|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 16. 12. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 16. 12. 2005.
|
|
|
LIKOVNI ŽIVOT: Kofer jugoužasa
Retrospektiva Balinta Sombatija u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu
Poznati neoavangardni umetnik, graficki dizajner i teoreticar nove umetnosti iz Novog Sada, koji poslednjih godina živi u Budimpešti, Balint Sombati (1950), predstavljen je retrospektivnom izložbom i obimnom monografijom u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu. Kustos izložbe i urednik publikacije je istoricar umetnosti Nebojša Milenkovic, a njome su dobro prikazani svi aspekti i segmenti Sombatijevog rada od kraja 60-ih godina prošloga veka, kada je bio saosnivac suboticke umetnicke grupe “Boš plus Boš“, do danas, od ranih grafika, vizuelne poezije, preko fotografskih akcija, mejl-arta, elektrografika, umetnickih performansa, instalacija i videa.
Izloženo je i osam njegovih knjiga pisane, vizuelne poezije, teorijskih tekstova, kao i brojne publikacije u kojima je objavljivao ili bio urednik.
Sombati je od samih pocetaka umetnicke aktivnosti bio istinski istraživac, kako na polju forme, jezika i medija izražavanja, komunikacije sa umetnicima sveta, tako i u oblicima licnog i politickog angažmana putem performansa i instalacija.
Istraživanje jezika
Sedamdesetih godina Sombati se prevashodno bavio istraživanjem vizuelnog jezika, simbola i komunikacije, o cemu na postavci izložbe svedoce brojni radovi i serije kao “Nontekstualite” (1971) gde u nadenim knjižnim tekstovima linijom povezuje sva slova “o”, ili “Fudbalogrami” (1971) gde na krojackim šemama iscrtava putanju lopte tokom fudbalskih utakmica. Narocito su zanimljive njegove fotografske akcije beleženja nadene vizuelne poezije, recimo slova na naslaganim drvenim gajbama, tragova plakata, slojeva boja ili odvaljenih tabli na raznim zidovima (“Vizuelna semiologija: zidni nalazi”, 1972-1973).
Tu su i foto-akcije u pejzažu i na ulici, recimo “Lenjin u Budimpešti” 1972. gde Sombati prilikom prvomajske parade u madarskoj prestonici uzima transparent sa uvecanim Lenjinovim likom i snima se sa njim na odabranim mestima (kraj zida izrešetanog mecima, kraj plakata sa slupanim autom, uz uzdignutu flašu piva, itd) koja kontekstom daju liku revolucionarnog vode nova znacenja. Sledece 1973. snima krupni natpis “Bauhaus” u ambijentu svoje oronule tavanske podstanarske sobe, postižuci ironijski otklon prema cuvenoj umetnickoj školi. Ranih 70-ih pocinje i sa upotrebom autorskih gumenih pecata (“Signalizacija tela”, “POETRY(?)”, “Sombati art” itd) ukljucujuci se u medunarodnu mrežu mejl-arta putem poštanskih kanala, distribuišuci svoje dopisnice s otiscima pecata.
Odjeci rata
Osamdesetih godina Sombati eksperimentiše sa agencijskim fotografijama svetskih dogadaja koje cesto stižu sa greškama, što radovima daje novi smisao, takode izraduje sopstvene serije maraka i nalepnica posvecene poznatim svetskim umetnicima Bojsu, Vorholu, Majakovskom, i bliskim ucesnicima mejl-art mreže, umnožavajuci ih tehnikom elektrografike. U devedesetim godinama, kada tadašnju Jugoslaviju zahvataju gradanski ratovi, Sombati radi angažovane elektrografike: seriju maraka “Stara vremena, loša vremena” 1993, sa scenama iz Drugog svetskog rata, grafikama partizanskih slikara i graficara, kao i “Povratno secanje” gde komponuje mitske scene srpske istorije: seobe, svetog Savu, Belog Andela, ratove, odsecene ruke i demonstrante s transparetima, sa ispisanim ironicnim komentarom “Srbija do Srbije”.
