LEDINAČKO JEZERO

Turistički biser, a ne površinski kop

Sudski spor oko nadležnosti nad Ledinackim jezerom okoncan je presudom u korist Nacionalnog parka “Fruška gora”, odnosno, poništen je ugovor kojim je preduzece “Ledinacko jezero” bilo doskorašnji korisnik jezera. Time je ono nadalje pod ingerencijama Nacionalnog parka, ali su sada vec bivši “vlasnici” istakli, iako nezadovoljni presudom, da je za proteklih šest godina veliki posao uraden, to jest da je Ledinacko jezero opstalo i postalo pravi turisticki biser Fruške gore.
- Parnicu smo izgubili, ali može se reći da smo dobili rat. Dobili smo bitku za jezero. Najvažnije je što smo uspeli da od 2000. godine ocuvamo ovaj lokalitet od raznih ekonomskih lobija koji su tražili da to bude kamenolom. Zatim smo jezero pretvorili u atraktivno izletište, organizovali razne manifestacije i predstavili njegove lepote, kao i mogucnosti razvoja ekoturizma u Ledincima, ali i na celoj Fruškoj gori - kaže PR menadžer preduzeca “Ledinacko jezero” Zoran Cicmanovic.
Stvoren je zacetak necega, što bi za nekoliko godina, uz malo dobre volje, moglo da postane prava turisticka dragocenost Novog Sada. Vec ovog leta na jezero dolaze gosti iz cele bivše Jugoslavije, na takmicenje u skokovima u vodu sa petnaestometarske skakaonice. Tu su, zatim, maratonci, triatlonci, ronilacki klubovi, ali i “obicni” izletnici i kupaci. Da bi na jezeru svi oni i dalje pronalazili odmor, mir i zadovoljstvo, po recima Cicmanovica, nije potrebno mnogo.
- Sve što sada postoji na jezeru, radeno je sa ciljem da se stvori jedna skladna prirodna celina koja ce biti prijatna za goste, a upravo njihovi utisci govore da ono treba da ostane kako je sada. Nadam se da ce nove gazde, Nacionalni park, ili bilo ko drugi, samo nastaviti ono što smo mi zapoceli, a nikako menjati namenu jezera ili vaditi kamen iz njega. Vece intervencije, ili nekakva eventualna rekultivacija bi samo ugrozile ravnotežu ekosistema. Jezero je bezbedno i to su pokazala istraživanja geologa, a voda je cistija od one u gradskom vodovodu, tako da nije potrebno ništa menjati - objasnio je Cicmanovic i dodao da bi bilo potpuno nelogicno da se potencijali Ledinackog jezera, pod bilo kojim izgovorom, i nadalje ne unaprecuju i ne iskoriste kao deo turisticke ponude Novog sada i Fruške gore.
Stav preduzeca “Ledinačko jezero” je nedvosmislen. Naime, iako su nezadovoljni rešenjem parnice koje im je oduzelo ingerencije, i dalje imaju za cilj ocuvanje i promociju jezera. A takode su i ponosni na to što su ucinili u prethodnih nekoliko godina.

Vojvodina dobila Učiteljski fakultet na mađarskom

U cilju što potpunije i što kvalitetnije primene Zakona o visokom obrazovanju, Pokrajinski skretarijat za obrazovanje i kulturu pokrenuo je niz inicijativa, a, uzimajuci u obzir multietnicku i multikulturnu specificnost Vojvodine, poseban naglasak stavljen je na obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina u APV.
Poboljšanje uslova studiranja i povecanje broja studenata pripadnika nacionalnih manjina predstavljaju i neposrednu primenu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i gradanskim slobodama u oblasti obrazovanja u AP Vojvodini, te je neophodno obrazovati potreban kadar za izvodenje nastave na jezicima nacionalnih manjina, konstatuje se u jucerašnjem saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za informacije.
Da bi se obezbedilo kvalitetno pedagoško obrazovanje kadra za razrednu nastavu i proširile mogucnosti obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina, što je strateški cilj i Univerziteta u Novom Sadu, preduzete su aktivnosti za prerastanje Odeljenja somborskog Uciteljskog fakulteta (koji je krajem prošlog meseca promenio naziv u Pedagoški fakultet) u Subotici u Uciteljski fakultet u kojem ce se obrazovati uciteljski kadar na madarskom jeziku.
Uciteljski fakultet u Subotici sa nastavom na madarskom jeziku, koji sada ima status visokoškolske jedinice u osnivanju, bice u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, a odluku o osnivanju ovog fakulteta, doneo je, 31. januara, Savet Univerziteta u Novom Sadu. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu utvrdice postojanje uslova za obavljanje delatnosti i upis studenata u školsku 2006/2007. godinu i o tome doneti privremeni akt do izdavanja dozvole za rad Uciteljskog fakulteta u Subotici, koju bi ovaj fakultet trebalo da dobije do 1. oktobra, kada ce poceti da radi. Pored upisa brucoša u školskoj 2006/2007. godini, predvideno je da Uciteljski fakultet na madarskom jeziku u Subotici preuzme i sve studente dosadašnjeg Odeljenja somborskog Fakulteta u Subotici.

