vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 06. 02. 2006.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 06. 02. 2006.
|
|
Oluka u drugom krugu
Kako se i poredpostavljalo,žitelji becejske opštine nisu dobili predsednika opštine tokom jucerašnjih izbora.Odluka o tome ko ce u predsednicku fotelju pašce u drugom krugu 19. februara.Tada ce se 34.346 gradana sa birackim pravom na 38 glasackih mesta odluciti izmedu Dragana Živkova Džaje, kandidata SRS,i Dušana Jovanovica,zajednickog kandidata DSS,SPO,SD,NS i EKO Unije zelenih Vojvodine, koji su po nezvanicnim rezultatima sakupili najveci broj glasova.
Preliminarni rezultati: Dragan Živkov Džaja 2.658, a Dušan Jovanovic 2.571 glasova.Slede Peter Knezi (SVM) sa 2.417, Živan Gavrilovic (zajednicki kandidat SPS i Zajednice Srba iz Hrvatske i BiH) sa 1.743, mr Zoran Suboticki (G 17 plus) sa 1.740, Gordana Kovacev (zajednicki kandidat DS i LSV) sa 1.544, Šandor Reperger (PSS) sa 909, dr Slobodan Borojevic (Grupa gradana) sa 629, dr Šandor Pal (DZVM) sa 582 i Laslo Friš (DSVM) sa 282 glasa.Na jucerašnje izbore izašlo je ukupno 15.075 glasaca,što daje izlaznost od 43,89 odsto. V. J.
|
|
ŽILNIKOVA RETROSPEKTIVA U BEOGRADSKOM GETE INSTITUTU
Angažman zauvek
Retrospektiva dokumentarnih i igranih filmova poznatog autora Želimira Žilnika, na temu gastarbajtera i migracija, ukljucujuci svojevremeno zabranjeni film “Rani radovi”, bice održana od 20. do 22. februara u Gete institutu u Beogradu.
Film “Rani radovi” (1969) bio je zabranjen u Jugoslaviji u isto vreme kada je nagraden Zlatnim medvedom na Medunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, kao i nagradom za mlade filmske stvaraoce. To ostvarenje, koje je dospelo do suda i izazvalo veliku debatu u medijima, nagradeno je uoci Berlina i u Puli, a bice prikazano 20. februara u Gete institutu, uz ucešce autora. Žilnikova retrospektiva pocece programom na temu migracije, odnosno dokumentarnim filmom “Nezaposleni ljudi” (1967), koji je dobio Gran pri u Oberhauezenu 1968. Bice prikazan i dokumenatarc “Crni film” (1971), koji je takode izazvao i u zemlji i u Nemackoj mnogobrojne rasprave, a dobio je dve nagrade u Oberhauzenu i uvršten, u jubilarnom programu povodom 50 godina tog festivala, medu 15 najboljih ostvarenja.
Prvog dana retrospektive, osim “Ranih radova”, bice prikazan i cuveni dokumentarni film “Ustanak u Jasku” (1973), koji je bio cenzurisan u Vojvodini i takode izazvao mnogobrojne rasprave, a nagraden je u Oberhauzenu i uvršten u antologiju najboljih filmova. Za 21. februar predviden je dokumentarni film “Inventur” (1974), koji je prošle godine, za vreme trajanja izložbe “Migration” (Migracije) u Kelnu, prikazan oko 5.000 puta, bez pauze!
Publika ce videti i igrani film “Druga generacija” (1984) o deci gastarbajtera koja idu u školu i odrastaju kod baba i deda u Srbiji. Taj film, sniman u Vojvodini i u Štutgartu, prikazan je u Puli i u Berlinu.
Poslednjeg dana bice prikazan igrano-dokumenatrni film “Kenedi se vraca kuci” (2003) o problemu deportovanja izbeglica (azilanata) nakon dugogodišnjeg boravka u Nemackoj. Taj film je, u organizaciji Zelenih, predstavljen u 15 nemackih gradova, Evropskom parlamentu i Parlamentu pokrajine Severnorajnske Vestfalije.
Žilnikova retrospektiva bice završena novim dokumentarcem “Kenedi Lost And Found” (2005), koji govori o glavnoj licnosti iz prethodnog filma, odnosno o tome kako on ponovo ilegalnim putem dospeva na Zapad.
