DOBIJANJEM KORIDORA 10 POVECANI ZAHTEVI NA NAŠIM PRUGAMA

Železnici nedovoljan novi „Žeželj”

Sve je izvesnije da ce Novi Sad dobiti novog “Žeželja” na mestu porušenog mosta pre šest godina u NATO bombardovanju. Direktor Direkcije za puteve Branko Jocic kaže da shvata ogromnu potrebu za novim mostom, jer sadašnje privremeno rešenje ne zadovoljava potrebe ni drumskog ni železnickog saobracaja. Zato se izgradnja forsira, idejni projekat je vec gotov i s Evropskom agencijom za rekonstrukciju pregovara se da delimicno finansira izradu glavnog projekta i tehnicki nadzor.
Clan Saveta za železnicki saobracaj uPokrajinskom sekretarijatu za privredu Milan Vucinic kaže da Novom Sadu više nije dovoljan most kakav je bio Žeželjev, jer dobijanjem Koridora 10 povecani su zahtevi na našim prugama. Zato bi, kaže, najpre trebalo da se izgradi drumsko-železnicki most koji bi zamenio porušeni Žeželjev, a u drugoj fazi da se izgradi još jedan iskljucivo železnicki most, 50 do 100 metara nizvodno, koji bi imao dva koloseka koji zadovoljavaju zahteve Koridora 10. Uz dvokolosecnu prugu neophodna je i treca pruga koja bi bila lokalnog tipa za prigradski saobracaj.
- Pošto od Indije do Novog Sada postoji samo jedan kolosek, ideja je da on ostane na mostu, a da se izgrade dva koji bi išli tunelom od Cortanovaca i izlazili kod Karlovackih vinograda, a onda se uklapali preko ovog mosta i išli dalje prema Madarskoj - kaže Vucinic. - Jer, zahtevi Koridora 10 su most s tri koloseka i da se razdeli drumski od železnickog. To znaci da kada se sedne u Budimpešti i brzo dode do Subotice, da se brzo dode i do Novog Sada i Beograda i dalje za Atinu...A ne da se stane, na primer u Kisacu, i ceka da prode voz iz suprotnog pravca. To nema nigde u Evropi, ni u Poljskoj, ni Ceškoj, ni u Bugarskoj. A sada se vozovi u Novom Sadu puštaju preko privremenog drumsko-železnickog naizmenicno.
Sagovornik kaže da je na zajednickoj sednici tri saveta za železnicki, drumski i vodni saobracaj zakljuceno da nam trebaju dva mosta, od kojih je jedan cisto železnicki s tri koloseka. Shvatajuci da je to velik zalogaj, ocekuje se da se najpre izgradi drumsko-železnicki most kakav je bio porušeni Žeželjev s jednom ili dva koloseka, medutim, u planove mora da se stavi izgradnja posebnog železnickog mosta. A kada se izgradi samo železnicki most, novi drumsko-železnicki tada može da se presloži samo u drumski, kao kada se ulazi u Beograd i ide starim železnickim mostom preko Save, a s desne strane je cisto železnicki most s tri koloseka.
S obzirom na to da je postojeci drumsko-železnicki most privremeni, ovakvo zalaganje znaci da bi i buduci novi “Žeželj” imao privremeni karakter za železnicu, do izgradnje drugog novog mosta s tri koloseka, koji bi služio samo železnici. Sagovornik kaže da to nije nelogicno, vec potpuno logican put razvoja, s tim što neko na železnici mora da to stavi u biznis plan. Na Pokrajinskom izvršnom vecu je da to pogura i da kaže da za Koridor 10 treba standard, a to je most s tri koloseka, cisto železnicki, bez drumskih vozila.

POLJOPRIVREDA MORA ZAŠTITITI SVOJE BRENDOVE

Horgoška paprika naše blago

Fabrika “Vitamin” iz Horgoša zatražice od države da se horgoška paprika proglasi za nacionalno dobro Srbije. Zaštitom geografskog porekla Srbija ce tako dobiti još jedan poljoprivredni brend, poput šljive i maline, koji ce biti prepoznatljiv u svetu. Zbog jedinstvenih klimatskih uslova pogodnih za negovanje sorti zacinske horgoške paprike, kvalitetnog backog tla i zahvaljujuci dugogodišnjoj selekciji, plodovi zacinske horgoške paprike su medu najboljim na svetu, a pri tom nemaju nikakvu zaštitu države.
Na ovaj korak “Vitamin” se odlucio zbog cinjenice da u Srbiji nije dovoljno poznato da je horgoška parika vrhunskog kvaliteta i da je veoma cenjena u svetu. Horgoška paprika raste na istom tlu i pod istim klimatskim uslovima kao i segedinska, a od španskih i latinoamerickih se razlikuje po punoci ukusa, lepšoj i izraženijoj boji, što je veoma bitno kod prerade zacinske paprike.

Nove sorte „Vitamin” se samostalno bavi razvijem sorti horgoške paprike poslednjih pedeset godina. Do sada su razvili prvu priznatu domacu sortu slatke zacinske paprike, „horgoška slatka – 1“, kao i sorte ljute zacinske paprike „pešcani grom“ i „tisa“.

