PRERASPODELA NOVCA U VOJVOĐANSKOM BUĐŽETU ZA 2006. GODINU

Pokrajina preuzima razvoj u svoje ruke

Pokrajinska vlada predvidela je da u narednoj godini promeni nacin na koji ce sprovoditi razvoj Vojvodine. Ta promena ogleda se u nacinu na koji je koncipiran budžet za 2006. godinu težak skoro 24 milijarde dinara.
Vojvodanski sekretar za budžet i finansije Jovica Đukic u razgovoru za naš list kaže da je do sada svake godine celokupan iznos prihoda od privatizacije preduzeca sa teritorije Vojvodine bio prosledivan pokrajinskom Fondu za razvoj, ali da to ubuduce nece biti u potpunosti identicno. Tako ce Fond za razvoj u sledecem periodu imati na raspolaganju 400 miliona dinara privatizacionih prihoda, što je pet puta manje od ovogodišnje sume novca koja je po povoljnim uslovima bila na raspolaganju Fonda, preduzetnicima i preduzecima Vojvodine.
- Zakon o privatizaciji nas ne obavezuje da pare od privatizacije koristimo kroz Fond za razvoj, nego da se taj novac mora koristiti za razvoj i restrukturiranje privrede. A to se može uciniti na razne nacine – kaže Đukic. - Sada smo odlucili da pojedinim sekretarijatima koji su vezani za privredne projekte izvor prihoda ne bude klasicni budžetski porez, nego izvori iz privatizacije.
Tako ce od planiranih 1,5 milijardi dinara prihoda od privatizacije, cak 1,1 milijarda biti namenjena razvojnim planovima i programima, a 400 miliona dinara Fondu za razvoj. Za svaki od tih programa i planova, dodaje Đukic, svoju saglasnost morace da da Izvršno vece.
Ravojni aspekt budžeta za narednu godinu se po njegovim recima ne ogleda samo u korišcenju prihoda od privatizacije preko pomenutih programa, nego i u izdvajanju još 1,67 milijardi dinara iz izvornih i ustupljenih prihoda Vojvodine.
- Razvojni aspekt budžeta dakle podrazumeva da ce se ukupno 3,17 milijardi dinara izdvojiti za podsticaj razvoju privrede i infrastrukture, investicionim ulaganjima u obrazovanju, kulturi i zdravstvu, kao i projektima regionalnog i strateškog znacaja za Vojvodinu – kaže Đukic.
Po 100 miliona dinara planirano je za: rekonstrukciju i izgradnju centra za privredni i tehnološki razvoj “Andrevlje”, Garancijski fond, Direkciju za robne rezerve koja ce uložiti u izgradnju rezervoara za gorivo, najverovatnije u novosadskoj Rafineriji, tehnološku pripremu i izgradnju proizvodnih kapaciteta nerazvijenih opština u oblasti novih tehnologija.
Za subvencije u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja izdvojeno je 321,4 miliona dinara, za podsticaj ideje preduzetništva 19 miliona, za podsticaje u oblasti turizma i privrede 18,6 miliona, a za projekte gasifikacije nerazvijenih opština tri miliona.
- Veoma je bitno da smo 300 miliona opredelili iz izvora privatizacije za razvoj banjskog turizma. To je veoma veliki projekat, jer je rec o rekosntrukciji desetak banja. Banjski turuzam je nešto u cemu vidimo šansu Vojvodine – kaže Đukic.
Razvojna dimenzija budžeta po njegovim recima može se posmatrati i iz ugla klasicnih budžetskih prihoda, odnosno poreza. Na taj nacin ce se za zdravstvo izdvojiti 713,5 miliona dinara, od cega najviše (502,8 miliona) za nabavku opreme, investicije, održavanje objekata i infrastrukturu zdravstvenih ustanova. Ostatak novca predviden je za nabavku sanitetskih vozila (90 miliona), za izgradnju objekata decje rehabilitacije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu (85 miliona), za razvoj informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama (30 miliona) i za tekuce popravke i održavanje u zdravstvu (5,6 miliona).Iz poreza prikupljenih na teritoriji Vojvodine finansirace se i: obrazovanje i kultura (440,3 miliona), prioritetni programi privredog razvoja Vojvodine (230,9 miliona), subvencije za poljoprivredu (96,1 miliona), naucno-istraživacki projekti (64,5 miliona), sanacije, adaptacije i opremanje sportskih objekata (35 miliona). Takode je planirano da se opštinama u Vojvodini pomogne izrada prostornih planova (44,8 miliona).
- Nešto sasvim novo je da cemo naredne godine ucestvovati u finansiranju izgradnje stanova za mlade naucne radnike, zajedno sa Univerzitetom. Za to cemo izdvojiti 45 miliona dinara. Da nam mladi naucni kadrovi ne odlaze u inostranstvo, da bar nekoga zadržimo. To je za ovu godinu, a ako bog da iduce godine dacemo i više – kaže sekretar.
Budžet za 2006. veci je i odnosu na ovogodišnji za 12,4 odsto.
S. Nikolic

IZMENE I DOPUNE GENERALNOG PLANA NOVOG SADA

Do 2021. godine nestaje petsto hektara zelenila?

