ARHEOLOZI CE IMATI PUNO POSLA NA PADINAMA BREGA KOD MOŠORINA

Poplava otkrila anticko naselje

Na severnoj padini Titelskog brega, ispred Simicevog ribnjaka, slucajno je ovih dana otkriveno anticko naselje. Puneci zemljom džakove za odbranu od poplave, grupa u kojoj su bili Gardinovcani, Locani i Vilovcani pronalazila je fragmente keramike, što je bio siguran znak da se radi o arheološkom lokalitetu, cime mošorinski atar ne oskudeva.
Iskusno oko Mirka Žigica, novinara i publiciste, zapazilo je na svežem odseku tragove pepela, iz cega se moglo pretpostaviti da su u pitanju ognjišta i peci iz davne prošlosti. Obavešteni su i arheolozi Muzeja Vojvodine, koji su vec sutradan stigli na lice mesta. Arheolozi Jovan Koledin i Tijana Pešterac potvrdili su Žigiceve predpostavke i utvrdili da se radi o delovima antickog naselja Sarmata, koji su u ovim krajevima živeli za vreme rimske vladavine, a nalazište se može datovati u period od treceg do petog veka nove ere.
Otkrivene su dve kuce sa ognjištima i ostaci keramike, a pronadena je i jedna butna kost koja je pripadala coveku atletske grade, što ukazuje da je kopanjem uništen i najmanje jedan grob. O novom nalazištu obavešteni su i predstavnici Mesne zajednice, pa je dogovoreno da se ovo mesto poštedi daljeg kopanja, kao bi se lokalitet sacuvao za neka bolja vremena kada ce biti detaljno istražen i proucen.
Nikola D. Turajlic

Vorholovi dani u Novom Sadu

Izložba radova cuvenog americkog umetnika i pop ikone Endija Vorhola koja obuhvata oko 70 radova iz Muzeja moderne umetnosti u Me džilaborcu u Slovackoj, zavicajnom mestu njegovih roditelja, bice otvorena danas i sutra u više prostora u Novom Sadu. Vorholova izložba rezultat je višegodišnje saradnje Centra za vizuelnu kulturu Zlatno oko i Muzeja u Medžilaborcu, najvece zbirke njegovih radova u Evropi. Zbog velikog broja eksponata, izložba je organizovana na više mesta u gradu, u saradnji sa galerijom Bel Art, pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada.
Vorholovi dani u Novom Sadu obuhvatice izložbu mejl art radova iz zbirke ovog Muzeja, koji ce biti predstavljeni danas u 18 casova u Galeriji Bel art, zatim postavku “Jedna moguca reminiscencija: Vorhol” u Muzeju Vojvodine u 19 casova, uz premijeru filma “Absolut NJarhola” Stanislava Muhe u Kulturnom centru Novog Sada u 20 casova.
U NS Centru sutra u 12 casova bice predstavljen projekat “Medzilaborce kao NJarhol city”, a u Galeriji Vojvodanske banke sutra u 2o casova bice predstavljen izbor iz zbirke njegovog muzeja, dok ce u Zlatnom oku biti otvorena izložba “Vorhol: Cvece”, koja obuhvata mapu grafika iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Endi Vorhol.

IZLOŽBA U NOVOM SADU INSPIRISANA CUVENOM MEKSICKOM SLIKARKOM

Omaž Fridi Kalo

Redovna profesorka grafickog dizajna na Univerzitetu Verakruz u Meksiku Gledis Viljegas Morales, tokom naredne nedelje gošca je Zavoda za kulturu Vojvodine. Ona je doktorirala na modernoj umetnosti u Španiji i ekspert je za žensku modernu umetnost, a u Novi Sad je došla kao kustos izložbe “Omaž Fridi Kalo”.
Tokom boravka u Novom Sadu gošca iz Meksika ce uz upoznavanje grada i njegovih kulturnih znamenitosti, imati prilike i za kontakte sa našim umetnicima i profesorima ovdašnje Akademije umetnosti.
Izložba koju je Gledis Viljegas Morales priredila sastoji se od 36 radova savremenih meksickih umetnica, inspirisanih ili posvecenih meksickoj slikarki Fridi Kalo. Povodom obeležavanja pedeset godina od smrti Fride Kalo, Institut lepih umetnosti u Meksiku uprilicio je 2004. godine omaž cuvenoj slikarki, na nacionalnom nivou. Tim povodom Institut za kulturu iz Verakruza i Fakultet likovnih umetnosti Univerziteta u Verakruzu zajednicki su priredili umetnicku izložbu cije su teme bile život i rad ove slikarke. Izložba je predstavljena u Kulturnom centru Los Labos, u gradu Halapa, i u sali Orijente u luci Verakruz.
Umetnice koje su ucestvovale na ovoj izložbi, a cije radove ce imati prilike da vide i Novosadani su Ana Toledo, Dolores Ocoa, Gabrijela Peralta, Hina Silva, Gledis Viljegas, Ilijana Pamnez, Hosefina Ocoa, Lorenija Tamborel, Marija Elena Barera, Marijana del Kampo, Vendi Lopes, Belen Valensija, Kasandra Roberst, Elisa Galvan, Uri Barhau, Letisija Lopes, Letisija Ramires, Marija Elena Roberija, Magali Goris, Rosi Morales, Sofija Garsija.
Izložba u Novom Sadu ce biti otvorena u sredu, 26. aprila u 19 casova u Galeriji Spomen zbirke Pavla Beljanskog, Trg galerija 2.
Tokom boravka u Novom Sadu dr Viljegas Morales ce sa svojim saradnicama održati i dva predavanja. O slikarki Fridi Kalo govorice 26. aprila u 14 casova u svecanoj sali Akademije umetnosti na Tvrdavi, a predavanje “Savremena meksicka umetnost - rodna perspektiva” održace u prostorijama “Ženskih studija” u ulici Kralja Aleksandra 8, narednog dana u 18 casova.
N. Popov