Filmovi su sa titlovima na srpskom jeziku, a posle projekcija, prema najavi Gete instituta, Žilnik ce razgovarati sa publikom.
O tom autoru ce biti reci i krajem meseca, na predavanjima Kristine Šnajder-Zimon, koja se vec dugo bavi njegovim delom, a u Beogradu i Novom Sadu predstavice doktorsku disertaciju o Žilnikovom radu, sa insertima iz filmova i uz njegovo prisustvo.
Predavanja na temu “Ispred svog vremena”, koja ce biti održana 27. februara u Gete institutu i dan kasnije u Kuda.org u Novom Sadu, bice održana na nemackom, sa prevodom na srpski.
Žilnik, tokom 60-ih godina rukovodilac kultne “Tribine mladih” u Novom Sadu, autor je mnogobrojnih kratkometražnih, dokumentarnih i igranih filmova, koji se bave savremenim temama i problemima.
Medu njegovim poznatim ostvarenjima je i film “Marble ass” (1995), nagraden na Berlinskom festivalu. (SEEcult.org)
|
|
ADAŠEVCI
Paradne zaprege pamte sremski drumovi
Pre pola veka Adaševci su imali 3.600 stanovnika, oko 650 kuca i blizu 700 konja.Nije bilo kuce u selu koja nije imala konja, jer je domacinstvu donosio ono najnužnije da preživi.Konjima se obradivalo stotine jutara zemlje, nije bilo herbicida, pa zbog toga i prinosi nisu bili narociti.
U to vreme najpoznatiji kolari bili su Mile Dobric, Mica Milic, braca Jovanovic, a kovaci Petar Savicin, Vladimir Kopun i Nenad Šidanski. Tokom zime, izradivali su od drveta fijakere, a kovaci ih okivali. Zarada je bila dobra za svih pet majstora. Zlatne ruke adaševackih kolara i kovaca nadaleko su bile poznate, pa su se mnogi kupci pitali kako Adaševcani prave tako dobre fijakere. U cemu je tajna izrade takvih fijakera saznali smo iz prica starih majstora.
David i Golijat krste ždrebad
Nema coveka u selu koji se ne seca Srete Opacica. Smiren i staložen a opet društven, nosio je cipele broj 36, a odelo 44, a bio je visok jedva 150 santimetara. Rakiju je pio iz cokanja i uvek ga je držao na desnoj strani usta, dok je na levoj bila cigareta. Zvali su ga David, pored njegovog druga Đurada, koga su zvali Golijat, jer je bio dva puta viši od Svete. Dvometraš, druželjubiv i pošten. Bio je omiljen u selu. Družio se sa Sretom Opacicem jer im je partizanska prošlost bila slicna. NJih dvojica došli su do ideje da krste ždrebad u selu koje su delili na radne i paradne. Oni radni su orali i vukli zaprežna kola i radnike na njivu, a paradni su se uprezali u fijakere i vozili vlasnike na slave. Đurad Pejic i Sreta Opacic osnovali su u selu Odbor ciji je zadatak bio da smisli pravila i vodi racuna kome ce se oždrebiti kobila. Kad se oždrebi, ždrebe valja krstiti. NJih dvojica su bili kumovi. Oni bi upregli konje u fijaker sa dva paradna konja, pa bi imali svog kocijaša, a drugi fijaker bio je natovaren sa muzicarima. I tako sa dva fijakera krenu na krštenje ždrebadi. Po utvrdenim pravilima kumovi su imali zadatak da prilikom krštenja stave ždrebetu ular na glavu, a onda bi gazda uzeo kamdžiju i napravio krug sa ždrebetom oko kumova dok bi kumovi „šacovali” da li je ždrebe radno ili paradno, kakva ce mu biti sudbina. Sam cin krštenja sastojao se u tome da su kumovi pristupali ždrebetu sa cašom vode i bosiljkom i rekli bi: „Krstimo te i dajemo ti ime paradnog konja, a vlastito ime ti je „Vihor”.
|
Pravilo kaže da je presudan izbor drveta od koga se gradi fijaker, potom vreme sece tog drveta, krojenje, od koga dela drveta ce se graditi koji deo fijakera, te da li ce to biti hrast, jasen, brest ili drugo drvo. Vešte kolarske ruke uz malo alata, konstruktivne mašte u izradi, dale su estetski savršene, funkcionalne i dugotrajne fijakere. Kovaci su udevali srce fijakera njegovu dušu, okovima ih jacali i ulepšavali na virtuozni nacin postavljajuci metalne, bronzane i mesingane delove koji su ga ulepšavali.