Površina pod zaštitnim zelenilom - u koju se ubrajaju parkovi i travnjaci, ali i poljoprivredno zemljište - na teritoriji Novog Sada bice smanjena sa 2062 hektara na 1531 hektara. Odlukom o izmenama i dopunama Generalnog plana (GP) Novog Sada do 2021. godine u gradu ce nestati oko 500 hektara zelenih površina. Nacrt odluke bio je na javnom uvidu do 26.10.2005.
Tim povodom pristiglo je oko 400 primedbi, koje razmatra Komisija za planove. Nakon toga Odluka ide na usvajanje u Skupštinu grada Novog Sada.
Generalni plan obuhvata katastarske opštine Novi Sad i Sremska Kamenica, i delove katastarskih opština Petrovaradin, Veternik, Ledinci, Bukovac, Cenej i Futog.
- Sve što je u obuhvaceno GP-om mora imati neku namenu. Zaštitno zelenilo je formulacija koja se koristi za parkove i travnjake, ali i za poljoprivredno zemljište u gradu. I upravo se na poljoprivredno zemljište, kao i na zapuštene poljane Nacrt odluke uglavnom odnosi - objašnjava direktor Javnog preduzeca “Urbanizam” Zavod za urbanizam Novi Sad Aleksandar Jevtic. - To su parcele na izlaznim pravcima iz grada i uz autoput kod Kacke i Temerinske petlje površine od oko 150 hektara, a planirane su za poslovne namene - dodaje Jevtic.
Izuzetak predstavlja sportski park na Limanu IV kod ulice Ive Andrica i zelenilo površine 0,62 hektara južno od Instituta u Sremskoj Kamenici. Ovu intervenciju u “Urbanizmu” opravdavaju uskladivanjem sa Prostornim planom Fruške Gore do 2022. godine.
U Zavodu za zaštitu prirode smatraju da ne treba smanjivati površine pod zaštitnim zelenilom zbog posledica koje bi se, izmedu ostalog, ispoljile u povecanju nivoa gradske buke, aerozagadenja i slicno.
- Novi park je planiran na Limanu III u produžetku Balzakove, ali tamo su sada kuce i nije lako iseliti ljude - kaže Jevtic. - Idealna razmera bila bi da trecina bude pod stambenim, trecina pod poslovnim namenama, a trecina pod zaštitnim zelenilom.
GP-om je predvideno i da se svi vojni kapaciteti iz grada presele na Majursku adu u Petrovaradinu. Površina ove lokacijeje 246 hektara i do sada je imala namenu zaštitnog zelenila. Istu namenu imale su i neke parcele na kojima se nalaze stambeni objekti, posebno Bukovacki do i Bukovacki put sa 66 hektara. Po GP-u u Novom Sadu se do 2021. nece povecati broj stanovnika.
M. Vujasin

