BOJAN PAJTIC, PREDSEDNIK IZVRŠNOG VECA VOJVODINE

Intervju: Najzad se o Vojvodini prica u Beogradu

Prekjucerašnji skup “Vojvodina - evropski region i prikljucenje Srbije i SCG EU”u Beogradu doneo je, po oceni predsednika PIV-a Bojana Pajtica, najmanje dvostruku dobit. On izražava zadovoljstvo što je ministar iz Koštunicine vlade, suorganizator skupa, konstatovao da autonomija Vojvodine nije moguca bez fiskalne decentralizacije. Drugi dobitak je, navodi, u cinjenici da se o buducnosti Vojvodine, za promenu, govorilo u Beogradu.
– Mislim da je došlo vreme da se o Vojvodini prica u Beogradu i da se pitanje statusa Vojvodine pocne razmatrati kao tema od nacionalnog interesa za Srbiju. Vojvodina sa svojom teritorijom i stanovništom cini gotovo 30 odsto Srbije, a sa ekonomskim potencijalima i više, i zbog toga se pitanje Vojvodine ne može posmatrati kao lokalno. Skup u Beogradu bio je prilika da se i tamo cuje koje su potrebe Vojvodine.
Medu organizatorima beogradske konferencije bilo je i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Da li ste to doživeli kao zvanicnu podršku Vlade Srbije aktivnostima pokrajinske administracije na definisanju drugacijeg ustavnog položaja Vojvodine?
– Veoma nam je važno da se medu institucijama koje ce biti presudne za donošenje novog ustava postigne saglasnost oko toga kako Vojvodina treba da izgleda u buducnosti. Od cinjenice da su medu organizatorima, možda je još važniji nastup ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Loncara na samom skupu. NJegov govor ide u prilog tome da se republicka vlada ozbiljno približila onome što je definisano u Platformi PIV o buducem položaju Vojvodine u novom ustavu Srbije. Prema pitanju autonomije Vojvodine izmedu dve vlade postoji malo razlika, ali je jedna suštinska i najvažnija - pitanje izvornih prihoda koji treba da budu definisani tako da Vojvodina i lokalne samouprave na njenoj teritoriji raspolažu sa više od polovine sredstava koja se u Vojvodini uberu kroz poreze i druga fiskalna davanja. Od ministra Loncara moglo se cuti da je prihvatljivo da Vojvodina dobije izvorne nadležnosti i izvorne prihode, ali u meri u kojoj je to njoj potrebno. Smatram da je loše ako ce bilo ko u Republici arbitrirati koliko je Vojvodini sredstava potrebno. Suštinsko je pitanje da se Vojvodini opredele sredstva koja ce biti garantovana, koja ce biti izvorna, bez arbitriranja koliko joj je potrebno i uz garanciju kvantiteta. Jer, ukoliko postoji arbitriranje, cak i kad je struktura u republickoj vladi najdobronamernija, uvek postoje potencijalni problemi. Stoga pozicija Vojvodine i u pravnom i u fiskalnom sistemu države mora da bude jasno definisana. Pitanje fiskalne decentralizacije jeste najvažnije sporno pitanje i zato je veoma važno da Pokrajina bude ukljucena u izradu novog ustava, kako bi se obezbedilo implementiranje Platforme PIV-a.
U tom slucaju, u razgovorima koje vodite sa DSS oko eventualnog ulaska u Banovinu, nisu samo sporni vaši aktuelni koalicioni partneri - LSV i PSS, vec zapravo i spremnost DSS da podrži Platformu PIV u kojoj se, pored ostalog, jasno govori i o fiskalnoj autonomiji?

