ŠTA VOJVOĐANSKO SELO OCEKUJE OD DRŽAVE

Protiv smicalica, za pravednu podelu oranica

Vojvodanski paori okupljeni u najreprezentativnijem udruženju, Klubu 100 P Plus kao i u drugim slicnim asocijacijama, zatražili su od države da ove godine ubraza reforme u agraru, konacno reši problem zakupa državnog zemljišta, spreci ucenu seljaka od preradivacke industrije, zaustavi potkradanje na svim nivoima i unapredi kreditiranje i druge vidove pomoci selu.
Poljoprivrednike ne interesuju stranacke igre i interesi, kažu, nego donošenje zakonske regulative koja ce agrar uciniti sposobnijim za izazov preko potrebnog približavanja Evropskoj uniji, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i bescarinskom privredivanju. Nacrt zakona o zemljištu vec je poodavno uraden i nikako da ude u skupštinsku proceduru, iako predstavlja temelj na kome ce se graditi agrarna politika na putu ulaska u EU.
- Zakon o zemljištu trebalo bi da bude usvojen ove godine i on mora da predvidi zakup najviše do 100 hektara državnog zemljišta - kaže predsednik Kluba Vojislav Malešev. - Veoma je važno da se tender za najam njiva raspisuje na nivou opštine. U prvom krugu tendera pravo da ucestvuju trebalo bi da imaju samo registrovana porodicna gazdinstva. Ukoliko ponudeno zemljište ne bude zakupljeno u tom prvom krugu, valja omoguciti novi tender na kome mogu ucestvovati zainteresovani iz drugih opština, kako paori, tako i razna preduzeca. U drugom krugu tendera ne treba ograniciti površinu zemljišta za zakup. Takode, zakupac ne bi smeo zemljište da daje u podzakup.
Novac zaraden od izdavanja državnih njiva u arendu treba vratiti poljoprivredi i selu i to kroz izgradnju atarske infrastrukture (putevi, struja, gas, voda), ili za arondaciju i komasaciju.
Profesor dr Veselin Lazic istice da se moraju izjednaciti uslovi privredivanja izmedu porodicnih i veleposednickih gazdinstava. Vojvodina ima 1.650.000 hektara obradive površine i 2.000.000 stanovnika, a od toga je državnih njiva preko 300.000 hektara. Novi veleposednici sada ne kupuju zemljište novcem iz poljoprivrede: dok su cisti poljoprivrednici u vreme ratova držali socijalu stanovništva, sadašnji velikoposednici su trgovali, «muvali» i zaradivali velike novce. Zato porodicna poljoprivredna gazdinstva nisu u ravnopravnom položaju sa velikoposednicima u kupovini zemljišta, kaže on.
Kako izjednaciti uslove privredivanja izmedu porodicnih poljoprivrednih i veleposednickih gazdinstava? Odgovor je: poreskom politikom, porezom na imovinu, to jest porezom na zemljište. Gazdinstva koja u posedu imaju 50 hektara vlastitog zemljišta treba osloboditi poreza na zemljište, od 50 do 400 hektara linearno oporezovati, a ona preko 400 hektara, progresivno oporezovati!
