PREDRAG PEŠOVIC, ŠIMANOVACKI INOVATOR ZADOVOLJIO EU

Šimanovci: Srpski brend u pet generacija

Na nedavnom Republickom takmicenju za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji, visoko drugo mesto zauzelo je preduzece Razvojno – proizvodni centar „Pešovic” iz Šimanovaca, a prošle godine je svrstano medu 25 najuspešnijih i najstrucnijih firmi u svetu za izradu plastike, alata i inovacija prema oceni strucnog casopisa „Modern plestiks internešnel” - najtiražnijeg u svetu iz oblasti plastike. I ne samo to.
U vrhu svetskog tržišta nalazi se i zašticena tehnologija vodosanitarne armature ove firme, ciji je vlasnik Predrag Pešovic jedini uspeo da zadovolji sve mehanicke i zdravstveno – ekološke kriterijume Evropske unije. Prema njima, sve armature s olovom, niklom, kadmijumom, bakrom i ostalim teškim metalima do pocetka naredne godine, morace da se zamene novim materijalima. Zahvaljujuci idejama vlasnika i direktora Pešovica, svetskom tržištu je ponudeno jedno od najkvalitetnijih rešenja u ovom trenutku.
Po njegovim recima, firma je poslednjih pet godina utrošila na obimno i ozbiljno istraživanje novih tehnologija vodosanitarne armature. Uz Razvojno – proizvodni centar „Pešovic”, to su pokušale i velike svetske firme iz Finske, SAD, Izraela i Italije, koje su svoja petnaestogodišnja iskustva nakon cestitanja predocile geniju iz Šimanovaca. One su uložile dosta vremena i novca, radile sa strucnim i mocnim istraživackim centrima, ali nisu uspele da dobiju željene rezultate, jer u to vreme nisu raspolagale izvesnim specificnim materijalima iz oblasti plastike. Stoga su stranci, kako smatra direktor Pešovic, svoje ideje veoma rano potrošili, te i to smatra tajnom svog svetskog uspeha, koju otkriva za „Dnevnik“. Po njegovoj oceni, kljuc uspeha je u dobrom timu, ali i njegovom odabiru.
- Inostrani saradnici i partneri su i ranije istraživali kada još nisu imali mogucnost da se poigraju novim materijalima koje smo mi napravili. Pri prvim pokušajima, nismo dobili željene rezultate, ali smo se okrenuli skupljim materijalima i posle petogodišnjeg istraživanja, bezbroj neprospavanih noci i ispevanih pesama alatima, uspeli smo uz apsolutnu logisticku, inženjersku podršku „DŽeneral elektrika” i „Dipona”, s kojima saradujemo vec sedam godina da dobijemo materijale novih osobina maksimalnih mogucnosti, koji su nam još više otvorili vrata zapadne Evrope. Tamo izvozimo preko 60 odsto svoje ukupne proizvodnje. Prevashodno u skandinavske zemlje, ali i bivše jugoslovenske republike i ostale države u regionu – kaže Pešovic i dodaje da je njegova armatura najbolja samim tim što je tehnologija koju proizvodi, cak deset do 15 puta brža, a ne sadrži nikakve toksicne komponente niti teške metale.
U casopisu „Modern plestiks internešnel”, cuveni proizvod Razvojno – proizvodnog centra „Pešovic” iz Šimanovaca – „nautilus” ventil, vec prepoznatljiv u svetu, predstavljen je kao srpski brend, koji je najpre ugradivan u klasicne armature. Za 25 godina postojanja, ovu firmu ne krasi samo patent novih tehnologija vodosanitarne armature, vec i devet prethodnih, kao i više od 30 medunarodnih nagrada.
Ne treba mimoici ni cinjenicu da Pešovicev Centar krase i medunarodni sertifikati kvaliteta. Ipak, prvi i najpoznatiji patent, nagrada za sopstvenu inovaciju i originalno tehnicko rešenje, „plasticni obrtaj” kako su Nemci nazvali „nautilus” ventil, uraden je u pet generacija. Prodate su licence najpre domacoj firmi „Krušik” iz Valjeva, a potom i inostranim – u Švajcarskoj, Holandiji, Nemackoj i Engleskoj. Dobijeni novac, Centar „Pešovic” je uložio u objekte, mašine i kadrove. Danas zapošljava ukupno 42 radnika, starosnog proseka oko 38 godina.
To je relativno mlada firma s inženjerima i alatnicarima ne starijim od 36 godina. Odnedavno su se pridružili Predragovi sinovi Nemanja, a potom i mladi Vojin, koji se vratio iz Amerike gde je doktorirao menadžment i finansije kako bi pomogao ocu. Posle „nautilus” ventila, firma je razvijala tuševe, masažere, sedišta za stadione od plastike, a složni timovi neprestano istražuju i izraduju prototipove za nultu, odnosno serijsku proizvodnju.
Posebna draž Pešoviceve vodosanitarne armature jeste što se izraduje u svim bojama, veoma je laka za održavanje i ne napada je kamenac, a svi procesi se obavljaju u firmi. Od radionice, razvojnog biroa, pa preko montaže do sopstvenog restorana u krugu Centra „Pešovic” i kuhinjski procesi se „radaju” pod dirigentskom varjacom kuvarice Ande zadužene za sopstvene inovacije. NJene „male tajne velikih majstora” imali su priliku da probaju Predragovi poslovni partneri i iz Ujedinjenih Emirata, koji imaju razlicite prohteve.
Iako za svoju firmu direktor Pešovic kaže da je mala, ona je koncipirana domacinski. Kod njega dolaze stranci iz visoko razvijenih zemalja, pred kojima se ni vlasnik ni zaposleni nikada nisu postideli. Kao covek koji voli da istražuje, ingeniozni Pešovic istice da svoj inventivni duh duguje pre svega Majci Božjoj, ali i svojoj majci te da je zbog toga smislio i napravio dosta novih stvari koje je ponudio svetu. Seca se radanja prvih proizvoda kada je cesto ustajao nocu i crtao nova rešenja, pa su sinovi najpre ujutro tražili da pogledaju njegove papire na stolu. Ukoliko je sto bio prazan, znali su da nije dolazio „cikica” koji tati „crta” patente.
Kako bilo da bilo, uspelo je devet puta! Za sebe kaže da ne voli da kopira nikoga. Pri tome izbegava komplikovana tehnicka rešenja, imajuci neprestanu želju da stice što više znanja kako bi mogao da vlada svojim idejama. Jednostavno, darovala ga je priroda. Osim crte pronalazaštva i inovacije krasi ga i skromnost, a naporno radeci nikada nije racunao koliko ce zaraditi para.
G. Umicevic

