Poštovani,

Predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vojislav Koštunica, ministar za kapitalne investicije, gospodin Velimir Ilić i predsednik IV Vojvodine, gospodin Bojan Pajtić posetiće u četvrtak, 24. novembra u 12,00 časova, naselje "Utrine", mesto Jaša Tomić
Cilj posete je svečana predaja ključeva vlasnicima od 120 stambenih objekata koji su završeni u novom naselju "Utrine" i zidani i montažni stambeni objekti koji su završeni u samom mestu.
Molimo Vas da prisustvujete događaju, medijski propratite i vašim nesebičnim zalaganjem i izveštavanjem još jednom pomognete građanima Jaše Tomića i Busenja.

Senta: Vek i po Stevana Sremca

Obeležavanje jubileja 150. godišnjice od rođenja istaknutog srpskog književnika Stevana Sremca, najznamenitijeg Senćanina, počinje danas i trajaće do 23.novembra. Vek i po od rođenja pisca „Pop Ćire i pop Spire”, „Zone Zamfirove”, „Ivkove slave” i drugih poznatih dela, obeležiće se raznovrsnim kulturnim priredbama, na kojima se očekuje učešće istaknutih ličnosti kulturnog i javnog života Vojvodine i Srbije.
U senćanskom Domu kulture danas u 10 časova je finale scensko-interpretativnog dela multidisciplinarnog konkursa „Stevan Sremac”, u kojem će nastupiti najbolji učenici osnovnih i srednjih škola, a biće otvorena i prigodna izložba likovnih ostvarenja inspirisanih delima Sremca. U Domu stvaralaštva KOC „Turzo Lajoš” u 18 časova je prikaz stvaralaštva književnika Milovana Marčetića, laureata prestižne „Sremčeve nagrade”.
Na sceni Doma kulture sutra, u nedelju od 20 časova gostuje glumački ansambl Narodnog pozorišta iz Niša sa predstavom „Zona Zamfirova” u režiji Irfana Mensura. Ponedeljak će biti u znaku filmova snimljenih prema Sremčevim delima. U bioskopu „Tisa” najpre će se prikazati „Pop Ćira i pop Spira” u režiji Soje Jovanović (11 časova), a projekcija „Zone Zamfirove” u režiji Zdravka Šotre je od 16 časova. Senćanska premijera „Ivkove slave”, uz učešće glumačkog ansambla, zakazana je za 19 časova.
U utorak u Galeriji senćanskog Gradskog muzeja u 17,30 časova je otvaranje izložbe „Niška vremena Stevana Sremca (1879 – 1892) sa kojom gostuje Narodni muzej iz Niša. U Domu kulture od 18 časova je promocija knjige „Stevan Sremac” Mileta Pavlovića, kao i tematskog broja niškog književnog časopisa „Gradina” posvećenog Sremcu, kao i prikaz knjiga „Niške pripovetke Stevana Sremca” i „Stevan Sremac u književnoj kritici” priređivača ovih dela niških književnika Vidosava Petrovića i Saše Hadži-Tančića. Na programu je i promotivna projekcija dokumentarnog filma „Stevan Sremac – život i delo”, režisera Miodraga Simeunovića i scenariste Saše Hadži-Tančića.
U sredu, 23.novembra, na dan rođenja akademika i književnika Stevana Sremca, na Novom groblju u Beogradu biće upriličeno svečano polaganje venaca i cveća, a u 14 časova u Gradskom muzeju u Senti predviđena je svečana promocija jubilarne poštanske marke sa likom najznamenitijeg Senćanina. Od 16 časova na prostoru ispred Sremčeve rodne kuće u centru Sente je svečano otvaranje Spomen doma Stevana Sremca. Sremčeva rodna kuća je obnovljena povodom jubileja i u njoj će ubuduće delatnost obavljati Zavičajna fondacija „Stevan Sremac”. Sat kasnije je svečanost u hramu Srpske pravoslavne crkve Svetog arhangela Mihaila uz besedu senćanskog protonamesnika Mlađana Jovića i episkopa jegarskog Porfirija i nastup Hora „Sveti Georgije” Saborne crkve u Novom Sadu.

