|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 07. 03. 2006. |
|||
KONCERT VOJVOĐANSKIH SIMFONIČARAKreativni susret
Motivisan orkestarLuis Gorelik, dirigent sada vec srednje generacije, cija radna biografija s orkestrima prvenstveno rodne zemlje i Izraela, gde je i studirao, ali i s ansamblima širom Amerike i nekoliko evropskih zemalja pokazuje nepodeljeno interesovanje za simfonijsku muziku i operski žanr, našao se pred delikatnim zadatkom da pomiri elemente folklornog izraza svoje nacionalne baštine, s dubokim iskonskim emocijama Bartokove muzike, odnosno s bujnošcu, izražajnom opširnošcu i slucenom programnošcu sadržaja Dvoržakove simfonije. Stoga imponuje nacin na koji je motivisao orkestar da podjednako angažovano pristupi svakom delu, demonstrirajuci zajedno s njim skoro opipljivu želju za najboljim izvodenjem svakog pojedinog segmenta, kao i celine odabranih kompozicija.Opušteno, ležerno, bez presije i nervoze, širokih poteza i jasnog gesta, kojima logicno zaokružuje fraze i precizno najavljuje ulaske i izlaske pojedinih sudeonika, Gorelik je najpre, izborom od cetiri igre iz baleta “Estansija” Alberta Hinastere, dakle u susretu s iskricavo orkestriranim ritmickim i melodijskim elementima argentinske narodne muzike, s puno zvececih udaraljki, našao dovoljno motiva za raskošni zamah, dajuci partituri osobine i kolorit kojima ovo, za nas nepoznato ostvarenje, obiluje. Upravo misticno delovali su tamne boje i opsesivni mešoviti ritmovi egzoticnog podneblja, cije suprotnosti tako slikovito zrace iz meditativnih, mirnih adada i stimulativnih odseka, konstantno asocirajuci na drevno nacionalno poreklo. Centralni trenuci ovog više no uspešno izvedenog i koncipiranog programa, pripali su Bartokovom Koncertu za violu i orkestar, u kojem je solisticku partiju izvodio 27-godišnji violista Aleksander Zemcov, vec cetiri godine prvi violista Londonskog filharmonijskog orkestra, i clan nekoliko poznatih kamernih sastava, visoko ocenjenih u Velikoj Britaniji. Odmah isticemo da osim legendarnog Jurija Bašmeta, koga poznaje publika ovih prostora, nismo uživo culi takvog umetnika u našim koncertnim dvoranama, a isto koliko i tako suverena, retko savršena, virtuozna u svim instrumentalnim registrima violska tehnika, stilska kultura i sigurnost, zadivljuje i njegova skromnost i nenametljivost. Mladi violista izveo je Bartokov poslednji opus na svoj nacin, inteligentno poniruci u njegov sadržaj i smisao. Gotovo uzdržan i ne preterujuci ni u jednom elementu, bez imalo grubosti, zaokupljen bojom i kvalitetom mekog, izuzetno lepog, plemenito zaobljenog i toplog, a ipak veoma nosivog tona, Zemcov nam je, više okrenut meditativnom nego temperamentnom promišljanju, predstavio jednog delikatnijeg, lirskijeg, kontemplativnog Bartoka, žustrijeg i “narodskijeg” tek u ritmicki raskošnom, virtuoznom finalnom stavu. Orkestar ga je pratio i saradivao adekvatno, frazama izgovorenim na isti nacin, a vodstvo dirigenta svemu tome davalo autenticnost, posebno u skoro potresnim emocijama prekrasno ispevanog, transparentno instrumentiranog laganog stava, u kojem kompozitor, možda u suocavanju s konacnošcu, daje prostora širokom solistickom rasprostiranju od šapata do krika, od govora do najcistije poezije. Bujna zvucna paletaPrvi put na repertoaru Vojvodanskih simfonicara, Dvoržakova simfonija “Iz novog sveta” pružila je priliku da se ansambl iskaže u punoj raskošnoj sonornosti, a Luis Gorelik, koji je kreira napamet, kao mag dirigentskog umeca. U interpretaciji u kojoj ne promice ni jedan detalj, nijedan solo, boja ili izraz, a orkestar prepoznaje po odlicnom duvackom korpusu drvenih i limenih duvackih instrumenata, sposobnom da odgovori na sve zahteve partiture i dirigenta, posebno su imponovale upravo izvanredno ostvarene, plasticno i proosecano donete solisticke partije ovih orkestarskih grupa. Proticuci bez zamagljivanja detalja, prirodnog daha i fraziranja, one su se ulivale u veoma izbalansiran, impresivan ukupan zvuk, cijoj su bujnoj paleti i inspirisani gudaci davali odgovarajuci doprinos. Asocijativna pojava lajtmotivskih ideja provedenih kroz sve stavove Simfonije, recitost cezura i fleksibilnost tempa u funkciji estetskog, te naglašena ekspresivnost iskaza, isticali su tim više opravdanost irazito emocionalnog izlaganja, što je publika u prepunoj Sinagogi, itekako dobro osetila. |
|||
AKCIJE GRADA U „NOVOSADSKOM SAJMU” PRIDRUŽENE DRŽAVNIMNovi Sad bez prihoda i upravljackih prava?
