POLJOPRIVREDNI MUZEJ U KULPINU

Kulpin: Stari predmeti sacuvani za nezaborav

Osnovna aktivnost Poljoprivrednog muzeja u Kulpinu u ovoj godini bice dalje pronalaženje starih predmeta i poljoprivrednih mašina, kako bi završile u Muzeju, a ne u privatnim zbirkama. Planirana je i adaptacija prostorija kako bi se zdanje u potpunosti privelo muzejskoj nameni. Jedan od bitnijih poslova bice i popravka starih mašina, koje bi trebalo da prorade, kako bi posetiocima bilo prikazano na koji nacin su ih naši preci koristili.
- Po vojvodanskim selima još uvek se mogu pronaci interesantne stvari od muzejske vrednosti - rekla je kustos Tanja Matic. - U vlasništvu kulpinskog Muzeja nalaze se nekoliko izuzetno vrednih i interesantnih eksponata, kao što su prvi jugoslovenski traktor „zadrugar T - 08” iz 1949. godine, parna lokomotiva za pogon vršalice ili nedavno pristigla traktorska vadilica za krompir iz 1930. godine. Na raspolaganju posetiocima su i razni plugovi, mašine za dopunsku obradu zemljišta, sejalice, krunjaci, sprave za pripremu stocne hrane, mašine za cišcenje i sortiranje semena i razne sprave iz bliže i dalje prošlosti poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini.
Muzej u Kulpinu je clan Medunarodne asocijacije poljoprivrednih muzeja, od koje mu je u 2007. godini poverena organizacija internacionalnog kongresa, na kom se ocekuje ucešce velikog broja stranih poljoprivrednih muzeja. Povodom kongresa, realizovana je monografska izložba „Orace sprave - zaprežni plugovi”. Inace, na stalnim tematskim izložbama Muzeja mogu se videti detalji iz istorijata gajenja pšenice, gajenja hmelja i pivarstava, gajenja sirka metlaša, konoplje, istorijata govedarstva i mlekarstva, iz istorijata svinjarstva i istorijata novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Nagradjena „Semolj zemlja” Mira Vuksanovića

Najuglednije i novcano najvrednije domace književno priznanje-NIN-ova nagrada za roman godine, pripalo je knjizi “Semolj zemlja”novosadskog književnika , upravnika Biblioteke Matice srpske i Maticinog potpredsednika Mira Vuksanovica, objavljenoj u prošlogodišnjem izdanju “Filipa Višnjica”. Tako je juce odlucio petoclani NIN-ov žiri, koji je od 110 naslova, u prvoj selekciji odabrao 22, a potom 7 romana.
Za Vuksanovicev roman glasali su Petar Pijanovic (predsednik), Ivan Negrišorac i Aleksandar Jerkov, a Duško Marinkovic i Tihomir Brajovic, za “Pijavice” Davida Albaharija. “Semolj zemlja” je azbucni roman od 909 planinskih naziva .
To je svojevrsni pripovedni kolaž o recima i predelima na oko 500 stranica i nastavak prethodnog Vuksanovicevog romana “Semolj gora”(878 prica o recima), objavljenog pre pet godina. Žiri je u obrazloženju naveo da “Semolj zemlja” sjedinjuje vrline tradicije i prošlosti, sa savremenošcu i novim poetickim mogucnostima, što ga izdvaja iz prošlogodišnje produkcije.
Oba, organski povezana Vuksanoviceva romana, na samoj su granici žanra i specificnim sredstvima docaravaju jedan svet u išcezavanju. Fragmentarizacija romana, tekst dat kao u kakvom recniku, pripovedanje svedeno na odrednice i kljucne reci imaginarnog i stvarnog zavicaja, odreduju organsku formu tog nestajanja-zakljucio je žiri.
Miro Vuksanovic (moracka Krnja Jela, 1944) živi i radi u Novom Sadu. Završio je studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autor je 7 romana, 3 zbirke pripovedaka i zapisa, kao i 2 poeme, za koje je dobio mnoge ugledne nagrade:”Politikinu”, “Surepovu”, Oktobarsku, Vukove zadužbine, “Laza Kostic” i druge.
NIN-ova nagrada bice urucena danas u podne, na svecanosti u beogradskom Aero klubu. Miro Vuksanovic je 51. dobitnik tog priznanja, a sem plakete NIN-a, pripašce mu i 6 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, koje obezbeduje pokrovitelj-beogradska “Jubanka”.

MIRO VUKSANOVIC:NIN-ova nagrada je književna institucija Neposredno nakon saopštenja odluke žirija Mira Vuksanovica smo pronašli na putu za Beograd. - Uvek sam NIN-ovu nagradu doživljavao kao svojevrsnu književnu instituciju, koja u srpskoj književnosti pokušava da uradi ono što nije obavljeno.A to je da pokuša da stvori antologiju romana rekao je za “Dnevnik” Vuksanovic. -Antologije ostalih žanrova vec imamo. Moram reci da su prošle godine objavljene dve serije:10 odabranih romana koji su dobili NIN-ovu nagradu i 10 onih koji je nisu dobili. Teško da bi se moglo oceniti koja je od tih edicija bolja. Hocu da kažem da NIN-ova nagrada ne znaci uvek i antologijski kvalitet, ali u svakom slucaju je vrlo važna cinjenica: i u književnom životu i u biografiji svakog pisca koji je imao zadovoljstvo da je dobije. Svako bi bio neiskren kada bi rekao da nije srecan što je ovo priznanje dobio. Veoma se radujem!