KAKO REFORMISATI SREDNJU ŠKOLU

Znanje i veštine prazne tržište rada

Mada u Srbiji trenutno ima oko 900.000 nezaposlenih, veoma teško se popunjava više od 50.000 slobodnih radnih mesta, jer vecina nezaposlenih nema znanja i veštine koje se traže na tržištu radne snage-culo se, nedavno, u Beogradu, na skupu o tome koja su strucna znanja potrebna srpskoj privredi, to jest kojim pravcem bi trebalo da krene strucno obrazovanje i kako napraviti kopcu sa potrebama poslodavaca.
O ovim temama raspravljali su domaci strucnjaci i predstavnici resornih ministarstava, dok su eksperti Ekonomskog instituta u Beogradu i i italijanske konsultantske kuce “Agora”, uz finansijsku podršku Evropske trening fondacije, promovisali projekat koji bi mogao da pomogne u u razrešavanju ovog višedecenijskog problema.Prakticno, ovaj projekat trebalo bi da pomogne razvijanju metodologije za sprovodenje analize potrebnih radnih veština u preduzecima, u skladu sa zahtevima tržišta.
Koliko je jedan ovakav posao za našu zemlju važan kazuju i podaci po kojima dve trecine nezaposlenih u našoj zemlji ima više od 30 godina života i staž od preko 10 godina na biroima za zapošljavljanje, te je pitanje šta oni uopšte znaju da rade posle toliko godina odsustvovanja sa bilo kakvog posla.
Pored toga, preko 15.000 nezaposlenih nema završenu srednju školu i nisu stariji od 27 godina. Istovremeno, strucnjaci upozoravaju, da cak 95 odsto daka i akademaca, posle završetka školovanja, nije spremno za rad bez dodatne obuke.Zbog toga ne cudi ni podatak da, recimo, 2004. godine, od ukupnog broja nezaposlenih, cak više od 14 odsto nije moglo da nade posao, jer nisu posedovali tražene veštine i znanja.Prema ovom parametru naša zemlja je slicna Poljskoj , u kojoj je ovaj procenat isti, dok je, recimo, u Hrvatskoj manji od 11 odsto, u Jermeniji je samo pet odsto, dok je u Bugarskoj preko 17, a u Litvaniji 22 odsto.
Zbog svega ovog promene u srednjem strucnom obrazovanju su nužne i to takve koje ce dovesti do jacanja socijalnog partnerstva i profilisanja odredenih standarda u strucnom obrazovanju, koji ce za posledicu imati brže ukljucivanje u radne procese.
Po mišljenju program menadžera u ETF Franceska Panzika promenama u strucnom obrazovanju moralo bi prethoditi utvrdivanje liste radne snage koja je poslodavcima potrebna, zatim bi to trebalo pretociti u školske programe i to u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i samim poslodavcima, naravno uz koordinaciju Ministarstva prosvete.
Krivac za ovakvo stanje kod nas, po recima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Refika Šecibovica je previše teorije i premalo prakse u našim srednjim strucnim školama, nastavnici koji se ne usavršavaju i loša opremljenost škola i kabineta. Na ovakvo stanje u našem školstvu dolaze i podaci da se od sedam od 10 odsto generacije osmaka ne upiše uopšte u srednju školu, a od upisanih, do kraja srednjeg školovanja ne dode cak trecina populacije. Ništa bolje nije ni s akademcima, s obzirom da je prosecna dužina studiranja kod nas izmedu sedam i 10 godina.
Rešenje za ove probleme je, po dr Šecibovicu, u obrazovnoj reformi, koja bi, izmedu ostalog, donela i novu maturu i to, kako opštu, tako i strucnu, te završni ispit. Sve ove varijante završetka srednjeg obrazovanja tacno bi pokazale koja znanja i veštine je ucenik savladao, te bi mu to bila i ulaznica za firme u koje konkuriše.Pored toga, smatra ovaj strucnjak, uvodenjem državne mature izgubili bi se mnogi bespotrebni smerovi koji, uprkos tome što školuju kadar koji nikome nije potreban i dalje opstaju u sistemu našeg srednjeg obrazovanja.

