Godišnjica NATO-bombardovanja

Na današnji dan pre sedam godina Severnoatlanska alijansa pocela je bombardovanje Jugoslavije, koje je trajalo 78 dana.
Vazdušni napadi poceli su oko 19.30, a tadašnja vlast, na celu sa Slobodanom Miloševicem, proglasila je ratno stanje. Bombardovanje je završeno 9. juna potpisivanjem Kumanovskog sporazuma i usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Tim aktima bilo je predvideno povlacenje Vojske Jugoslavije sa Kosova, gde su zatim rasporedene medunarodne vojne trupe. U bombardovanju su teško ošteceni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuce, spomenici kulture. Prema razlicitim procenama, poginulo je izmedu 1.200 i 2.500 ljudi.
Na 43 lokacije u Srbiji bez Kosova još se nalaze projektili iz vremena NATO-bombardovanja. Vecina lokacija je na krajenjem jugu Srbije, ali se i u Beogradu nalaze dve neeksplodirane bombe - na Zvezdari i u Barajevu, receno je Beti u Ministarstvu odbrane. Zaostalim projektilima, kako navode, nisu direktno ugroženi ljudi. Za uklanjanje jedne bombe potrebno je oko 100.000 evra i mesec dana angažovanja strucnjaka.
Izvor: B92, Beta

Mokrin: Naš sir stigao do Afrike

Dobar glas daleko se cuje, a dobar sir stigne i na hiljade kilometara od mesta gde je proizveden. Ukusni mlecni proizvod kog proizvodi Danica Terzic iz Mokrina, sticajem okolnosti stigao je i do Zambije. Naime, jedna Beogradanka koja godinama živi na crnom kontinentu, kada god navrati u zavicaj, redovna je Danicina mušterija. Pored ove daleke zemlje, poslastica iz Mokrina preko ovdašnjih gastarbajtera odavno stiže u Kanadu i Švedsku.
- Pravljenje sira sam naucila od babe i majke, jer to je kod nas porodicna tradicija vec 80 godina - kaže Danica. - I kada sam se udala, muževljeva baka je pravila sir, pa mi je to bio dodatni stimulans da nastavim da se bavim njegovom proizvodnjom. Sada posao ide odlicno i imam mnogo mušterija, pa se ponekad desi da je potražnja veca od kolicine koju mogu da proizvedem.
Velik broj kupaca je najbolje merilo ukusa sira, ali najveca priznanja stigla su sa Novosadskog sajma, gde je Danicin proizvod u šest navrata ocenjen velikom zlatnom medaljom za kvalitet. Zbog ovakvog uspeha, mokrinska domacica redovno dobija pozive za sajamsku manifestaciju.
U porodicnoj manufakturi Terzica svi su ukljuceni u posao oko uzgoja i muže krava, dok Danica, kao najveci znalac, sama spravlja sir. Ko proba cuveni mokrinski rolovani sir, neobicni specijalitet sir s višnjama ili sir s šunkom, ne ostaje ravnodušan i cesto postaje redovan kupac, tako da mušterije dolaze i iz Kikinde, Zrenjanina, Novog Sada, Beograda...
D. Knežic
Foto: N. Stojanovic