PRODUŽEN ROK ZA PODNOŠENJE PONUDA ZA IZGRADNJU PETLJI NA AUTOPUTU NOVI SAD – BEOGRAD

Novo raspetljavanje do 28. februara

Republicka direkcija za puteve raspisala je medunarodni tender za projektovanje i izgradnju petlji Kovilj, Beška, Indija, Stara Pazova, Novi Banovci, Maradik i Gardinovci na autoputu Novi Sad - Beograd, koje je potrebno prilagoditi zatvorenom sistemu naplate putarine. Rok za podnošenje ponuda produžen je do 28. februara, umesto prvobitno odredenog za danas, 17. januara.
U Javnom preduzecu “Putevi Srbije”, u koje je transformisana Republicka direkcija za puteve, kažu da se prolongiranjem roka izašlo u susret zaintersovanim firmama da imaju više vremena za pripremanje ponude. Jovan Jovic objašnjava da su zbog novogodišnjih i božicnih praznika izvodaci tražili da ne rade navrat-nanos. Kako je paralelno raspisan i drugi slican tender za projektovanje i izgradnju nove Temerinske, Kacke i petlje Novi Sad - Sever, koje se nalaze na istom putnom pravcu, a koji je, takode, otvoren do 28. februara, sada se termini za dostavljanje ponuda poklapaju.
Izgradnjom petlji i Vojvodina ce dobiti zatvoreni sistem naplate putarine, koji je pravedniji od sadašnjeg otvorenog, jer ce vozaci placati stvarno predenu kilometražu. Tender predvida izgradnju pripadajucih objekata (natputnjaka i propusta), sistema osvetljenja, saobracajno-tehnicke opreme (znaci, oznake, ograde...), zatravljivanje, pejzašno uredenje i ozelenjavanje petlji.
U planu je izrada drenažnog sistema za vodenje i precišcavanje pribrežnih i površinskih voda duž autoputa i zaštita postojecih vodotokova, sanacija i popravka oštecenja na postojecim objektima (mostovi i natputnjaci) duž deonice autoputa, sistem naplate putarine, ukljucujuci svu opremu za naplatu i sistem kontrole i upravljanja saobracajem. Predvidena je rehabilitacija devet kilometara kolovoza od temerinske raskrsnice, buduce petlje, do Kacke koja ce se rekonstruisati. Nova petlja Novi Sad - Sever, planirana iznad Temerinske, spajace sever grada s bulevarom. Time ce dobiti i grad i vozaci, jer ce se putovati i brže i komfornije.
Ponudac može biti iz bilo koje zemlje, a firme registrovane u Srbiji moraju imati licencu izdatu od Ministarstva za kapitalne investicije za izvodenje radova na putevima i mostovima. Gradevinski radovi ce biti finansirani kreditima Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Agencije za rekonstrukciju.
Planirano je da Srbija ove godine uloži oko 200 miliona evra u izgradnju, rekonstrukciju i rehabilitaciju putnog pravca od Horgoša do Beograda. Medutim, sve zavisi od toga da li ce i kada Vlada odobriti preuzimanje stranih kredita. Osim za izgradnju spomenutih 10 petlji, cija vrednost se procenjuje na oko 45 miliona evra, tu je obnova starog i izgradnja novog mosta na Dunavu kod Beške u vrednosti oko 60 miliona evra, te rehabilitacija stare trake od Novog Sada do Beograda. Kao što je poznato, u toku je izgradnja deonice od Novog Sada do Beške koja se, takode, finansira iz kredita, a radovi kasne zato što su kasno dobijene garancije za kredit. Mnogo obaveza za tanak budžet.

PRAVILNIK O LOJALNOSTI FIRMI
Neštucovani brkovi, otkopcani šlicevi, krivi šavovi na carapama i džipsi odeca od danas su zabranjeni na Novosadskom otvorenom univerzitetu. Kako se navodi u "Pravilniku o lojalnosti firmi" NOU-a, koji je potpisao direktor Živko Bingulac, nova pravila ponašanja zaposlenih se ne odnose samo na zabranu pušenja, nego i na stilove oblacenja, nacine ulaska u kancelariju i razgovora sa klijentima. Tako se izmedju ostalog navodi da treba uvažavati koleginice i zato pre nego što se udje u kancelariju gde sedi jedna dama, treba obavezno kucati, jer koleginice imaju obicaj da se šminkaju. U drugom clanu se istim koleginicama preporucuje da slažu boju garderobe i kose, kao i da uvek u rezervi imaju bar jedna par carapa i da ih zamene kada primete da im je "otišla žica". Direktor Živko Bingulac kaže za 021 da je ovaj dokument doneo kako bi se poboljšala kultura ponašanja. Prema njegovim recima, krajem marta ukoliko bude bilo dovoljno novca, nabavice se teget odela za muškarce, a za dame kostimi.