Ako Mošorin ne izdrži, plivace Šajkaška

Vec nedelju dana skoro niko od oko 3.200 stanovnika Mošorina mirno ne spava. I ne prica ni o cemu drugom osim o poplavama. Visoki vodostaj Tise zabrinuo je i staro i mlado u ovom selu podno Titelskog brega do te mere da im ne da oka da sklope. Tisa je višestruko narasla, stigla do vrha nasipa. Od prelivanja sprecavaju je samo džakovi napunjeni peskom. Negde nije dovoljan jedan red džakova, možda nece ni drugi izdržati.
Više od 1.000 ljudi je danonocno na nasipu uz reku, uz pomoc vojske na prvu odbrambenu liniju postavili su 50.000 džakova. Drugi su na dežurstvima. Komandant kriznog štaba Mošorina Marko Simic je 20 sati na nogama je izmedu Mesne zajednice i tiskog nasipa.
- Mošorin je u najtežem položaju. Svih 15 kilometara desne obale Tise na kojima nasip nije rekonstruisan je u našoj „nadležnosti“. Na prvoj liniji postavljeni su džakovi s peskom. Nije problem ako se ta linija prelije, strahujemo od probijanja nasipa. Tada ne bi bilo poplavljeno samo 6.000 hektara zemljišta, vec bi i okolna sela bila ugrožena. Druga odbrambena linija, koja je odmah iza sela, nadvišena je, postavljeni su džakovi, ali ne verujem da može izdržati više od dan-dva. Ipak su to stari nasipi, gradeni pre sto godina - kaže Simic.
Vrh vodenog talasa Tise na ovom delu nasipa ocekuje se danas ili sutra, podsecamo Simica.
- Vec danima se pripremamo za najgore, napravili smo precizne planove za evakuaciju ljudi i stoke, a u sebi verujemo da do toga nece doci - kaže komandant kriznog štaba. - Oko 1.500 duša i 150 kuca u selu je direktno ugroženo ako bude probijena druga linija, zatim 12.000 sitne stoke, svinja i ovaca, više od 2.000 krupne stoke medu kojim i 1.000 krava muzara. U ugroženom delu sela obavestili smo ljude o opasnosti i da budu spremni za evakuaciju. Deo ljudi cemo privremeno smestiti kod rodaka, komšija ili u lovackom domu, ali nedostaju nam šatori, cebad...
Ako popusti i vremešna drvorica, kako Mošorinci zovu drugu odbrambenu liniju, ugrožena su i okolna sela. Marko Simic drži mapu u rukama i objašnjava:
- Vilovo i Lok ce biti potpuno poplavljeni, polovina Titela, 20 ossto Gardinovaca, 10 odsto Šajkaša. Sva ta sela su u zoni starog toka Tise.
Od drvorice, što ce reci od kraja Mošorina do Tise i prvog odbrambenog nasipa ima tri kilometra. Meduprostor od 6.000 hektara, koji se prostire do Đurdeva i Crne cuprije, gde je ušce Jegricke u Tisu, kao da je vec otpisan, iako vode još nema, ako se ne racuna uobicajena podzemna. Na tom delu je i petnaestak salaša. Svi salašari su pokupili stoku i mehanizaciju i privremeno se sklonili. Ostao je jedino Jakov Bagic. NJegov se salaš nalazi u sredini ove nedodije, u trianglu, i ceka da vidi „ono što biti mora“. Sa svog salaša ne mrda, jer je kriznom štabu rekao da nema kuda da ode sa svojih stotinu svinja, 200 ovaca i isto toliko krava. Do Bagica je, kažu nam u Mošorinu, moguce doci samo spuštanjem iz helikoptera.
U „otpisanom“ prostoru je nekoliko privatnih ribnjaka. Svi su prazni, osim ribnjaka Time Simica, koji se nalazi na oko pola kilometra do Tise. Tima, nekadašnji licni pekar Josipa Broza Tita kada je dolazio u Karadordevo, i njegova žena Marica, iselili su sve stvari, ostalo je da u slucaju nailaska vode samo utovare kauc, elektricni šporet i televizor. Juce su iz ribnjaka odnete i poslednje kolicine ribe.
- Na 27. kilometru je voda došla skoro do džakova. Tamo je najkriticnije, a teško je i na 34. Iako se nalazimo na 21. kilometru, nama je svejedno gde je nasip probijen, poplavu ne možemo u tom slucaju izbeci. Ako poplavi, ovde ce biti cetiri i po metra visine vode - samouveren je Timin mladi sin Živan, koji zajedno s ostalim radnicima pomaže ocu u selidbi šarana.
Na drugoj odbrambenoj liniji, drvorici trenutno je samo jedan otvor - tuda prolazi put za tri kilometra udaljenu Tisu, gde je nekoliko desetina vikendica. Kraj otvora tri bagera spremna da za tili cas zatvore i tu rupu i sprece prodor vode. Pedesetak metara iza druge linije, unutar sela, prva je kuca. U njoj supružnici Mile i Milja Pelenic žive sa sinom, snahom i dvoje unucadi. Iako su na prvoj liniji udara Milja kaže da se ne plaše da ce biti poplavljeni.
- Uopšte se ne spremamo, jer nas niko iz mesne zajednice nije obavestio ni kuda da idemo u slucaju nužde ni druge pojedinosti - kaže Milja Pelenic. - Ne znam ni kuda bismo, jer imamo dosta stvari, tu su i cetiri krave, dve koze, dva jagnjeta...
Dve kuce napred, na ulicnoj klupi pored kuce sedi starina Mitar Pavlovic. Oslonjen na palicu, zagledao se u veliki nasip.
- Ništa nisam spakov’o, ništa odneo, ne znam ni kud bi’ sa stvarima i mehanizacijom. Možda na breg - kaže Mitar Pavlovic, dok njegova supruga Jovanka sumnjivo vrti glavom na vesti da postoji opasnost da voda prodre kroz nasip.
Milan Bozokin