Tadić na svečanoj akademiji U velikoj sali Doma kulture, u sredu u 18 časova je svečana akademija u čast 150.godišnjice rođenja Stevana Sremca. Uz gostovanje Mešovitog hora i Simfonijskog orkestra grada Niša, pod upravom Aleksandra Vujića, najavljuje se obraćanje predsednika Srbije Borisa Tadića, republičkog ministra za kulturu Dragana Kojadinovića, svečana beseda akademika Matije Bećkovića i predsednika Matice srpske Božidara Kovačeka. U programu je i svečana promocija knjige „Stevan Sremac – Senćanin” Petra Terzića iz Sente, koju će predstaviti potpredsednik Matice srpske i Upravnik biblioteke Matice srpske Miro Vuksanović, kao i reči zahvalnosti predsednika senćanske opštine Atile Juhasa.

DOGRADNJA BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE

Radovi ponovo obustavljeni

Verovatno će jednoga dana, nakon završetka za sada petnaestogodišnje dogradnje Biblioteke Matice srpske, biti napisana hronologija tog teškog, strpljenjem i upornošću protkanog poduhvata. I ove godine se očekivalo useljenje u novi deo, na blizu četiri hiljade kvadratnih metara, ali su radovi nedavno obustavljeni. I ovaj put, kao i prethodnih, obećanja su stigla, ali novac nije.
Polovinom jula, Republičko ministarstvo kulture i medija izdvojilo je 10 miliona dinara za nastavak radova, a ugovor je sa upravnikom BMS Mirom Vuksanovićem potpisao ministar Dragan Kojadinović. Novac je trebalo da stigne u četiri jednake mesečne rate, a do sada je uplaćena samo jedna. Uz obećanje da će ovih dana neki novac biti uplaćen. I tako godinama.
Postojeći i novi deo Biblioteke potpuno su povezani i počelo je useljavanje u prostore koji su osposobljeni. Iz Češkog magacina donose se nulti primerci publikacija koje BMS mora da čuva i smeštaju se u prizemlje. Novi katalog, i klasični i elektronski, sada se prostire na 170 kvadrata. Tu je još trezor za Muzejsku zbirku, radni, čitaonički i smeštajni prostor za kartografsko-geografsku, likovno-grafičku, zbirku muzikalija (među kojima je preko 12 hiljada gramofonskih ploča) i zbirku sitnog i dokumentacionog materijala. Uređena je i nova čitaonica za naučno-istraživački rad sa 32 mesta.
Prvi i drugi sprat novogradnje namenjeni su magacinima za tzv. kompaktni smeštaj publikacija. Police će biti na šinama, a ovakav, najmoderniji način, obezbeđuje čak 70 posto uštede prostora. Oprema tek treba da bude kupljena. Suteren takođe čeka na uređenje (oko 800 kvadrata).
- Cilj nam je da što pre okončamo najnužnije radove da bismo mogli da koristimo veći deo prostora, kaže upravnik Miro Vuksanović. Ovih dana je u novi deo stiglo grejanje. Ne računajući unutrašnjost, ima još mnogo posla na fasadi, u dvorištu. ZIG i “Elektrovojvodina”obećali su nam poseban trafo.
BMS je deo svojih prihoda utrošila na uređenje postojećeg čitaoničkog prostora, kao i za hitne popravke. U donjoj čitaonici (za periodiku i naučno-istraživački rad) postavljena je nova rasveta, osvežen je nameštaj, zidovi su okrečeni. Sada čitaoci imaju odlične uslove.
Nezvanično smo saznali da su u republičkom budžetu za narednu godinu predviđena sredstva za investicije u kulturi, kojih u ovogodišnjem nije bilo, što daje nadu da će ta stavka omogućiti završetak radova na dogradnji BMS.

