi na cega ce se potrošiti tolika sima, bili su zateceni.
Jedan funkcioner vladajucih radikala sa skupštinske govornice najavio je posao decenije: bice rekonstruisana javna rasveta u gradu i vecini od 13 sela u opštini. Nejaka lokalna opozicija, kao svaka opozicija, uvek ima nešto da pita. Demokrate su se prisetile fraze o transparentnosti, pa ih je zanimalo kod koje banke je podignut kredit, na koliko godina i kolika je kamata. Umesto odgovora, nervozna vlast je osula paljbu na opoziciju, tvrdeci da nema pojma s ekonomijom. Navodno, kredit nije kredit, vec je profit. Nova javna rasveta godišnje ce uštedeti pola novca koji se sad za tu svrhu izdvaja, pa ce sama sebe otplatiti i još mnogo zaraditi.
Tražeci objašnjenje kod ekonomista koji nešto znace u ovom kraju, saznao sam da kredit nije uvek dug, vec zaduživanje kod banke može da donese i profit. Može, ali je neko iz lokalne vlasti zaboravio da kaže da ovoga puta profit dobija samo banka, koja ne samo da nudi kredite, vec su bankarski cinovnici toliko dosadni da putem telefona maltretiraju gradane i biznismene nudeci pare na zajam.
Neposlušna opozicija kaže da ni kredit nije najgore što je moglo da zadesi opštinsku kasu. Ulaganje u elektriku nije promašena investicija, ali postoje preci poslovi. Sa skupštinske govornice pre neki dan Milenko Krneta, direktor Javnog komunalnog preduzeca, rece da se mnogo miliona mora uložiti u vodosnabdevanje grada, a deponija smeca, za koju strucni ljudi kažu da je obicno smetlište, može da prima otpad još samo nekoliko meseci. Opštinsko javno pravobranilaštvo upozorilo je vlast i rukovodstvo JP “Standard”, koje se, izmedu ostalog, brine o putevima u ovom delu Backe, da moraju da poprave lokalne džade. U zakonu se ocito nešto promenilo, pa ukoliko se, ne daj bože, neko automobilom skrlja u neku od mnogobrojnih rupa, ima pravo da traži odštetu.
Na sva upozorenja lokalna vlast odgovara: 75 odsto ispitanika u zemljama Zapadne Evrope smatra da je kvalitetno održavanje javne rasvete najvažniji element celokupne strukture. Vlast doslovce konstatuje da ce gradani biti zadovoljni boljim nocnim životom, valjda pošto bi Palanka, bar nocu, licila na Pariz. Opozicionari su se ironicno zapitali otkad radikali prihvataju iskustva trulog Zapada. Svetla velegrada bleštace u ovom delu Podunavlja veoma brzo, ali šta ce biti kad svane, malo ko zna.
M. Sudžum

JOŠ JEDNA SUBOTNJA MENJAŽA
Na zahtev mnogobrojnih skupljaca slicica, u subotu se nastavlja akcija "Više od igre", ili "Imaš sliju za menjažu". Sportska sekcija Nezavisnog društva novinara Vojvodine poziva sve Novosadane da u podne dodu u Katolicku portu na akciju menjaže slicica za Paninijev album "Fifa World Cup Germany 2006". U akciju "Više od igre" ukljucio se i internet-provajder SezamPro, koji ce svim ucesnicima menjaže pokloniti vaucer za pet sati interneta. Na akciju je potrebno poneti dobro raspoloženje, spiskove slicica koje nedostaju, duplikate i strast. (021)

CVETNA PIJACA
Još jedna Cvetna pijaca održava se danas i sutra na platou ispred Spens-a. Svoje proizvode izlože oko 60 izlagaca iz zemlje, a Novosadani mogu da pazare: sezonsko cvece, sadnice, aromaticno i zacinsko bilje, semena, saksije od razlicitih materijala, zemlju za cvece. Proizvodaci iz Herceg Novog ce prodavati sadnice mandarina, narandži, kivija, limuna. Izložbu ce upotpuniti pcelari i proizvodaci zdrave hrane. Pijaca je otvorena tokom oba dana od 8 do 20h. (021)

POMOZITE SIGURNOJ KUCI
Centar za socijalni rad apeluje na ljude dobre volje da im pomognu, novcem ili uslugama, kako bi mogli neometano da rade. Pomoc je narocito potrebna dnevnom boravku ove ustanove i Sigurnoj kuci, u kojoj utocište pronalaze zlostavljana i zanemarena deca. Telefoni na koje se zainteresovani mogu javiti su: 452 – 497 i 6621 – 137. Žiro racun Centra, na koji se može uplatiti novac je: 840 – 543667 – 85. (021)

FRUŠKOGORSKI MARATON
Tradicionalni 29. planinarski maraton održava se ovog vikenda na Fruškoj gori. Start vecine maratona je na Popovici u subotu u 9h. Put od Kamenice prema Popovici bice zatvoren za saobracaj, osim za vozila gradskog prevoza u subotu od 6 do 11h. Sa železnicke i medumesne autobuske stanice do Popovice organizovan je prevoz ucesnika, a cena karte je 63 dinara. Osobe koje žele da ucestvuju na maratonu, a mlade su od 18 godina, na startu moraju da budu u pratnji starijih. (021)