„Travonija” zakupila „Karadordevo”

Firma “Travonija” iz Novog Sada je zakupac 2.800 hektara njiva Vojne ustanove “Karadordevo”, odlucila je nedavno tenderska komisija. Iako se na javni oglas, raspisan još sredinom januara, javilo desetak poznatih firmi iz agroindustrije, medu kojima i “MK-komerc” iz Novog Sada, “Dijamant” iz Zrenjanina, “Agrovet” iz Melenaca, odluceno je da se 2.800 hektara “Karadordeva” izda u zakup malo poznatoj firmi iz Novog Sada. U toj vojnoj ustanovi nisu želeli da saopšte pod kojim uslovima i za koju novcanu sumu su njive izdate u zakup, pravdajuci to “poslovnom tajnom”. U Novom Sadu je, inace, malo ko cuo za ovu firmu. Da je “Travonija” malo poznata firma možda dovoljno upecatljivo svedoci i podatak da je nema ni u telefonskom imeniku. Inace, zakup ce važiti samo za prolecnu setvu, jer Vojna ustanova “Karadordevo” namerava da na jesen te njive ponovo uzme i pocne da ih obraduje. Ministar odbrane SCG Zoran Stankovic najavio je oporavak ovog vojnog kombinata, koji je nekada hranio gotovo celu bivšu JNA. Planirano je bilo da ulaganja krenu vec ovog proleca, ali zbog zakonskih procedura, u oporavak se nije moglo ici željenom brzinom, pa su njive, da ne bi ovog proleca stajale jalove, izdate u zakup. U vreme prethodnog ministra odbrane Prvoslava Davinica, VU “Karadordevo” je dva puta nudena u zakup na 18 godina, ali su oba puta ponudivaci odbijeni zbog nepotpune dokumentacije. M. B.

