Izložba laureata Tabakoviceve nagrade

Izložbom dosadašnjih jedanaest dobitnika Tabakoviceve nagrade za arhitekturu, juce je u centralnom holu novosadske Banovine, uz prisustvo potomaka Đorda Tabakovica, brojnih arhitekata i kulturnih radnika, obeležena desetogodišnjica dodele ovog uglednog priznanja, ciji je osnivac Društvo arhitekata Novog Sada. Izložbu su organizovali Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo i Društvo arhitekata Novog Sada, a autor postavke i prateceg kataloga je Vladimir Mitrovic.
Prisutne je najpre pozdravio Slobodan Jovanovic, predsednik Veca Tabakoviceve nagrade, koja se dodeljuje od 1995. godine, ukazujuci na znacaj i misiju njenih dosadašnjih dobitnika, od kojih neki vec nisu medu živima.
Izložbu “Deset godina Tabakoviceve nagrade za arhitekturu (1995-2005)” je otvorio Vladimir Zelenovic, pokrajinski sekretar za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, podsecajuci na najznacajnija arhitektonska ostvarenja svakog od dosadašnjih laureata ponaosob, dajuci na taj nacin kratak istorijat posleratne izgradnje Novog Sada.
U ime nagradenih prisutne je pozdravio arhitekta Miroslav Krstonošic.
Na izložbi su prikazani radovi dosadašnjih dobitnika Pavla Žilnika, Miroslava Krstonošica, Tatjane Vanjifatov-Savic, Zore Mitrovic-Pajkic, Alaksandra Kelemena, Sibina Đordevica, Ranka Radovica, Dušana Krstica, Milorada Berbakova, Slavka Odavica i Milana Marica.

Planula turinska kobasica od 2022 metra

Mada vreme nije poslužilo organizatore, Turinci su u sjajnom raspoloženju proslavili 22. Kobasicijadu, tradicionalnu manifestaciju na kojoj se ponovo protegla, kako s ponosom tvrde meštani ovog backog sela, najduža kobasica na svetu od citavih 2022 metra. Uz originalnu muziku sa vojvodanskih prostora i nastupe folklornih društava, posetioci su uživali u slasnim zalogajima ukusnih mesnih preradevina, nacickanih duž glavne seoske ulice.
U centru pažnje, naravno, bila je rekordna kobasica koja se, nakon što je licno probao vuk Vule - maskota Kobasicijade, prodavala po ceni od 300 dinara po dužnom metru. Zainteresovanih sladokusaca je bilo na pretek, tako da se u redovima cekalo na ovaj “suvenir”. Ništa manje atraktivna poslastica bili su svinjski i ovciji paprikaš ispod “šatre”, koji su i te kako prijali po jucerašnjoj hladnoci.
Kao i prethodnih godina, naš list je bio medijski sponzor popularne manifestacije, pa je novinar “Dnevnika” urucio pehare najuspešnijem turinskom poljoprivredniku Milanu Trifunovicu, najboljem domacinstvu ciji je “alfa i omega” Mare Tatic, dok je nagradu za najbolju pušnicu u selu dobila Ivanka Jojkic, najbolja žena - poljoprivrednik u Turiji.
U ostalim disciplinama, za najbolju kobasicu klanicne industrije proglašen je “rucni rad” “Promesa” iz Novog Beceja, najbolju turinsku kobasicu napravila je Anda Sremcev, najbolji mladi zemljoradnik je Jovan Tatic, a kobasicu je najbrže pojeo Milovan Radanovic iz Siriga.

BEČ PRIPREMA VELIKU RETROSPEKTIVU POSVEĆENU BRANKU ANDRIĆU ANDRLI (1942-2005)

Prvo izložba, a zatim i fondacija

Akademija likovnih umetnosti u Becu na jesen ce realizovati opsežnu i detaljnu retrospektivnu izložbu posvecenu životu i multidisciplinarnom radu cuvenog novosadskog umetnika Branka Andrica Andrle (1942-2005), koji je tri poslednje decenije provodio na relaciji izmedu vojvodanske i austrijske prestonice, mesta na kojem je po svemu sudeci bio veoma priznat i cenjen.
Do Novog Sada vest je preneo Andrlin sin - Branko Andric “junior”, becki student medijske informatike i likovne umetnosti, mladic koji je vec sastavio dokumentaciju potrebnu za pripremu izložbe.
Biografija, literatura, crteži, konceptualni radovi, muzika, crtani i igrani filmovi, samo su neke od odrednica kojima ce se baviti retrospektivna izložba Akademije likovnih umetnosti u Becu, a o ozbiljnosti projekta svedoci cinjenica da su u njega vec ukljuceni grad Bec, predsednik Instituta za likovnu umetnost u Becu i jedan od najpoznatijih austrijskih umetnika Gunter Damiš, a najverovatnije i “Neue Galerie” u Lincu, ustanova ciji je direktor Peter Baum otkupio nekolicinu Andrlinih radova stalno skrecuci pažnju na ovog Novosadanina.

