OPROŠTAJ OD PESNIKA DUŠKA TRIFUNOVICA (1933-2006)

Ima neka tajna veza

- Imao je prirodan, ljudski glas, nezavisnu licnost u kojoj su se spajali darovitost, pronicljivost i vedrina. Od pocetka je bio sav svoj. Takav je i ostao do kraja svog života - samo su neke od reci akademika Svetozara Koljevica kojima se juce, u prepunoj sali Matice srpske, nekadašnji sarajevski profesor oprostio od svog talentovanog studenta, buduceg velikog pesnika Duška Trifunovica. Duška su slušali otvorenih ociju, a on je sejao svoje aforizme i redao anegdote. Govorio je: - Covek koji se razume u šale jedini može da razume ideale. Ili: - Nije kriva samo Drina, kriva je i Tara i Piva. Kriva je cela perspektiva...
Opraštajuci se u ime Društva književnika Vojvodine Jovan Zivlak je rekapitulirao izuzetan pesnicki put Duška Trifunovica pokazujuci na njegovim ranim stihovima retku vidivitost i predosecanje buducnosti ovog pesnika lica i nalicja sveta. Maja Gojkovic, gradonacelnica Novog Sada, podsetila je da u životu Duška Trifunovica ništa nije bilo slucajno, pa ni dolazak u Novi Sad, koji mu je pružio utocište u danima rata i pometnje, a da on sam tu rec nikada nije hteo ni da glasno izgovori. Verovao je da se samo dobrom može boriti protiv zla i zato je svuda pronosio osmeh vedrine i vere u bolje.
Pesnik Zoran Đeric ukazao je na poslednju Duškovu zbirku pesama koja ima indikativan naslov Veliko spremanje, a u njoj je i pesma “Veliko zaveštanje”, u stvari pesnikov oproštaj i testament. Direktor TV Novi Sad Petar Jovanovic oprostio se od Trifunovicevih televizijskih prijatelja i kolega sa kojima je nekadašnji urednik sarajevskih kultnih emisija 1992. u Novom Sadu nastavio svoj bogati i važan rad na cenjenim emisijama za decu i odrasle.
Direktor Brankovog kola Nenad Grujicic je najpre procitao dva telegrama koje se poslali pesnici iz Republike Srpske, Stevan Tontic i Ranko Risojevic, koji su Trifunovica oznacili kao najznacajnijeg bosanskog pesnika u poslednjih pedeset godina i jednog od najprisutnijih u celokupnom srpskom pesništvu, a potom podsetio na tajne veze Duška i Branka Radicevica. Jedan je roden u Slavonskom, a drugi odmah preko Save, u Bosanskom Brodu. I ulazak Duška Trifunovica u književnost vezan je za Brankovu nagradu i zbirku Zlatni kuršum.
Od te 1958. godine Stražilovo i Sremski Karlovci su Trifunoviceva zlatna mesta, sudbinska utocišta. Sve ovde kao da je bilo namešteno od samog pocetka.
Zemni ostaci Duška Trifunovica juce popodne su položeni u Brankovu zemlju, pod njegovim nebom, na Ceratskom groblju u Sremskim Karlovcima. Ima neka tajna veza – ponavljao je pesnik.... Sada znamo i zašto.

SLIKAR IZ SARBRIKENA NA FRUŠKOJ GORI

Vrdnik: Nemac slika srpske svece

Nemac Helmut Štefan (54),slikar koji se skucio na jednom fruškogorskom visu iznad Vrdnika, ni dan-danas ne razume zašto mu u Srbiji govore da je lud što je došao ovde da živi. Lepotom Vrdnika oduševljena je i njegova supruga Bosa, rodom iz Bosne.
- I Srbi i Nemci kažu da sam lud što živim ovde, a ja jedino znam da sam ovde srecan. Lepo mi je i ovaj planinski mir ne bih menjao nizašta. Kada sam pocetkom devedesetih godina oženio Bosu, otišao sam s njom u Visojevicu, kod Ilijaša u Bosni, da tamo kao penzioner savijemo novi dom. Puklaje puška i poceo rat, a mi smo krenuli u izbeglištvo u Futog i 1995. godine kupili kucu u Vrdniku, ovu u kojoj sada živimo - prica Štefan.Dok domacica Bosa kuva kafu, Helmut objašnjava kako nikom ni do dan danas nije jasno otkud on Nemac, pa izbeglica.
- Sudbina. Visojevica je mnogo lepo selo, ali posle rata selo je pripalo muslimanima, pa sam došao ovde. Kad ne radim ništa oko kuce, onda slikam pejzaže, sremske salaše, seoske motive, a radim i ikone. Slike su mi i po galerijama u Novom Sadu i Rumi. Družim se ovde sa ljudima, imam dobar komšiluk, pa se osecam kao rodeni Vrdnicanin.
Bosa kaže da je studirala germanistiku, a da sada uci da slika, uz Helmuta, i kuva. Ona je radila u Nemackoj i tamo upoznala inženjera sa železnice. Nakon penzionisanja on je rešio da pobegne od buke i ustaljenog svakodnevnog reda. Tu na Fruškoj gori, kako sam kaže, radi šta hoce i kad hoce. Kad ne slika, onda je u svom vocnjaku.
- U Sabrikenu me malo ljudi poznaje, svi nekud trce, a ja necu više tako da živim. Dok sam bio izbeglica u Futogu, kažu Bosini rodaci da kupimo tamo kucu, a ja pogledam i vidim da je tu nasip najvece brdo. Necu, velim, nego odoh u planinu i tako dodem u ovaj raj zemaljski. Lici ovo brdo na Bosinu Bosnu, pa je i njoj srce puno - prica kroz šalu Helmut.
Na zidu njegove kuce slike vrdnickih motiva, starih salaša, seoskih dvorišta, a na drugom zidu ikone
- Ikone sam video u manastiru, mnogo su lepe, ali su jako teške za slikanje. Onda me zadirkuju, kažu Švabo slika srpske svece. Onda ja kao ljut kažem da je to sada i moj svetac i zato slikam ikone. Povremeno odem u Sabriken kod rodbine,ali kratko,odmah bežim u moju planinu. Kažem da sam srpski hajduk, a Nemci me bledo gledaju. Taman dok im to objasnim, poželim da se vratim na Frušku goru. Ovde smo Bosa, ja i priroda, ova lepota, mir božji. Ovde se cuje i kako sneg šušti dok pada. Našao svoj raj, koji jenajlepši kad sve olista, kad stignu prve trešnje - kaže Helmut Štefan.
S. Bojevic

