KANJIŽA

Istražuje se avarska nekropola

Ekipa arheologa Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice u dvorištu Obrazovno kulturne ustanove „Knesa” u Kanjiži sprovodi zaštitna arheološka iskopavanja.Istraživanja se obavljaju na mestu gde je sredstvima Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine i kanjiške opštine, predviđena izgradnja Regionalnog kreativnog pozorišnog centra „Jožef Nađ”, kojim u rodnom gradu treba da se omoguće uslovi za povratak i rad poznatog umetnika modernog teatra Jožefa Nađa.
Prema rečima rukovodioca istraživanja arheologa Zvonimira Nedeljkovića iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Subotice pre desetak godina prilikom gradnje Doma umetnosti, na ovom lokalitetu otkrivena je avarska nekropola čiji je deo tada istražen, a zaštitna iskopavanja su sada nastavljena na mestu budućeg gradilišta.
Nedeljković objašnjava da će u zavisnosti od vremenskih prilika iskopavanja trajati desetak dana.
Do sada je otkriveno sedam grobova nekropole, gde se kao prilozi obavezno nalaze cele keramičke posude, što ukazuje u tadašnje verovanje u zagrobni život. Nekropola koja se istražuje datira s kraja osmog i početkog 9. veka.

„TRAJNI ČAS UMETNOSTI” DANAS U MUZEJU VOJVODINE (DUNAVSKA 37)

Slučaj novosadska konceptuala

Javnom debatom “Izostavljena istorija” u 17 časova, nakon čega će uslediti i formalni deo, danas će u Muzeju Vojvodine (Dunavska 37) biti otvorena izložba “Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina 20. veka”, koju je uredio i producirao Centar za nove medije “kuda.org”, uz koprodukciju Muzeja savremene likovne umetnosti i Studentskog kulturnog centra iz Novog Sada. Učesnici javne diskusije na kojoj će biti reči o umetničkim, društvenim i ideološko-političkim aspektima koji su uslovili nastanak, ali i nestanak novosadske konceptualne scene, biće: filmski reditelj Želimir Žilnik (moderator), istoričar umetnosti, šef katedre za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu dr Zvonko Maković, istoričar dr Latinka Perović, sociolog i urednik časopisa “Republika” dr Nebojša Popov, filmski reditelj Lazar Stojanović, teoretičar umetnosti i profesor Univerziteta umetnosti iz Beograda dr Miško Šuvaković i umetnik Balint Sombati.
Izložba “Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina 20. veka”, najopštije rečeno, predstavlja deo dugoročnog projekta “Trajni čas umetnosti”, koji “kuda.org” realizuje kao simbolički nastavak akcije “Javni čas umetnosti”, održane na Dunavskom keju u Novom Sadu 1970. godine, u cilju mapiranja i otkrivanja umetničke i društvene prakse novosadske neoavangarde u kontekstu mreže internacionalne avangarde i korpusa regionalnog i evropskog kulturnog nasleđa. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare objasnio direktor “kuda.org” Zoran Pantelić, izložba “Trajni čas umetnosti” pretenduje da prvi put posle dužeg vremenskog perioda otkrije i razjasni mnogo toga, ali da ne pretenduje na davanje poslednjeg suda i stavljanje tačke na “slučaj novosadska konceptuala”.
- I ranije su postojali inicijalni potezi, ali iako su Tribina mladih, “Indeks”, “Polja” javne institucije, mnogi čak ne znaju šta se u to vreme dešavalo oko tih institucija, širi javni diskurs je izostao i mi upravo i želimo da mu otškrinemo vrata i utemeljimo sličnu praksu i za ubuduće – rekao je Pantelić. Urednik “kuda.org” Kristijan Lukić je dodao da izložba ne predstavlja “the best of” tadašnje scene, već više njeno prizivanje, priču artefakata koji su ponuđeni na uvid i reinterpretaciju, a do kojih se došlo saradnjom sa nekim od autentičnih repreznata, među kojima su Želimir Žilnik, Vujica Rešin Tucić, Slobodan Tišma, Slavko Bogdanović, Vladimir Kopicl, Čedomir Drča, Bogdanka Poznanović...
Direktor MSLU Živko Grozdanić je poručio da je učešće MSLU motivisano željom da se nastavi pre desetak godina započeta praksa novog čitanja umetničke avangarde i neoavangarde, željom da se uspostavi kontinuitet i provokacijom javnosti strateški iskoriste potencijal i resursi sedamdesetih godina, dok je direktor SKC Novi Sad Jovan Gvero, istakavši važnost izložbe “Trajni čas umetnosti”, primetio da je nezavidan položaj institucija koje je realizuju upravo najbolji pokazatelj odnosa i poimanja avangarde i neoavangarde u našoj sredini.
Izložbu “Trajni čas umetnosti – Novosadska neoavangarda 60-ih i 70-ih godina 20. veka” posetioci će moći da vide do 3. decembra.