Na seminarima Zimska brazda znanja» koji su održani u Žitištu, Kovinu, Pivnicama, Beceju, Sremskoj Mitrovici, Somboru i Subotici, paori su istakli i da podržavaju razvrstavanje porodicnih poljoprivrednih gazdinstava na komercijalna i nekomercijalna, ali traže i subvencije za porodicna poljoprivredna gazdinstva, nižu cenu dizel goriva za 30 odsto, subvenciju od 4.000 dinara po toni mineralnog dubriva, domaceg i uvoznog (bez obzira na formulaciju) i to za kolicinu od 600 kilograma po hektaru u ratarskoj i 900 kilograma po hektaru u povrtarskoj proizvodnji. Korišcenje dubriva je kod nas izuzetno oskudno. Subvencije bi sigurno povecale potrošnju, a time i podigle prinos poljoprivrednih kultura i kvalitet plodova.
Poljoprivredne stanice i instituti moraju biti agroekonomski servis. Morali bi preuzeti obavezu da poljoprivrednicima pomognu oko projekata za investicije, oko ispunjavanja razlicitih formulara, prakticno i edukativno... Tako je u Sloveniji, a zašto ne i kod nas kada je izuzetno korisno?
Zemljoradnici smatraju i da je nužno podizanje proizvodnih pogona u selima i to tako što bi se obezbedili besplatni placevi za ove pogone, besplatna infrastruktura (putevi, trafostanice, vodovodi), smanjile dažbine prema državi i obezbedili povoljni krediti. Država mora da poveca i ulaganje u institucije od opšteg znacaja za selo poput škola, vrtica, ambulanti, PTT, vodovoda, kanalizacije, puteva, seoskih i atarskih. Razvoj sela ne sme biti samo briga Ministarstva poljoprivrede, nego i drugih ministarstava, kao što su Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija...
Veoma je važana i zaštita poljoprivrednika od potkradanja, kaže dr Lazic. Poljoprivrednici se potkradaju na digestiji, primesama, na vagi, hektolitru, vlazi, na aktivnim materijama i mineralnim jubrivima... Ne može, na primer, «jedan kontrolor i ispitivac biti neutralan ako ga placa fabrika. Ne potkrada se poljoprivrednik samo u velikim, nego i u malim sušarama, silosima i mlinovima. Potkradanje je prešlo u naviku, rekao je profesor Lazic, pitajuci kada ce vec biti usvojen Zakon o nacionalnim laboratorijama.
Zemljoradnicka udruženja traže i da se osnuju posebne poljoprivredne komore, kako na republickom, tako i na pokrajinskom nivou. Ove komore moraju biti samostalne i odvojene od privrednih komora, jer ne može ista komora da istovremeno zastupa interese poljoprivrednika i preradivaca. Poljoprivredne komore postoje u Sloveniji i Hrvatskoj, pa zašto naši paori ne mogu imati svoju komoru – pitaju poljoprivrednici.

