INSPEKTORI OD MARTA U LOVU NA PUŠACE

Kazne odvikavaju od duvana

Sledeci nove kaznene odredbe u okviru Zakona o zabrani pušenja, zdravstveni, sanitarni i inspektori rada narednih dana pocece da naplacuju kazne po novim tarifama. Inspektori cekaju da im stignu odštampani blokovi sa potvrdama mandatnih kazni, jer bez toga ne mogu da naplate kaznu prekršiocu, a ocekuju da ce potvrde biti odštampane do pocetka marta.
Kazne za pojedince su 5.000, za poslodavce od 10.000 do 50.000, a za preduzece kazne mogu da budu od 50.000 do 500.000 dinara. Po recima nacelnika zdravstvene inspekcije za Južnobacki okrug dr Vojislava Babica, Zakon je donet pre 11 godina, ali nove su samo kaznene odredbe propisane prošle godine.
- Umesto dosadašnjih 50, sada je kazna za osobu koja puši u zatvorenim prostorijama 5.000 dinara. Zakon se primenjivao i ranije, novina je samo u povecanim kaznama. Juce smo dobili dopis od Ministarstva zdravlja u kojem je propisano šta je zaduženje svakog inspektora - kazao je dr Babic i pojasnio da ce zdravstveni inspektori kontrolisati prostorije u kojima se primaju, smeštaju, neguju i lece korisnici zdravstvene zaštite i lica koja su u stanju socijalne potrebe, kao i javne skupove, sednice i priredbe.
Dr Babic objašnjava da inspektori nece kontrolisati sprovodenje Zakona samo po prijavi, nego i u okviru redovnog obilaženja zdravstvenih ustanova. Ukoliko bude prijava, morace da izadu na teren.
- Zakon kaže da se ne sme pušiti u zatvorenim prostorijama, ali van zgrade i u krugu bolnice pušenje nije zabranjeno. U okviru redovne kontrole pre nekoliko dana, nije se osetio duvanski dim u ambulanti Doma zdravlja na Limanu cetiri i u zgradi Poliklinike Klinickog centra "Novi Sad" - kazao je dr Babic i dodao da inspektori pišu prijave, a sud je taj koji naplacuje kazne.

Do sada samo po prijavi Inspekcija rada pri Južnobackom okrugu do sada je kontrolisala sprovodenje Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama samo po prijavi, a takvih slucaja bilo je svega nekoliko, kazala je nacelnik LJiljana Stojšic. Kako je rekla, inspektori rada zabranu pušenja mogu da kontrolišu samo u zatvorenoj prostoriji u kojoj radi i nepušac. - Prilikom kontrole smo naložili poslodavcu da obezbedi prostoriju za nepušace. Mandatna kazna iznosi 5.000 dinara i tu sumu platice lice koje inspektori u kontroli zateknu s upaljenom cigaretom u prostoriji gde se ne puši - kazala je Stojšic. Z. D.

LOV I RIBOLOV

Čuvaju pa imaju

Nadaljsko Lovacko udruženje "Zec" dokaz je ispravnosti narodne poslovice "gde celjad nije besna, ni kuca nije tesna". Najmanje lovacko udruženje u državi, prema recima njegovog predsednika Branka Tucica odlikuje - jedinstvo.
Iako love na samo 3.500 hektara, 70 lovaca ovog udruženja, od kad su se izdvojili 2002. godine iz LD "Srednja Backa", zna samo za uspehe.
Pravo vreme za sumiranje rezultata bila je slava Udruženja Sveti Trifun. U Lovackom domu u Nadalju okupili su se gosti iz Srbobrana, Turije, Beceja, Temerina i Curuga, koji su u "sadejstvu" sa domacinima, uz tamburaše i lovacki paprikaš, proslavili lovacku slavu.
- Udruženje u poslednjih nekoliko godina dobija sve više mladih clanova.
Oko dve trecine su mladi lovci, što nama starijima ne smeta, breme je tako lakše - kaže Tucic. A clanovi Udruženja su i iz Novog Sada, Beograda, pa i - Moskve. Tucic je posebno ponosan što je LD "Zec" prvo sacinilo desetogodišnji plan lovne osnove u saradnji sa ministarstvom i Lovackim savezom Srbije.

Koga je baba ženio... Udruženje beleži uspehe od trenutka kada se izdvojilo iz LD "Srednja Backa". Tucic je to prokemtarisao recima da "koga je baba ženio, mlada u kuci nije dugo ostala". Nadaljcani sada sav zaraden novac ulažu u svoje lovište, imaju jednog profesionalnog i tri volonterska lovocuvara, a ranije je samo jedan covek cuvao lovište cele srbobranske opštine.