OBILNE PADAVINE U POSLEDNJIH TRIDESETAK SATI DONELE NOVE GLAVOBOLJE VOJVOĐANIMA

Jendeci zatrpani, dvorišta pod vodom

Na podrucju Vojvodine je juce palo oko 40 milimetara vodenog taloga po kvadratnom metru, što je više od proseka za ovo doba godine. Da nevolja bude veca, ovako obilna kiša slila se na vec dobrano natopljenu zemlju, tako da su podzemne vode potopile dobar deo Pokrajine. “Najviši nivoi podzemnih voda su u delu podrucja Srednjeg Banata oko naselja Meda, Žitište, Srpski Itebej, Boka i Nova Crnja, gde su crpne stanice u višem režimu rada”, saopštio je šef Odeljenja za melioracije u JVP „Vode Vojvodine” Nikola Buncic.
U Banatu je stanje narocito alarmantno u naseljima koja nemaju kišnu kanalizaciju ili je postojeca u zapuštenom stanju, a prvi na udaru su stari objekti od naboja. Nešto bolja situacija je u Backoj i Sremu, mada je i tu opšta karakteristika visok nivo podzemnih voda i prevlaženost terena. Ipak, ovde se ne ocekuje neko ozbiljnije pogoršanje stanja, osim ako ne bude velikih kiša koje bi padale nekoliko dana zaredom. Inace, „Vode Vojvodine” su upozorile lokalne samouprave da je rešavanje problema evakuacije suvišnih voda u naseljima iskljucivo u njihovoj nadležnosti. Vodoprivredna preduzeca, kažu u JVP, mogu samo da priskoce u pomoc kada je u pitanju cišcenje spojnih kanale i takozvanih cepova u atmosferskoj kanalizaciji, uglavnom kod kolskih prelaza ispred kuca, sve kako bi se koliko-toliko omogucio protok vode do sistema za odvodnjavanje.

REPORTERI “DNEVNIKA” U UGROŽENOM PODRUCJU U SREDNJEM BANATU

Duge su noci u potopljenom selu

– Da smo letos ocistili naše jendeke, siguran sam da sada ne bi više od dve trecine Jarkovca bilo pod vodom – rezignirano konstatuje zamenik komandanta Kriznog štaba za odbranu od elementarnih nepogoda u Jarkovcu Janoš Kormanjoš. On s još desetak pripadnika Kriznog štaba u tom, jednom od najugroženijih sela secanjske opštine, danonocno bdije nad svakodnevnom opasnošcu koja preti da još više ugrozi ovo selo.
Komandant Kriznog štaba Milan Markovic kaže da je od ukupno 800 kuca u Jarkovcu, 170 veoma ugroženo, a još oko 300 ošteceno. On dodaje da su najviše oštecene stare kuce od naboja, što je i normalno, jer se zbog povecane vlage urušavaju. Medutim, zabrinjava što su u Jarkovcu sklone padu i novije kuce.
– LJudi u našem selu nisu shvatili realnu opasnost od poplava, pa mnogi ne održavaju ulicne kanale – kaže potpredsednik Saveta MZ Jarkovac Živko Boškov. – Tek kada nas je zadesila ova nevolja, organizovali smo se u prokopavanju kanala, mada i u tome ima otpora.
Radnik u seoskoj osnovnoj školi Blagoje Grujin živi u trošnoj porodicnoj kuci. NJegovo dvorište je u donjem delu potpuno poplavljeno.
– Bio bi i gornji deo, gde je kuca, poplavljen, ali sam ga nasuo zemljom – kaže Blagoje, i pokazuje deo u nusprostoriji gde su dva zida, zbog vlage, na nekoliko mesta napukla.
Olgica Kalman iz Ulice Žarka Zrenjanina svakodnevno brine da li ce kuca njenog supruga Karolja Kalmana uskoro pasti.
– Živimo ovde s dvoje dece i strahujemo svakodnevno jer se vlaga dovukla gotovo do tavana – zabrinuta je Olgica Kalman. – Možda spolja to ne izgleda zabrinjavajuce, ali unutra, posebno u decjim sobama, vlaga je veoma velika i ne znamo šta da radimo. Nadam se da se ipak nece desiti najgore.
Poljoprivrednik Zoran Mijin naglašava da 90 odsto stanovnika ovog sela secanjske opštine živi od poljoprivrede.
– Vecina naših bašta uz kuce, gde smo najviše proizvodili povrce za naše potrebe, sada je pod vodom. Neizvesno je, zbog nerešenog nacina odvodnjavanja, kako ce se taj problem rešiti. Zar treba, pored naših njiva, da na prolece ili leto povrce kupujemo na pijaci u Zrenjaninu ili Secnju? – pita on.
Prema svedocenju meštana, stanovnici Jarkovca ne pamte ovakav visok nivo podzemnih voda. Clan Saveta MZ i predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvodaca u Jarkovcu Zoran Mijin kaže da je lane od poplava bilo ošteceno 168 hektara oranica, a da je sada, prema procenama, taj broj desetostruko veci. Oni tek u narednom periodu ocekuju procenu štete.