BOŽICNA TREPEZA NA SEVERU BANATA GASTRONOMSKI POMIRILA LALE I DOĐOŠE

Ima i drugih ’tica osim prasica

„Ranije mi Banacani nismo za ovaj veliki praznik mnogo trošili prasetinu, nekako nam više pasuje curetina. Ali necemo da kvarimo obicaje komšija pristiglih iz mnogih krajeva, pa se niko ne ljuti kad se na stolu nade jagnje, prase ili krupna živina “, objašnjava prota Đorde Miškovic, i dok na Badnji dan okrece pecenicu prvi degustira riblju corbu za posni rucak
U centralnom parku novokneževackom naselju Smiljevaca zajednicko proslavljanje Božica još davne 1988. ustanovili su Miloš Petrovic, Racko Janjatov, Mihajlo Bunjevac, Obrad Popara i Svetozar Miletic.
- Deda Hercegovac, kako smo zvali Svetozara Miletica, nažalost je umro prošle godine, ali je iza sebe ostavio tri kolena i njihova pecenica je najveca. Na Badnji dan se skupimo da ocuvamo obicaje nas koji smo došli sa iz mnogih krajeva. Ima nas Bosanaca, Krajišnika, Licana, Srbijanaca, Hercegovaca, ali su nam se od samog pocetka pridružili i meštani, jer i oni vole da se druže i lepo provesele. U cestitkama i proslavi pridružuju nam se redovno i braca Madari – kaže Miloš Petrovic.
Sa Smiljevace je posle pauze od preko cetiri decenije, nastale zbog epohe “ubijanja boga” organizovano 1990. prvo secenje i nošenje badnjaka pred crkve u Novom Kneževcu i Obilicevu.
Proslave Hristovog rodenja pocinje okretanjem pecenica na ražnju, stižu prijatelji i rodbina iz drugih mesta, a kako je Badnji dan postan, kuvanje riblje corbe za ucesnike i meštane takode je postalo tradicija.
- Ujutro nas je malo kiša omela, pa su neki odustali i pecenice okrecu kod kuce, ali mi najuporniji ne odustaje, pa makar i sekire sa neba padale. Verujem da ce tako i naši potomci – uveren je domacin Petrovic.
Zbog kiše je razapeto nekoliko šatri, dimilo se na sve strane, domaca rakija, ljuta palinka i pivo potezani su najcešce iz flaša, za zimogrižljivije bilo je i šumadijskog caja, pa i sokova za najmlade. Kako se približavalo podne društvo je bilo sve raspoloženije, a dvadesetak pecenica sve rumenije. Neke su okretane i uz pomoc akumulatora.
Najviše je pecenica bilo na ražnju, verovatno i iz inata, tokom NATO bombardovanja 1999.
- Peklo se 49 što prasadi, što jaganjaca, ali tad nije bila ovakva skupoca i narod je imao više novaca - vajka se Racko Janjatov, zvani Bada. Štand koji se brinuo o posnom rucku za ucesnike slavlja pod kontrolom je držao Pera Urošev, ali su glavni deo posla obavljale iskusne domacice Seka Janjatov, Stojanka Petrovic i Kosa Sivcev. U dva velika bograca corba se kuvala za razlicite ukuse, jedna je malo ljuca, druga blaža da je mogu jesti i deca, a obe su se crvenele od cuvene zacinske paprike i drugih dodataka iz „Aleva”. Ribu je sponzorisao ovdašnji Ribnjak, a dovoljno hleba stiglo je iz pekare Mlina „Novi Kneževac”.
- Nekad smo kuvali i pasulj, ali, smo ga ukinuli jer se pokazalo da riblja corba kao posna hrana ima više pristalica. Pice, naravno, nije masno, pa tako poptuno poštujemo post za Badnji dan – prica Pera Urošev.
Da gozba sa ribljom corbom pocne, cekalo se da specijalitet po obicaju prvi proba protojerej stavrofor Đorde Miškovic iz Obiliceva. Kako prilici sveštenika je u ime domacina sa Smiljevace docekao Miloš Petrovic.
- Ranije mi Banacani nismo za ovaj praznik mnogo trošili prasetinu, nekako nam više pasuje curetina. Ali necemo da kvarimo obicaje komšija pristiglih iz mnogih krajeva, pa se niko ne ljuti kad se na stolu nade jagnje, prase ili krupna živina.
Obicaj je da se pošto se na Smiljevaci riblja corba pojede za rucak, a pecenice odnesu kucama da se hlade za praznicnu božicnu gozbu, ide na osvecenje i paljenje badnjaka ispred Svetosavskog doma i hrama Svetog arhangela Mihaila u Obilicevu.
Do pre neku iz obližnjeg šumarka kraj Tise iseceni badnjak je na konjima nošen do dve pravoslavne crkve u Novom Kneževcu. Obilicevo (Jozepovo) je nekada bilo zasebno naselje, dok se nije spojilo sa Novom Kanjižom (ranije Turskom Kanjižom), dva naselja delila je Granicarska ili Hatarska ulica, pa je nastao Novi Kneževac, ali su ostale dve parohije i crkve. Kako se prisecaju stariji meštani, nekad je badnjak bilo celo deblo koje su dovlacili konji, a tradiciju da konjanici nose badnjak od Smiljevace do crkve u Obilicevu, pre nekoliko godina je ukinuta iz bezbedonosnih razloga.
Naime, konj se uplašio petard koja mu je bacena pod kopita da se se propeo, i zbacio iz sedla jahaca koji se dobro ugruvao. Da se zlo izbegne, badnjak je pešice donet direktno iz šume, da bi nakon osvecenja bio zapaljen na raskršcu izmedu Svetosavskog doma i crkve. Nestašne mališane nije lako odvici od petardi, koje su gruvale na sve strane.