Kancelarija za evropske poslove Vojvodina uskoro treba da dobije kancelariju za evropske poslove, koja bi, po Pajticevim recima, zajedno sa Kancelarijom Vlade Srbije za pridružuvanje EU, trebalo da radi na harmonizaciji naših s propisima EU i da sakupi projekte s kojima Pokrajina konkuriše kod fondova EU, cime bi se objedinili napori da se Vojvodina definiše kao evropska regija. – Vojvodina treba da uzme ucešce u procesu evropskih integracija, jer se pokazalo da je ona velika prednost Srbije. Svaka mudra republicka vlada mahala bi u procesu evropskih itegracija Vojvodinom kao zastavom, umesto da je stalno gura pod tepih. Ako bi Vojvodina bila istaknuta kao brend ove zemlje, onda se njime dokazuje da može da postoji regija u kojoj u medusobnoj komunikaciji ljudi vladaju evropskim principima tolerancije, uvažavanja suprotnosti, gde može da se govori šest jezika i da oni budu u harmoniji.

Dobre mogucnosti za razvoj turizma

Podrucje Specijalnog rezervata prirode “Karadordevo” sa Šarengradskom adom i Hagelom, površine 2.955 hektara, s dominacijom šuma (77 odsto) i barskih staništa (20 odsto), predstavlja prostrano šumsko i plavno podrucje u zapadnoj Backoj uz Dunav kod naselja Mladenovo. To je jedan od najbolje ocuvanih kompleksa ritskih staništa u Vojvodini, s dve prostorno odvojene celine: Bukinskim ritom i Mostongom (Vranjak i Guvnište).
“Karadordevo” je 1997. godine ustanovljeno kao Specijalni rezervat prirode i karakteriše se dvostepenim režimom zaštite. Za plavno podrucje Bukinski rit ustanovljen je režim drugog stepena zaštite na 1.317 hektara. Režim treceg stepena zaštite obuhvata Mostongu (Vranjak i Guvnište) i predstavlja glavno lovište, a površina mu je 1.638 hektara.
Najznacajnije prirodne vrednosti Specijalnog rezervata prirode “Karadordevo” predstavljaju raznovrsne formacije ritskih šuma autohtonih vrba i topola, s karakteristicnom vegetacijom i vrstama biljaka, od kojih su mnoge zakonom zašticene kao prirodne retkosti. Zahvaljujuci ovakvom kompleksu uslova, Bukinski rit je idealno stanište za mnoge retke životinjske vrste, posebno ptice mocvarice i visoku lovnu divljac.
Jedno od najvrednijih prirodnih bogatstava su pet parova orla belorepana koji je uvršcen u Crvenu knjigu ptica sveta, a gnezdi se ovde. Podrucje odlikuje i prisustvo više gnezdecih parova crne rode, a po okolnim mestima brojna je i bela roda. Crvena lunja predstavlja poseban kuriozitet na nacionalnom nivou, pošto je ovde jedino redovno gnezdilište ove vrste u zemlji, a prava atrakcija je i velika kolonija sivih caplji na hrastovima.
Na barama Bukinskog hrastika, u blizini “Lovacke vile”, redovno se zadržava i gnezdi više parova crvenokljunog labuda. Osnovni potencijal Karadordeva, posebno šume Bukinski hrastik s vilom i Bukinskog rita, prirodne vrednosti plavnih zona i njihovog živog sveta, treba ocuvati i unaprediti. Mudro i održivo korišcenje prirodnih resursa, pre svega, ogledalo bi se u razvoju ekološkog turizma, sportskog ribolova i, u pojedinim delovima, lovnog turizma. Za sada je na ovom podrucju prisutan samo lovni turizam, mada su turisticki potencijali daleko raznovrsniji. Obilazak delova terena u konjskoj zaprezi, uz mogucnost posmatranja i fotografisanja, cine boravak na ovim prostorima nezaboravnim za sve ljubitelje prirode.
Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj je, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, podržao inicijativu za pokretanje višegodišnjeg medunarodnog projekta obnove i revitalizacije SRP “Karadordevo”, a bio je i pokrovitelj medunarodnog skupa “Specijalni rezervat prirode Karadordevo – stanje, ugroženost, perspektive”, održanog pre dve godine. Skup je organizovala Agencija za ocuvanje biodiverziteta “Ekolibri–Bionet” iz Beograda uz finansijsku podršku Fondacije holandske vlade “Matra–Knip”, a cilj je bio da se sagleda stanje u zašticenom prirodnom dobru, identifikuju problemi i utvrde smernice za unapredenje programa upravljanja i koncepta održivog korišcenja prirodnih resursa
. Nakon ovog skupa održano je više sastanaka, obilazaka terena i kontakata s holandskim institutom IAC, danskom organizacijom Bioconsult i domacim partnerima, Zavodom za zaštitu prirode Srbije i nevladinom organizacijom “Ekolibri–Bionet”. Clanovi Sekretarijata su ucestvovali u pripremi nove projektne dokumentacije za finansijsku podršku Fondacije “Matra–Knip”. Novac za realizaciju projekta je obezbeden, a realizovace se tokom ove i sledece godine.
Uz odgovarajuce mere zaštite Bukinskog rita, unapredenje narušenog vodnog režima i sanaciju mocvarnih kompleksa, kao i uz obezbedivanje uslova opstanka raznovrsnoj i bogatoj flori i fauni, gazdovanje visokom divljaci u cilju unapredivanja njene populacije, kao i intenziviranje naucnoistraživackog rada, obezbedice se ne samo ocuvanje ovog prirodno vrednog podrucja vec i njegova promocija u nacionalnim i medunarodnim okvirima, uz mudro i održivo korišcenje prirodnih resursa.