BEŠKA

Konobari nakrivili šešire

Tradicionalnoj sremackoj dobrodošlici se obradovalo više od 150 gostiju, mahom Sremaca, pozvanih na prvo „Sremacko vece” u hotel „Božic” u Beški minulog vikenda, kada ih je domacin Mile Božic docekao vinom i rakijom, a potom nastavio domacim specijalitetima. Konobari, obuceni u sremacku nošnju, od šešira do širokih gaca „leteli” su od gosta do gosta hvaleci cvarke, švargle, džigernjace i kobaje, pa i sitan sremski sir.
Da se u Sremu stvarno pocinje ovakvim fruštukom, posvedocio je i Stevan Gicic stihovima u kojima se od domacina traži „vina da se pije” i šunke slane „da usne zabride”, a zauzvrat ce gosti biti toliko dobri da domacinu „nece burad puna biti”. Uz tako dobro predjelo i želje domacinu da uvek ima ica i pica u izobilju, gudala su „naoštrili” clanovi orkestra „Kibic pendžer” i RTS Novi Sad sa vokalnim solistima Brankom Miladinovicem i zvezdom veceri Andelkom Govedarevic. Štimung je krenuo pesmama o Sremu i Dunavu, a pravi vrhunac, kao i uvek, dostignut je sremackom himnom „Ima jedan kucerak u Sremu”.
Takav Srem i takvu Vojvodinu, oduvek je voleo akademski slikar Giga Đuragic Dile iz Kovilja, koju je ovekovecio u ciklusu „Ravnica” predstavljenom na skupu u bešcanskom hotelu. Nizali su se stihovi i pesme o Sremu potkrepljene dobrim vinom Vinarije „Aleks” u Novom Sadu, jer je organizovana degustacija crnog, kao i belog bermeta koje je dobre poznavaoce vina iznenadilo kvalitetom. Tako dobro „podmazana” grla do rane zore su podvriskivala uz sremacke ceze i kolo koje „sitno veze”. Iznenadenje je bio i solista Branislav Bobic, koji je pevao kao da je sam Zvonko Bogdan medu Sremcima.
Nije ni cudo u takvoj atmosferi, što su konobari, koji su cele veceri bili atrakcija za goste, nakrivili šešir i od svakodnevne uštogljenosti poprimili i pozorišni talenat. Pretvorivši se u prave Sremce iz nekih prošlih vekova, pricali su, kretali se i služili goste kao drevni domacini, a domacoj pilecoj supi s rezancima iz bakine kuhinje, koju su nudili, niko nije mogao da odoli.
Ni faširana jaja nisu prošla nezapaženo, dok su bujicu emocija kod Sremaca pobudile „šufnudle” i „kitice”, odnosno valjušci.
A sve se završilo štrudlom i rezancima s orasima, uz zakljucak dela muške populacije, koja još nije stala na ludi kamen: „Ženicu se zato babo iz ravnoga Srema, lepše cure i milije od Sremice nema”.

IZUMIRU MALI JEZICI
Prema procenama UNESKO-a, u svetu svake dve nedelje zamre jedan jezik, a od 6.000 jezika, koji se govore u svetu, više od 3.000 je u ozbiljnoj opasnosti da nestane, receno je na konferenciji "Maternji jezik - naslede koje odreduje coveka", koja je održana u Skupštini Vojvodine.
Profesorka srpskog jezika na novosadskom Filozofskom fakultetu Ljiljana Subotic kazala je da aktivna upotreba maternjeg jezika, pre svega u obrazovanju, zatim negovanje i zaštita kulturne baštine, informisanje i književno stvaralaštvo na maternjem jeziku može da uspori nestajanje malih jezika.
Vojvodanski sekretar za obrazovanje i kulturu Zoltan Bunjik ocenio je da je u toku zamiranje nematerijalnog kulturnog nasleda, poput narodnih igara, starih zanata, lokalnih govora... Konferenciju je organizovao
Pedagoški zavod Vojvodine povodom obeležavanja 21. februara, Medunarodnog dana maternjeg jezika, ustanovljenog 1999. godine odlukom UNESKO-a. Cilj je podsecanje na potrebu ocuvanja jezika koji se danas govore u svetu, i sprecavanje zamiranja jezickog kulturnog nasleda koje predstavlja osnovni izvor identiteta mnogih naroda i pojedinaca. (Beta)