SAGA O HURBANOVIMA, NAJCUVENIJOJ SLOVACKOJ PORODICI U VOJVODINI

Široke duše slovenske

Kad je 1871. ukinuta Vojna granica, koja je zahvatala znatan deo Srema, pa i Staru Pazovu, ovdašnji Slovaci, vere evangelisticke, kojih je bilo 3.500, a Srba 900, odahnuli su dušom jer ce ponovo moci, kao nekad, da biraju sebi farara (sveštenika). U knjigama Slovacke evangelisticke crkve upisano je da su svi clanovi Konventa (crkvenog odbora), na sednici 26. septemba 1874, održanoj u prisustvu superintendanta dr Gustava Seberinija, za novog farara izabrali Vladimira Hurbana, tadašnjeg kapelana kod svog oca Jozefa Miloslava Hurbana. Mogli su izabrati i izvesnog Feliksa Kutlika, ali nisu, možda i jer su ga dobro poznavali, pošto mu je otac Jan bio ucitelj u pazovackoj puckoj školi.
Izabranog farara licno poznavali nisu, ali slava njegovog oca odavno je doprla do Slovaka koji su naseljavili južne zemlje prostrane carevine. Jozef Hurban – poznati revolucionar iz 1848, jedan je od utemeljivaca slovackog narodnog jezika. U njegovoj rodnoj kuci, u varošici Hlobke, kod Senice u Slovackoj, 1843. postavili su temelj slovackog književnog jezika: Hurban, LJudevit Štur i Mihail Miloslav Hodža, znameniti ideolozi slovackog i sveslovenskog preporoda.
Jozef Hurban bio je 1848. u Staroj Pazovi, tada zabiti na jugu carevine, kod svog duhovnog sabrata farara Štefana Leške, odakle je „odveo preko 100 Pazovljana... u srpske logore u Karlovcima, da na strani srpskog naroda ratuju protiv zajednickog dušmanina“. A samo dve godine ranije, zajedno sa Šturom, docekao je u Becu vladiku NJegoša pri njegovom povratku s dugog puta po Rusiji. NJegoševu “Pjesmu” ce 1847. štampati, u originalu i prevedenu, na naslovnoj strani “Tatranskog orla”, koji je izlazio kao prilog njegovom casopisu “Slovacki pogledi”.
Kad su staropazovacki Slovaci izabrali njegovog sina za svog farara, raskošno opremljenim kocijama cetvoroprezima, uputiše se drumovima carskim do daleke Slovacke i otud dovedoše sebi sveštenika, koji vec beše oženjen Augistom, rodenom Štur, sinovicom cuvenog Štura. Zahvaljujuci Vladimiru Hurbanu, koji ce ostati pazovacki farar cetiri decenije, od 1874. pa do smrti 1914, Stara Pazova ce, pored Sremskih Karlovaca, biti najznacajniji sabirni centar panslovenstva u Sremu.
U vreme njegovog službovanja, putujuce Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada cesto je gostovalo u Staroj Pazovi. Ostajalo bi po desetak dana igrajuci predstave, najpre pod šatrom, a kasnije u dvorani u hotelu bankara i veleposednika, pozorišnog mecene Nikole Petrovica. Zahvaljujuci njegovom zalaganju za ocuvanje slovacke kulture i umetnosti, osnovano je u Staroj Pazovi Slovacko pozorište, koje je prvu premijeru imalo 2. februara 1903, i Slovacka citaonica, nastala dve godine kasnije. Hurbanov sin Vladimir Konštantin Hurban (1884–1950), Staropazovcanin, bio je maturant u Zagrebu kad je njegov otac u parohijskom domu evangelisticke slovacke crkve u Staroj Pazovi pripremao prvu pozorišnu predstavu, veselu rusku jednocinku „Tašta u kucu, mir iz kuce“. Pošto je Konštantin u Bratislavi i Becu završio teologiju, izabran je za sveštenika posle oceve smrti 1914. Uz to, sav se posvetio pozorištu, bio je dramski pisac i reditelj. Svoja dela potpisivao je s Vladimir Hurban Vladimirov, a u slovackoj tradiciji spominjace ga kao VHV.
Napisao je dvadesetak drama, a najpoznatije su: “Zemlja”, “Smetovi”, “Vinograd dozreva”, “Milica Nikoliceva”, a od lakih komada seoske operete “LJubavni napitak” i “Lepa, nova, oslikana kolevka”. Tri slovacka pozorišta, u Kovacici, Backom Petrovcu i Staroj Pazovi, nose njegovo ime – VHV. Drame su mu visoko vrednovane i cesto igrane i na profesionalnim scenama u Slovackoj.
Pored crkvene službe, spisateljskog truda i predanosti pozorištu, VHV je doprineo izgradnji Slovackog narodnog doma 1928. Neko vreme je bio i direktor Slovacke narodne banke, te domacin Slovacke evangelisticke crkve u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Sestra VHV, LJudmila Hurbanova, o kojoj je zapisano da je bila najlepša Slovakinja na svetu, bila je i darovita glumica. Prvi put je nastupila pred pozorišnom publikom 1903. Važila je i za jednog od najproduktivnijiih pozorišnih hronicara u Vojvodini pocetkom 20. veka, ali je odjednom 1934. prestala da piše i ostatak života provela kao nezbrinuta, neudata i uboga samotnica. Ocenjujuci njen neveliki književni opus od pedetak objavljenih tekstova, poznati profesor slovacke književnosti Pazovcanin Mihal Filip je napisao: “Da piše obimnija dela, LJudmila Hurbanova ocigledno nije imala hrabrosti, najverovatnije zbog licne skromnosti i preterane samokriticnosti”.
Vec duže od 150 godina Staru Pazovu obeležava samosvojni hurbanovski stil, ciji je rodonacelnik bio Jozef Miloslav Hurban, a koji su rasprostirali po slovenskim zemljama njegovi sinovi Svetozar Hurban Vajanski i Vladimir Hurban, sa sinom VHV i cerkom LJudmilom. Poslavši svog sina u nedodiju, u Staru Pazovu, Jozef Hurban bio je ubeden da ce on, živeci sa Srbima, još odanije negovati maternji slovacki jezik, služiti svojoj evangelistickoj veri i slovackoj kulturi.
Branko Rakocevic