LOKVE I DVORCI U ALIBUNARU, NAJSIROMAŠNIJOJ VOJVOĐANSKOJ OPŠTINI

Grad koji i prosjaci izbegavaju

Možda i jeste Alibunar jedna od najsiromašnijih vojvodanskih opština, ukoliko je reper plata u privredi, ali je za ne poverovati koliko su jasno uocljive materijalne razlike i standard izmedu stanovnika ove južnobanatske opštine sa oko 25.000 žitelja.
Tako, svi koji rade u privredi, ukoliko se ovaj sektor, u Alibunaru, može tako imenovati, s pravom mogu da se “pohvale” da im cvetaju ruže. Jer, njihova mesecna primanja, prema recima predsednika opštine Milana Curuvije, dostižu krajnje “ozbiljnih” 9-10 hiljada dinara. Doduše, republicki Zavod za statistiku ide i korak niže pa ispada da privreda u Alibunaru mesecno isplati šest hiljada dinara. Dakle, plate u privredi “skocile” su u protekle tri godine za 161 dinar.
S druge strane, kad se iz Novog Sada dolazi u Alibunar, mora se proci kroz Lokve, odnosno San Mihaj, veoma dojmljivo selo u istoj opštini. Mestašce broji oko tri hiljade žitelja, ali svaka kuca može da se pohvali bar jednim traktorom a neretke su i one sa pet “DŽon Dir” grdosija. U ovom selu placevi se ne mogu obuhvatiti pogledom, dok se kuce ne mere kvadratnim metrima. Uz, podrazumeva se, obavezni i kao zakonom propisani kiceraj, poput viletina i imanja bogatih Teksašana, retke su kapije koje goste ne docekuju sa betonskim labudom ili - možda zbog opasnosti od gripa u poslednje vreme - lavom. Da sve bude apsurdnije, kako tvrdi Jovan Tomic clan saveta MZ, Lokve se nisu dovoljno razvile koliko su mogle!?
A osnovni razlog kako je moguce da rancevi u selu u opštini koja slovi za predvodnika tranzicionog promašaja, izgledaju kao opisani severnoamericki, jeste pomoc “stranih investitora”. Naime, od tri hiljade stanovnika Lokvi, cak hiljadu živi uglavnom u Švajcarskoj i Americi, ili nekoj drugoj, “Ko Hoce Da Radi I Zaradi Moguce Je” zemlji. Iz ovoga je više nego jasno da se u Lokvama “koreni” ne daju olako zaboraviti. No, dosta je i praznih kuca. Kako rekoše, bitno je da se sagradi i pokaže koliko se novca ima. Kako u mesecima, pa i godinama niko ne živi u “50 soba”, ako je verovati seoskim pricama, u nekim kucama postavljene su kamere da bi gazde iz Amerike, a preko satelita, mogle da posmatraju enterijer.
I ta dva mesta, Alibunar kao sedište opštine i Lokve kao sedište kucerina s kicastim fasadama, udaljena jedna od drugog svega devet kilometara, predstavljaju dva sveta. Odnosno, privreda opštine i poljoprivreda, jer time se bave Lokvancani, imaju dodirne tacke samo u prvom slovu naziva dve grane - P i P.
Privreda je danas sebi dozvolila da zapošljava “cak” 700 ljudi i to, kako se i sam predsednik opštine ograduje, ova brojka predstavlja samo one na koje se redovno placaju poreske obaveze, dok je stvaran broj zaposlenih (na crno) verovatno duplo veci. Pre tri godine u ovoj opštini bez posla je ostalo oko 550 ljudi, jer su dve fabrike “ugašene”, a kupca za njih još nema. Poražavajuci je i stopa nataliteta. Procene su da u opštini (s Alibunarom cini je još devet mesta) oko 700 kuca zvrji prazne. Ne zato što gradnja cveta pa, ko veli daj da se dogradi još malo kad se ima, vec što nema ko da ih nasledi nakon smrti domacina. Pored toga, ljudi odlaze iz manjih mesta i nastanjuju se u regionalnim centrima. Doduše i bez obzira na primanja u privredi, u Alibunaru ne treba ocekivati pusto mesto sa prosjacima u poderanim odelima kako tumaraju ulicama.
Ipak, dokle je pojedincima dogorelo možda najbolje govori podatak da su ljudi dolazili kod predsednika opštine i molili ga da im omoguci prevoz do bolnice jer drugacije ne mogu da stignu. Na pitanje šta se cini, Curuvija odgovara: “Pa šta da radim, dam im vozilo.”
Možda se medu onima koji su bili u privredi neko i snašao, tek potpuno drugacije mišljenje o (ne)radnicima ima Vasa Stancu. Ovaj domacin iz Lokvi, cija farama broji 80 grla stoke, i jedan je od najvecih mlecnih proizvodaca u selu, tvrdi da je besomucno nudio posao na njegovoj farmi, “uz odgovarajucu platu”, ali bez rezultata.
- Nece ljudi da rade, vec dobijaju pomoc od države i lakše ime je da se izležavaju na suncu, nego da hrane stoku - kategorican je Vasa, dodajuci da “krava ne daje mleko iz rogova, vec iz usta, pa je valja i hraniti”.
A da ima posla - ima ga. Ne samo kod našeg sagovornika, jer njegovo imanje nije jedino sa tri traktora. U Lokvama postoje dve farme pilica sa preko 10 hiljada komada, farme svinja, krava, teladi, ovaca, fabrika keksa...
Tranzicija je ovde svakako imala dvostruki standard, pa bi svaki “nadrealista” sigurno zadenuo na tablu dobrodošlice pri ulasku u opštinu Alibunar i “amandman”: nekom je život majka, a nekom maceha.

