Bački Petrovac: Šut pod zaštitom države

Od dve prastare kuce izgradene pre više od 200 godina u današnjem Backom Petrovcu ostalo je samo jedno zdanje, dok je drugo završilo kao gomila blata i šuta. Obe gradevine, kao deo bogatog kulturnog nasleda sa pocetka doseljavanja Slovaka u Vojvodinu, bile su pretvorene u etno-kuce, ali jedna od njih je zbog nebrige i pod teretom godina završila svoj dugi vek. Srušila se sama od sebe!
Da zlo bude vece, sadašnji šut je pod zaštitom pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika. Kao i u slucaju kuce prvog srpskog knjižara i knjigovesca Gligorija Vozarevica u fruškogorskom selu Ležimir, i ova zdanja su samo formalno bila zašticena, a u stvari prepuštena sama sebi.
Naravno, razlog je uvek isti - nema para. Nažalost, stare kuce nisu izdržale i od retkih spomenika kulture ostalo je ruglo. Medutim, i birokratija je dala svoj pecat slucaju backopetrovacke kuce. Kada se stara gradevina vec srušila, Zavod za zaštitu spomenika, držeci se pravila, nije dozvolio da se šut raskrci iz dvorišta, jer su Petrovcani imali ideju da, kada su vec ostali bez jedne etno-kuce, na istom prostoru naprave etno-dvorište.
Ipak, ima nagoveštaja da ce razum prevladati, jer je iz Zavoda stiglo usmeno obecanje da ce dozvoliti da se šut ukloni, a dvorište uredi, s obzirom da se prostor nalazi pored druge etno-kuce, koja nije doživela tužni sudbinu svoje „komšinice”.
- Zvanicna dozvola da raskrcimo šut još nije stigla, jer moramo prvo da sacinimo novi projekat gde ce biti prikazano kako je osmišljen prostor u dvorištu - rekao je direktor Doma kulture u Backom Petrovcu Jano Canji, jer su obe etno kuce sada u ingerenciji ove ustanove.
Kada su videle „koliko je sati”, dame iz Udruženja žena Backog Petrovca uzele su stvar u svoje ruke i održavanje preostale etno-kuce preuzele na sebe. Ne želeci da dozvole da kulturni spomenik nestane, uredile su kucu, redovno je provetravaju i održavaju. Ovo zdanje sazidano je potkraj 18. veka, tacnije davne 1799. godine i predstavlja neprocenjiv kulturni spomenik. Sastoji se iz tri prostorije: prva je kraj ulaznih vrata i predstavlja staru kuhinju sa visokim dimnjakom, do ulice je soba u koju je devojka donosila miraz i koja se manje upotrebljavala i najvece prostorije u kojoj se nekada odigravao najveci deo života.
D. Knežic
Foto: B. Lucic