Tokom rasprave na sednici gradskog parlamenta, predsednik UO “Novosadski sajam” i odbornik SRS -a u Skupštini Zoran Mašic predocio je da Grad nije inicirao prodaju, ali se trudi da animira strateške partnere za privatizaciju, a sve kako bi se sacuvala svrha te institucije. Mašic je napomenuo da je delatnost Sajma zagarantovana Generalnim urbanistickim planom (GUP) Novog Sada do 2021. godine i da se buduci vlasnik toga mora pridržavati.
Da je privatizacija “Novosadskog sajma” strateški i ekonomski pogrešna odluka, odbornicima je objasnio šef odbornicke grupe Demokratske stranke Mihailo Brkic, isticuci da ne veruje da “Novom Sadu gori pod nogama, pa da pod hitno mora da prodaje kapital, pogotovo onaj koji raste”. - Nije nam jasno zašto se prodaje ako to nije nužno. Potrebno je definisati koliki je deo javnog u društvenom kapitalu. Predlažemo da se prvo to utvrdi pa tek onda da se društveni kapital prodaje, jer zašto bi ukupna masa društvenog kapitala bila prodata u paketu sa javnim. Grad ce prodajom dobiti 150 ili 300 miliona dinara na godišnjem nivou, ali je to samo sitan deo u odnosu na dobit koju može da dobija ukoliko bude ucestvovao u kapitalu “Novosadskog sajma” - objasnio je Brkic i dodao da Demokratska stranka misli da Grad mora imati deo kapitala u “Novosadskom sajmu”, što ne znaci da može da se izbegne privatizacija. Brkic je pitao zašto Grad analizom i ekspertskim uslugama Vlade Srbije nije utvrdio koliko javnog ima u društvenom kapitalu. Upozorio je da GUP nije garancija da Sajam u buducnosti nece promeniti delatnost, jer vlasnik zemljišta, uz odredene korekcije urbanistickog plana, može da promeni delatnost preduzeca. |
|||
KAKO REFORMISATI SREDNJU ŠKOLUZnanje i veštine prazne tržište rada
Trgovci, naravno, kupce na to ne upozoravaju, a cesto se izdaju i garantni listovi bez pokrica, jer velike strane firme dobro znaju kakvo je stanje na našem tržištu, pa ovde i ne otvaraju svoje servise. I takva vrsta ponude je, medutim, zakonski regulisana, ali je prodavac dužan da poštuje Pravilnik o prodaji robe sa nedostatkom, kao i Zakon o zaštiti potrošaca, prema kojima je u slucaju reklamacije obavezna zamena, popravka u roku od 15 dana ili povracaj novca - kaže Papovic.
- Neverovatna je inertnost vlasti na svim nivoima po tom pitanju. Udruženje još uvek nema adekvatne prostorije za rad, mada su u Evropskoj zajednici ovakve organizacije legitimni javni servisi koji potpomažu primenu zakona i imaju nadležnosti koje rasterecuju i onako malobrojne inspekcijske službe. Ipak, sacinili smo projekat o radu u celosti, koji je predat gradskoj vladi, kao i niz manjih podprojekata koji ukljucuju i pracenje rada javnih preduzeca, jer smo imali mnogo pojedinacnih pritužbi na nebaždarene uredaje za merenje potrošnje vode, gasa i struje. Pokrenuli smo i akciju “Provereno - preporucujemo”, u kojoj ocenjujemo kvalitet namirnica i druge robe, ali i usluge raznih ustanova i ugostiteljskih objekata - kaže predsednik UZPV istovremeno i potpredsednik Nacionalne organizacije potrošaca Srbije i clan Saveta potrošaca Pokrajine. |
|||
KAD SE GOLUBINCI MASKIRAJU, NI ROĐENI IH SREMCI NE PREPOZNAJUSmejali su se i župnik i pop