Kaži „Branko” da te Bec razume Da Bec stvarno voli Novi Sad, pored retrospektive posvecene Andrli, potvrdice još jedan projekat koji upravo pod tim nazivom (“Bec voli Novi Sad”) najavljuje Branko Andric “junior”. Odsek prošireni slikarski prostor Akademije umetnosti u Becu, u saradnji sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu, priprema izložbu “Videos $ Visuals”, koja ce se održati od 9. do 14. aprila. Kurator izložbe bice asistent AU iz Beca Mario Grubišic. - “Beč voli Novi Sad” nije floskula i za to je možda i najzaslužniji upravo Andrla cije su nastupe u Becu u poslednje vreme najavljivali potpisujuci ga jednostavno - Branko. Radove ce predstaviti 10-tak studenata klase profesora Franca Grafa, a moguca su i kratka predavanja, odnosno simpozijum na kom bi se dodatno upoznali sa novosadskom scenom i ljudima. Prostor održavanja izložbe još nismo tacno utvrdili, ali saradnji se vec raduju i u Becu i u Novom Sadu - kaže Branko Andric “junior”.

SONTA

Zarada na dugom štapu

Oduvek su se Eva i Marin Tadijan iz Sonte bavili poljoprivredom, ratarstvom i svinjogojstvom, iako su imali i stalno zaposlenje. Marin kao kovac na Ribarevu i „Mladom borcu” a Eva u „Jedinstvu”, odnosno na Ribnjaku. Od pre cetiri godine bave se, za naše prilike, pomalo neobicnim zanimanjem, gajenjem africkih lepotica - nojeva. Marin je pre nekoliko godina otišao u penziju, Eva ce ovih dana. Tada ce imati još više vremena za svoje velike ptice.
Cinjenica je da su svojevremeno tovili svinje ocekujuci dobit, ali kako rece Marin, umesto da svinje prodaju, sami su ih pojeli sa prijateljima, jer nisu imale cenu. Odlucili su se za nojeve, iako su vec na pocetku znali da ne mogu ocekivati odmah zaradu.
- Cesto smo išli na poljoprivredne sajmove i posmatrali te lepe ptice, a pre cetiri godine kupili smo deset dvomesecnih nojeva. Bila je to velika investicija, jedan noj stajao je 210 evra, a pomalo smo se i pribojavali da li cemo uspeti u njihovom uzgoju.
Informisali smo se o svemu, a pomagao nam je i veterinar iz Subotice. Danas, posle cetiri godine još više ih volimo - prica Marin Tadijan.
- To su dobrocudne ptice. Malo jedu, pogotovo kada se ima na umu njihova velicina, da odrasli mužjaci imaju više od 150 kilograma i visoki su 2,5 metara. Treba, ipak, biti oprezan, iako nas prepoznaju i znaju da smo dobronamerni - dodaje Eva.
Dok posmatramo ove velike, graciozne ptice prolazeci stazom izmedu ogradenog prostora u donjem dvorištu porodice Tadijan, Eva prica kako joj je noj „skinuo” dve minduše, ali, na srecu, uho nije stradalo. I kao da znaju o cemu prica, jedan od mužjaka, za tren oka, skinuo je kacket sa Marinove glave i dok smo želeli da zabeležimo kako se „lopta” sa kacketom, drugi noj se ustremio na fotoaparat.
- Sada imamo 20 nojeva, što starijih što mladih i s obzirom na to da želimo da proširimo proizvodnju, odlucili smo da gradimo novu halu i „dvorište” za njih. Sve to mnogo košta, ali ne odustajemo, jer oboje volimo ovo što radimo, a valjda ce jednog dana od toga biti i koristi, ako ne za nas, onda za našu unuku Helenu - kaže Marijan.
Hranu za nojeve Tadijani sami pripremaju, jer ne veruju u koncentrate. Jedino što kupuju, to su vitamini i minerali. Iako vole nojeve, ne maze ih previše i oni su se uzuzetno prilagodili. Spavaju na snegu, ledu, kiši. U zatvoreni prostor ulaze samo za vreme oluje, ili kada nose jaja. I nikada nisu bili bolesni.
-S obzirom na to da žele da povecaju jato, svako jaje pomno cuvaju, a potom ih nose u inkubator u Suboticu. Posle 42 dana u Sontu stižu nojcici. Nekoliko nedelja borave u zatvorenom prostoru na odredenoj temperaturi, a potom izlaze u dvorište, u „zabavište”, jer mladi nojevi se odvajaju od starijih. Ukoliko bi bili zajedno, ne bi nosili jaja - objašnjava Marin raspored u dvorištu. -Cinjenica je da sve to radimo osim iz ljubavi i da zaradimo, ali za sada ima poteškoca u plasmanu. Prvo, nema klaonica za nojeve. Culi smo da je jedna otvorena u Zrenjaninu, ali nismo proverili. Drugo, nema kupaca za nojevo meso u zemlji. Meso otkupljuju firme u Madarskoj i Hrvatskoj, ali malo placaju, pogotovo što žele žive nojeve, da zaposle svoje kapacitete klanica. Ovde još niko nije došao da kupi meso, verovatno im je nepoznato da ga ima, a možda im je i preskupo, jer ono ima cenu od oko deset evra po kilogramu - kaže Marin.
- Meso od noja je izuzetno ukusno, ukusnije od živinskog. Po ukusu je slicno teletini i divljaci istovremeno. Posebno je ukusan želudac, koji ima tri kilograma i jetra koja je nešto manja od svinjske. Meso smo pripremali na razlicite nacine, pekli na žaru, kuvali, pekli u rerni, sušili i ne mogu da kažem šta mi je od toga najbolje. Probali smo i jaja koja su takode ukusna, a jedno jaje dovoljno je da se najede bar petoro ljudi - prica Eva.
Noj ima izuzetno lepu kožu koja se guli sa celog tela. Jedan noj ima od dva do dva i po metara kože. Ona se koristi za izradu cipela, tašni, rukavica i drugih kožnih predmeta, ali ni za nju trenutno nema kupaca u zemlji.
I pored toga što su do sada u nojeve uložili svaki dinar, Tadijani ne odustaju, naprotiv, verujuci da uspeh nece izostati, oni proširuju proizvodnju. Ocekuju da ce trud na kraju, ipak, da se isplati. Nije lako cekati da se uloženo vrati, pogotovo što i dalje treba ulagati u hranu, novi objekat, u inkubator... Zatražili bi oni i neke subvencije ministarstva poljoprivrede, ali ono nije predvidelo uzgoj nojeva. Za kredit se teško odlucuju, jer primanja su im mala, ali sve to, kako kažu, nije razlog da odustanu. Ulažu koliko i kako mogu.