SEZONA SVINJOKOLJA NA SEVERU BANATA

Reportaže: Becarske kobasice i carska slanina

Svinjokolji ili disnotori nisu kao nekad, ali u svakom domacinstvu na severu Banata, koje u oborima samo utovi po koje svince ima posebne cari, cak i kada se ne poklopi sa snežnom idilom. Bitno je ipak da je hladno i da je družina koja kolje po kucama dobrog raspoloženja.
I za obaranje dva tovljenika u dvorištu Dragana Babica u Novom Kneževcu, preduslov je da se za zagrevanje trgnu po dve cašice dobre domace rakijice. Tovljenici koji su težili otprilike po 130 kila, ujutro su imali vremena tek toliko da samo nakratko zaskice. U neka ranija vremena usledilo bi šurenje, ili opaljivanje slamom, a sada se taj deo rituala iz prakticnih razloga obavlja brenerom – otvorenim plamenom iz boce s plinom.
- Za naše potrebe bice dovoljno šunke, carske slanine, suvog vrata, šniclama ce se napuniti zamrzivac, a od nadeva pravimo kobasice i pirincaru - veli domacin Dragan Babic.
Tovljenicima u Novom Kneževcu, Srpskom Krsturu, Đali i Banatskom Arandelovu, odmah se smrkne kada u dvorište bane majstor Radomir Elezovic – Crni. Po profesiji nije mesar ali u dane vikenda u zimskom periodu, kada lopta miruje na fudbalskim terenima, strah i trepet je za tovljenike. Crni je glavni za klanje i tranžiranje, za nadeve je majstor Joca Jancic. Obojica su sa važnim funkcijama u mesnom fudbalskom klubu Obilic. Pred kraj svinjokolja išcekuju i trenera Dragoslava Vignjevica.
- Tradicionalno se na svinjokoljima ispomažemo i družimo porodicno, a ovako obezbedimo i najjeftinije i najkvalitetnije proizvode. Svinje se tove oko sedam meseci, uglavnom kukuruzom i hranom iz domace radinosti sa ovdašnjih njiva. Šest familija u toku sezone “obore” tridesetak tovljenika. Radimo tako vec desetak godina i dobro smo utrenirani.
Sportskim žargonom receno, i na svinjokoljima najdraže im je trece poluvreme, pošto su crvene kartone u startu zaradili tovljenici.
Za pripremanje kobasica koristi se iskljucivo mlevena zacinska paprika iz „Aleve”, a od Joce Jancica saznajemo da je ovog puta korišcena samo slatka, kako su domacini zahtevali. Pre nego što je pocelo nadevanje, mleveno meso je zacinjeno još biberom, solju i neizostavnim belim lukom.
- Po želji domacina spravljamo domacu i becarsku kobasicu - objašnjava Jancic. - Domaca je za porodicnu upotrebu i konzumiraju je svi ukucani. Becarska je namenjena samo domacinu, kada krece u život i aktivnosti van kuce.
Šunke, butkice, šarena carska slanina i sve ostalo, odaju utisak velike mesnate ikebane, koja se sprema za salamurenje i zamrzivac. Dok su majstori za nadeve finiširali posao, slažuci metre kobasica i pirincare u korpe od vrbovog pruca, od veterinara mobilnim vezama stigao je glas da što se tice trihinele, krkanluk može da pocne.
Pod budnim okom Ištvana Šomodija i asistenciju Slavka Tomica, cvarci su dobro porumeneli. Kada ima od cega, i kada je kazan pun, ima šta i da porumeni. Slanina za cvarke ne treba da je isecena ni jako sitno, ni prekrupno. Na dno oranije, da ne bi zagorelo, pa mast i cvarci otišli u propast, stavlja se oko kilogram masti od prethodnog svinjokolja. Da cvarci u oraniji porumene, uz laganu vatru treba biti strpljiv dva i po sata.
Od dva tovljenika ispalo je dvadesetak litara masti i skoro puna vangla cvaraka. Malo posoljeni, sa krastavcicima i paprikom iz turšije, a zalivani pivom, dobili su najviše ocene. Svinje su ocito bile mesnate, cim su cvarci ispali rumeni i mesnati, a dobijeno tako malo masti. Videlo se to i na carskoj slanini. A i nadevanje kobasica srecno se završilo, jer je creva bilo taman koliko treba. Najnezgodnije je kada zafali creva ili kada nestane piva, pa pocne trka da se manjak u zadnji cas nadomesti, da majstori ne bi dangubili.
Milorad Mitrovic

MLADI ZA MLADE
Pokrajinski sekretarijat za omladinu raspisao je konkurse za finansiranje projekata za promociju Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini. Rebalansom vojvodanskog budžeta za promociju stategije za mlade obezbedjeno je dva miliona i osam stotina hiljada dinara. Kako pojašnjava pomocnik sekretara za omladinu Vladimir Kozbašic, projektni zadaci prvog konkursa su osmišljavanje i realizacija medijske kampanje "Mladi za mlade" i izrada odgovarajuceg veb-portala www.omladina.info. Takodje, otvoren je i konkurs za promocija Akcionog plana za mlade i na lokalnom nivou. Konkursi su otvoreni do 19. decembra, a mogu se prijaviti organizacije i ustanove sa teritorije Vojvodine. O predloženim projektima odlucuje komsija sastavljena od sedamnaest clanova, od kojih polovinu cine predstavnici resornih sekretarijata a ostatak mladi koji su ucestvovali u izradi Akcionog plana. Informacije se mogu dobiti na telefon 487-487-1, a tekst konkursa i formulari nalaze se na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za omladinu www.sio.vojvodina.sr.gov.yu. Akcioni plan politike za mlade, koji je polovinom novembra usvojila Skupština Vojvodine, je prvi strateški dokumentu koji se bavi mladima u Srbiji. Politiku za mlade pripremio je Pokrajinski sekretarijat za omladinu u saradnji sa omladinskim organizacijama i udruženjima. Dokument definiše presek trenutnog stanja položaja mladih u Vojvodini, kao i predlog mera za rešavanje njihovih problema. Za implementaciju Akcionog plana za narednu godinu obezbedjeno je osam miliona dinara. (021)

EHO OTVARA ŠTAMPARIJU
Sutra u Novom Sadu pocinje da radi digitalna štamparija u kojoj ce biti zaposlene cetiri osobe sa invaliditetom. Štampariju otvara Ekumenska humanitarna organizacija, uz pomoc USAID-a, a nalazi se u prostorijama EHO Resursnog centra za osobe sa invaliditetom, u ulici Bate Brkica 12. (021)

OPŠTINA SE USELJAVA
Predsednica Saveta opštine Petrovaradin, Milena Bibercic, kaže za Radio 021 da ocekuje da ce se Opština useliti u svoje prostorije u Petrovaradinu najkasnije do kraja meseca. Ona kaže da ce prvu sledecu sednicu Saveta održati u novim prostorijama u ulici Patrijarha Rajacica 24. U prostorije Opštine Petrovaradin preselice se deo gradske uprave, izmedju ostalog inspekcija i maticar. (021)