Uglednih gostiju je bilo na ovoj razigranoj narodnoj svetkovini više nego na ijednoj dosad.Uz pomocnika biskupa dakovacko-sremskog, monsenjora Đura Gašparevica, bio je doskorašnji, veoma uvažavani i poštovani župnik golubinacki Joza Duspora, pa mladi rimokatolicki sveštenik Darko Tvrdojevic u društvu znatno starijeg kolege Danila Stegnjajica, paroha Srpske pravoslavne crkve. Videni su i gosti iz Novog Slankamena, Rume, Golbincani odseljeni u Hrvatsku... Prezentacija 21 maske protekla je u uzbudljivoj, radosnoj atmosferi. Dobro raspoloženje su podsticali i voditelji Anita Kovacevic i Damir Cacic, koji su toliko obogatili ovu svetkovinu da bi posetioci bili zadovoljni i da su samo njih videli na bini. U programu su ucestvovali i mnogi drugi. Najpre, rok bend “Asteriodi”, tvorci muzickih golubinackih carolija, koji traju duže od tri decenije. Voda grupe, pesnik i kompozitor Ilija Žarkovic zvani Žabar, kao i drugi clanovi benda, uvek se na maškarama preruše u tamburaše, ali ih obožavaoci “Asterioda” lako prepoznaju. Izvanrednom uspehu ove manifestacije doprinelo je i Hrvatsko kulturno-prosvetno društvo “Tomislav” s nedavno izabranim novim predsednikom Igorom Gašparevicem, ne samo svojim nastupom, nego i prethodnim aktivnostima u osmišljavanju maškara. Na “Maskenbalu 06” predstavio se i Milenko Pavlov, glumac Pozorišta na Terazijama, podsticuci emocije u prepunom holu golubinacke škole. A onda je Dragana Brankovic, predsednica petoclanog žirija, obzanila koje su se tri maske - maštovitošcu, nadahnutom kreacijom, originalnošcu forme i sugestivnošcu poruke - izdvojile medu 18 ostalih. Maksimalan broj poena dobila je maska “Kineski zmaj”, koju su osmislili i prezentovali Mario Rogulic i Emina i Robert Neralic. Ovo nije obicna maska, nego maska koja se oglašava sloganom: “I mi Sremci došli smo do kraja, Zvonko svinje nece, pa ja tovim zmaja”. Drugoplasirana je maska Darka Cacica i Miroslava Petrinovica “Jugoauto”, dok je trecu nagradu dobila “Robotica”. Cetvrto i peto mesto podelile su kreacije “Kleopatra i sin” i “Carobna vaza“, i upotpunile zimsku bajku u Golubincima. |
|||
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 07. 03. 2006. |
|||
|
ZALAGANJE ZA RAVNOPRAVNOST REZERVISANO VEC 8.000 ULAZNICA ZA EXIT |
|||
Ono po cemu cemo pamtiti novi program Vojvodanskih simfonicara u petoj sezoni kontinuiranog delovanja, jeste veliki ekspresivni angažman orkestra, proizašao iz izuzetno kreativnog susreta s argentinskim dirigentom Luisom Gorelikom, vec šest godina direktorom Simfonijskog orkestra univerziteta u Konsepsionu u Cileu. Stoga je razumljivo što je koncert zapoceo delom jednog od najuglednijih južnoamerickih kompozitora prošlog veka Argentinca Alberta Hinastere, ciji opus, uprkos znacaju mesta u argentinskoj muzici, svakako ne pripada takozvanom standardnom repertoaru.
Odbornici Skupštine grada, na poslednjoj sednici, usvojili su predlog zakljucka o prodaji akcija kojima raspolaže grad u postupku privatizacije AD “Novosadski sajam” Novi Sad. To znaci da ce Grad akcije (22,5%) koje ima u Novosadskom sajmu ujediniti s državnim paketom (42%), kako bi na tržištu imali kontrolni paket akcija, stoji u skupštinskom materijalu o kojem su odbornici raspravljali na nedavnoj sednici gradskog parlamenta.
U novosadskim prodavnicama, kao i u svim ostalim gradovima u državi, prodaje se roba iz inostranstva izuzetno niskog kvaliteta, pa je srpsko tržište na taj nacin pretvoreno u evropsku trgovinsku deponiju, tvrdi predsednik Udruženja za zaštitu potrošaca Vojvodine (UZPV) i prvi covek savetodavnog centra za potrošace u Novom Sadu Goran Papovic. Istovremeno, kako tvrdi sagovornik “Dnevnika”, domacem potrošacu preti i takozvano dužnicko ropstvo, jer banke sprovode politiku davanja potrošackih i stambenih kredita uz brojne nepravilnosti, nejasnoce, zloupotrebe i individualno formiranje kamatnih stopa, što na Zapadu nije moguce, pošto postoje jedinstveni obrasci poslovanja koga se sve banke pridržavaju.
Svidele su se kompetentnom žiriju maškara kreacije „Jugoauto”, „Robotica”, „Kleopatra i sin”, te „Carobna vaza”, ali je i na publiku najveci dojam ostavio „Kineski zmaj”, pracen efektnim agrarnim sloganom: „I mi Sremci došli smo do kraja, Zvonko svinje nece, pa ja tovim zmaja”