POKRAJINSKA SKUPŠTINA OSUDILA DELOVANJE NEONACISTA

Tema dana: Zaustaviti sve što muti Vojvodinu

Skupština Vojvodine osudila je juče, uprkos najavama i bez konsenzusa stranaka, upad grupe neonacista 9. novembra na tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. To je prvi korak, kako je obrazloženo, ka zakonskoj zabrani svih organizacija čije delovanje ugrožava vojvođansku multietničnost, multikulturalnost i multilingvalnost.
Pokrajinska skupština ovlastila je svoj odbor za bezbednost da u saradnji sa MUP-om i stručnom javnošću utvrdi identitet svih takvih organizacija. Posle toga bi vojvođanska skupština trebalo da uobliči zakonski predlog o njihovoj zabrani i uputi ga Skupštini Srbije na usvajanje.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš saopštio je juče da je donošenje takvog zakona inicirala jedna poslanička grupa, LSV, da bi se, kako je obavešten, tim zakonskim aktom ne samo zabranio rad neonacističkih, profašističkih i ekstremnih organizacija, već i nošenje, isticanje i prodaja nacističkih i ostalih simbola koje vređaju nacionalna i verska osećanja građana. U to, po njegovim rečima, spadaju i majice, ali i bedževi sa likovima haških optuženika. Kostreš je optimista da bi predlog zakona mogao da bude utvrđen do kraja ove godine.
Iako su uoči jučerašnje sednice stizali signali da će poslanici zauzeti jedinstveni stav u osudi incidenta na Filozofskom fakultetu, jer su navodno šefovi stranaka postigli punu saglasnost oko teksta, ipak je zapelo oko – objek(a)ta osude. U predlogu zaključka koji je inicirao Odbor za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport konkretno se osuđuju incident, ali i sve slične manifestacije koje organizuju i druge ekstremističke organizacije. Skupština Vojvodine najoštrije osuđuje ovaj događaj, koji se mora okarakterisati kao incident usmeren na izazivanje nacionalne rasne i verske mržnje i zahteva od nadležnih da preduzmu sve mere u cilju utvrđivanja činjenica koje su prethodile i pratile ga i zahteva hitno sprovođenje odgovarajućeg sudskog postupka prema oganizatorima i počiniocima ovakvog nasilja, navodi se u tekstu zaključka za koji su glasala 72 poslanika, četiri su bila protiv, dok poslanici SRS nisu želeli da glasaju.
Šef poslanika SRS Milorad Mirčić, u čemu su ga podržavali i socijalisti, u raspravi je zatražio da se, pored vinovnika incidenta, osudi i delovanje Omladinskog pokreta 64 županije, kao i javne manifestacije honveda. Po nekim informacijama, u prvobitnom tekstu zaključka stajalo je upravo ono što su radikali tražili za govornicom, no i više od toga, ali je tako sročena formulacija, pretpostavlja se zarad unutarkoalicijskog mira, uoči sednice spala samo na jedno, doduše neimenovano pronacističko “slovo”. Za predlog radikala glasalo je samo 36 poslanika.
Kostreš je na konferenciji za novinare, u pauzi zasedanja, objasnio da su iz zaključka na kraju izostala konkretna imena organizacija, “da slučajno neko ne bi bio izostavljen”.
– Nismo želeli da licitiramo imenima, već smo zato zadužili Odbor za bezbednost da u saradnji za naležnim organima sačini potpuni spisak organizacija čije je delovanje nedopustivo – kazao je Kostreš.
Na zahtev novinara da se izjasni o nedavnom skupu honveda u Subotici, onje bio izričit:
– Dobro se zna ko je u Drugom svetskom ratu bio na pravoj strani! U bivšoj Jugoslaviji to su bili jedino partizani.
Ništa pohvalnije nije se izjasnio ni o Omladinskom pokretu 64 županije.
Izlasci poslanika iz stranaka koje okupljaju vojvođanske Mađare umnogome su pojasnili razlog za izostanak obuhvatnije i žešće osude u predloženom tekstu zaključka: za njih je bilo neprihvatljivo da se u isti koš sa neimenovanim vinovnicima incidenta na Filozofskom fakultetu trpaju i honvedi i pripadnici 64 županije. Za Lasla Đulu (DSVM) nije sporna osuda nacističkih, fašističkih, ali i komunističkih organizacije (“Od njih je na ovim prostorima stradalo više ljudi od fašizma”), ali se usprotivio dovođenju u vezu okupljanja honveda i delovanja 64 županije sa Nacionalnim strojem i sličnim opskurnim organizacijama.
– Moj sin je član tog pokreta, a on nije fašista! Ti momci se samo zalažu za osnivanje multuetničke regije na severu Vojvodine – objasnio je Đula.
U istorijskim reminiscencijama potpredsednik Skupštine Vojvodine i visoki funkcioner SVM Šandor Egereši ukazao je na to da honvedi iz Vojvodine nisu bili fašisti, već je reč o ljudima koje su nasilno mobilisali i poslali na Istočni front, gde su sve vreme rata vojevali.
Skupštinsku raspravu obeležio je i duel u replikama poslanika LSV Nenada Čanka i šefa SRS u pokrajinskom parlamentu Milorada Mirčića, koji je započet zviždukom iz radikalskih klupa pošto je Čanak tu stranku u svom izlaganju svrstao među ekstremne organizacije kakve su 64 županije, „Krv i čast“, „Obraz“... Ocenivši da iz dana u dan iznosi nebuloze, kao i da priliku koristi za političku borbu protiv radikala, Mirčić je optužio Čanka da želi da da još jedan argument Evropskom parlamentu da sada u Vojvodini postoji i fašizam.
Čanak je rekao da nisu honvedi nikome upali na tribinu i šamarali ljude, kako su to činili neonacisti na tribini u Novom Sadu. Prvo pitanje je, po njegovom mišljenju, političko, a drugo pitanje bezbednosti svih građana. Tačno je, po njegovim rečima, da je Pokret 64 županije registrovan u inostranstvu, ali se postavlja pitanje zašto država dozvoljava njihovo delovanje, rekao je Čanak, ocenivši da to ne bi bilo tako da ne ide u prilog vladajućoj kliki u Beogradu.
Akcija policije u kojoj su uhapšeni pripadnici Nacionalnog stroja je, po mišljenju Čanka, dokaz da država ima instrumente za obračun sa ekstremističkim organizacijama, ali da je to učinila tek kada je bila izložena pritisku javnosti.