Subotica: Besparica glode svetsku kulturnu baštinu

Restauracija suboticke Sinagoge, jednog od vrednih kulturnih objekata u našoj zemlji koji je UNESKO uvrstio u listu Svetske kulturne baštine, potrajace verovatno još par godina, a do sada su popravke izvršene na cetiri njene kupole.Ove godine predstoje radovi na delu fasade i krova, za koji je pokrivni materijal obezbeden iz pecujske fabrike „Žolnai”. Upravni odbor Fondacije SOS Sinagoga je ugovorio da u izradi opeke za fasadu sa karakteristicnim motivima pored „Žolnaija” ucestvuje i fabrika „Potisje” iz Kanjiže.
- Sredstva za dosadašnje radove obezbedivana su iz lokalnog budžeta i republickog Ministarstva kulture, a za dalje radove, odnosno renoviranje unutrašnjeg dela neophodno je obezbediti dodatna sredstva - rekao je gradonacelnik Subotice Geza Kucera. - UNESKO je svojom odlukom o kulturnom znacaju Sinagoge u Subotici još 1989. godine pokrenuo pitanje njene rekonstrukcije, buduci da je objekat dosta oštecen. Medutim, ratovi na podrucju bivše Jugoslavije usporili su nastojanja da se Sinagoga poptuno obnovi.
Nedostatak novca i strucnjaka sprecili su dalje popravke i to je doprinelo pogrošanju stanja u kojem se dotad nalazio ovaj verski objekat. Oštecenja na krovu, rupe u tavanici iznad ulaza i ošteceni oluci, prouzrokovali su curenje vode u unutrašnjost, što je dodatno oštetilo pojedine delove Sinagoge, pa cak i one koji su vec bili obnovljeni. Zbog takvog stanja i Svetska fondacija za zaštitu spomenika je 2000. godine Sinagogu stavila na listu sto najugroženijih gradevina u svetu. Naredne godine formira se i Fondacija SOS Sinagoga, koja dobija zaduženje da sprovodi i nadgleda restauraciju ove jevrejske crkve, a Fondaciju cine predstavnici Jevrejske opštine, strucnjaci za arhitekturu i jevrejsku kulturnu baštinu, kao i lokalni politicari.
Zahvaljujuci donaciji Svetske fondacije za zaštitu spomenika od 60 hiljada dolara, izmedu novembra 2001. i aprila 2002. godine sprovedene su hitne popravke da bi se gradevina stabilizovala i sprecilo njeno dalje propadanje. Uradene su popravke na krovu, zamena i popravka oluka i zaštita vrata i prozora, a sacinjena je i dugorocna studija celokupne revitalizacije gradevine.
Nakon obnove fasade, trebalo bi da se krene u potpuno renoviranje unutrašnjeg dela, koji bi podrazumevao i dogradnju pojedinih funkcija – higijenskog cvora, svlacionica i ostale pratece infrastrukture. Ocekuje se, prema recima gradonacelnika Subotice, da se u projekat obnove Sinagoge ukljuci i jevrejska zajednica iz SAD, a u tome ce posredovati generalni konzul Madarske u Venecueli, nekadašnji Suboticanin i bivši vlasnik „Minerve” Janoš Fenjveš. Za sada Sinagoga i dalje nije u upotrebi i u njoj se održavaju samo pojedini verski obredi.
V. Laloš