URUCENE „ISKRE KULTURE” ZKV: Nagrada za ljubav

Dugogodišnji doprinos razvoju kulture, umetnosti, obrazovanja i nauke u Vojvodini, još od 1972. nagraduje se “Iskrama kulture”. Na sinocnoj svecanosti u Izvršnom vecu, ovo priznanje Zavoda za kulturu Vojvodine uruceno je osmoro pojedinaca i dvema institucijama.
Laureati za 2005. su: Miloš Arsic, istoricar umetnosti, kustos-savetnik Muzeja savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, Vladimir Besermenji, profesor književnosti Gimnazije u Ruskom Krsturu, Srdan Ilic, filmski i televizijski radnik iz Novog Sada, Milan Radulovic, sekretar Muzicke omladine Novog Sada, Slobodanka Rac, umetnicki direktor Srpskog kulturnog centra “Vuk Karadžic” iz Backe Topole, Franja Petrinovic, književnik, književni kriticar i izdavac iz Novog Sada, dr Gligor Popi, profesor istorije, pedagog i kulturni poslenik iz Vršca, Svetislav Šljukic, likovni umetnik iz Vrbasa, Arhiv Vojvodine iz Novog Sada i Hor “Koca Kolarov” iz Zrenjanina. U ime nagradenih zahvalio se dr Gligor Popi.
Svi nagradeni se posveceno bave svojim poslom, cesto i bez materijalne nadoknade. NJihovo strpljenje i ljubav pozdravio je potpredsednik Izvršnog veca AP Vojvodine Dušan Jakovljev.
“Iskre kulture”-skulpture akademskih vajara Ferenca Fehera i Mladena Marinkova sa plaketom, urucio je predsednik Upravnog odbora ZKV, prof. dr Miroslav Egeric. U umetnickom programu nastupio je gudacki kvartet “TAJJ” iz Novog Sada.
R. Lotina