PRVI VLAKOVI BEZ VOZNOG REDA PRE 60 GODINA STIGLI U VOJVODINU

Otišli Nemci, stigli Crnogorci

Iako su s mnogo optimizma stigli u Vojvodinu, mnogi kolonisti nisu izdržali potpuno drugačiji način života od onog na koji su navikli ispod Lovćana i Durmitora. Samo tokom 1946. u stari zavičaj vratilo se 538 crnogorskih porodica, a neke su napuštale panonsku ravnicu i deset godina kasnije.
Pre tačno 60 godina demografska karta Vojvodine doživela je ogromne izmene. Otprilike u isto vreme tačnije u razmaku od svega par meseci ove prostore je napustilo oko 380.000 Nemaca, a doselilo se nešto više od 90.000 Crnogoraca. U Vojvodijnu su stizali iz svih krajeva Crne Gore, ostavljajući za sobom mala kamenita imanja zamenivši ih do tada za njih nezamislivom ravnicom i zemljom iz koje niče i rađa sve što posadiš. Prva kompozicija voza s kolinistima stigla je u Vrbas početkom septembra 1945, a zatim su usledila još dva talasa u novembru i decembru iste godine. Nakon toga zbog vrlo jake zime prekinuta je kolonizacija ovog područja, da bi novi kolonisti u Vrbas ponovo počeli da stižu u martu 1946. Prema postojećem rasporedu u Ministarstvu kolonizacije i na osnovu broja rešenih molbi i broja napuštenih kuća i imanja određena su i mesta za naseljavanje. Najviše ih je došlo u Vrbas, gde su doseljeni Crnogorci iz Nikšićkog sreza, i to ukupno 987 porodica i uz njih još 61 porodica s Kosova i Bosanske Krajine. U Bačko Dobro Polje doselilo se 615 porodica iz Durmitorskog sreza i još 121 porodica iz Srbije i Bosne. U današnje Savino Selo, Ravno Selo i Zmajevo doselilo se ukupno 849 porodica iz Podgoričkog, Beranskog i Andrijevičkog sreza, kao i 229 porodica iz ostalih krajeva. Iako su s mnogo optimizma stigli u Vojvodinu, dosta njih nije izdržalo potpuno drugačiji način života od onog na koji su navikli. Samo tokom 1946. u stari zavičaj vratilo se 538 crnogorskih porodica, a neke su napuštale panonsku ravnicu i deset godina kasnije. Međutim iako su se mnogi kolonisti vraćali u zavičaj, iz Crne Gore u Vojvodinu je nastavljeno doseljavanje i nakon kolonizacije. Najčešće uz pomoć rođaka i prijatelja koji su se već skućili i privikli na novu sredinu, kolonizacija Crnogoraca u Vojvodinu je nastavljena praktično do današnjih dana. Kada se govori o uspešnosti kolonizacije, moraju se uzeti u obzir svi ciljevi koje je ona imala. Svakako je ispunila svoj socijalni zadatak, jer je obezbeđen opstanak i priličan napredak za veliki broj ljudi iz siromašnih krajeva koji su u Vojvodini pronašli svoj drugi zavičaj koji je mnogima danas barem jednako drag kao i onaj koji su ostavili. S druge strane zamerka se može staviti što je kolonizacija vršena pod uticajem komunističke ideologije jer je ogromna većina (skoro 90 odsto) kolonista poticalo iz porodica boraca partizanskog pokreta. Druga i treća generacija crnogorskih kolonista u Vojvodini, ravnicu smatra svojim poreklom, ali je zahvaljujući jakim tradicionalnim vezama, Crna Gora i dalje vrlo bliska svima i mnogi vrbaski Crnogorci napravili su ili kupili kuće u svojim nekadašnjim krajevima. Danas u Vrbasu i okolini živi oko trinaest hiljada Crnogoraca, po čemu spada u najveće crnogorske gradove.
Povodom obeležavanja 60. godišnjice kolonizacije u opštinu Vrbas, u gradskoj Muzejskoj zbirci otvorena je izložba pod nazivom “Zavičaj”. Obeležavanju godišnjice naseljavanja Vojvodine, kada je tokom samo tri godine (1945 - 1948) na ovom području naseljeno 250.000 novih stanovnika iz mnogih delova Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Slovenije, prisustvovali su mnogi kolonisti, stanovnici Vrbasa i njihovi potomci. Izložba je realizovana u saradnji s Arhivom Novog Sada, Maticom Srpskom, Muzejom Vojvodine i Katedrom za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Autori izložbe su prof. Pavle Orlović, arheolog, Vesna Grgurović i Dragica Vukotić, rukovodilac Muzejske zbirke. Autori izložbe pokazali su pomoću eksponata i predmeta, sa čime je u novi život krenula nova vrbaska populacija, neposredno po naseljavanju. Postavka koja sadrži fotografije, dokumente i predmete vezane za kolonizaciju biće izložena još mesec dana, a neki predmeti postaće i deo trajne muzejske zbirke.
Tokom otvaranja ove postavke oni stariji koji pamte višednevno putovanje vozom u nepoznato prisećali su se tih dana, ali je, kako su mnogi od njih rekli, najveći utisak ostavili prvi kontakti i poznanstva s lokalnim stanovništvom. Period upoznavanja pratile su mnoge anegdote koje se i danas prepričavaju. Većina stvari koje su kolonisti zatekli u to vreme za njih su bili potpuna novina.
Od samih kuća zidanih od cigle do pšeničnog hleba koji su mnogi prvi put videli tek u Vojvodini. Vrbaski starosedeoci takođe su bili u čudu prilikom prvih kontakata s kolonistima, jer su običaji koje su doneli sa sobom za njih bili novina.
Velike razlike koje su tada bile više nego primetne za 60 godina su se drastično smanjile, čemu je doprineo i veliki broj mešovitih brakova, tako da danas pogotovo među mlađim generacijama praktično i nema nikakve razlike. Štaviše, kolonisti i starosedeoci u ovim krajevima preuzeli su dosta toga jedni od drugih, naravno kolonisti su morali više da se prilagode ravničarskom načinu života, ali su i oni imali šta da pokažu svojim komšijama koji su ih pre 60 godina gostoprimljivo dočekali.
Niko Perković

