Poštovani,

Predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, ministar za kapitalne investicije, gospodin Velimir Ilić i predsednik IV Vojvodine, gospodin Bojan Pajtić posetiće u četvrtak, 24. novembra u 12,00 časova, naselje "Utrine", mesto Jaša Tomić
Cilj posete je svečana predaja ključeva vlasnicima od 120 stambenih objekata koji su završeni u novom naselju "Utrine" i zidani i montažni stambeni objekti koji su završeni u samom mestu.
Molimo Vas da prisustvujete događaju, medijski propratite i vašim nesebičnim zalaganjem i izveštavanjem još jednom pomognete građanima Jaše Tomića i Busenja.

OPOZICIJA PREUZELA VLAST U SKUPŠTINI OPŠTINE STARA PAZOVA

Klopka za vladajuću koaliciju

Opozicione stranke u SO Stara Pazova, na čiji zahtev je u subotu sazvana vanredna sednica, na kojoj je po inicijativi jedne trećine odbornika (16 od ukupno 48) trebalo da se raspravlja o finansijskoj situaciji u sportskim klubovima i KUD-ovima sa uspostavljenom skupštinskom većinom od 26 odbornika, smenili su predsednika SO Srećka Bajića (SPS) i njegovog zamenika Emila Dragosavljevića (SRS).
Razrešili su dužnosti i sve članove Opštinskog veća i smenili po dva člana skupštinskih radnih tela iz redova SPS i radikala, komisije za izbor i imenovanje i mandantno-administrativne komisije. Umesto njih izabrali su nove iz redova nove vladajuće većine, koju, pored 12 odbornika iz DS-a, po dva iz G 17 plus, LSV i SPO, čini i pet odbornika „preletača” i to tri iz SRS i dva iz DSS.
Sazivanje vanredne sednice sa jedinom tačkom dnevnog reda bila je svojevrsna zamka koju je loše organizovanoj vladajućoj koaliciji (SRS, SPS, DSS), koja se poslednjih meseci mučila da sastavi odborničku većinu, postavila opozicija. Predvođena je Odborničkom grupom DS koja je još ranije uspela, pored šefa odborničkog kluba DSS-a Zorana Smuđe i zamenika predsednika Opštine Slobodana Ilića, da prevede u svoj „tabor” odbornika DSS-a Gordanu Gajić, ali i tri radikala: Živka Jovanovića iz Stare Pazove, Helenu Boćanin iz Belegiša i Svetislava Jakšića iz naselja Banovci Dunav. Vladajuća koalicija već je znala da će imati dva odbornika manje iz DSS-a i Svetislava Jakšića iz SRS.
Kad je sa sat i po zakašnjenja sednica konačno počela i prozivkom utvrđeno da je prisutno 45 dbornika, Radoslav Gvozdić (DS) je predložio izmenu dnevnog reda tako što bi do tada jedina bila tek deseta tačka, a njoj bi prethodile donošenje odluka o već pomenutim razrešenjima. Tada je i predsedniku Opštine Srđu Komazecu, koji inače odavno nije prisutvovao sednicama opštinskog parlamenta i odbornicima (dotadašnje) koalicine većine postalo jasno da je prošlo „vreme sporta i razonode”, a da je 45 overenih potpisa sporstkih klubova i 17 KUD-ova samo zamka za vladajuću koaliciju. Za to saznanje je već bilo kasno, pošto je opozicija već imala obezbeđenu skupštinsku većinu.

Džaba ste krečili Predsednik opštine Srđo Komazec je na konferenciju za štampu upozorio da bi sve eventualno donete odluke nakon odlaganja rada sednice SO bile nezakonite. Naveo je primer Rume, gde je u sličnoj situaciji nadležni Pokrajunski sekretarijat i Ministarstvo za lokalnu samoupravu poništilo odluke donete na sličan način kao nezakonite. - Jedan od kolovođa ovog licemerja i mahinacija sa sportistima je i zamenik predsednika Opštine Slobodan Ilić, kojemu je opozicija obećala da će i dalje ostati na toj funkciji, iako to po zakonu ne može dok je na odsluženju civilnog vojnog roka - rekao je Komazec.