KAKO SAM KAO NOVINAR I MUŽ PREŽIVEO PTICJI GRIP U BACKOM MONOŠTORU

I petlovi u mraku onemocali

U birtijama „Kod Gušte” i „Patak” meštane ne fascinira što su im stalni gosti ljudi iz „paorskog” ministarstva. Ispijaju pivo i špricer, ali se jede što je baš kod njih pticja pošast pocela. Kako ce sad krišom obnoc drva rezati i ribu loviti? A to je, kažu, glavni biznis Monoštoraca
Odužila se zima, ništa se živo, makar vredno pomena, ne dešava na severozapadu mile mi otažbine, i tacno sam znao da na dobro nece izaci. Taman sam saslušao objašnjenje novopecenog biznismena da je bolje da za tepsiju ribe, uz pomoc lokalnih homopoltikusa, kupi firmu pa da se izlozi svetle i šarene, nego da preduzece ostane u državnom vlasništvu, mracno i sivo, kad, zove me šef. Traži aldumaš, kaže da je Ministarstvo poljoprivrede potvrdilo postojanje virusa pticijeg gripa kod labuda što je onomad naden krepao na obali kanala u Backom Monoštoru. Šta cu, spremim se, pa da krenem.
Taman sam na vratima bio, kad pristiže mi gospoja. Cim ugleda kljuceve od auta u ruci, poce sumnjicavo da vrti glavom. Nije pomoglo ni objašnjenje o novinarskim obligacijama, profesionalizmu. „Ako odeš medu te pticurine, gledaj gde ceš spavati“, samo mi rece. U olupanoj „vizi sitroen“ krenuo sam u ralje opasnosti, sam epicentar boleštine od koje ceo svet strepi, u selo svega 12 kilometara udaljeno od Sombora. Pre toga, od drugara iz privatne firme što se deratizacijom i dezinsekcijom bavi, pozajmim pravu nano-masku. Kombinezon radnicki sam odranije imao, pa se još opremim kesama tregericama iz „Rodica“, da zaštitim glavu i bušne cipele što su mi celu zimu valjale.
Kilometri odmicu svetlosnom brzinom, stižem nadomak sela, taman sam na cupriji preko Velikog backog kanala bio, kad plovi labud ispod mosta. Opasnost! Sasuljam se u kombinezon, nazujem tregerice, masku i kesu stavim na glavu, lepo pasuju, pa usput primetim u retrovizoru da nikad lepši nisam bio, pa ajd dalje. Sumnjiva tišina po seoskim sokacima. Nigde nikog. Nije valjda vec do najgoreg došlo? Odahnuo sam, koliko sam mogao pod maskom i kesama, kad mi je biciklom put preprecila vremešna tetkica. Ipak, nisam hteo da dolazim u neposredan kontakt s njom.
Da se nešto ozbiljno u selu dešava, a nije o Petrovdanu, kad je kirbaj, potvrdili su mi i mnogobrojni automobili ispred mesne kancelarije. Navucem hirurške rukavice pa se odvažim i vrata otvorim. Postrojio se u njoj krem srpskog novinarstva. Saleteli predsednika MZ Backi Monoštor Zorana Milera, a on, nesrecnik, ne zna šta ga je snašlo. Te, je l’ istina da je nastao pokolj živine (u strahu su velike oci), te je l’ nekoga napao koji labud, ocekuju li pomoc vojske... Znam coveka godinama, ali ne mili mi se da mu ruku pružim.