Skan: Balaševic najuspešniji, a Gojkoviceva najpoliticar

Đorde Balaševic je najuspešniji Novosadanin i umetnik, a Maja Gojkovic je izabrana za najpoliticara u tradicionalnom istraživanju agencije Skan. Na jucerašnjoj dodeli nagrada direktorka agencije Skan Milka Puzigaca izrazila je zadovoljstvo što se svi na kraju godine okupe bez obzira na stranacku pripadnost, što je prilika da Novosadani pored uspešnosti pokažu da su i tolerantni.
Priznanje Gojkovicevoj je urucila predsednica radne grupe za ravnopravnost polova Pakta za stabilnost Sonja Lokar, koja je istakla da je Srpska radikalna stranka odlucila da bude evropska, cim je u njoj najuspešnija žena. Medu najuspešnijim politicarima na drugom mestu se našao Bojan Pajtic, koji je u odnosu na prošlu godinu pretekao Nenada Canka i Borislava Novakovica.
Najuspešniji privrednik je Petar Matijevic, koji je na laskavom mestu zamenio Miodraga Kostica, dok je za najbolje preduzece u 2005. godini proglašena “MB pivara”. Kao i ranijih godina Odbojkaški klub “Vojvodina” je najsupešniji sportski klub, dok su drugo mesto zauzeli fudbaleri “Vojvodine”, jer su posle deset godina pobedili “Crvenu zvezdu”. Anketirani Novosadani su Milana Gurovica izabrali za najboljeg sportistu, dok je u konkurenciji novinara prvo mesto zauzeo Aleksandar Filipovic.
Kad su u pitanju dogadaji iz oblasti kulture, pozorišna predstava ansambla Srpskog narodnog pozoriša “Dundo Maroje” je na sugradane u ovoj godini ostavila najveci utisak, a u društvu najboljih našli su se i film “Ivkova slava”, knjiga “Tajna Davincijevog koda”, izložba “Uroša Predica” i koncert Masima Savica u Sinagogi. Evropsko prvenstvo u košarci je vecinom glasova proglašeno za sportski hepening, koji je ostavio najveci utisak. Promocija knjige Miloša Vasica “Atentat na Zorana” zauzela je takode prvo mesto, ali je zanimljivo da je za ovo pitanje “najbolja tribina ili promocija”, odgovorilo samo 35 anketiranih, od ukupno 1.560 ispitanika.
U opuštenoj atmosferi gde je dominirala prijatna muzika i bogato posluženje bilo je prisutno dosta ljudi iz politickog i javnog života, ne samo Novog Sada i Pokrajine, vec i Srbije. Svakako najviše pažnje je privukao dvojac Nataša Micic i Ceda Jovanovic.
D. Ignjic

Most slobode dogadaj godine Rekonstrukcija Mosta slobode je za Novosadane dogadaj koji je obeležio ovu godinu i tako se prvi put festival Exit nije našao na ovoj poziciji. Posebno je zanimljivo bilo urucenje priznanja, jer je direktorka agencije Skan Milka Puzigaca za govornicu pozvala Bojana Pajtica i Maju Gojkovic. Pajtic je izjavio da je za 90 odsto završenog posla oko Mosta slobode zaslužan Borislav Novakovic, pa se tako njima dvoma pridružio i bivši predsednik Skupštine grada, koji je rekao da su svi njegovi prethodnici na toj funkciji zaslužni za obnovu mosta i dodao da je Gojkoviceva stavila samo tacku na “i”. Gradonacelnica je prokomentarisala da je ovo bio inteligentan potez Puzigace i pozvale sve politicare da se oko bitnih dogadaja kao što je bilo otvaranje Mosta slobode, ubuduce gledaju sa spuštenim politickim zastavama.

Izmene Generalnog plana – rasprodaja grada?

Na prvoj sednici Komisije za planove juce su razmatrane prispele primedbe na nacrt Generalnog plana grada do 2021. godine, koje su podneli Zavod za izgradnju grada, Pokret snaga Srbije, gradski arhitekta Vesna Prosenica, Ekološki pokret i primedbe u vezi sa Almaškim krajem.
Predstavnici “Urbanizma” naveli su, izmedu ostalog, da ce se menjati putna mreža na Mišeluku, da najveci deo zaštitnog zelenila u gradskoj gradevinskoj zoni, ustuknuo pred divljom gradnjom, da ce zahtev ZIG-a za definisanje pozicije autodroma biti regulisano prostornim planom grada i to van granica gradevinskog rejona te da se ne mogu još uvek definisati trase za “laki šinski prevoz” koji predvida Generalni plan. Prihvacen je i predlog da se izmesti medugradska autobuska stanica na zemljište ATP “Vojvodine”, a urbanisti su rekli da je izgradnja nove stanice vec pocela.
Prihvacena je primedba PSS da se promeni namena kompleksa Univerzitetskog centra i studentskih domova predvidenih da se grade na Mišeluku, dok je odbijena primedba ove stranke da ne bude dozvoljena izgradnja bilo kakvih objekata duž Bulevara oslobodenja kod teniskih terena kod Spensa. Gradski arhitekta Vesna Prosenica ustvrdila da je vecina njenih primedbi PSS pripisao sebi, a prepisao ih je izvesni clan te partije. Predstavnici “Urbanizma” rekli su da postoje teškoce u sprovodenju plana da na svakih 70 kvadarta stambenog prostora bude izgradeno jedno praking mesto, a ne još da bude ostvarena primedba da se uvrsti plan jedan stan - jedno mesto za parkiranje. Traženo je i da najmanji stan umesto 24 kvadrata iznosi 34 kvadratna metra, što je odbijeno, jer se navodi da je sada površina prosecnog stana izmedu 46 i 49 kvadrata. Tada su izneti i podaci da su u nekim zgradama u skorije vreme gradeni i stanovi od 16 kvadratnih metara!
Nije prihvacen predlog Prosenice da se na Kamenickoj adi ništa ne gradi, vec da se na 185 hektara prostire šuma-park. Urbanisti su rekli da bi bila prava šteta da se na samo cetiri kilometra od grada ne gradi ništa, te da je to savršena lokacija za gradnju.
Takode, urbanisti su verifikovali postojece stanje u parku oko Instituta u Sremskoj Kamenici, gde je Institut dozvolio izgradnju kuca za potrebe svojih zaposlenih. Na to je jedna clanica Komisije kazala da to baš i nije neko objašnjenje te da ako to Komisija dozvoli, onda svaka škola svoje dvorište može da isparceliše i dodeli svojim zaposlenima za gradnju kuca.