POTPISAN PROTOKOL O SARADNJI MAĐARSKE I VOJVODINE

Priroda ne poznaje granice

U Izvršnom vecu Vojvodine juce je potpisan protokol o namerama za regionalnu saradnju u okviru zaštite životne sredine izmecu Županije Bac-Kiškun u Madarskoj i Vojvodine. Po recima pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj profesora dr Zoltana Đarmatija, s partnerima iz susedne države zajednicki ce se raditi na razvoju backog podrucja izmedu Dunava i Tise, a u skladu s planovima Evropske unije koji treba da se realizuju od 2007. do 2013. godine. O ovim programima razvoja s sekretarom Đarmatijem razgovarao je koordinator iz kabineta predsednika Vlade Madarske Zoltan Nad.
– Priroda ne poznaje granice, zato moramo zajednicki da o njoj brinemo, da uložima maksimalne napore kako bi se i taj deo Evrope uredio i razvio – istakao je dr Đarmati. – Projekti nece biti usmereni na pojedinacne investicije ili sektore, vec ce se raditi na kompletnom razvoju regije. Tu pre svega mislim na ulaganja u eko-turizam, lovišta, prirodna dobra... S kolegama iz Madarske sada treba da se dobro pripremimo, jer zaista imamo mnogo posla i zahteva koje pred nas stavlja EU.

Sto slika Belog Blata U holu Izvršnog veca Vojvodine juce je otvorena i izložba fotografija pod nazivom “Sto slika Belog Blata u srcu Banata”, koju je organizovao Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Ova izložba je deo realizacije projekta “Etno-eko kompleks Carska bara – Belo Blato” i predstavlja retrospektivu dosadašnjih aktivnosti na razvoju i unapredenja eko-turizma ovog dela Banata. Za posetioce izložba ce biti otvorena od 7. do 9. decembra.

U CAST DŽONA LENONA
Dvadeset pet godina od smrti Džona Lenona bice obeleženo narednih dana live tribjutom preko Sirius satelitskog radija i projektom organizacije Amnesty International, koji obuhvata obrade njegovih pesama, u izvodenju grupa Cure, Black Eyed Peas, Snow Patrol, The Postal Service i pevacice Avril Lavigne. Lenona je 8. decembra 1980. u Njujorku ubio rastrojeni obožavalac Mark David Chapman, ispred zgrade u kojoj je stanovao legendarni clan grupe The Beatles. Slavni muzicar umro je od posledica ranjavanja na putu do bolnice. U cetvrtak, 8. decembra ce, na 25-godišnjicu njegove smrti, biti održan cetvorosatni "Lennon Live" tribjut šou, u kojem ce ucestvovati muzicari kao što su Dave Matthews, Paul Weller, Jamie Cullum, Dr John, Daryl Hall, Stereo MCs i Lulu, potekli iz londonskog Abbey Road studija i Sirius studija u Njujorku. Dva dana kasnije, 10. decembra, na Svetski dan ljudskih prava, bice pokrenut projekat "Make Some Noise", u okviru kojeg ce se pojaviti obrade Lennonovih pesma u izvodenju poznatih muzicara.Tako su Black Eyed Peas snimili "Power to the People", grupa Cure "Love", Snow Patrol "Isolation", a Postal Service "Grow Old With Me". Pesme ce moci da se nabave na sajtu www.amnesty.org/noise. Dodatni snimci bice dostupni pocetkom 2006. godine, a medu njima ce se naci još neimenovani radovi Avril Lavigne, Duran Duran i drugih poznatih umetnika. Projekat je nastao posle donacije koju je 2003. godine Lennonova udovica Yoko Ono dala organizaciji Amnesty International, a koja podrazumeva prenos prava na Lennonove solo pesme. Povodom 25-godišnjice Lennove smrti, 8. decembra ce u Liverpulu biti otkrivena memorijalna ploca posvecena tom slavnom muzicaru, uz premijerno izvodenje autorske kompozicije "This Is Not Here" profesora Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu Rastka Cirica i profesora Fakulteta muzicke umetnosti Nebojše Ignjatovica, koja ce 27. decembra biti izvedena i u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. (SeeCult)

ZAPOŠLJAVANJE U VOJVODINI
Pokrajinska služba za zapošljavanje je tokom novembra, uz njeno direktno posredovanje, u Vojvodini zaposlila 1.151 osoba, od cega 339 na neodredeno vreme. Navodi se takode da je, prema izveštaju sedam vojvodanskih filijala Nacionalne službe za zapošljavanje u novembru evidentirano 564 prijava o slobodnim poslovima, a da je broj traženih osoba bio 889. "Broj osoba na evidenciji vojvodanskih filijala NSZ u novembru uvecan je za 2.065, što predstavlja razliku izmedu 9.487 novoprijavljenih i 7.422 osobe koje su izbrisane iz evidencije", dodaje se u saopštenju Pokrajinske službe za zapošljavanje. (Beta)

OBNOVA BANATSKOG SELA
Izvršno vece Vojvodine potpislo je Protokol o regionalnoj saradnji na planu zaštite životne sredine sa madjarskom Županijom Bac Kiškun. Resorni sekretar Zoltan Djarmati kaže da je sa madjarskim kolegom razgovarao o razvoju podrucja izmedju Dunava i Tise, u obe države kao i o planovima Evropske unije. "Evropska unija je zainteresovana da ovo podrucje, koje se u Vojvodini zove Backa, razvija od 2007. godine. Na tom poslu nisu bitne granice i podrucje izmedju Tise i Dunava bice posmatrano kao jedinstveno, bez obzira što je jedan deo u Vojvodini a drugi u Madjarskoj", rekao je Djarmati. U holu Izvršnog veca Vojvodine otvorena je izložba fotogragija pod nazivom “Sto slika Belog Blata iz srca Banata”. Na fotografijama su predstavljene dosadašnje aktivnosti na razvoju eko-ruralnog turizma u ovom, izrazito nerazvijenom delu Banata. Izgradnjom etno kuce i obnovom drugih turistickih sadržaja stanovnici ovog sela dobili su razvojnu šansu. Belo Blato se nalazi nadomak Zrenjanina, udaljeno je svega 5 kilometara od puta Beograd-Zrenjanin. Izložba je otvorena do 12. decembra. (021)