Uto stiže ekipa iz nadležnog ministarstva. Izlaze iz limuzina, šire optimizam: nema problema, sve je pod kontrolom, nema mesta panici, postavljamo barijere u prisustvu organa pravne države, odnosno narodne vlasti u plavom. Ne bih ja tregericu skidao s glave, taman sam visokorizicne rupe za ventile nano-maske morao probušiti, ali onako potparen ožednim, pa sve nadajuci se da nije virus vec došao po svoje, rešim da vidim kako narod diše. A narod je uvek u pravu, a obaška kad u birtiji sedi.
„Kod Gušte“ se okupili meštani, ispijaju „jelen“ i špricer i jede se što je baš kod njih ta pticja pošast pocela. Kako ce sad krišom obnoc drva rezati i ribu loviti? A to je glavni biznis Monoštoraca. Da se ne lažemo. Sedi i Stipica Kusturin, nekad velik šef u nekad velikoj firmi „Bane Sekulic“. Vidim, smršao je opako, sigurno je batalio politiku, ali o gripu divanimo. Jeste, culi su i oni da je na Adici, na kanalu DTD, pronadena obolela pticurina, ne plaše se i ne kolju perad. Poneko je kolje, ali slabo. „’Oceš da te vodimo do nekog od domacina u živinarnik, da vidiš kako se jadne kokice muce“, pitaju me. Neka hvala, zaboravio sam lek protiv gripa. Pricestim se hmeljom, tek da se ne odvajam od naroda, najavim za Petrovdan i izadem.
Omah sam naleteo na ekipu iz nacionalnog servisa, a terciraju im nezavisni. Dokaskali i iz belosvetskih satelitskih televizija, pa se setih kad sam negdanjeg direktora “Srbijašuma” u Somboru, Opacica, nagovarao da pusti buvu da se Mladic krije u lovackoj rezidenciji u Monoštoru. Došli bi svetski mediji denerala-pobegulju da snime, pa kad vide da ga nema, a da bi opravdali devizne dnevnice i trošak za „land rovere“, snimili bi nešto i o lovištu. Znate ono: Franc Jozef, kralj Lesandra Ujedinitelj i maršal Tito tu su lovili... Ko ce još bez dinara da te reklamira na Si-En-Enu i Skaju? Da me je poslušao, možda bi još direktor bio, ovako...Obidem i birtiju „Patak“, od novinarskih dnevnica vec miriše mešano i šopska, ionako sam blizu kuce, kuvano mi ne gine. Izadem i naletim na Vinka Kovaca, pokazuje mu jaja njegovih nosilja, malo veca od klikera. Kaže, preplašile mu se kokice, tri nedelje su vec zatvorene. A u mraku i orozi nacisto skomolali i onemocali.
Izlazim iz sela, sneg provejava, „marsovci“ vec zaprašuju, narodna milicija legitimacije kontroliše, a dok nije gužva i bežanija nastala malo se, za svaki slucaj, probrljužam po sunderu natopljenom rastvorom masne sode, na kom automobili gume dezinfikuju. Pitam veterinara da l’ sam nešto dužan, kaže da nisam, i da im dodem opet. Do žute supe me deli samo kucevna dezinfekcija i paljenje odece, kombinezona, veša, obuce i tregerica. Preživeo sam. Samo me malo muce zanoktice od snega kojim sam se trljao i tri kabla vode i „domestosa“ što mi je gospoja prosula na glavu i golo telo u dvorištu.
Milic Miljenovic

STUDENTI LAKŠE DO AMERICKE VIZE?