U SENTI ZAVRŠENI „SREMČEVI DANI”

Smeh i suze iz Sremčevog pera

Petodnevna manifestacija „Sremčevi dani” priređena u Senti, povodom jubileja 150. godišnjice od rođenja književnika i akademika Stevana Sremca, završena je preksinoć. Predsednik PIV-a mr Bojan Pajtić svečano je predao na upotrebu obnovljenu Sremčevu rodnu kuću, koja će ubuduće biti u funkciji negovanja srpske kulture i obogaćivanja kulturnog života ove potiske varoši, a u njoj će delatnost obavljati novoformirana Zavičajna fondacija „Stevan Sremac”.
Sremčeva rodna kuća obnovljena je zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajinskog budžeta i doprinosu senćanske opštine i Senćana. Predsednik senćanske opštine Atila Juhas ističe da su Senćani ponosni što imaju takvog velikana, pa je tokom prošle godine i pokrenuta inicijativa za osnivanje Zavičajne fondacije i obnovu Sremčeve rodne kuće, koji treba da postanu dom srpske kulture u Senti.
- U Senti su Mađari u većini, ali malobrojnija srpska zajednica dala je mnoge velikane srpske kulture. U našem gradu obeležavanje jubileja Stevana Sremca nije shvaćen samo značajan događaj za Srbe, nego da je jubilej zajednički za sve žitelje – kaže Juhas.
Prilikom otvaranja obnovljenog zdanja, Bojan Pajtić je podsetio da se iz njega čuo prvi plač i prvi smeh Stevana Sremca.
- Suze i smeh poklanjao nam je celog života. Suze za epskom i svetlom prošlošću iz knjiga starostavnih, smeh na račun sveta bez duše. Nikad svoj narod nije posmatrao s visine i zato je bio veliki. Književni Olimp može se dosegnuti jedino s ramena onih koji slave obične i svakodnevne sudbine, onih koji su jednako voleli i vojvođansko selo i beogradsku kafanu i nišku kaldrmu, onih koji su nam, kao Sremac, poklanjali i suze i smeh – naglasava Pajtić.
Pajtić dodaje da je upravo Sremčev jubilej pravi trenutak da se podrže prave kulturne vrednosti, pa najavljuje da će se u idućoj godini novac ulagati u obnovu senćanske Gimnazije, jedne od najstarijih na ovim prostorima, kao i ovdašnjeg pozorišta, jer je ujak Stevana Sremca, Jovan Đorđević, u Senti začeo pozorišni život.
U senćanskoj pravoslavnoj crkvi Svetog arhangela Mihaila, u kojoj je kršten Stevan Sremac, ali i mnogi velikani srpske kulture, prigodnu besedu u čast Sremca održao je senćanski protonamesnik Mlađan Jović, a prisutnima se obratio i izaslanik episkopa bačkog Irineja, vršilac duržnosti arhijerejskog namesnika subotičkog Miodrag Šipka. - Slavu našeg mesta ovenčao je vencem reči koje je pretvarao u dela i postao vrstan i plodan pisac. Podjednako je voleo mesta svog službovanja Niš, Pirot, Sokobanju i Beograd, a takođe i rodnu Sentu i potpisivao se kao Senćanin – rekao je o najznamenitijem Senćaninu protonamesnik Mlađan Jović.
Pojao je Hor novosadske Saborne crkve „Sveti Gerogije” pod vođstvom mr Bogdana Đakovića, koji je nešto kasnije svečanu akademiju otvorio himnom „Bože pravde”.
Akademiji su, pored Senćana i gostiju iz okolnih opština, prisustvovale istaknute ličnosti javnog i kulturnog života Vojvodine i Srbije, kao i delegacija grada Niša, čiji su kulturni poslenici dali veliki doprinos obeležavanju Sremčevoh jubileja, gostujući u Senti sa više priredbi i izložbenom postavkom o Sremčevom životu i radu u Nišu.
Izaslanik predsednika Republike Srbije Trivo Inđić, naglasio je da je ovo deo istorije koji povezuje takozvanu staru Srbiju i panonski kulturni prostor, podsetivši da su preci Stevana Sremca došli u Vojvodinu, bežeći od turskog zuluma i našli pogodnu kulturnu, napredniju sredinu u kojoj su mogli da razviju sve svoje potencijale.
- Neobično je važna spona između Niša i Sente, između onoga što je Stevan Sremac učinio kao prosvetar, koji je, učeći decu po srbijanskim palankama i gradovima, dostigao vrhunac u srpskoj književnosti. On to duguje upravo Senti, ovaj sredini koja je umela da se otvori za prožimanje kultura – rekao je Inđić.
Svečane besede u prepunoj sali Doma kulture održali su akademik Matija Bećković, takođe rodom Senćanin, a o Sremcu je govorio i predsednik Matice srpske profesor dr Božidar Kovaček. Ovom prilikom promovisana je knjiga „Stevan Sremac – Senćanin” istraživača zavičajne istorije senćanskih Srba i kulturnog pregaoca Petra Terzića, koji se svesrdno angažovao da obeležavanje jubileja bude dostojno imenu i delu Stevana Sremca. O Terzićevoj knjizi govorio je potpredsendik Matice srpske i upravnik Biblioteke MS Miro Vuksanović.
- Ko preživi vek i po njegovi su svi vekovi. Stevan Sremac i likovi koje je obesmrtio, možda nikad nisu bili življi nego danas. Pisac ih nije izmišljao, već pisao po živim modelima, koji su sebe gledali najpre u pozorištu, a danas ih gledamo u bisokopima širom zemlje. Posle čitaoca, pisac je dobio i gledaoce. Stevan Sremac je u 12-toj godini otišao iz Sente, ali u njoj je zauvek ostao i što je bivao znamenitiji, postajao je i veći Senćanin – naglasio je Bećković.
Sremcu se za njegov 150. rođendan i praznik srpske kulture posrećilo, jer je ovom prilikom izvođena himna „Bože pravde” za koje reči napisao njegov ujak Jovan Đorđević.

