|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 17. 02. 2006.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 17. 02. 2006.
|
|
|
ODMARALIŠTA U NACIONALNOM PARKU MAHOM PRAZNA I NAPUŠTENA
Privatizacija vraca turiste na Frušku goru?
Odmarališta, hoteli, moteli u Nacionalnom parku "Fruška gora", iako se nalaze u rezervatu retke prirodne lepote, cistog vazduha i savršenog mira i tišine, mahom su prazni i napušteni.
Vecina objekata je u vlasništvu vecih društvenih preduzeca. Nekada su to bila odmarališta za radnike, a sada u procesu privatizacije cekaju nove vlasnike.
Direktor Nacionalnog parka "Fruška gora" Aleksandar Paroški, objašnjava da su trenutno oni i jedini nosilac turisticko ugostiteljske ponude, i to sa nekoliko planinarskih domova.
On napominje da veca, bogatija i raznovrsnija strategija razvoja turizma ne podrazumeva pojedine pokušaje otvaranja privatnih hotela i motela, vec se, kako kaže, ozbiljna ponuda može predstaviti samo aganžovanjem svih kapaciteta na Fruškoj gori.
"Brankovac" je u vlasništvu PTT Srbije i ocekuje ga privatizacija kroz restruktuiranje ovog preduzeca, objasnio je Paroški. "Osovlje" pripada NIS-u, Hotel u Lipovaci preduzecu "Vojvodina Šid", a i oni bi najverovatnije trebalo da dobiju nove vlasnike.
Na Vencu gomila betona
U blizini Iriškog venca, jedan do drugog, nalaze se tri objekta, od kojih je samo Planinarski dom u funkciji. Hotel "Venac" vec godinama ne radi. U vlasništvu je Društvenog preduzeca "Varadin", a sada ga ocekuje privatizacija.
Pored njega, doduše nije objekat, vec temelj na površini od 900 kvadratnih metara.
Iako je privatnik koji je zapoceo izgradnju dobio sve potrebne dozvole, sa izgradnjom je stao zbog nedostatka sredstava. A danas, iako su u blizini prometne saobracajnice, dva objekta na Vencu samo su gomila betona.
|
Za sada se ne zna šta ce biti sa "Letenkom", a tu su još i hoteli u Lipovaci, Ležimiru, Erdeviku.
Nacionalni park "Fruška gora", kako kaže Paroški, nema nameru da se ubuduce bavi ugostiteljstvom, vec ce smeštaj turista prepustiti hotelijerima.
Naime, u Nacionalnom parku planiraju otvaranje Vizitorskog centra, koji bi svim posetiocima pomagao u otkrivanju lepota planine i predstavljao im turisticke sadržaje.
Kako je do dozvole za izgradnju u Nacionalnom parku veoma teško, a najcešce i nemoguce doci, uredenje i ponovno otvaranje objekata koji su sada prazni, odnosno koji "slabije" rade, najveca je šansa za "ucrtavanje" Fruške gore na mapu turistickih destinacija.
"Panonsko ostrvo" koje bi s obzirom na potencijal koji nosi, moglo da bude veliki turisticki centar regije, sada je utocište izletnika, "vikendaša" i zaljubljenika prirode, dok turisti za prenocište i boravak moraju sami da se snalaze.
|
|
|
JARKOVCI
Žed se gasi iz bunara
Problemi koji muce MZ Jarkovci u indijskoj opštini su vodovodna i elektricna mreža, kao i legalizacija jednog dela parcela, koja još nije sprovedena. Pošto vodovodna mreža ne postoji, stanovništvo se pijacom i tehnickom vodom još uvek snabdeva iz bunara, a struja nije stigla još uvek u 70 domacinstava. Put u Ulici Moše Pijade treba da se izgradi, kao i deo puta u naselju cije zemljište nije legalizovano.
- Projekat, plan i tehnicka dokumentacija su uradeni pa se nadamo da ce realizacija poceti ove godine. Prema nekim saznanjima, naše naselje i LJukovo treba da udu u izgradnju vodovodne mreže pri izgradnji predstojece industrijske zone - kaže predsednik Mesne zajednice Jarkovci Dragan Stojakovic.
Pre dolaska izbeglih i raseljenih u Jarkovce, tu je živelo tri stotine meštana, u mesto je došlo preko pet stotina izbeglih, što je prema recima Stojakovica, bilo duplo više nego u Crnoj Gori, a Jarkovci nisu dobili nikakvu finansijsku pomoc, bilo kog komeserijata koji se bavio ovim problemom.Tri stotine je ostalo da živi u Jarkovcima, tako da po poslednjem popisu ovde živi oko šest stotina stanovnika.