AUKCIJA U NOVOM SADU: DESET FIRMI NUĐENO, CETIRI PRODATE

Za „1. oktobar” 230 miliona dinara

Na javnoj aukciji koja je juce održana u Novom Sadu prodato je cetiri preduzeca sa po 70 odsto društvenog kapitala za ukupno 266 miliona i 121 hiljadu dinara. Agencija za privatizaciju ponudila je ukupno deset preduzeca sa teritorije Vojvodine, ali su aukcije za šest firmi proglašene neuspelima.
Najveca cena od 230 miliona dinara postignuta je za društveno poljoprivredno preduzece “1. oktobar” iz Radojeva, ciji kupac je Branko Mijic iz Sombora. U aukciji za 1. oktobar ucestvovalo je ukupno šest ponudaca koji su licitiranje poceli od 43,4 miliona dinara. Mijic je vlasnik mlina u Staparu kraj Sombora i somborskog preduzeca “Pekar” koje je privatizovano 2003. godine.
On je novinarima izjavio da kupovinom poljoprivrednog preduzeca “1. oktobar” namerava da zaokruži proizvodnju. Kupovinom ove firme Mijic je postao i vlasnik poljoprivrednog zemljišta koje po njegovim recima ima 1.250 hektara, od cega je tri cetvrtine društveno.
Po pocetnoj ceni od 35,4 miliona dinara prodato je društveno preduzece za trgovinu, posredovanje i zastupanje u trgovini “Pešcara” iz Subotice. Preduzece je kupio cetvoroclani konzorcijum na celu sa Srboljubom Jerkovicem, izjavio je novinarima njihov zastupnik na licitaciji Đorde Krpež. Prema njegovim recima, “Pešcara” se danas bavi izdavanjem poslovnog prostora od oko tri-cetiri hiljade kvadrata koji se nalazi na putu prema Kelebiji.
Đura Vrebalov iz Kikinde juce je kupio dva kikindska preduzeca cije delatnosti su projektovanje i inženjering. Pocetna cena za Projektni biro iznosila 411.000 dinara, a prodat je za 480.000 dinara. Projektni biro “Arhitekt” koštao je u startu 198.000, a prodat je za 250.000 dinara. Vrebalov je rekao da radi u gradevinskom preduzecu, a da kupovinom dva projekta biroa namerava da proširi i ukrupni delatnost projektovanja, kao i da zaposli inženjere sa licencama.
Prema njegovim recima, projektna preduzeca u Kikindi su bila usitnjena, pa su veliki poslovi odlazili na drugu stranu. Vrebalov ocekuje da ce na ovaj nacin obezbediti vece poslove na projektovanju saobracajnica i komunalne infrastrukture. Kupaca nije bilo za preduzeca “Žitoprodukt” iz Zrenjanina, VIG Vodovod i Grejanje - Agrovojvodina iz Novog Sada, “Kompresor” iz Novog Sada, “Munka” iz Cantavira, “Poljoprivredne doline” iz Oroma i “Agroservis” iz Kikinde.

POČINJE I FOKUS
U bioskopu Arena u sredu pocinje "Fokus 2006" koji traje nedelju dana. Otvorice ga film "Skriveno" u 21h.
Festival "Film 2006", na kojem se takodje prikazuju filmovi sa beogradskog "Festa", traje do 12. marta u Kulturnom centru grada.
Ulaznice su 200 i 250 dinara.

KARTE ZA EGZIT
Prodaja ulaznica za ovogodišnji "Egzit" počeće 6. marta. U prodaji će se naći 1.000 ulaznica čija će promotivna cena iznositi 2.990 dinara, dok će cena u redovnoj prodaji biti 6.490 dinara.
Najbrži kupci moći će da rezervišu maksimalno četiri ulaznice, a rok za uplatu je 10 radnih dana od dana rezervacije. Kupci imaju obavezu da na Internet stranici "Egzita" ostave licne podatke, a u slučaju kupovine ulaznica i za druga lica, biće neophodno da ostave podatke i za njih.

ODELJENJE ZA OBOLELE OD SIDE
Infektina klinika novosadskog Klinickog centra dobice ove godine odeljenje za lecenje obolelih od side. Zahvaljujuci poslednjoj uplati Globalnog fonda za sidu od 1,5 milion dolara, osim u Novom Sadu, odeljenja za lecenje AIDS-a bice otvorena u Nišu i Kragujevcu.
Od ovih sredstava sprovodi se i edukacija zdravstvenih radnika, medjutim, najvažnije je otvaranje novih odeljenja za lecenje obolelih od AIDS u Srbiji s obzirom na to da se oboleli trenutno mogu leciti samo na Institutu za infektivne i tropske bolesi u Beogradu koji ima 22 postelje.

ELEKTRONIKA ZA BOLJE POSLOVANJE
Predavanje na temu "Upotreba elektronskih komunikacija u privrednim ugovorima" održava se u sredu u Regionalnoj privrednoj komori u Novom Sadu. Predavanje je pripremljeno radi upoznavanja preduzetnika sa pravnom regulativom iz ove oblasti, mogucnostima elektronske komunikacije u poslovanju, posebno u oblastima ugovora, kao i pronalaženja što boljih i jednostavnijih rešenja za naš privredno– pravni sistem.
O ovim temama govorice Aleksandar Radovanov sudija okružnog suda u Novom Sadu, advokat Rajko Maric i strucnjak za elektronske komunikacije inženjer Darko Pekar. Prvog marta na Bulevaru Mihajla Pupina 6, u 11 casova.