SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „SLANO KOPOVO”

Utocište za ugrožene ptice

Slano kopovo je jedan od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara koje su od izuzetnog znacaja za ocuvanje bogatstva biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Nastalo je delovanjem reke Tise koja je u prošlosti cesto menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne udoline. Jedan od prastarih recnih meandara je i Slano kopovo, u Banatu kod Novog Beceja, zaostao nakon obilnih melioracija na tlu Vojvodine.
Na podrucju Slanog kopova se javljaju specificne slatinske biljne zajednice koje su u fazi nestajanja u celoj Panonskoj niziji. One se odlikuju prisustvom velikog broja retkih i ugroženih vrsta i, osim na Slanom kopovu, ocuvale su se još jedino na lokalitetima Okanj i Rusanda.
Specijalni rezervat prirode ”Slano kopovo” je uredbom Vlade Republike Srbije 2001. godine proglašen za prirodno dobro od izuzetnog znacaja prve kategorije. Za staraoca ovog prirodnog, dobra koje se prostire na 976 hektara, odredeno je Lovacko udruženje iz Novog Beceja. U julu 2004. godine Slano kopovo je proglašeno za svetski znacajno vodeno stanište po Ramsarskoj konvenciji, koju je naša zemlja ratifikovala 1976. godine. Time je otvorena nova stranica u zaštiti i mogucnost razvoja medunarodnih projekata na ovom jedinstvenom podrucju u Vojvodini, na dobrobit lokalnog stanovništva i prirode.
Ovaj rezervat jedno je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji i Evropi, gde se gnezdi znatan broj vrsta sa svetske crvene liste ugroženih ptica. Do sada je na Slanom kopovu zabeleženo prisustvo više od 200 razlicitih vrsta. Ovo podrucje je najznacajnija usputna migratorna stanica za više stotina hiljada ptica vodenih staništa iz mnogih krajeva Evrope i zapadnog Sibira.
Zbog svojih izuzetnih vrednosti, Slano kopovo je 1989. i 2000. godine oznaceno kao medunarodno znacajno stanište ptica po IBA projektu s površinom od 2.660 hektara. Tokom jeseni na ovom jedinstvenom prostoru okuplja se cak 20.000 ždralova, što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Slano kopovo je bilo poslednje gnezdilište plavokljune patke u našoj zemlji, koja je izumrla pre cetiri decenije.
Uz finansijsku pomoc Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj na Slanom kopovu su prethodnih godina realizovane brojne akcije vezane za aktivnu zaštitu, kao i aktivnosti usmerene na promociju rezervata u javnosti. Postavljeno je nekoliko informativnih tabli, izgradene su tri osmatracnice za ljubitelje prirode, a štampan je i prospekt rezervata.U planu je i izgradnja prijemnog punkta za posetioce, koji bi se sastojao od osmatracnice, nadstrešnice i prostorija za cuvara rezervata i gde bi oni mogli da dobiju promotivne materijale.
Uz pomoc Zavoda za zaštitu prirode Srbije – Radna jedinica Novi Sad, uspostavljena je odgovarajuca cuvarska služba i strucni nadzor. Pomoc u zaštiti ovog jedinstvenog podrucja pružili su i clanovi Društva studenata “Josif Pancic” s Prirodno matematickog fakulteta u Novom Sadu, koji su realizovali akciju uklanjanja otpada s oboda rezervata.

PRIZNANJE OECD-a NOVOSADSKOM POLJOPRIVREDNOM FAKULTETU

Svetska laboratorija za traktore

Laboratoriju za ispitivanje traktora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sertifikovala je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) na svojoj godišnjoj skupštini, 24. februara u Parizu. Po recima prof. dr Ratka Nikolica s Departmana za poljoprivrednu mehanizaciju na Poljoprivrednom fakultetu, ovo je 29. po redu laboratorija ove vrste u svetu i jedinstvena u našoj zemlji. U njoj ce moci da se ispituju i traktori iz inostranstva.

Sertifikat kao u Americi Kako je objasnio prof. Nikolic, države koje imaju sertifikat OECD-a, imaju ovlašcenje da ispituju traktore po pravilima ove organizacije i taj izveštaj važi svugde u svetu. Laboratorija Poljoprivrednog fakulteta organizovana je kao i ona na fakultetu u Nebraski u Americi, odnosno u okviru je Univerziteta, što je garancija da u njoj rade najbolji kadrovi.