Ratne godine, koje Sombati provodi uglavnom u Budimpešti i putujuci po svetu, ucestvujuci na brojnim festivalima performansa, uticu presudno na tematiku njegovih radova. Gradanski rat i krvavi raspad Jugoslavije postaju njegova opsesija. “Prohujalo sa vihorom”je performans gde na mapu bivše SFRJ postavlja šest pepeljara, i simultano puši (inace je nepušac) šest vrsta cigareta, iz svake bivše jugoslovenske republike po jednu, da bi na kraju sav pepeo presuo u “bosansku” pepeljaru, a iz nje ga razduvao oko sebe.
Slicne reminiscencije raspada zemlje predstavljaju “Zastave” 1993. kada svoju krv iz epruvete prosipa na Bosnu na mapi Evrope, i “Zastave 2” 1995. kada ležeci na bolnickom krevetu pušta da mu krv iz vene kaplje na Ustav SFRJ iz 1974. dok Titov metalni reljef udaraju cekicem. Svugde ikonografiju cine jugoslovenske zastave s petokrakom i muzicka pratnja “revolucionarnih” pesama. Tokom 90-ih Sombati cesto izvodi i performans “U slavu poslednjeg pesnika” i “Vejver - u cast poslednjeg rada video umetnika” gde uporedo sa pojavljivanjem slika numerisanih grobnih krstova (simbola pesnika) ili portreta video umetnika, ispija cašice votke nazdravljajuci im, da bi na kraju drugoga rada povratio u razbijeni televizijski monitor. I ovi performansi svojevrsnog samožrtvovanja odražavaju autorov ocaj nad teskobnom situacijom koja ga okružuje.
Galerijske instalacije
Sombati tokom 90-ih postavlja i veoma upecatljive asamblaže i galerijske instalacije uglavnom od nadenih predmeta. Opet su to atributi titovske Jugoslavije, ili ratnih lidera iz 90-ih. U instalaciji “Sastajalište” iz 1998. vidimo titove reljefe sa metkom u glavi, uz njih Isusove biste sa krvavim srcem, iznad kic pejzaža iz koga izranja crvena petokraka. “Jugoslovenska prica” iz 1996. donosi Titove slike, metke, pušku, a “Kofer” iz 1995. ponovo sadrži ostatke bivše Jugoslavije: zastavu s petokrakom, novine sa clankom o Titovoj sahrani, sekiru, registarsku tablicu Gospica... a “Raskršca” iz 1998. gomile odela, kofera i tragove metaka po zidu. Konacno, u “Balkanskom dijalogu” 1995. suprotstavlja programe televizije Beograda i Zagreba, postavljajuci dva televizora licem u lice, sa likovima Miloševica i Tudmana, i figurama plasticnih vojnika izmedu televizora.
Svi ovi radovi sa umetnicke strane imaju visok nivo osmišljenosti i funkcionalnosti, sa ponekad zaista sugestivnim, pa cak i mucnim efektom. A što se direktnog politickog angažmana tice, koji je autoru ocigledno bitan u poslednjoj deceniji i po, zbunjuje Sombatijevo cesto posezanje, gotovo poklonicko, za likovima istorije koji, istini za volju, u trenutku nastanka pojedinog rada i nemaju direktnu važnost ili uticaj na zbivanja, kao Lenjin decenijama posle prevrata u Madarskoj, ili Tito decenijama posle svoje smrti, a što se Miloševica i Tudmana tice saznali smo kako su dobri ortaci bili.
|
|
|
Grandiozna izložba oca i sinova Stojkov
Sombor: Povodom 160 godina postojanja Srpske citaonice „Laza Kostic” u Somboru, posle one u Irigu, najstarije citaonice u Srba, uprilicena je grandiozna izložba proslavljenog somborskog slikara Save Stojkova i njegovih sinova Dragana, koji je takode vec pronašao svoje mesto u antologijama srpskog postmodernog slikarstva i Milana, koji je, iako poseduje nesumnjivi porodicni talenat za slikarstvo, sebe pronašao u arhitekturi.
Sam dom Srpske citaonice podignut je daleke 1845. godina za predsednikovanja Justina Konjovica, a zanimljivo je da je upravo proslavljeni Sava Stojkov pocasni, doživotni predsednik sadašnje SC „Laza Kostic”.
Otvarajuci prigodnim recima izložbu tri Stojkova, direktor somborskog Gradskog muzeja Branimir Mašulovic je naglasio da i pored razlicitih životnih i umetnickih opredeljenja, Sava Dragan i Milan imaju jednu zajednicku nit.