Nije svejedno kakva ce biti osovina, pajanta na njoj , sa kojom šarom , kakav ce biti jarmac, pa tuljci, jer od njih zavisi hoce li fijaker imati u prolazu dve trake za cetiri tocka, ili ce odmah biti ukršten i od njega nema ništa. Svi varovi vidljivi na pojedinim metalnim delovima bitli su od mesinga i boraksa. Pored metalnih, bilo je i ukrasa od druge vrste gvožda, mesinga, bronze...
Kada se sve to završi, najvažnije je kako ce se taj fijaker ofarbati i dati mu konacan izgled. Kako se pripoveda dva strucnjaka, Jovanovica, taj deo posla su znalacki obavljali. Davali su fijakeru privlacnost i zato su adaševacki fijakeri bili hit na drumovima Srema, Macve, ali i Vojvodine. Adaševacki majstori preneli su svoje znanje na mlade šegrte, kalfe, pa kad su ovi postali majstori, zbog konkurencije su napuštali selo i posao obavljali u nekom drugom mestu gde nije bilo kovaca ili kolara. Tako ih je mnogo otišlo u Backu i Banat. Otud adaševacki fijakeri gotovo u celoj Vojvodini.
|
|
DR BOBIĆ NAJAVLJUJE
Buduća gradska bolnica u Vojnoj bolnici!
- Gradska bolnica je neophodna Novom Sadu i njeno osnivanje predvideno je u strateškim ciljevima razvoja grada do 2015. godine. Trenutno se vode razgovori da ona bude smeštena u sadašnjoj zgradi Vojno-medicinskog centra, odnosno Vojne bolnice, u Petrovaradinu. I dalje bi tu dolazili vojni osiguranici na lecenje, ali bi Novosadani dobili gradsku bolnicu.
Grad trenutno nema zdravstvenu ustanovu koja je izmedu doma zdravlja i univerzitetske klinike, kao što je Klinicki centar “Novi Sad” - kazao je za “Dnevnik” clan Gradskog veca zadužen za zdravstvo profesor dr Branislav Bobic i napomenuo da ne postoje odredeni datumi i rokovi za otvaranje gradske bolnice.
Osnivanje bolnice nije samo stvar gradevine i opreme, vec je potrebno obezbediti i strucni kadar, ali sve to bi moglo u velikoj meri da se prevazice ukoliko bi Vojna bolnica “prerasla” u gradsku. Gradski ministar za zdravlje je napomenuo da bi ovakva ustanova obavljala poliklinicku i stacionarnu zdravstvenu delatnost i bila nastavak dijagnostike, lecenja i rehabilitacije zapocete u Domu zdravlja, kada su potrebni posebni uslovi u pogledu kadrova, opreme i smeštaja pacijenata. Kada ne postoji opšta, odnosno gradska, bolnica, ove pacijente preuzimaju ustanove tercijarnog nivoa, kao što su instituti i klinicki centar, a na taj nacin se povecava pritisak na najskuplji vid zdravstvene zaštite, cime i zdravstvena zaštita poskupljuje.
Medicinski otpad velika muka
Profesor Bobic navodi da je uklanjanje medicinskog otpada, uz otvaranje gradske bolnice i uvodenje kvalitetnog programa kucne nege bolesnika, takode jedan od strateških ciljeva razvoja grada.
- Težimo adekvatno rešenje pitanja uklanjanja medicinskog otpada, a postoji više nacina na koje se to radi. Postoje sistemi koji mogu da se primene na Dom zdravlja, jer njima treba uklanjanje otpada “na licu mesta”. Klinicki centar ima spalionicu u kojoj se otpad spaljuje, ali se planira izgradnja spalionice u okviru “Gradske cistoce”. Uklanjanje medicinskog otpada treba da se reši trajno i to nije problem samo Novog Sada, nego i drugih gradova u zemlji, pa i medicinskih centara u razvijenijim zemljama. Spalionica u krugu Klinickog centra bice uklonjena, ali je teško reci kada - naveo je profesor Bobic i napomenuo da postoji i protokol o uništavanju lekova kojima je istekao rok i kojeg se apoteke pridržavaju.