POZIV MENADŽERIMA U KULTURI
Fondacija Robert Boš u Berlinu raspisala je konkurs za stipendije za mlade menadžere u oblasti kulture iz centralne i istocne Evrope, koji ce raditi godinu dana u nekoj od kulturnih institucija u Nemackoj. Rok za prijavljivanje je 15. maj. Prijave bi trebalo da sadrže opis kulturne scene u zemlji porekla kandidata. Stipendija podrazumeva i mogucnost ucešca odabranih kandidata u pet jednonedeljnih strucnih seminara, ciji je cilj unapredenje njihovog znanja u planiranju, umrežavanju, fandrajzingu, PR i kulturnom menadžerstvu. Radionice su direktno povezane sa projektima kandidata, kako bi im omogucili prakticno iskustvo kojim ce unaprediti njihove dalje projekte u maticnim zemljama. Više informacija o konkursu moguce je dobiti elektronskom poštom na darius.polokzmoe-kulturmanager.de Fomular za prijavljivanje može se preuzeti sa www.moe-kulturmanager.de. (SeeCult)

BLIŽI SE KANSKI FESTIVAL
Troje americkih reditelja-Sofija Kopola, Ricard Linklater i Ricard Keli, nadmetace se za Zlatnu palmu na predstojecem Kanskom filmskom festivalu, a glavni konkurenti ce im biti veterani ovog festivala, kao što su Pedro Almodovar i Nani Moreti. Moreti je vec osetio slast pobede 2001. godine trijumfovao sa "Sobom moga sina", dok je Almodovar dobio nagradu za reditelja 1999. godine "Sve o mojoj majci". Ovo petoro reditelja publici ce se predstaviti filmovima "Marija Antoaneta" (Kopola), "Nacija brze hrane" (Linklater), "Price južne zemlje" (Keli), "Kajman" (Moreti) i "Volver" (Almodovar). S druge strane, kao najveceg favorita neki bi mogli da proglase britanskog sineastu Kena Louca koji je dva puta pobedio u Kanu, a koji se sada predstavlja "Vetrom koji je protresao Barli", sa temom smeštenom u vreme irskog rata za nezavisnost. Jedan od obaveznih ucesnika Kana je i Finac Aki Kaurismaki, ovoga puta sa "Svetlima u sumrak". U konkurenciji za nagradu Zlatna palma nalazi se 19 filmova. Ovogodišnji festival 17. maja otvara film Rona Hauarda "Da Vincijev kod", ali se nece naci u konkurenciji za nagrade. Predsednik žirija festivala, koji traje do 28. maja, je honkonški reditelj Vong Kar-vaj. Tokom desetodnevnog festivala bice prikazani filmovi iz 30 zemalja, a hiljade akreditovanih novinara imace prilike da vide i 48 svetskih premijera. (Danas)