TRAJU RAZGOVORI O PRETVARANJU RODNE KUCE BANA JELACICA U MUZEJ

Stanari voljni da se isele za kvadrat više

Pretvaranje rodne kuce bana Jelacica u Podgradu Petrovaradinske tvrdave u sedište institucija vojvodanskih Hrvata i muzej, još uvek je samo predlog, iako su i srpska i hrvatska vlada nacelno podržale tu ideju. Nacionalno hrvatsko vijece (HNV) koje je i inicijator ovog projekta planira da se kuca obnovi i pretvori u dom Hrvata u Srbiji, u kojem bi, izmedu ostalog, bili smešteni i HNV i kulturno-umetnicko društvo.
Zgrada na uglu ulica Beogradske i Vladimira Nazora u Podgradu sagradena je još 1745. godine. Jelacic je u njoj roden 1801, a kuca je danas podeljena na poslovni prostor u prizemlju i podrumu i privatne stanove na spratu.
- Razgovarao sam sa stanarima koji žive u zgradi i oni su voljni da izadu iz stanova u zamenu za neke druge. Kada bi se rešili ti imovinski odnosi, hrvatska Vlada je obecala da ce pomoci prilikom restauracije - rekao je predsednik HNV Josip Pekanovic.
Prizemlje kuce i podrum u kojem se nalazi Vinarijum “Ban” je u vlasništvu preduzeca “Standard medija”. Kako je objasnila direktorka ovog preduzeca Dragana Đuric, do sada su sa HNV-om samo jednom razgovarali i nije bilo konkretnih predloga.
- Naše preduzece nema ništa protiv da kuca postane muzej. Naprotiv, smatramo da se to podrazumeva, jer tu je stan u kojem je roden ban Jelacic. Medutim, još uvek ne znamo da li HNV želi da kupi ili iznajmi celu kucu, ili jedan njen deo, ali, u svakom slucaju smo otvoreni za dogovor, a nadam se da ce on biti postignut na obostrano zadovoljstvo. Sada cekamo nove, konkretnije predloge - kaže Đuric i dodaje da ce se preduzece “Standard medija” prilagoditi i tome da se iseli, ali i tome da zadrži podrum ili deo prostorija.
Na spratu kuce nalazi se pet privatnih stanova. Vlasnici su mahom voljni da prodaju ili zamene svoje stanove, ali su i svesni istorijske vrednosti kuce. Samim tim imaju svoju racunicu ako dode do otkupa, ali ni njima do sada nije predocena konkretna ponuda.
Tako jedan vlasnik stana, koji ne želi da otkrije svoj identitet, kaže da bi zamenio stan, ali da to ne bude “kvadrat za kvadrat”, za neki stan u novogradnji. On govori da ce se iseliti ako svi ostali to budu ucinili, ali uz adekvatnu nadoknadu, jer je kuca u baroknom podgradu Tvrdave, u delu grada za koji on pretpostavlja da ce biti najatraktivnija lokacija u Novom Sadu.
Stanari u Ulici Vladimira Nazora 3 i preduzece “Standard medija” cekaju jasan predlog HNV-a, a do tada u kucu mogu svratiti namernici, ali ne u spomen-muzej bana Jelacica, vec samo na cašu vina u Vinarijum “Ban”.
A. Vidanovic
M. Vujasin

STIŽE PROLECE
Danas u 19 sati, 25 minuta i 30 sekundi pocinje prolece, a u istom trenutku za stanovnike južne zemljine polulopte pocinje jesen, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruder Boškovic" iz Beograda. Prolece ce trajati do 21. juna.

KRUPNI OTPAD SA OSTRVA
JKP "Cistoca" nastavlja sa realizacijom Programa prolecnog uklanjanja kruponog otpada. Gradani koji stanuju na teritoriji Mesne zajednice "Ostrvo" mace priliku još danas da odlože svoj krupni otpad. Kontejneri namenjeni ovoj akciji su postavljeni na uglu ulica Narodnog fronta i Balzakove, Narodnog foronta i Ive Andrica, u Balzakovoj kod broja 64 i uglu ulica 1300 kaplara i Jožefa Marcoka. (021)