- Ta nit je zajednicki umetnicki genetski kod, tako jak u sve trojice. Dešava se u vremenu i prostoru da se ovaj genetski kod pojavljuje sa kolena na koleno kod draguljara, zlatara ili keramicara, ali je relativno redak kod slikara i umetnika - naglasio je Mašulovi.
Torta za najstarijeg Stojkova
Kao svojevrsno iznenadenje veceri, prilikom otvaranja izložbe, poslužila je i torta koju je rukovodstvo Srpske citaonice „Laza Kostic” obezbedilo u cast 80-tog rodendana Somborcima dobro znanog cika Save Stojkova, što je kod slikarskog barda izazvalo suze radosnice.
|
- Kada o nekome, kao što je Sava Stojkov, bezbrojne pohvale izreknu i takvi autoriteti likovne kritike, kao što je Oto Bihalji Merin i mnogi drugi, ne treba trošiti reci na pejsažistu i portretistu, kakav je najstariji Stojkov. Dragan, srednji Stojkov, otišao je iz rodnog Sombora u svet i nakon obrazovanja na „Bel Art” Akademiji u Veneciji, neosporno slovi za jednog od naših najboljih postmodernista.
Lirika njegovog likovnog stvaralaštva našla se u saglasju sa najlepšom pesmom, koju je srpski pesnicki genije Laza Kostic ispevao, „Santa Marija dela salute”, pa ne cudi što se ova Draganova slikarska avantura nastavila i sa Verom Pavlodoljskom - podsetio je brojne okupljene somborce Mašulovic , ne zaboravljajuci ni najmladeg Stojkova , Milana.
- Milanova arhitektura, nagradivana od Beograda do Francuske, jasno se prepoznaje, pre svega unošenjem duše ravne linije i rezovima prostora, mada kao i ljudi u ovoj ravnici svaki projekat predstavlja pricu za sebe. Mada i on slika za „svoju dušu”, njegova arhitektonika svakako da nosi sva obeležja umetnosti koja slavi prostor, društvo i kulturu u kojoj je odrastao - kazao je Mašulovic. M. Mc.
|
|
|
Beograd i Vojvodina na istoj strani
Gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic i vojvodanski premijer Bojan Pajtic najavili su juce u Novom Sadu zajednicku borbu za imovinu AP Vojvodine i grada Beograda institucionalnim, ali i vaninstitucionalnim sredstvima. Prema takozvanom Šešeljevom zakonu iz 1995. godine, koji je još uvek na snazi, imovina lokalnih samouprava u Srbiji je u svojini Republike.
Pajtic i Bogdanovic su na jucerašnjoj zajednickoj konferenciji za novinare u Pokrajinskom izvršnom vecu ocenili da je vracanje imovine Vojvodini i Beogradu, odnosno svim lokalnim samoupravama, osnovni preduslov za njihov razvoj i razvitak citave države.
– Vojvodina i Beograd su motori razvoja ove države, dve najrazvijenije tacke i dva najrazvijenija potencijala. Bez sopstvene imovine i drugacijeg uredenja imovinskih odnosa u državi nema napretka. Zbog toga Beograd i Vojvodina pocinju zajednicku borbu za svoju imovinu, odnosno za mogucnost da se razvijaju, za šansu da otvaraju nova radna mesta i razvijaju svoju privredu – kazao je Pajtic.
Gradonacelnik Beograda je rekao da ocigledno u Srbiji još uvek postoji izuzetno konzervativan stav i potpuno nerazumevanje za to šta je lokalna vlast. U Srbiji se, po njegovim recima, zaboravlja da su u normalnim zemljama sveta lokalna i regionalna vlast ravnopravan partner državnoj vlasti.
– Nemamo nikakvu dilemu o tome da je ozbiljna lokalna vlast jedan od osnovnih motora razvoja države Srbije. Nemoguce je samo s nivoa centralne vlasti, cak i kad vodite makroekonomsku politiku, upravljati zemljom i dovesti do razvoja Srbije. A deo toga je i pitanje imovine – rekao je Bogdanovic.