Male kucne istorije

Barokni andelcici, girlande, meandri, arkade, rizaliti, erkeri i ostali fasadni ukrasi duž novosadskih šorova, sokaka, korza i bulevara lako bi mogli ostati nedostupni turistickom, kao i nezainteresovanom domacinskom pogledu, koje danas znatno više privlace kicasto šareni izlozi i neonsko blještavilo tržišnog globalizma u senci bilborda, kafanskih suncobrana i mesingano-mramornih arhitektonskih užasa. Da sugradane i varoške goste spase greha zaobilaženja kulturnog i neimarskog blaga grada-riznice, istoricar umetnosti i savetnik u Zavodu za zaštitu spomenika Donka Stancic je sklopila svoju cetvrtu knjigu “Novi Sad, od kuce do kuce” (autor je i monografija “Vitraži”, “Banovina” i “Arhitekt Vladimir Nikolic”).
Mada je ona nepretenciozno naziva bedekerom, ovaj ilustrovani vodic na gotovo 600 strana, sa 109 reprezentativnih objekata, prava je hrestomatija sacuvanih tragova graditeljskih epoha varoši na jugu srednje Evrope.
Kako je Novi Sad pocetkom 18. veka bio trgovacki centar južne Ugarske, ne cudi da je vlasnik najstarije danas sacuvane kuce bio sapundžija Stojan Maslak. Sazidana oko 1720. na uglu ulica koje su bile gradske žile kucavice, barokno masivna i jednostavna gradevina i kasnije je pripadala varoškoj eliti.
Emanuilu Jankovicu je poslužila za prvu novosadsku štampariju, bila dom mitropolita Stratimirovica, kasnije i cuvenog veleposednika Lazara Dunderskog, a kako je u to vreme postojao obicaj da se znacajnijim zdanjima nadevaju imena, ostala je poznata po nazivu “Kod belog lava”. Dublje u Dunavskoj ulici tek je nešto mlada rozikasta kuca u kojoj je bila cuvena kafana “Crni jarac”. Odatle je u aps odveden njen najcuveniji stanar, socijalista i narodni prosvetitelj Vasa Pelagic, a birtašku tradiciju danas cuva ništa manje slavna kafana “Ribar”.
Današnja Akademija umetnosti smeštena je u bolnici koju je osnovao backi vladika Visarion. “Špitalj” ili “ubogi dom” u zaledu Nikolajevske crkve sazidali su 1741. bogati novosadski Srbi, da bi ravnopravno poslužio beskucnicima i bolesnima, koji su od groznice i vatre leceni korom kininovca, cak i kada je ovaj dekretom iz Pešte zabranjen, jer su ih naši domišljati lekari probno davali psima i mackama, koji su nakon eksperimenata ipak ostali živi. Opaka bolest nedostatka vitamina, skorbut, ovde je lecena pivom, verovatno na veliko zadovoljstvo obolelih.
Baron od Trebinja Jeronim LJubibratic kupio je 1772. za 5000 forinti kucu na Belikoj pijaci, medutim, brzo se odselio panicno bežeci od druge žene Eufemije, cerke komandanta Podunavske granice Anastasija Raškovica, koja je nakon razvoda ostala u kuci sve do smrti, kad su je u 80. godini na spavanju udavili razbojnici. Kako nije imala naslednike, gradske vlasti su 1837. kucu prodale Jovanu Hadžicu, jednom od osnivaca Matice srpske.
Na suprotnoj strani centralnog gradskog placa 1854. je podignut hotel “Jelisaveta”, na mestu pivare Johana Hajla, porušene madarskim bombama sa Petrovaradinske tvrdave1849. Bila je omiljeno okupljalište novosadske gospode i boema, a ostala je to, cak i u vreme prohibicije alkohola izmedu dva rata, kad se u “Žutoj sali” igrao bilijar sve dok zbog visoke cene od 16 dinara za sat igranja nije izbio “bilijarski štrajk”.
Bojkot je trajao sve dok uprava nije pristala na podnošljivih 12 dinara. Zgrada Zmaj Jovine gimnazije poklon je Srbima barona Miloša Bajica. Novac za gradnju nabavio je od Centralnog kreditnog zavoda, ciji je upravnik Đura Pejcic bio nepoverljiv prema arhitekti Vladimiru Nikolicu, pa je sve cinio da ga onemoguci u završetku projekta. Tek kad se jedan venac srušio sa fasade i usmrtio dva radnika, utvrdeno je da je opeka lošeg kvaliteta, beton nedovoljno stvrdnut, a umesto armatura od gvožda ugradeno drvo, jer su investitori štedeli na materijalu, kako bi se kroz posao “pošteno” oparili. Uz sve neprilike pri izgradnji, zgrada je postojana i danas, citavih 106 godina od završetka.
Dobrano je grad zadužila i familija cuvenih vinogradara Adamovica. NJihova palata, na mestu sadašnjeg “Mekdonaldsa”, žrtvovana je zbog nasilne ugradnje mermernog bunkera SNP-a u staro jezgro grada. NJen poslednji vlasnik dr Fedor Adamovic organizovao je licni “pokret otpora” stavljajuci zelene grane u prozore kao obaveštenje o skorom rušenju. Ipak, vlasti su mu iskljucile struju i vodu i dovele buldožere, a on se, nemocan da promeni sudbinu, odselio u Nemacku gde je tri godine kasnije, 1983. umro razocaran.
Izmedu dva velika rata više nije bilo prestižno živeti na Glavnoj ulici, pa je medu novosadskim bogatašima, industrijalcima, trgovcima, inženjerima i doktorima, zavladala moda gradnje vila na tek raskrcenim limanskim mocvarama. U svojevrsnoj koloniji velelepnih gradevina na domak starog jezgra grada, je živopisna žuta kuca u Vojvodanskoj ulici, dosledna stilu secesije koga se arhitekta Mikša Baša iz Novog Vrbasa, po želji narucioca Henrika Štolca, dosledno pridržavao. Prakticno organizovanog enterijera, sa dva odvojena ulaza, idealna je za ugodan život, što je od 1946. osetio i prvi stanar nakon nacionalizacije, general armije Kosta Nad. Danas je u vili decji vrtic.
Pocetkom treceg milenijuma, u do sad nezabeleženoj graditeljskoj ekspanziji, nestale su citave gradske cetvrti, da bi ustupile mesto, kako piše u uvodu bedekera, projektima lakomislenog profiterskog mentaliteta. Kao da se zaboravilo da je znatno pre raznih Zigova i drugih nadležnih urbanistickih zavoda, još 1817. u Novom Sadu postojao je nepotkupljiv Gradevinsko-estetski odbor koje Magistratu predlagao cije projekte za gradnju novih zgrada (ne)treba odobriti.
Zlatomir Gajic