-Izgradnjom Termalne banje u Indiji koja je u planu, Jarkovci i jezero koje se nalazi pored mesta, bi mogli postati najinteresantniji za razvoj turizma jer se nalaze na dva kilometra od lokacije planirane za ovaj projekat-kaže Stojakovic.-To bi u mnogome pomoglo našem mestu.Jezero bi tada moglo da se iskoristi.U suprotnom, meštani imaju samo štete, jer posle padavina nivo vode u jezeru se povecava, a samim tim i nivo vode u bunarima raste.To je pokazatelj da Jarkovcani imaju zagadenu vodu i da je potrebno izgraditi vodovod.
Prema njegovim recima, na Jarkovackom jezeru do sada se nije radilo ništa.Do pre dve godine ono je bilo u vlasništvu „Galovice” i „Srbija vode” a sada je u vlasništvu „Vojvodina vode” sa kojima Mesna zajednica nema neku saradnju.Jedina korist od jezera je republicko takmicenje ribolovaca koje se organizuje sa Savezom ribolovaca Srbije.
-Sa Savezom ribolovaca Srbije pregovarali smo oko predloga da se ove godine organizuje Evropsko prvenstvo u ribolovu.Tim povodom smo nacelnik za društvene delatnosti Mirko Đujic, Stela Milakovic i ja, održali sastanak sa njihovim clanovima i pošto nam treba još podrška Opštine Indija, koja ne bi trebalo da izostane, nadamo se da ce prvenstvo biti održano.Jarkovacko jezero je po recima predsednika Evropskog saveza ribolovaca, najpogodnije mesto za takmicenja jer jedino ima savršen prilaz za kola i pratecu opremu ribolovaca—objašnjava Dragan Stojakovic.
Jarkovci imaju ambulantu koja za sada radi utorkom i cetvrtkom kao i odeljenje Predškolske ustanove„Boško Buha”, a osnovci do cetvrtog razreda pohadaju kombinovano odeljenje OS„Dušan Jerkovic”u tom mestu.Ono cime se Jarkovcani mogu pohvaliti, su polaznici odeljenja Karate kluba„Ipon” koji su za godinu dana, koliko ono radi u Jarkovcima,osvojili oko tridesetak medalja što na lokalnom, što na republickom nivou.
Karatista Dejan Miljuševic dobitnik je zlatne medalje na Svetosavskom turniru održanom u Novom Sadu, dok je njegova koleginica Jovana Egic, na istom takmicenju osvojila srebrnu medalju.Ono što predstavlja problem ovim uspešnim sportistima je nedostatak prostora za treninge u holu zgrade Mesne zajednice.U Jarkovcima postoji i sportski klub FK„Borac” koji se za sada bori u najnižoj ligi. Kako je MZ Jarkovci do sada imala dobru saradnju sa Opštinom Indija, valja se nadati da ce se nastaviti i ubuduce ,što bi rezultiralo rešavanjem primarnih problema ovog mesta.
|
|
|
VRŠAC: Reinžinjering kao model uspeha
U poslednje tri godine, vršacki „Briksol” postigao je izuzetan poslovni poduhvat. Za to je svakako najzaslužniji njegov direktor Vladimir Dmitrovic, koji je veci deo svog radnog veka proveo spasavajuci razne firme od propasti. Ovoga puta, konkretno i uspešno, primenio je model strateškog menadžmenta razvijen krajem 20. veka, takozvani reinžinjering, odnosno fundamentalno, radikalno i dramaticno menjanje procesa.
„Briksol” se nekada sastojao od tri funkcionalno nepovezana pogona: za kucnu hemiju, biodizel i izdvojenih napuštenih kapaciteta nekada nadaleko cuvenog proizvodaca jedrilica „Jastreb”. U poslednjoj fazi prvo je osnovan DOO „Briksol - kucna hemija” sa 100 odsto udela „Briksola” AD. Zatim je 70 odsto kupio Ištvan Šoš iz Jermenovaca, vlasnik firme za proizvodnju ambalaže „Sos”. Prodati su i kapaciteti „Jastreba”, koje nisu koristili.