SPEKTAKULARNO ZAVRŠEN NOVOSADSKI DŽEZ FESTIVAL

Hvala, gospodine Grifin!

Prošlo je još jedno istinsko slavlje muzike, vatromet virtuoza se zagasio - preksinoć je okončan Novosadski džez festival. Novosadska publika bilo da se skupljala zbog mode, elitizma, kako rekoše tri “nameštene” dame na jednoj od džem sesija u klubu “Trema”, ili iz iskrene ljubavi prema živoj izvedbi džeza, i ove godine je zaslužila najviše ocene, jedino će ostati nejasno zašto se “sponzor pivske pauze”, pivara “MB”, odlučio na tako nepopularan potez da tu istu, divnu publiku, natera na “biomed” metode za dobijanje pića, neretko je poteranu napetom satnicom ostavljajući suva grla. No, sve zlo bilo u tome.
I poslednje večeri, kao i prethodnih, imalo se zašto potruditi da se bude deo NS džez priče, koja po mnogim mišljenjima zaista izrasta u jednu veliku i lepu jesenju bajku. Program je i žanrovski bio bogatiji nego ranije, to treba pohvaliti, jer je i edukacija, a ne samo podilaženje, sastavni deo festivalskog posla. Niko nikog ionako ne tera da bude u sali baš sve vreme.
Upravo na ranolikost i razbijanje džezerskog tempa igralo je dovođenje sastava Der Voorns Blues Band. Za razliku od prošlogodišnjeg bluz “laureata” Hala, ekipa iz Danske publici se predstavila nešto kasnijom verzijom čuda od tri akorda i plave emocije, nego što je to bila ona s početka snimanja na delti Misisipija. Bog, tuga, cuga i najslađi šećer na svetu ponovo su bile zadate teme, a simpatični Danci, sa izuzetkom Fleminga Krintela (usna harmonika i vokal) i stamene Marijane fan der Forn (vokal), i nisu se baš proslavili, iz jednostavnog razloga što bluz, iako deluje jednostavan za sviranje, ni malo to nije i tu svako brojanje i ustezanje garantuje kvarenje utiska, jer s bluzom je uvek tako da il’ ga imaš, il’ ga nemaš, s tim što treba napomenuti da je pogrešno/ nesrećno odabrano veče kad se sviralo u velikoj sali sigurno doprinelo umanjivanju željene bliskosti.
Renato Kiko kvartet je doneo ležernu i izuzetno ubedljivu interpretaciju džeza specifično glatke atmosferske arome. Već više puta se moglo uveriti da Istra nosi jedan od najvećih muzičkih potencijala Evrope, a gospodin Kiko je iznenadio što je upravo odatle rodom, baš kao što nije iznenadio opravdanjem reputacije pijaniste par ekselans, pijaniste lake ruke, s preciznošću i osećajem za kolege kakva se samo poželeti može. “Kralj kontrabasa” bi bila teža kategorija za selekciju, jer NJujorčanin Mark Ejbrams se pridružio plejadi velikih na ovogodišnjem novosadskom džez festivalu, a da nije trepnuo. Jasan, tačan, improvizativan, uvek u pokretu, siguran “za volanom”, divno iskustvo!
Ejbramsu je nesebično pomogao Andrea Mikeluti, najzaposleniji bubnjar Pariza, da održi nivo obline i metra, a nadasve posebna priča i posebnih nekoliko redova pripadaju tenor saksofonu Rika Margice koji se, možda inspirisan prisustvom kolege igrača na istoj poziciji DŽonija Grifina, potrudio da dokaže da je trenutno najbrži na svetu i da sada on može početi da piše noviju istoriju džez muzike. Odsutan, a uvek tamo gde treba, Margica je svojim solima darivao čarobno iskustvo meditativnog putovanja u središte opuštenosti.
Svaka čast Renato Kiko kvartetu, ali po ko zna koji put se pokazalo da, ako ne uspostaviš pravi kontakt s publikom i ne ponudiš im bar malo šou programa, kao da ništa nisi uradio. E, tu lekciju su sinoć održali veliki, ogromni DŽoni Grifin (tenor saksofon), Kirk Lajtsi (klavir), Sangoma Everet (bubnjevi) i Žil Naturel (kontrabas) – svedeni kao “Kirk Lajtsi – DŽoni Grifin kvartet”. Čim je Everet seo za bubanj čulo se “yeah” (!), a odakle i kako “smišlja” ritmove, prelaze, upade, “ispade” i kratke-britke solo deonice, a da pritom pokazujući sve zube uspeva i da odskače od stolice, većini običnih smtrnika ostaće večna misterija. Žil Naturel je ponudio nešto mutniju i klizaviju bas sliku od svog prethodnog kolege Ejbramsa, govoreći to naravno u smislu isticanja velike veštine još jednog iz užeg kruga za izbor kralja kontrabasa, baš onakvu kakva je bila potrebna jakim i perfektnim ritam majstorima Everetu i Lajtsiju.
Mali džin, kako Grifina naziva Kirk Lajtsi, a i Lajtsi sam, nešto su što zaista nije trebalo propustiti. Razigrani, šaljivi, prepuni anegdota i viceva, jasno - nimalo uštogljeni, pokazali su kako se uz i sa muzikom igra. Kako je ta igra muzika, i obrnuto. Kako za toplinu i boje nisu potrebne vatra i četkica, a za magiju čarobni štapić. Kroz Grifinov saksofon ne prolazi vazduh, nego duša, a varijacije koje on svira na teme klasika nešto su što ostavlja tragove na srcu i uspostavlja direktnu vezu sa celokupnom istorijom džeza, kad je u okrilju pravih – najčarobnije muzike na svetu. Baš kao što reče Bred Lili pre dve godine – moraš dati sve. Samo tako stvar će da funkcioniše i živi punim plućima. Kirk Lajtsi i Sangoma Everet to znaju. DŽoni Grifin to zna. Možda je baš on to i rekao Liliju. DŽoni Grifin (1928) ima šta da da, i daje sve. Za to mu hvala i zato – osmesi i stojeće ovacije.