VOZAČ U PRITVORU
Mađarska policija odredila je trodnevni pritvor za vozača autobusa "ATP Vojvodina" Stojana Paspalja (49) iz Novog Sada zbog sumnje da je nepažnjom pruzrokovao tešku saobraćajnu nesreću u Budimpešti. Na licu mesta poginuo je Stanislav Pejić iz okoline Šapca, dok identitet druge poginule osobe nije utvrden. Dvoje putnika je u kriticnom stanju, a teže je povređeno njih šestoro.
Neseća se dogodila u subotu uveče u blizini aerodroma kada vozač nije primetio gornju horizontalnu rampu koja označava visinu vozila, pa je dupleks autobusu praktično bio odsečen krov. Autobus je saobraćao na liniji Beograd-Dortmund.

KARTE ZA EGZIT
Prodaja ulaznica za ovogodišnji "Egzit" počeće 6. marta. U prodaji će se naći 1.000 ulaznica čija će promotivna cena iznositi 2.990 dinara, dok će cena u redovnoj prodaji biti 6.490 dinara.
Najbrži kupci moći će da rezervišu maksimalno četiri ulaznice, a rok za uplatu je 10 radnih dana od dana rezervacije. Kupci imaju obavezu da na Internet stranici "Egzita" ostave licne podatke, a u slučaju kupovine ulaznica i za druga lica, biće neophodno da ostave podatke i za njih.

DR JACKILL & MR HYDE VEČE
Promocija knjige "Jevreji govore" o životnim pricama beogradskih Jevrejki organizuje se u 18 sati u Jevrejskoj opštini.
Koncert Vojvođanskih simfoničara održava se večeras u Sinagogi. Na programu su kompozicije Bartoka, Dvoržaka, Ginastera, početak je u 20 sati, a ulaz je slobodan.
Muzičko veče "Dr Jackill & Mr Hyde" održava se u klubu Hedonist, Zmaj Jovina 26. Učestvuju studenti treće godine glume Novosadske akademije pod mentorstvom Agote Vitkai Kučere, a na programu su odabrani mjuzikli (Cabaret, Violinista na krovu, Romeo i Julija) a početak je u 21 sat.

OPŠTINSKE SLUŽBE U ZGRADI MAGISTRATA
Zaposleni u Opštinskoj upravi u Sremskim Karlovcima, trebalo bi da počnu da rade u zgradi Mgistrata.
U zgradi Magistrata, tebalo bi da funkcionišu sve opštinske službe.