Predstavnici americkog Stejt departmenta najavili su danas u Beogradu olakšavanje procesa dobijanja americkih viza za studente i postdiplomce iz Srbije i Crne Gore, saopšteno je juce iz Vlade Srbije. Americki zvanicnici su to najavili u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, u cilju daljeg unapredenja saradnje SAD sa SCG, navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije. Koštunica se juce sastao sa pomocnikom državnog sekretara SAD za konzularne poslove Maurom Harti, a sastanku je prisustvovao i ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt. Premijer Srbije je istakao da je Vlada Srbije za dve godine utvrdila znacajan broj sistemskih zakona, ukljucujuci i zakone kojima se po prvi put ureduju pojedine oblasti.
On je dodao da je u pripremi i zakon o restituciji, kako bi se to pitanje rešilo na najbolji nacin. Maura Harti se na sastanku interesovala za rešavanje slucaj americkih državljana, brace Agrona, Mehmeta i Ilija Biticija, boraca OVK koji su ubijeni 1999. godine, a njihova tela pronadena 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom selu, kod Kladova. Koštunica je obavestio pomocnika državnog sekretara SAD da je u vezi s tim slucajem pokrenut pravosudni postupak. Republicko Tužilaštvo za ratne zlocine zatražilo je u februaru sprovodenje istrage protiv dve osobe zbog ratnog zlocina nad bracom Bitici.

BALVANI ZA VLAST
Više stotina Novosadana prisustvovalo je na pocetku Zmaj Jovine ulice "Skupštini na behatonu" koju je organizovala Udružena novosadska opozicija (DS, LSV, G17 plus i SPO). Organizatori su ispred bine koja je predstavljala Skupštinsku govornicu doneli 78 stolica, na 33 su seli opozicioni odborici, dok je na 45 stolica bilo isto toliko balvana i oni su zamenjivali vladajucu koaliciju (SRS, DSS, SPS). Skup je organizovan jer predsednik Skupštine grada Zoran Vucevic nije stavio na dnevni red raspravu o više spornih poteza lokalne vlasti. Odbornica G17 plus Uranija Kuzmidis Luburic navela je da je gradonacelnica Maja Gojkovic odgovorna za nerad bivšeg gradskog menadžera i pokazala prazan papir koji je trebalo da predstavlja izveštaj o njegovom radu. Odbornici koji su govorili o drugoj tacki dnevnog reda su rekli i da ce zbog nezakonitosti koncesije za zakup Hotela "Varadin" grad pretrpeti veliku štetu. Gradonacelnicu su optužili i da je izmeštanjem Medjumesne autobuske stanice na prostor ATP "Vojvodina", omogucila zaradu od nekoliko miliona evra finansijeru njene kampanje Iliji Devicu. Odbornik LSV-a Obren Markov je grad optužio za rasipanje sredstava jer, usmesto sportske hale za osnovnu školu u Futogu, gradi Sportsko-poslovni centar sa motelom i bazenima gde su troškovi sa 85 miliona porasli na 219 miliona dinara. Opozicija je ponovila i da je prilikom parternog uredjenja grada prekršen Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetskom sistemu. Na kraju, pod tackom dnevnog reda "Glas gradjana", Novosadjanima su se obratili Petar Mudri u ime stanovnika Petrovaradina, Jovan Stankovic u ime taksista i Nemanja Starovic u ime SPO-a. "Skupština na behatonu" se završila koncertom grupe "Perpetum mobile".

NOVI DRUMSKO-ŽELEZNICKI MOST
Buduci drumsko-železnicki most u Novom Sadu imace automobilsku i železnicku traku, saznaje Radio 021. Most ce finansirati Željeznice Srbije i Putevi Srbije sa po 40%, a ostatak sredstava ce biti iz gradskog budžeta. Direktor CIP-a, Milutin Ignjatovic, za 021 kaže da je generalni projekat mosta uraden i da je u toku proces revizije. “Sledeca faza projektovanja je idejni, pa glavni projekat. Rokovi, kada se radi o projektu su godinu dana za jednu i godinu dana za drugu vrstu. Treba proveriti stubove i stubna mesta da nisu oštecena od bombardovanja, što ne ocekujemo” izjavio je direktor CIP-a. Ignjatovic kaže da je potrebno sklopiti sporazum o finansiranju izrade projekta , kao i da je dobio naznake da je za finansiranje zainteresovana Evropska agencija za rekonstrukciju. Inace, most je projektovan tako da se, kada Novi Sad dobije još jedan drumski most, pretvori u iskljucivo železnicki most sa dva koloseka. (021)