Novi Sad se bratimi s ruskim Nižnjim Novgorodom

Za petak 31. mart, predsednik Skupštine grada Zoran Vucevic zakazao se svecanu sednicu, kako bi se usvojila odluka o bratimljenju Novog Sada sa ruskim gradom Nižnjim Novgorodom i to ce biti jedina tacka dnevnog reda. Zakazivanje svecane sednice pomalo je iznenadilo novosadsku javnost i opoziciju, koja je na sinocnjem sastanku odlucivala da li ce se pojaviti na sednici i koji ce stav zauzeti po pitanju bratimljenja. Vucevic, medutim, istice da se o ovoj temi razgovaralo duže vreme, a cela ideja o bratimljenju zaceta je još prošle godine.
- Gradonacelnica Maja Gojkovic je prošle godine posetila ovaj grad i tada je dogovorena saradnja. Nižnji Novgorod je najveci ruski centar za trgovinu na veliko i malo, a ujedno u njemu se održava veliki Trgovinski sajam, što je prilika da naši preduzetnici tamo izlažu - rekao je Vucevic.
- Kad se donese odluka i potpišemo ugovor o bratimljenju, znace se na kojim poljima cemo saradivati. Treba znati da je Unesko Nižnji uvrstila u 100 svetskih gradova kulture i arhitekture.
U saopštenju iz Gradske kuce navodi se da Gojkoviceva prihvatila inicijativu o bratimljenju, a da ce se protokol o bratimljenju zasnivati na cvrstoj i konkretnoj ekonomskoj saradnji. Cilj gradske vlasti je da se rukovodstvo “Novosadakog sajma” poveže sa Sajmom u Nižnjom Novgorodu, kako bi privrednici mogli da ostvaruju poslovne kontakte. Dve gradske delegacije donele su zakljucak da se nastavi saradnja dva grada, koja je zapoceta pre 30 godina, kada je Institut za istraživanje i eksploataciju nafte iz ruskog grada ucestvovao u izgradnji postrojenja rafinerija u Novom Sadu i Pancevu, stoji u saopštenju.
Inace, na Internetu se može saznati da Nižnji Novgorod ima 1.334.249 stanovnika prema podacima iz 2003. godine, da je po velicini peti ruski grad i da se ranije zvao Gorki, po pesniku Maksimu Gorkom. Važno je industrijsko središte (auto industrija), univerzitetski grad, kulturni centar regije i važno putno cvorište.
Novi Sad se poslednji put bratimio 1993. godine s kineskim gradom Cang Cungom, a i tada je na vlasti bila Srpska radikalna stranka. Za vreme mandata Gojkoviceve, Lvov je postao grad prijatelj Novog Sada i tako se pridružio Ferari, Klagenfurtu i Ulmu, dok su gradovi pobratimi Dortmund, Modena, Noric, Helioupolis i Budva.