DIPLOMATE O PRAVIMA MANJINA
Diplomate država Evropske unije i SAD u Subotici su, iza zatvorenih vrata, o poštovanju prava manjina razgovarali sa predstavnicima manjinskih nacionalnih zajednica, pokrajinskih i lokalnih vlasti. Pokrajinski sekretar za prava manjina, Tamaš Korhec, posle sastanka je rekao da je u Srbiji došlo do napretka u zakonodavnoj zaštiti prava manjina, ali da na tu pozitivnu sliku senku baca činjenica da se određena prava ne realizuju u praksi. "Zamolio sam ambasadore da daju podršku pozitivnim merama Izvršnog veća Vojvodine koje idu u pravcu uvažavanja različitosti i poverenja među mladim ljudima", rekao je Korhec. (Beta)

ZAKON ČEKA VEĆ DVE GODINE
Više desetina hiljada naših gradjana koji žive u inostranstvu ne smeju da udju u Srbiju zbog straha da će biti uhapšeni jer nisu odslužili vojsku. Do sada je podneto blizu 1.500 krivčnih prijava protiv onih koji su devedesetih godina napustili zemlju bežeći od rata. Država još nije donela Zakon o amnestiji koji čeka na usvajanje u Skupštini već dve godine. Njegovim donošenjem bili bi pomilovani svi oni koji su izbegli vojnu obavezu u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Predsednik Advokatske komore Vojvodine Slobodan Beljanski kaže za Blic da država nema hrabrosti za neophodan rez. Prema njegovim rečima, odluka je prepuštena tužilaštvu, koje se striktno pridržava formulističkog pristupa. Beljanski smatra da jednostavno sve one koji imaju dvojno državljanstvo treba brisati iz vojne evidencije i protiv njih obustaviti krivične postupke. List piše da u Ministarstvu odbrane SCG kažu da ne znaju zbog čega se predlog zakona još nalazi na usaglašavanju u Ministarstvu pravde i nije im poznato kada bi mogao biti usvojen. Radio 021 primećuje da nedavno zauzimanje i predsednika i premijera za košarkaška Vladu Divca koji se našao na udaru vlasti zbog izbegavanja vojske, pokazuje da nisu svi jednaki pred zakonom, bez obzira na sve što je proslavljeni košarkaš uradio na promociji naše zemlje u svetu. Pitamo se šta je sa mnogobrojnim, "malim i anonimnim ljudima" koji nisu želeli uzeti pušku u ruke? (021)