On je kritikovao SRS i Tomislava Nikolica da “ne razume elementarnu stvar” da davanje imovine lokalnim samouprava ne znaci njeno rasparcavanje, nego šansu za razvoj lokalnih sredina.
Bogdanovic je rekao da je zajednicki interes Beograda i Vojvodine – ravnomeran razvoj citave Srbije, saradnja u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i tržišta hrane, kao i donošenje novog ustava Srbije.
– Što pre novi ustav! – rekao je Bogdanovic. – Novi ustav je uslov da se potpuno jasno definiše položaj Vojvodine kao autonomne pokrajine, koja na to ima pravo ne samo s istorijskog nego i s nekog drugog aspekta. Ali, to ce opštine i vlast u Vojvodini zajednicki da se dogovore. Za Beograd, a onda i za sve lokalne samouprave, donošenje novog ustava je od fundamentalnog znacaja.
Pajtic je dodao da je sadašnji Ustav kocnica razvoja zemlje, pri cemu je posebno kritikovao sistem po kojem strani investitor ne može da bude vlasnik gradevinskog zemljišta, nego samo njegov zakupac.
– Ocigledno je da nadležni odbor za ustav ništa ne radi. Mesecima nismo culi vesti iz tog odbora, a bez novog ustava imamo problem i s evropskim integracijama – rekao je Pajtic.
Pajtic i Bogdanovic su juce posetili Maticu srpsku, gde je dogovoreno kako Beograd i Vojvodina mogu pomoci ovoj najstarijoj kulturnoj instituciji. Pajtic je rekao da je prilikom nedavne posete ruskoj prestonici dogovorena saradnja s Moskovskom oblašcu ne samo u privredi nego i u nauci i kulturi, u cemu i Matica srpska treba da ima svoju ulogu. Pored toga, Vojvodina ce i ove godine sa cetri miliona dinara pomoci instituciju u kojoj je nastala Matica srpska – Tekelijanum, zadužbinu Save Tekelije u Budimpešti.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 16. 12. 2005.
|
|
|
|
ŠKOLE OD IZUZETNOG ZNACAJA
Medu 10 škola koje treba da budu proglašene za škole od izuzetnog znacaja za Vojvodinu i da imaju poseban status, nalaze se cetiri novosadske škole.
To su Gimnazija "Jovan Jovanovic Zmaj", "Karlovacka gimnazija", Škola za dizajn "Bogdan Šuput" i Baletska škola. Poseban položaj ce pre svega znaciti dodatna sredstva za te škole. Zakon o srednjim školama predvideo je ovu mogucnost, koja ce sada prvi put biti i primenjena u Vojvodini. (021)
PAJTIC OCEKUJE USVAJANJE BUDŽETA
Predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtic kaže da ga je iznenadila izjava lidera SVM-a Jožefa Kase da ce ta stranka napustiti vladajucu koaliciju na sledecoj sednici Skupštine Vojvodine 20.decembra.
Izaskom 11 clanova SVM-a, vladajuca koalicija u pokrajni bi izgubila vecinu.
Na narednoj sednci Skupštine Vojvodine trebalo bi da raspravlja o budžetu za 2006. i merama koje bi onemogucile delovanje grupa sa neonacistickim obeležjima. Nezvanicno se saznaje da se SVM protivi tome da se u toj odluci nadju Pokret "64 županije" i "honvedi". (021)
TRAŽE NOVI USTAV I IMOVINU
Vojvodjanski premijer Bojan Pajtic i gradonacelnik Beograda Nenad Bogdanovic založili su se za što skorije vracanje imovine gradovima i lokalnim samoupravama, kao i za što skorije donošenje novog Ustava Srbije.
Bogdanovic kaže da je važno da Skupština Srbije što pre usvoji zakon kojim bi se lokalnim vlastima vratilo pravo upravljanja imovinom. Prema recima Bogdanovica važno je i da se što pre donese novi ustav. S tim se složio i pokrajinski premijer Pajtic.
Na sastanku u Banovini Pajtic i Bogdanovic su se dogovorili o zajednickom nastupu po pitanju povratka imovine lokalnim zajednicama i promene ustava, kao i o ulaganjima na stranim tržištima i pružanju pomoci ugroženim banatskim opštinama Žitište i Secanj. (021)
|
|