Sirotinjsko parce vojvodanskom etru

Jedna od poslednjih velikih zaostavština Miloševicevog vremena – Javno preduzece Radio-televizija Srbije (RTS), stigla je do deobnog bilansa. Kao što je “na mišice” stvarana pocetkom devedesetih godina prošlog veka, ocigledno je da se glomazna i nefunkcionalna kuca nacionalne (radio) televizije ne može podeliti naslednicima bez odugovlacenja, manjka želje da se stvari izvedu na cistac i neizbežnog politickog arbitriranja.
Ovih dana do javnosti je nekako “doplivao” izveštaj Komisije za razgranicenje u kojem se navodi da je taj posao obavljen u skladu sa Zakonom o racunovodstvu i Medunarodnim racunovodstvenim standardima. Mada je za znatno sitnije poslove država Srbija znala da angažuje poznate svetske revizorske kuce, izvodenje cistih racuna u ostavinskoj raspravi oko RTS-a prepušteno je anonimnoj Komisiji za razgranicenje.
Kao pokrice za njenu kompetentnost i nepristrasnost izvucena je konstatacija da su racunovodstveni izveštaji (bilansi razdvajanja i izveštaji o stanju kapitala) uradeni u skladu s propisima o racunovodstvu i racunovodstvenim standardima, ukljucujuci i primenjive Medunarodne racunovodstvene standarde koje je prihvatio Savez racunovoda i revizora SCG.
Da bi se bolje razumeo izveštaj Komisije za razgranicenje, neophodno je vratiti se u 1991. godinu, kada je u euforicnoj politickoj akciji zvanoj “jedinstvena Srbija” stvaran RTS. Rukovodstvu tadašnje Radio-televizije Novi Sad (RTV NS), koje se, istini za volju, i nije previše otimalo, s jedne strane je obecana dalja finansijska i programska samostalnost, a s druge, umnožen pozitivni efekat korišcenja ukupnih resursa državne televizije, ono što bi se danas nazvalo – sinergija. Prekrivena slatkim obecanjima, ukupna akcija je imala znatno prizemnije finansijske i politicke ciljeve.
Tadašnja RTV NS bila je razraden medijski sistem sa znacajnim ucešcem u programskoj strukturi JRT-a, radijskim i televizijskim signalom bila je pokrivena cela Vojvodina, oprema je bila tek nabavljena, a finansijski pokazatelji su je stavljali u sam vrh jugoslovenskih radio-televizija. Tih dana su se, gotovo kao anegdota, prepricavali uporedni ekonomski pokazatelji.
Navodno je RTV NS, na svojih pola miliona pretplatnika, imao procenat naplate od 96 odsto, RTV Beograd izmedu 30 i 40 procenata, dok za RTV Priština nije bilo podataka. Ovi podaci se mogu ignorisati i iz njih se ne moraju izvlaciti nikakvi zakljucci, ali je nesporno da je RTV NS u sistem RTS-a ušao kao znacajan deo i da njen integracioni ucinak nije bio “sedam” puta manji od RTV Beograd.
Sada se u izveštaju Komisije za razgranicenje sredstava, prava i obaveze dele na Radiodifuznu ustanovu Srbije (RdUS) i Radiodifuznu ustanovu Vojvodine (RdUV) po sledecim kriterijumima: ono što je uneto u RTS deli se po tada važecem kljucu, odnosno prema bilansima na dan 31. decembra 1991. godini, dok ce se sredstva, prava i obaveze, nastali posle 1. januara 1992. godine, podeliti na osnovu pripadnosti tih osnovnih sredstava prema sedištima Radiodifuznih ustanova. Kako tokom tih 15 godina RTV Novi Sad nije imala finansijsku samostalnost i nije mogla da podiže vrednost svog kapitala, što je rezultiralo potpunom tehnološkom ruiniranošcu, jasno je ko iz ovakvog razgranicenja izvlaci deblji kraj. Doduše, Komisija je širokogrudo preporucila da se vozila RTS, koja se vec (duži period!) nalaze u eksploataciji u Novom Sadu, preknjiže iz beogradskih u novosadske poslovne knjige.
Šta se može procitati u izveštaju Komisije za razgranicenje? Osnovni i najvažniji podatak je da je državni kapital RdUS-a (4,8 milijardi dinara) gotovo sedam (6,4) puta veci od kapitala RdUV-a (755 miliona dinara). Medutim, gubitak koji se transferiše na beogradski racun (2,8 milijardi), samo je 4,5 puta veci od iznosa koji se seli na novosadski konto (631 milion dinara). Naravno da se postavlja pitanje kako je moguce da je ucešce u RTV Novi Sad u ukupnim gubicima relativno vece, ako se zna da je ova medijska kuca nije imala gotovo nikakvih mogucnosti za samostalno zaduživanje.
Da je imala, ucinala bi bar nešto na sanaciji devastacije koju je izazvalo bombardovanje NATO. U izveštaju Komisije za razgranicenje cak se navodi da je od kredita poslovnih banaka (450 miliona) Novom Sadu pripao 1,5 milion dinara (0,3 odsto). Od BFE kredita za opremu (203 miliona dinara) Novi Sad nije dobio ništa, kao što nije dobio ni dinar od kredita Ministarstva za rad (pet miliona) i kredita Ministarstva finansija za 1999. i 2000. godinu (64 miliona dinara).
Na ovom mestu ne bi bilo umesno kriviti samo maniju centralizacije. U velikoj meri tome je doprinelo i “tamburaško” vodenje nekada prestižne medijske kuce kakva je bila RTV Novi Sad. Bez obzira na to kakvi budu konacni obrisi deobnog bilansa, on je nužan i koristan za radio i televiziju u Vojvodini. To što ce iz pretencioznog sravnjivanja poslovnih knjiga vojvodanski etar izaci kao “crkveni miš“ i nije tako strašno. Strašno bi bilo ako bi neka nova forsirana integracija progutala i ono što ce se formirati kao Radiodifuzna ustanova Vojvodine.