- Novac dobijen prodajom udela i nepokretnosti, zaliha sirovine i gotovih proizvoda, kao i sredstva od pozitivne razlike izmedu potraživanja i dugovanja, u narednih nekoliko meseci slice se u „Briksol”. Izmiricemo sve kreditne i poreske obaveza, znatno cemo uložiti u pogon za biodizel i, eventualno, otkupiti sopstvene akcije. Udovoljili smo zahtevu sindikata za nastavak rada najmanje 80 zaposlenih, a za ostalih tridesetak radnika, planiranih za pogon za proizvodnju biodizela, ukoliko budu tehnološki višak, što nam nikako nije namera, obezbedili smo dobar socijalni program. Zaštitili smo i interese akcionara, jer ce „Briksol” izaci na tržište bez ikakvih opterecenja ili obaveza novog potencijalnog kupca za prijem iili obuku radnika - kaže Dmitrovic.
Ipak, ovo je samo kruna uspešnih poslovnih poteza.
Zajednicka proizvodnja
- Spremni smo da iskustva, tehnologiju, postrojenja za proizvodnju, magacinski i rezervoarski prostor, kao i transportna sredstva, ponudimo i za zajednicku proizvodnju. Na našem postrojenju kapaciteta od najmanje 20.000 tona godišnje u mogucnosti smo da proizvedemo kolicine biodizela koji svojim kvalitetom zadovoljava standarde. Ukoliko se pogon doradi ugradnjom ultracentrifuge kapacitet se podiže na preko 50.000 tona godišnje. Nije uslov ni izgradnja pogona za cedenje, jer postoje dve uljare na stotinak kilometara, u Velikom Gradištu i Srpskoj Crnji. I glicerin niko ne proizvodi u našoj državi, a mi za to imamo mogucnosti. Trenutna potrošnja glicerina u našoj zemlji je oko 400 tona i sve se uvozi. Naš kapacitet za proizvodnju je 1.000 tona i ne samo da bi supstituisali uvoz, nego bi istu kolicinu mogli da izvezemo - napominje Dmitrovic.
|
Dmitrovic je u „Briksol” pocetkom 2003. godine bio finansijski, a na nagovor Upravnog odbora prihvatio se mesta generalnog direktora, kada je gubitak iznosio 25 miliona dinara. Konsenzusom na nivou firme potpisan je aneks ugovora o radu na retroaktivnu isplatu minimalne zarade. Plate su kasnile oko godinu i po dana, ali radnici su verovali rukovodstvu. Ubrzo je dug prema zaposlenima bio prepolovljen.
- Da je taj prvi korak propao, istog momenta bi im se zahvalio, jer ako njima kao vlasnicima 62 odsto kapitala nije stalo da sacuvaju preduzece, kome jeste? Time smo delimicno „ocistili” bilansne pozicije i anulirali iskazani gubitak, koji je proizišao iz nerealno obracunatih zarada - kaže Dmitrovic i dodaje da je uporedo povlacio i naredni potez. - „Briksol” AD i „Jugohemija” iz Beograda formirali su u julu 2003. mešovito preduzece DOO „Jugohemija - Briksol” Beograd. U novo preduzece „Jugohemija” je uložila 90 odsto, odnosno 20 miliona dinara, koliko im je „Briksol” dugovao, a Vršcani tehnologiju za proizvodnju tecnih sredstava za licnu higijenu, zajedno sa pravom korišcenja zemljišta na kojem je pogon lociran.
- U praksi se najcešce primenjuje konverzija potraživanja u kapital, a mi smo problem sa „Jugohemijom” rešili izmenom ispunjenja obaveza. U varijanti konverzije, potražilac ulazi u sve delove preduzeca, a ovako samo u jedan pogon. Po istom modelu, ali u 2004. godini ispunili smo i obavezu prema DDOR-u, koja je tada vec bila osam miliona dinara. Preneli smo im u vlasništvo upravnu zgradu u „Jastrebu”, koju nismo koristili - kaže Dmitrovic.
Posle dugog perioda agonije, „Briksol” je 2003. godinu završio sa pozitivnim poslovnim bilansom i prema svim pokazateljima ostvario rezultate iznad proseka grupacije. Prema analizi ekonomskog položaja proizvodaca sredstava za pranje, cišcenje i kozmetike za 2003. godinu, koju je sprovelo preduzece za obavljanje ekonomskih i organizacionih usluga „Siko”, od 12 posmatranih, deset firmi je ostvarilo gubitak, a dve su poslovale pozitivno. Jedna od njih bila je vršacki „Briksol”. Prema predatom završnom racunu za 2004. godinu, ova firma je posle oporezivanja imala dobit od 2,6 miliona, a potraživanja su im bila veca od dugovanja za oko 25 miliona dinara.