Banje se prve privatizuju
Sledeci korak u okviru reformi koji ceka zdravstvene ustanove je privatizacija apoteka i rehabilitacionih centara. Bobic podseca da popularna Jodna banja nije banja vec više od cetiri decenije, nego je Zavod za reumatizam. Kada je rec o Apotekarskoj ustanovi “Novi Sad”, gradski ministar za zdravlje nije mogao da precizira kako ce teci privatizacija. Smatra da uvek mora da postoji državna apoteka, a sada ona ne može da bude drugacije organizovana.
- Privatizicija Apotekarske ustanove je za sada još uvek samo na nivou price i ništa se još ne zna konkretno. Privatizacija u zdravstvu još nije zapocela, i kada do nje dode znace se i tacan model po kojem ce se odvijati. U svakom slucaju, prvo ce biti privatizovane banje, odnosno rehabilitacioni centri, pa tek onda druge ustanove - kazao je dr Bobic.
|
Dr Bobic kaže da u našem gradu ostane malo lekova koji se ne potroše u roku upotrebe i to su uglavnom oni iz humanitarnih donacija koji do naših ustanova i stižu sa kratkim rokom upotrebe.
- Funkcionisanje kucne nege nije dobro rešeno na nivou grada. Ima privatnih ustanova koje se bave kucnom negom, ali je broj starih i nemocnih sve veci, jer se i ljudski vek produžio. Gerontološki centar nema mesta za sve pa cemo nastojati da osnujemo zasebnu ustanovu koja ce se baviti kucnom negom i vodimo razgovore o organizaciji sa Domom zdravlja i Gerontološkim centrom - navodi dr Bobic i napominje da u gradu postoji jedan projekat kucne nege koji zajedno rade Dom zdravlja, Centar za socijalni rad i humanitarna organizacija “Karitas” i koji funkcioniše, ali to nije dovoljno za potrebe svih Novosadana.
Zavodi za stomatologiju i hitnu pomoc!
Profesor Bobic kaže da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti bitan za grad, zbog razvoja mreže zdravstvenih ustanova. On omogucava da se u Novom Sadu iz sadašnjeg sistema izdvoje dve ustanove.
- Iz Doma zdravlja “Novi Sad” izdvojice se službe stomatologije i hitna pomoc i bice formirani zavod za stomatologiju i zavod za hitnu medicinsku pomoc. Da bi se to ostvarilo potrebno je da udu u novu mrežu zdravstvenih ustanova koja se ovih dana formira pri Ministarstvu zdravlja. Ovo ministarstvo donosi konacnu odluku, a predlog im dostavlja Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Ova reforma je na dobrobit Novosadana, ustanove ce imati svoje žiro-racune i upravu, a osnivacka prava imace lokalna samouprava - navodi dr Bobic i kaže da ce sve ustanove kojima je osnivac lokalna samouprava biti u potpunosti na budžetu grada od iduce godine. Na taj nacin ce se gradske zdravstvene ustanove od gradske uprave dobijati novac za finansiranje rada i opremu. Sada Grad ima osnivacka prava nad Domom zdravlja i Apotekarskom ustanovom.
Najavljene reforme u zdravstvu zapocele su nedavno “skidanjem” stomatološke službe sa državnih jasli i sada su zubari koji rade u državnim ambulantama prinudeni da sami zarade platu. Profesor Bobic smatra da se na taj nacin stvara lojalna konkurencija izmedu privatnih i državnih zubara.
