PREDSEDNIK IZVRŠNOG VECA VOJVODINE BOJAN PAJTIC U JAŠI TOMICU

Za obnovu proizvodnje 50 miliona bez kamate

Prvi dan zime za proizvodace iz Jaše Tomica i Mede, kojima je poplava prekinula realizaciju privrednih projekata - bio je veliki dan. Naime, juce je u Jaši Tomicu predsednik vojvodanske vlade Bojan Pajtic obnarodovao da Pokrajinski Fond za razvoj usmerava 50 miliona dinara proizvodacima iz ova dva srednjobanatska sela koja su pretrpela katastrofalnu štetu od izlivanja Tamiša.
Bilo je to na sednici Pokrajinskog Fonda za razvoj održanoj u prostorijama PP “Ratar”, kojoj su prisustvovali i direktor Fonda Mihajlo Brkic, njegov zamenik Biljana Jovanovic, kao i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Daniel Petrovic. Tom prilikom otvorena je kreditna linija u Jaši Tomicu a konkurs za dodelu sredstava traje mesec dana. Znacajno je pomenuti i dogovor da ce Direkcija za robne rezerve otkupiti robu proizvedenu realizacijom ovih kredita.
Rec je o kreditiranju na pet godina, ali bez kamate. Ovo je najjeftiniji kredit u Evropi, rekao je Pajtic.
Potom je Pajtic sa saradnicima, u pratnji svojih domacina, predsednika opštine Secanj Predraga Miloševica Karasija i predsednika Skupštine opštine Laza Andrijaševica, obišao Busenje i posetio domacinstvo velikog proizvodaca mleka Andraša Heceija.
- Posle opremanja svih 10 MZ naše opštine, i obezbedenja mesecnih karata za ovdašnje dake i u drugom polugodištu, da ni ne pominjemo angažman na otklanjanju direktnih posledica poplave, Izvršno vece Vojvodine je još jednom krupno pomoglo našu sredinu – istice Andrijaševic.

OBNOVA STARIH ZDANJA

Novi život Tekelijanuma

Pokrajinska vlada nedavno je izdvojila 4,25 miliona dinara za pocetak obnove Tekelijanuma, jednog od najlepših peštanskih starih zdanja, koje delimicno pripada Eparhiji budimskoj SPC. Namera je da se revitalizuju zamisli osnivaca, a prvi put posle citavih sto godina, neko iz Srbije pocinje da obnavlja instituciju nemerljivog znacaja za istoriju srpske kulture i obrazovanja.
Tekelijanum je 1838. osnovao i njime za života upravljao dr Sava Tekelija (1761-1842), jedan od najobrazovanijih i najbogatijih Srba, predsednik Matice srpske u Pešti. U njemu su se školovali nadareni srpski daci i studenti iz tadašnje Ugarske. Kada je Matica premeštena u Novi Sad (1864), prema Tekelijinoj oporuci, staranje o zavodu preuzela je SPC.
Zadužbina je uspešno radila do 1952, kada je Madarska nacionalizovala zgradu. Na osnovu tamošnjeg zakona o delimicnom vracanju crkvene imovine iz 1991, Srpskoj pravoslavnoj Eparhiji budimskoj vracena je, izmedu ostalog, i polovina Zadužbine Save Tekelije. Rec je o velikom kompleksu od 8600 kvadratnih metara, u samom centru Budimpešte. Druga polovina se postepeno otkupljuje od madarske države, a SPC godinama bezuspešno od razlicitih adresa u Srbiji moli pomoc za obnovu dela koji joj je vracen u posed.
U vojvodanskoj vladi su svesni znacaja Tekelijanuma kao jednog od najznacajnijih kulturnih i obrazovnih centara Srba od 19. do polovine 20. veka, pa ce i naredne godine izdvojiti novac za obnovu. Potrebna je medutim podrška i drugih najvažnijih institucija iz Srbije - ne samo moralna, vec i materijalna. Za pocetak bi valjalo osposobiti internat, u kome bi, kao nekad, stanovali daci i studenti iz Srbije, koji se školuju u Budimpešti, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Clan Kuratorijuma (ili upravnog odbora) Tekelijanuma, po funkciji je i predsednik Matice srpske, prof. dr Božidar Kovacek, koji kaže:
- Od osnivanja Tekelijanuma, predsednik Kuratorijuma je vladika budimski, a potpredsednik - predsednik MS, pa je tako i danas - objašnjava naš sagovornik. -Ogroman je posao obnoviti zadužbinu, ali volja postoji. Polovina koja se restaurira, ima, izmedu ostalog, salu koja može brzo da se osposobi i da postane višenamenska (za predavanja, književne promocije pa i koncerte). U Tekelijanumu od prošle godine postoji i mala galerija portreta episkopa budimskih i to je gotovo sve.
Valjalo bi ispoštovati dobrotvorov testament, da u zavodu imaju besplatan stan i hranu naši siromašni a dobri ucenici i studenti.
Sredstva bi se, na primer, mogla obezbediti izdavanjem drugog dela zgrade, kada prede u vlasništvo Crkve. Sada tamo stanuju mnoge porodice, nekada je cak radila i fabrika dugmadi.
Podsecam da su kroz našu istoriju mnoge potonje ugledne licnosti bile tekelijanci: jedan predsednik vlade crnogorskog knjaza Nikole, književnici Kosta Ruvarac, Veljko Petrovic, jedan ili dva predsednika SANU i mnogi drugi. Zavodom je neko vreme upravljao J. J. Zmaj.
Profesor Kovacek naglašava da obnova Tekelijanuma nije i ne može biti samo obaveza Eparhije budimske, vec Srbije, njenog naroda, vlasti i dijaspore. Sem internatskog dela, prema njegovom mišljenju, Tekelijina zadužbina može da postane kulturni centar Srbije u Madarskoj, kakav nemamo (Bugarska ga tamo ima i sjajno radi). Zgrada je inace na dvadesetak metara od Srpske crkve, nadomak Srpske ulice. Taj spomen treba sacuvati zajednickim snagama. Kako zbog ocuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta preostalih Srba u Madarskoj, tako i zbog duga precima-dobrotvorima, ali i zbog što cvršcih, tradicionalno dobrih odnosa sa severnim susedom.
Radmila Lotina