Tamiš, Sava i Nera rastu

Javno vodoprivredno preduzece “Vode Vojvodine” juceje saopštilo da su otapanje snega i kiša uslovili dalji porast vodostaja na Tamišu, Savi i Neri, ali da nece dostici granice za preuzimanje mera vanredne odbrane od poplava. “Na sektorima na kojima je prekjuce proglašena redovna odbrana od poplava uvedeno je dežurstvo prema operativnom planu i ti lokaliteti redovno se posmatraju i nema negativnih promena na nasipima”, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je vodostaj na Tamišu kod Jaše Tomica u odnosu na prethodni dan porastao za 48 santimetara. Vodostaj Save na mernim stanicama Šabac i Sremska Mitrovica jepovecan za 37, odnosno 40 santimetara. Na Savi od sela Provo do ušca Drine proglašena je redovna odbrana od poplave. “Vode Vojvodine” juce ujutro su, pri vodostaju od 200 santimetara na vodomeru “Kusic”, proglasile i redovnu odbranu od poplava na reci Neri u ukupnoj dužini od oko tri kilometra. Prema podacima Republickog hidrometeorološkog zavoda, ocekivani porasti vodostaja na vecim rekama nece dostici granice za preuzimanje mera vanredne odbrane od poplava. “Na Dunavu su vodostaji u vecem porastu ili porastu s tendecijom veceg porasta, na Tisi su u manjem porastu s tendencijom manjeg porasta, na Savi su u porastu s tendencijom umerenog porasta, dok su na Tamišu vodostaji u vecem porastu s tendencijom porasta u naredna dva dana, a nakon toga opadanja”, navodi se u saopštenju. “Vode Vojvodine” su upozorile da obilne padavine poslednjih dana izazivaju velike probleme i zbogpodzemnih voda, a da je najkriticnije u Banatu, na severu Vojvodine i mestima gde ne postoji sistem za odvodenje atmosferskih voda do kanala za odvodnjavanje. “Takode, na poljoprivrednim površinama vlasnici zemljišta nisu obavili neophodno ‘šlicovanje’, kako bi vodu sprovodili do kanala i sprecili pojavu vode i plavljenje oranica, a strucne službe u koordinaciji s lokalnim samoupravama preduzimaju sve mere da se to stanje normalizuje”, navodi sa u saopštenju “Voda Vojvodine”. (Beta)

KOLIKO JE PRAVOPIS VAŽAN?
Zaavljhuuj?i nobnie?oj m?oi ljdksuog mgzoa, pemra irtazsiavnjima nu?ainka sa Kmbreidza, njie vzano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u r?ei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibrana ovu oloknost, tkest mzeote ?tiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa sto ljduksi mzoak ne ?tia savko slvoo pnaooosb, ve? r?ei psmraota kao cleniu. Oavj preome?aj je sljiavo nzavan tipoglikemija. Za?udjujuce, zar ne? A uevk ste msilili da je pavrpois vzaan... (internet)

VIVISECTFEST U RADIKALSKOJ RUMI
Antiratni festival Vivisectfest gostuje od 16. do 19. marta u Rumi na tamošnjem Trema festu. Prvi festival o ljudskim pravima Vivisect održan je pre dve godine u Novom Sadu s idejom da se kroz filmove i fotografije pokrene diskusija o ratovima tokom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, navodi inicijatorka Vivisecta Marija Gajicki iz nevladine organizacije Vojvodjanka. "Namera nam je da još jednom podsetimo na užas u kom smo živeli u poslednjoj deceniji 20. veka, kao i da omogucimo pojedincima, gradjanima da se suoce s onim što se dogodilo u prošlosti, da preispitaju svoje stavove o ratovima u bivšoj SFRJ, kao i pronadju najbolje nacine da prevazidju te sukobe i ne dozvole da se tako nešto ikada više dogodi". Pored projekcije filmova i postavke fotografija, predvidjena je i tribina "Kako završiti rat?" namenjena mladima, kao i kreativna radionica "Zbogom oružje, zbogom ratovi", gde zainteresovani mogu da kreiraju crteže, slike, plakate s mirovnim porukama. Festival autorskih projekata mladih Trema fest je, prema recima organizatora Zoltana Fridmana, od amaterske smotre izrastao u medjunarodnu reviju multikulturalne akcije mladih, a ove godine se za nagradu takmici osam predstava. "Uz klasican repertoar koji imamo, radimo na teatru pokreta i svim tehnikama koje se mogu primeniti na edukaciji i animaciji mladih, jer festival ipak radi za mlade. Pored gostovanja Vivisectfesta predstavicemo i pokrajinski Akcioni plan politike za mlade, jedini dokument u Srbiji koji se bavi mladima". Zanimljivo je da se pozorišni Trema fest i antiratni Vivisectfest održavaju u Rumi, gde je na vlasti radikalsko-socijalisticka koalicija potpomognuta DSS-om, koja je nedavno za lokalnog funkcionera imanovala Ostoju Sibincica, poznatog po progonu Hrvata iz Hrkovaca pocetkom devedesetih. Inace, rumska vlast je i finansijski pomogla održavanje Trema festa, ali je prethodno od organizatora tražila potvrdu da nece biti politike na manifestaciji. (021)