- Zubari u državnim ambulantama ne mogu da rade ispod minimalne cene, a cene su im i dalje niže od onih u privatnim ordinacijama. Ostaje samo pitanje kvaliteta pružene usluge, jer ce pacijenti placati i dvostruko vecu cenu za kvalitetnu uslugu. I dalje ce državne ambulante dobijati deo para od Fonda za pružanje obavezne zdravstvene zaštite deci, trudnicama i ostalim kategorijama stanovništva koji ne placaju usluge. Na tržištu treba da zarade još toliko para - kazao je dr Bobic.
|
|
VILENJACI, VEŠTICE, ŠEICI, MARIJACI DEFILOVALI „TREMOM”
Maskenbal za dobar provod
Veliki februarski maskenbal uprilicen je u kafe klubu “Trema”. Povod za organizaciju karnevalske žurke bila je, prema recima menadžera kluba Luke Draganica, samo želja za dobrim provodom. Sudeci po atmosferi, koja je te noci mogla da se vidi u “Tremi” projekat organizatora je uspeo. Ulaz je koštao sto dinara, a uz ulaznicu gosti su dobijali i masku.
Goste su docekivali maskirani domacini, sa šlemovima rimskih vojnika, a za dobar muzicki ugodaj bili su zaduženi maskirani clanovi benda “Starlajt”.
- Poslednji maskenbal smo organizovali za Noc veštica, 1. novembra. Nakon novogodišnjih veselja, dešavanja u gradu su malo zamrla, pa smo odlucili da onima, koji još imaju snage za dobar provod, upravo osmislimo zanimljivu, veselu i nasmejanu noc u Novom Sadu - objasnio je Draganic.
U “Tremi” je bilo oko 300 gostiju, a vecina njih je bila maskirana. U ovom lokalu veselili su se i duskali vilenjaci, princeze, veštice, africke poglavice, arapski bogataši, šeici rimski vojnici, marijaci sa ogromnim sombrerima, pirati, kuvarice, bolnicarke...
Sve u svemu, Novosadani su pustili mašti na volju i, uprkos niskim temperaturama, priuštili sebi nesvakidašnji izlazak u grad.
Ako ni pocemu drugom, ovaj maskenbal se može smatrati uspešnim, jer je na licima svih prisutnih bio osmeh, a pozitivna energija se prenela i na one koji nisu znali da se ovde priprema maskenbal, te su došli obuceni u regularnu garderobu, pa su zagrejani i povedeni dobrom atmosferom od organizatora i sami tražili maske.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 06. 02. 2006.
|
|
BEOGRAD PONOVO NE SLUŠA?
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš zatražio je od Skupštine Srbije da u zakonskom roku na dnevni red sednice uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim pokrajinska skupština traži da se trudnicama na održavanju trudnoce isplacuje 100 odsto plate.
Kostreš je naveo da se nada da ova zakonska inicijativa nece doživeti sudbinu svih ostalih, "kojima se po pravilu a suprotno Ustavu i zakonu, gubi svaki trag kada stignu u Beograd".
Podsetimo, Skupština Srbije je u decembru prošle godine usvojila izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, koje predvidaju da trudnice na održavanju trudnoce dobijaju 65 odsto od plate. Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevic objasnio je da su pojedine trudnice "zloupotrebljavale" raniji zakon i da su, iako za to nisu imale medicinskih razloga, od prvog dana odlazile na održavanje trudnoce, što je veoma opteretilo zdravstveni budžet. Tomica Milosavljevic je inicijativu pokrajine nazvao demagogijom i politikanstvom.
"Mi smatramo da je iskrena briga za zdravlje trudnica u zemlji koju kosi bela kuga naša osnovna obaveza. Da Vojvodina ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast i da raspolaže svojom imovinom i izvornim prihodima, ne bi nas brinulo to što republicki ministar zdravlja smatra da je predlog da se ženama koje održavaju trudnocu poveca naknada za bolovanje 'politizacija teme na ružan nacin'", naveo je Kostreš.
PERECA ZA UMETNIKA
Izložba fotografija Nikole Džafa "Portreti" otvara se u galeriji Udruženja likovnih umetnika Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 9.
Pored fotografskog umeca Nikole Džafa, Art klinika predstavlja i "modnu liniju pereca za sezonu prolece/leto 2006". Ogranicen broj pereca pekare "Jelisavljevic" bice ponuden na prodaju, a prihod je namenjen osnivanju fonda "Neznanog umetnika".
Multimedijalna akcija za "Pereca za umetnika" pocinje u 19 sati.
|
|