IZLOŽBA BLAGO ARHIVA VOJVODINE

Ubedljiv govor dokumenata

Uvereni da ce arhivska dokumenta, koja baštinimo od davne 1926. godine, na najbolji nacin predstaviti arhivsko blago -generacijama pre nas brižljivo prikupljano, vrednovano, odabirano i cuvano - priredili smo stalnu postavku arhivskih dokumenata.
Imajuci na umu nacelo da arhivisti treba da sacuvaju autenticnost dokumenata tokom arhivske obrade, zaštite i korišcenja, koristeci najsavremenija tehnicka dostignuca, izradili smo kopije, trudeci se da sacuvamo verodostojnost dokumenata, tako da velicinom, izgledom i bojom bezmalo u potpunosti odgovaraju originalima.
Arhivsku gradu iz starijih fondova i zbirki (XVII, XVIII, XIX vek) koja je oštecena, a nije restaurirana, snimili smo i obradili tako da su izložene kopije verne izvornom obliku originala. Vodili smo se svetlom istinite, informativne i umetnicke vrednosti dokumenata. Istovremeno, dokumenta ce, ovako predstavljena, biti znatno dostupnija naucnoj i široj javnosti, dajuci nove podsticaje u popunjavanju praznina koje nosimo u svom istorijskom pamcenju.
Prostorne mogucnosti nametnule su nam broj izabranih dokumenata u odnosu na kategorizaciju kulturnih dobara i odredile zastupljenost, srazmernu kolicini arhivske grade u fondovima i zbirkama Arhiva.
Izložbeni materijal odabrali smo po kriterijumu vremenskog nastajanja, istorijskog znacaja prema sadržaju, personalne i teritorijalne pripadnosti, naucne, kulturne i umetnicke vrednosti.
Na izložbi su prikazani najznacajniji i najdragoceniji izvori koji osvetljavaju našu bogatu prošlost, omedenu geografskim prostorom: današnjom Vojvodinom, Dunavskom banovinom, Backo-bodroškom, Torontalskom, Tamiškom i Sremskom županijom, Srpskim Vojvodstvom i Tamiškim Banatom, i svim podrucjima Habsburške monarhije na kojima su živeli Srbi, u razlicitim državnopravnim podrucjima i društvenim sistemima, i verskim zajednicama.
Izložena riznica raznorodnih vrsta dokumenata (povelje, diplome, ukazi, svedocanstva, rešenja, odluke, raspisi, katastarski planovi, projekti, mape, notni zapisi, pisma, fotografije...) obuhvata vremenski raspon od 1565. (najstariji dokument koji se cuva u Arhivu) do 1970. godine.
Radi lakše preglednosti, a sveobuhvatnijeg utiska posetilaca, opredelili smo se za deset tematskih celina:
Kroz dokumenta Arhiva Vojvodine; Uprava i javne službe do 1918. godine (prizemlje);
Uprava i javne službe od 1918; Kraljevska banska uprava Dunavske banovine; Pravosude; Vojska; Verske ustanove i organizacije; Privreda i bankarstvo; Kultura, prosveta i nauka (prvi sprat).
U galerijskom prostoru nalaze se tri zbirke: Povelje i diplome; Karte i planovi i Majstorske i kalfenske diplome. Ova dokumenta se po svojim estetsko-likovnim karakteristikama izdvajaju i stoga cine samostalnu celinu u okviru stalne postavke. Izložene povelje, cehovska i kalfenska pisma, bakrorezne i pastelno obojene katastarske mape - iz doba baroka, neoklasicizma i romantizma docarace posetiocima vreme pisara, kaligrafa, iluminatora, cije je vešto pero bilo zaneseno lepotom.
Na izložbi je prikazano 616 dokumenata na 215 panoa, a njihov popis u katalogu sacinjen je u okviru tematske grupe u kojoj su izložena, sa arhivskom signaturom.
Autori i priredivaci se nadaju da su otkrivanjem Arhiva, objavljujuci živi i ubedljivi govor dokumenata, dali doprinos u podsticanju i širenju svesti o znacaju i lepoti arhivske baštine.