Skloništa Predstavnici Mesne zajednice “Bistrica” upozorili su da u gradu postoji 14 skloništa, od kojih je pet, svi na Novom naselju, bilo predvideno za nadogradnju, što je uspešno osporeno i zaustavljeno. Oni su napomenuli da je još uvek devet skloništa bez rešenja, u vlasništvu Direkcije za imovinu Republike, te da bi se slicni pokušaji sprecili, potrebno u Generalnom planu izricito navesti da je zabranjena nadogradnja i izmena namene skloništa.

DIGITALNI NOVI SAD
Generalni direktor Telekoma Srbije Draško Petrovic najavio je da ce u narednoj godini svi fiksni telefoni u Novom Sadu biti digitalni. On kaže i da ce fiksna telefonija u Srbiji sledece godine dostici 88 odsto. Prema njegovim recima, planira se da se digitalizacija okonca do kraja 2007. godine. Podsecamo da je u poslednje vreme Telekom Srbije hiljade telefonskih pretplatnika u Novom Sadu prebacio sa analognih na digitalne centrale. Posao i dalje traje i ovih dana su skoro svi koji imaju telefonske brojeve sa pocetnim brojem 3 dobili dodatnu cifru 6 i tako prešli na digitalnu centralu. (021)

VOJVOĐANSKI SIMFONICARI, TRADICIONALNO
Novogodišnji gala koncert Vojvodjanskih simfonicara održava se veceras u Sinagogi. Dirigent je Borislav Skenderovic, a nastupaju sopran Beata Trubin iz Beca i hrvatska grupa Los Caballeros Mariachi. Pocetak je u 20:30, a ulaz je slobodan. Povodom godišnjice galerije Pro Arte otvara se izložba "Milan Konjovic-slike iz novosadske kolekcije". Postavka se otvara u 20:00, a Pro Arte se nalazi u Radnickoj 24. (021)

SISTEM U KRIZI
Vojvodanski sekretar za lokalnu samoupravu Emil Fejzulahi izjavio je da je sistem lokalne samouprave u Srbiji u krizi i ocenio da je neophodna njena reorganizacija. "Neophodna je reorganizacija lokalne samouprave po principima Evropske unije", rekao je Fejzulahi i dodao da je neophodno ponovo razmatranje Zakona o lokalnoj samoupravi, kao i Zakona o izbornom sistemu. On je ocenio da je jedan od problema i nestabilnost opštinskih skupština, s obzirom da se veoma cesto menjaju predsednici opština i vecine u skupštinama, što dovodi do toga da se odbornici cešce bave svojim opstankom na vlasti nego aktuelnim problemima u opštini. (Beta)