Besplatno klizalište na Trgu slobode

Privremeno otvoreno klizalište, zajednicki poklon Novosadanima kompanije “Knjaz Miloš“ i Gradske uprave, bice postavljeno tokom vikenda na centralnom gradskom trgu, u neposrednoj blizini Gradske kuce. Ledena ploca ce na Trgu slobode stajati jedan mesec, a klizanje ce biti besplatno.
Prema recima portparola poznatog domaceg proizvodaca mineralne vode Radeta Tribicevica, “Knjaz Miloš“ je vec imao nekoliko zajednickih projekata sa gradskim vlastima u Novom Sadu, pa se i u ovaj novi poduhvat ulazi sa optimizmom. Montažno klizalište velicine 20 sa 15 metara ce imati agregate za led, pa se nece topiti ni ukoliko temperatura vazduha bude veca od nule, cak i do 20 stepeni. Plan je bio da proradi tacno na Božic, ali su izrazito loše vremenske prilike i obilna kiša odložile pocetak radova predviden za cetvrtak.
- Od trenutka sklapanja konstrukcije, pa do ulaska prvog klizaca, potrebno je 48 casova da se formira ledena ploca, pa je za sada izvesno jedino da ce radovi poceti cim prestanu padavine - rekao je Tribicevic i najavio ceremonijalno svecano otvaranje za pocetak naredne sedmice.
Osim besplatnog ulaska na led, postoji mogucnost da se ljubiteljima klizanja obezbedi i besplatno iznajmljivanje klizaljki, za šta se još uvek traži pravo rešenje. Kako kaže portparol “Knjaza”, na trgu ce biti postavljen i razglas, a priprema se i specijalni program namenjen klizacima, dok najmlade ljubitelje sportova na ledu ocekuju i pokloni.
Z. G.

UKRADENE SLIKE VREDNE VIŠE MILIONA EURA
Policija je imala dojavu da se sprema velika pljacka muzeja, ali nisu znali šta je tacno u pitanju. “Kontaktirali smo s muzejom i receno nam je da je objekat adekvatno obezbedjen i da se nikakva pljacka ne može dogoditi”, rekao je izvor iz policije Gradjanskom listu. Portparol SUP-a Novi Sad Stevan Krstic je za Radio 021 izjavio da nema komentara u vezi sa ovom informacijom. Dvojica naoružanih razbojnika opljackala su u nedelju ujutru Muzej grada. Pljackaši su odneli cetiri slike vredne više miliona eura. Najvrednija je Rembrantova iz XVII veka "Portret oca". Njena vrednost je poslednji put procenjena na 2,5 miliona funti i vec je jedanput bila ukradena pre oko deset godina (1993 i tada je procenjana na tu sumu), ali je ubrzo bila pronadjena u Španiji. Ukradene su i Rubensova slika "Portret Seneke" iz XVII veka, "Pejzaž" italijanskog slikara Franceska Mola iz XVII veka i "Glava Hrista" nepoznatog autora iz XVI veka. Sve slike su ulja na platnu ili drvetu. Portparol novosadske policije, Stevan Krstic, kaže za 021 da su dvojica razbojnika, prilikom pljacke vezali dvoje zaposlenih, ukrali slike Rembranta i Rubensa i potom pobegli. Zaposleni nisu povredeni, a policija još traga za pociniocima. Direktor Muzeja grada Drago Njegovan kaže da su razbojnici maskirani fantomkama, sa rukavicama na rukama i naoružani pištoljima upali u Muzej u trenutku smene portira. Prema njegovim recima, razbojnici su radnike muzeja vezali, potom ukrali cetiri slike i pobegli. On smatra da je pljacka bila narucena pošto u postavci imaju i vrednija dela. Njegovan ocekuje da ce slike ubrzo biti pronadjene jer ih je nemoguce prodati na slobodnom tržištu. (021)

NOVI TRG U GRADU
Autobuska stanica na Ribljoj pijaci bice izmeštena za pola godine, piše Gradanski list. Ovaj dnevnik prenosi izjavu direktora Urbanizma Aleksandra Jeftica koji je pojasnio da ce nakon izmeštanja terminala Riblja pijaca postati novi gradski trg. Dinamika uredivanja trga još nije poznata. Novi-stari trg ce se nalaziti od platoa ispred Gimnazije Jovan Jovanovic Zmaj pa do pijace, a zamišljeno je da se na njemu nalazi velika fontana i objekat koji ce iskljucivo služiti za javnu namenu. Riblja pijaca ce takode biti rekonstruisana, a ispod same pijace planirane su suterenske garaže. Prigradski autobusi sa riblje bice izmešteni na Medumesnu autobusku stanicu. Podsetimo, premeštanje terminala GSP sa Riblje pijace na MAS, je sporno jer je prvobitni plan predvida njeno smeštanje na mesto ranžirne stanice. Sadašnje premeštanje bi se radilo samo u sklopu gašenja postojeceg MAS-a, pošto je grad doneo odluka da zatvori stanicu i dozvoli Iliji Devicu, vlasniku ATP Vojvodina da otvori svoju privatnu medjugradsku stanicu. (021)