SKUPŠTINA O BUDŽETU
Novosadska skupština danas ce raspravljati o budžetu za 2006. i o planovima rada više gradskih preduzeca za narednu godinu. Gradska kasa ce u 2006. biti manja od ovogodišnje za oko 65 miliona dinara i iznosice 10 i po milijardi. Gradski celnici se još nisu izjašnjavali o smanjenju i kao jedino objašnjenje za sada imamo ono što je navedeno u predlogu odluke o budžetu. Tu se kao razlog navodi to što je budžet za 2005. bio dopunjen sa skoro milijardu i 200 miliona dinara suficita iz 2004. godine. Predvida se da Zavod za izgradnju grada i Poslovni prostor postanu korisnici gradske kase poput bilo koje druge gradske službe. Subvencije javnim preduzecima bice za oko 600 miliona dinara manje. Manje novca u budžetu odrazilo se i na programe gradskih preduzeca, pa ce vecina imati skromnije planove. Odbornici ce razmatrati i više regulacionih planova, pri cemu je trenutno najaktuelniji onaj o bloku zgrada oko Novosadskog otvorenog univerziteta. Gradjani se protive planu da se sruše dve kuce u ulici Vojvodanskih brigada, kako bi se na tom mestu sagradila javna garaža. Pored toga, predloženo je i da se povecaju pojedine komunalne takse, jer su poslednji put promenjene pre nekoliko godina, a planirano je i povecanje boravišne takse (sa 80) na 90 dinara. Razmatrace se i izveštaj o poslovanju preduzeca “Novi Sad-EP 2005”, koje je grad osnovao zbog organizacije Evropskog prvenstva u košarci i koje sada treba da se ugasi. Opozicija sumnja u legalno poslovanje ovog preduzeca. (021)

POSLE BRISELA I U NOVOM SADU
Katalog 30 najboljih vojvodjanskih izvoznika predstavljen je u cetvrtak u Novom Sadu, dva dana nakon evropske promocije u Briselu. Osim na srpskom, Prvredna komora Vojvodine je ovaj katalog objavila i na engleskom, nemackom i ruskom jeziku. Predstavljanje kataloga u Briselu, kojoj je pre dva dana prisustvovao i Oli Ren, predsednik evropske Komisije za pridruživanje, ocenjen je na novosadskoj promociji vrlo znacajnim za vojvodjansku privredu. Katalog najboljih vojvodjanskih izvoznika uskoro ce se naci i na sajtu Privredne komore Vojvodine a bice dostavljen i svim diplomatskim predstavništvima u našoj zemlji. Katalog je deo evropskog projekta “Partners” koji povezuje komorske sisteme zemalja zapadnog Balkana sa komorama zemalja EU. Evropa je finansirala ukupno 15 projekata ove vrste od cega je na konkursu naša zemlja dobila 6 projekata. Jedan od njih i Privredna komora Vojvodine koja je ušla u partnerske odnose sa španskom regionalnom privrednom komorom u San Sebastijanu. Katalog najboljih izvoznika je manji deo tog projekta (021)

ZADOVOLJNI VOJVOĐANSKOM VLADOM
Najveci problemi u Vojvodini su nezaposlenost, nizak životni standard i medjunacionalni sukobi, pokazalo je istraživanje agencije Tim sprovedeno pocetkom decembra. Vojvodjane muci i zagadjenost, zanemarivanje poljoprivrede, korupcija i pitanje autonomije. Gradjani Vojvodine o radu pokrajinske vlasti uglavnom imaju pozitivno mišljenje, odnosno 45 odsto ispitanika je rad Izvršnog veca ocenilo trojkom. Kako navodi šef istraživackog tima Mikloš Biro, od funkcionera najbolje je ocenjena Snežana Lakicevic Stojacic, a zatim slede Dragoljub Petrovic, Milorad Djuric, Zoltan Bunjik i Miloš Lucic. Predsednika Skpuštine Vojvodine Bojana Kostreša prepoznaje cetvrtina ispitanika, a vojvodjanskog premijera Bojana Pajtica 45 odsto. Kada je rec o rejtingu politickih stranka, polovina ispitanih Vojvodjana ne bi izašla na izbore, a od onih koji bi izašli 18 odsto glasa za DS, 16,6 za SRS, preko tri odsto za LSV i SVM, dok ostale stranke ne bi prešle cenzus. Od stranackih lidera najbolje su ocenjeni Bojan Pajtic i Maja Gojkovic. Agenciju Tim osnovala je nedavno grupa mladih psihologa, a istraživanje "Stavovi gradjana Vojvodine" radjeno je od 10. do 15. decembra telefonskom anketom na uzorku od 1.000 Vojvodjana. (021)