NEMA VIŠE KOKICA U CENTRU
Gradska uprava je na korak od donošenja odluke da iz centra zauvek iseli sve prodavce kokica, novina, naocara za sunce i slicnih proizvoda, saznaje Radio 021. Naš izvor navodi da je osnovni razlog za ovaj potez isti kao i kada su pre nekoliko meseci isterani prodavaci kestenja, a to je "ruženje centra grada". Konacna odluka još nije doneta, ali je na poslednjoj sednici u prošli petak naloženo da se do 1. februara uklone svi prodavci kokica i novina kod podzemnog prolaza i zgrade Bazara. Radiju 021 je receno da je to uradjeno na osnovu zahteva novog vlasnika Bazara, kompanije Delta M, kojoj su smetali ovi kiosci. Ostalim prodavcima ce, kako saznajemo, najkasnije do 1. maja biti otkazani ugovori o zauzecu javne površine. Radio 021 nije pronašao gradskog arhitektu Vesnu Prosenicu koja je predsednica Komisije za zauzecu javne površine i koja donosi odluku o dozvolama za postavljanje kisoka u centru. S druge strane, jedan od clanova komisije nam je nezvanicno potvrdio da je na poslednjoj sednici bilo govora o uklanjanju kioska iz centra. (021)

I KARL LUIS U BEOGRADU
Najbolji atleticar u 20. veku, Amerikanac Karl Luis, potvrdio je ucešce na internacionalnom mitingu "Memorijal Artura Takaca" koji ce se u Beogradu održati 7. juna. Organizatori su promenili termin prvobitno planiran za 20. avgust, kako bi privukli najveca imena svetske atletike, medju kojima i legendarnog osvajaca devet zlatnih olimpijskih medalja. Podsetimo, ucešce su još ranije potvrdili svetski rekorder na 110 metara sa preponama, Britanac Kolin Džekson i svetska rekorderka na 800 metara, Slovenka Jolanda Ceplak. (021)

SAD NOVI BAZAAR OTVARA GRADONACELNICA
Sutra u 15 casova svecano ce biti otvoren tržni centar "Sad Novi Baazar". Novi tržni centar raden ja prema svetskim standardima, kaže za naš radio PR menadžer Delta Holdinga Brana Kolundžic. Poznati španski brend Zara i britanski Tom Tejlor ce se prvi put predstaviti na tržištu, a pored njih i Esprit, Legend, Mexx, Jana, kao i Maxi supermarket. Najmladi ce moci da se zabavljaju u prodavnici igracaka i velikoj igraonici. Pored brojnih butika u tržnom centru ce se nalaziti i nekoliko kafica za predah od kupovine, kao i fitnes i beauty centar. Ono što ce ovaj objekat ciniti posebnim su specijalni svetlosni efekti proizvedeni kombinacijom spoljašnjeg i unutrašnjeg osvetljenja. Tržni centar ce otvoriti gradonacelnica Maja Gojkovic, a iz Delta Holdinga najavljuju i vatromet u 19 casova koji ce imati 1.600 raznih svetlosnih efekata. (021)