NEMA SPORA OKO AUTONOMIJE
Direktor beogradskog Foruma za etnicke odnose Dušan Janjic ocenio je za Gradanski list da "više nema spora" da Vojvodini treba šira autonomija od sadašnje i da je sada samo pitanje u kojem pravcu ona treba da ide. On se nije složio sa ocenom da je autonomija Vojvodine jedan od uslova za prikljucenje Evropskoj uniji, ali je je rekao da je u Studiji izvodljivosti navedeno da treba pronaci balans izmedu strogo centralisticke vlasti i decentralizacije. "Vojvodina treba da dobije širu autonomiju od sadašnje, ali stepen prenosa vlasti stvar je dogovora unutar države i pitanje Ustava", dodao je Janjic. On je ocenio da je jako dobro što Vojvodina ima inicijativu i traži da ucestvuje u pisanju novog ustava Srbije, jer je ona najpozvanija da kaže kako vidi Srbiju i da kaže kako treba da se definiše evropska Vojvodina. Janjic je ocenio i da nije dobro sudbinu vojvodanskih Madara vezivati za prava koja se traže za Srbe na Kosovu, ocenjujuci da je, pored ostalog, rec i o pokušaju da se izvrši pritisak na zvanicnu Budimpeštu, "koja je previše obecala kada je usvajala zakon o Madarima u susednim državama". "Ako im se ne omoguci dvojno državljanstvo, vojvodanski Madari ce, po mnogim ocenama, u Madarsku odlaziti kao politicki azilanti. Politicari treba da uzmu u obzir ono što je realnost i interes ljudi koji žive na tom podrucju", rekao je Janjic. (Beta)

KODEKS U HOLU SKUPŠTINE
U holu Skupštine grada postavljana je plaketa sa odredbama Kodeksa etickog ponašanju lokalnih funkcionera. Ovu plaketu Novi Sad je dobio 13. februara od Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) kao jedna od lokalnih samouprava Srbije cije su Skupštine usvojile ovaj dokument. Podsecamo da je tada grad saopštio da je dobio priznanje zbog primene Etickog kodeksa što su odmah demantovali iz SKGO-a i naveli da je Novi Sad dobio plaketu kako bi je okacio u Skupštini, kao i sve ostale lokalne samouprave. Radio 021 podseca da kodeks propisuje javnost rada, sprecavanje sukoba interesa i što otvoreniju komunikaciju sa gradjanima i medijima, odnosno sve ono što novosadski lokalni funkcioneri uglavnom ne poštuju. (021)