OTVOREN CENTAR
Premijer Vojvodine Bojan Pajtić otvorio je u Novom Sadu Vojvođansko-štajerski biznis centar, prvi takve vrste u našoj zemlji. U okviru tog centra naredne tri godine radiće predstavništva 23 austijske firme.
Kako se čulo na otvaranju, biznis centar, koji zajedno podržavaju Vojvodina i austriska pokrajina Štajerska, biće mesto na kome će posao naći veliki broj naših sugrađana.
Biznis centar ima oko 500 kvadrata i nalazi se u u zgradi DTD, na Bulevaru Mihajla Pupina 25. i rezultat je saradnje Autonomne Pokrajine Vojvodine i austrijske pokrajine Štajerske.
Za realizaciju ovog projekta pokrajinske vlasti su obezbedile poslovni prostor, a vlada Štajerske ulaže oko 230 hiljada evra u renoviranje i tehničku opremu biznis centra.

GRCI ŠACUJU NIS
Grci su veoma zainteresovani za privatizaciju Naftne industrije Srbije, izjavio je Vasilis Panagopulos, generalni direktor kompanije EKO JU, članice Helenik petroleum grupe.
Još se ne zna kako će i na koji način Helenik učestvovati na tenderu za kupovinu NIS-a.

VELIKE JELKE
JKP ''Gradsko zelenilo'' zamolilo je Novosađane koji imaju jelke čija je visina veća od četiri metara, a koje im nisu potrebne, da se obrate rasadniku kao bi se postigao dogovor o preuzimanju takvih stabala.
Jelke će poslužiti za ulepšavanje grada, u susret božićnim i novogodišnjim praznicima.