Meštani moraju da ociste odvode „Izvršno vece, u saradnji s preduzecem ’Vode Vojvodine’ i DTD-om, prokopace odvodne kanale na obodima naseljenih mesta i u ataru, kako bi ponovo bili povezani s onima u selima, ali mesne zajednice i sami meštani moraju obnoviti i uciniti funkcionalnim kanale ispred svih kuca, uz kolovoz, cevi i odvode koji sada onemogucavaju normalno oticanje vode”, izjavio je juce u Secnju pokrajinski sekretar za poljoprivredu Danijel Petrovic. On je najavio i donošenje programa razvoja ruralnih sredina u Vojvodini, dokumenta koji obuhvata niz mera i planova za poboljšavanje položaja i stvaranje poslovne atmosfere neophodne za obnovu i razvoj sela u Vojvodini. Projekti i konkursi koji ce biti ponudeni u okviru ovog programa trebalo bi da potpomognu prioritetne oblasti ulaganja u razvoj i obnovu seoskih sredina. U najvažnije poslove svakako spadaju oblasti odvodnjavanja i zaštite od poplava i vodosnabdevanja. U slucaju opština i MZ u južnom i srednjem Banatu to je posebno važno, jer su upravo najnerazvijenije opštine pretrpele najvecu štetu tokom lanjskih poplava. U opštini Secanj, u kojoj devedeset procenata stanovnika živi od poljoprivrede, cak 10.000, od ukupno 38.000 hektara obradivog zemljišta, ugroženo je podzemnim vodama. Petrovic je najavio i skoro raspisivanje konkursa PIV-a i Sekretarijata za poljoprivredu, namenjenih za vodosnabdevanje i za unapredenje sela. Ukupno 50 mesnih zajednica u Vojvodini dobice odredeni procent pomoci kako bi rešile najvažnije probleme u sopstvenoj sredini. Inace, u skladu s juce prihvacenim dogovorom, žitelji Neuzine, Jarkovca i Secnja treba da realizuju projekat cišcenja sistema odvodnjavanja u samom naselju, a u saradnji s JP “Vode Vojvodine” i DTD-om trebalo bi prokopati i izmuljiti kanale za odvod vode u ataru. Uz to, u Jarkovcu treba da bude postavljen vodovod, a obezbedeno je i finasiranje izgradnje 200 metara obilaznog puta namenjenog poljoprivrednoj mehanizaciji.

FILMSKO VECE U ART KLINICI
U okviru Pedine filmske škole u Art klinici se veceras prikazuje film Andreja Tarkovskog "Ogledalo". Pocetak je u 19 h, a dva sata kasnije pocinje film Rajnera Vernera Fasbindera "Gorke suze Petre fon Kant". Ulaz je slobodan, a Art klinika se nalazi u Grckoškolskoj 5. Izložba digitalnih printova, instalacija i video-radova Dragana Vojvodica otvara se u Centru za vizuelnu kulturu "Zlatno oko". Pocetak je u 20 sati. (021)

DANI TIVTA U NOVOM SADU
U Novom Sadu danas pocinje manifestacija "Dani Tivta u Novom Sadu", koja se organizuje po dvanaesti put . Manifestacija ce poceti u 18.30 u hotelu "Park" turistickom prezentacijom grada Tivta, dok ce u 20 casova biti održana prezentacija tivatske kuhinje uz celovecernji program "Bal pod maskama". Sutra u podne održace se defile mažoretkinja centralnim ulicama Novog Sada. (Beta)