Buducnost „Briksola” AD je izvesna, jer su se opredelili za proizvodnju biodizela, ekološkog proizvoda koji ce u narednim decenijama znacajno diktirati tržišne uslove. Na zapadu, zamena fosilnog goriva biodizelom dostigla je 4 do 5 odsto, sa obaveznom tendencijom rasta. Vec sada je nezamenljiv u jezerskom, recnom, tunelskom i u velikoj meri gradskom saobracaju. Po hemijskoj preradi biodizela, nus proizvodi (glicerin, masne kiseline, lecitin i slicno), takode se mogu vrednovati, a, što je najvažnije, mogu smanjiti potrebu za uvozom. „Briksol” AD jedan je od prvih proizvodaca biodizela kod nas, a po kapacitetima trenutno i najveci. Prve kolicine ovog ekološkog goriva proizveli su još 1994. godine u vreme naftnog embarga. Tada je iz pogona izašlo 4.000 tona, što je bilo dovoljno da u potpunosti ovladaju ovom tehnologijom.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 17. 02. 2006.
|
|
|
|
PALI ZBOG TRAVE
U Okružnom sudu u Novom Sadu juce je na dve godine zatvora osuden Slavko Molnar (59) iz Kucure kraj Vrbasa, dok je Predrag Molnar (35) iz Vrbasa osuden na tri godine zatvora, zbog neovlašcene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
Kako se navodi u saopštenju suda, utvrdeno je da su osudeni u periodu od aprila do kraja septembra 2005. godine u Kucuri neovlašceno proizvodili marihuanu u bašti i dvorištu kuce Slavka Molnara, koju je prethodno posadio Predrag Molnar.
U kuci Slavka Molnara policija je pronašla i oduzela 111,3 grama sasušene marihuane i 115 kilograma droge u svežem stanju, dok je u kuci Predraga Molnara pronašla jednu stabljiku marihuane tešku 1,5 kilograma.
IMA I POŠTENIH
Spremacica u požarevackom odeljenju Telekoma Srbija Slavica Jovanovic pronašla je 9.095 evra u otkljucanom ormanu u hodniku firme i sve prijavila pretpostavljenima, koji su slucaj prijavili policiji.
Kako je agenciji Beta potvrdio šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminala u SUP-u Požarevac Goran Todorovic, slucaj je policiji prijavljen u utorak, a istraga je u toku. Poreklo novca za sada nije poznato, kao ni to kome je namenjen.
Todorovic kaže da bi moglo da se radi o novcu koji vec neko vreme stoji u pomenutom ormanu, s obzirom na to da je medju razlicitim apoenima evra pronadjena i jedna novcanica od 50 nemackih maraka.
"Moglo bi da se radi o novcu kriminalnog porekla, ali ce to istraga pokazati. Nesvakidašnja je pojava da neko prijavi kada pronadje toliki novac, pa smo i sami bili prijatno iznenadjeni", kaže Todorovic.
Pravnicka tumacenja vazana za to da li Slavica ima pravo na nagradu su razlicita. Jedni tvrde da ima pravo na 10 odsto od pronadjene sume, dok drugi kažu da na novac ima pravo ako se dokaže da nije kriminalnog porekla. Treci kažu da na novacanu nagradu svakako nema pravo, jer zavežljaj novcanica nije našla na javnom, vec na radnom mestu.
Spremacica Slavica Jovanovic i direktor požarevackog Telekoma Draško Pavlovic nisu želeli da daju izjave novinarima.
IZLOŽBA DECIJIH RADOVA
Izložba decijih radova nastalih u okviru likovne radionice koja je tokom jeseni organizovana u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog može se pogledati do 12. marta u ovoj galeriji.
Postavku u 18 sati otvara Jasna Jovanov, a o radu likovne radionice govori Milica Orlovic.
CUDO IZ BERNA
U okviru manifestacije "Fudbal i film" veceras se u Kulturnom centru u 19 h prikazuje film "Adelante Muchachas" o utakmici izmedju dva ženska tima.
Nemacko ostvarenje "Cudo iz Berna" pocinje u 21 h, a govori o utakmici iz 1954. godine kada Nemacka pobedjuje Madjarsku 3:2 i postaje svetski prvak.
Ulaznice koštaju 60 dinara.
|
|