PAJTIC I BUSEK OTVORILI OKRUGLI STO O POKRAJINI KAO EVROPSKOM REGIONU

Vojvodina na pravom putu

- Ova konferenija je simbol i dobra prilika da pokažemo da Vojvodina jeste i može da bude deo Evrope. Cinjenica da mnoge nacije žive u miru i slozi u Vojvodini dobar je primer koji želimo da zadržimo u SCG i celoj Evropi- rekao je predsednik Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope Erhard Busek koji je zajedno sa predsednikom PIV Bojanom Pajticem sinoc otvorio veliki skup “Vojvodina evropski region i prikljucenje Srbije i SCG u EU”.
Busek je obracajuci se zvanicama u hotelu “Interkontinental” rekao da je impresioniran svaki put kada dode u Skupštinu Vovodine “tim jezicima koji su zastupljeni u njoj jer pokazuju jedinstvo i pravu sliku Vojvodine”. Busek je najavio samit podunavskih država u novembru u Beogradu. On je zakljucio da je namera Pakta za stabilnost na cijem je celu da se stvori evroregija u koju ce biti ukljuceni Novi Sad, Temišvar i Segedin pošto su ekonomski i dobri društeveni odnosi osnova za razvoj Evrope.
Prema oceni vojvodanskog premijera Bojana Pajtoca, konferencija koju otvraju on i Busek predstavlja snažan dorpinos integrisanju Vojvodine i Srbije i SCG u evropske procese. On je ukazao na to da je Evropa sve više Evropa regija što je i naša mogucpst, i Vojvodna hoce da predvodi Srbiju u tim evropskih procesima.
- Više od 90 odsto gradana Vojvodine želi poseban administrativni status Vojvodine u okviru Srbije što znaci da, uz nacionalni, u Vojvodini postoji i regionalni identitet. Vojvodina je u evropskom smislu pijemont okupljanja evropskih i demokratskih snaga koje ce doprineti stabilizaciji politickih i ekonomskih prilika u Srbiji, naglasio je Pajtic i gostima iz Evrope i regije sinoc rekao da je provereno da nijedan evropska regija nema šest službnih jezika u upotrebi kao Vojvodina, što samo svedoci da je ona vec zakoracila u Evropu.
Pajtic je sinoc najavio da ce pokrajinska vlada ove nedelje doneti odluku o formiranju pokrajinske kancelarije za evropske poslove u cemu je dobila punu pomoc i podršku Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU.
Jednodnevno okrugli sto koji su sinoc svecano otvorili Pajtic i Busek, predstavlja, po recima koordinatpora foruma za etnicke odnose Dušana Janjica, reakciju na dve godine govora o incidentima u Vojvodini i aktivniji nastup Srbije u Evropi. Ovim skupom koji organizuju vlasti SCG, Srbije i Vojvodine, te predstavnici Civilnog društva, Saveta nacionalnih manjina, poslovni ljudi i evropske iunstitucije - Pakt za stabilnost , Evropska komisija, Evropski kongres regionalnih vlasti i Evropski parlament, zapocinje promocija Vojvodine kao multietnicke regije širom Evrope. Domacini ovakvih prezentacija bice i sedište EU, Brisel, Strazbur, Bukurešt, Budimpešta, Bec i niz drugih evropskih gradova. Na ovoj velikoj prezentaciji Vojvodine u Beogradu, ucestvuju i predstavnici susednih zemalja, Madarske, Rumunije i Bugarske i nekoliko evropskih regiona.
D. M.

LICE U STENI, PREMIJERNO
Diplomski film Marka Kacanskog "Lice u steni" premijerno se prikazuje danas u Kulturnom centru grada. Kacanski je jesenas diplomirao režiju na novosadskoj Akademiji umetnosti u klasi Vlatka Gilica. Film traje 52 minuta, a snimljen je pre dve godine na Petrovaradinskoj tvrdjavi u produkciji Akademije umetnosti i Kino kluba Novi Sad. "Glavni junak je 24-godišnji Nemanja koji dobija posao snimatelja arheoloških iskopavanja na Tvrdjavi. Ljudi i predmeti koje snima upucuju ga u duboke lavirinte pod utvrdjenjem gde otkriva misteriozne stvari koje nisu ovozemaljske". Snimatelj Siniša Ponjevic kaže da je zanimljivo iskustvo raditi po vlažnim petrovaradinskim katakombama, uz minimalnu tehnicku opremu. Snimanje je delimicno pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, dok je gradska uprava odbacila sve projekte Kino kluba, medju kojima je i ovaj film. Film "Lice u steni" možete premijerno pogledati u 19:30 u Velikoj sali Kulturnog centra. Nakon projekcije u Novom Sadu predvidjeno je da film putuje na strane i domace festivale. (021)

POLA VEKA POZORJA
Sterijino pozorje danas obeležava pet decenija postojanja i rada. Povodom jubileja u prostorijama Pozorja održava se prigodna svecanost. Program "Muzika kod Sterije" s pesmama iz pozorišnih komada Jovana Sterije Popovica pocinje u 18 sati. Ppredvidjena je i promocija dokumentranog filma o najstarijem pozorišnom festivalu na ovim prostorima, kao i predstavljanje poštanske marke sa Sterijinim likom. (021)

U GODINI MOCARTA
Koncert gudackih kvarteta "U godini Mocarta" održava se veceras u Zmaj Jovinoj gimnaziji. Nastupaju studenti novosadska Akademije umetnosti. Pocetak je u 19.30 h. Književno vece "Najbolje pesme" Andreja Zivora održava se u kafe-galeriji Frida, Ise Bajica 8. Pocetak je u 20 sati. (021)