Vojvodina dobija Kancelariju za evropske poslove

U Vojvodini bi uskoro trebalo da bude otvorena pokrajinska Kancelarija za evropske poslove (KEP) čime bi, prema rečima predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića, pokrajinska administracija mogla da pruži direktnu podršku zajedničkoj promociji evropskih vrednosti u našoj zemlji.
Najavljujući juče otvaranje KEP-a Pajtić je rekao da na tom poslu pokrajinske vlasti rade zajedno sa Kancelarijom Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
- Na putu ka evropskoj budućnosti i postizanju strateškog državnog cilja, svi državni nivoi - od državne zajednice, preko republike i pokrajine, pa do opštine – moraju da rade zajedno, jer smo u istoj misiji, na istom poslu koji treba da završimo. Ni Vojvodina, kao ni drugi delovi zemlje, ne treba da sedi skrštenih ruku. I Vojvodina mora da ispuni svoj deo, naveo je Pajtić u pisanoj izjavi medijima.
Aktivnosti oko otvaranja KEP u potpunosti prati bezbroj puta istaknuto ključno opredeljenje pokrajinske administracije „da bude most između Srbije i Evrope“. Vojvodina se u tim aktivnostima, prema rečima njenih čelnika, najviše ugleda na pobratimsku istarsku regiju za koju je, prilikom susreta zvaničnika dve regije prošlog meseca, rečeno da je odigrala veliku ulogu u procesu evrointegracija Hrvatske. Prdsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, ukazujući na korist koju je u tom procesu Hrvatska imala od kancelarije Istrarske županije u Briselu, rekao je tada da bi pored otvaranja kancelarije Vojvodine u prestonici EU, za proces evrointegracija Srbije bilo veoma korisno i da u Vojvodini bude otvorena kancelarija za evrointegracije.
Kako se navodi, aktivnosti KEP-a biće primerene nadležnostima i zadacima pokrajinske uprave u ukupnom sistemu državne uprave. LJudski i materijalni resursi biće fokusirani i na ekonomske teme i promociju evropskih programa saradnje, u smislu transfera znanja i iskustva, duh saradnje i kooperacije, kao i ideje evropskog zajedništva.

OKRUGLI STO „LOKALNE POLITIKE U MULTIETNIČKIM ZAJEDNICAMA“

Snaga vojvođanskog identiteta

– Istraživanje među pripadnicima mađarske nacionalne zajednice s prostora opština Sombor, Zrenjanin i Senta pokazalo je da oni kao garanta za ostvarivanje svojih kolektivnih prava, prava na obrazovanje na maternjem jeziku, na informisanje, službenu upotrebu jezika i pisma i na negovanje nacionalne kulture, vide pre svega u organima AP Vojvodine. To su ljudi koji se protive etničkim teritorijalnim autonomijama jer im je jasno da bi njihovo uspostavljanje predstavljalo delo saveza etnonacionalista, a ideja samoegzistencije bi vodila vrlo brzom utapanju pripadnika mađarske zajednice koji žive južno od Padeja i Bačkog Gradišta u etničko srpsko more. Zato shvataju da je ispunjenje njihovih nacionalnih prava moguće samo u građanskoj, autonomnoj Vojvodini, a ne u etnozabranima po zamisli etnopreduzetnika – poručio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, otvarajući jučerašnji okrugli sto „Lokalne politike u multietničkim zajednicama“.
Okrugli sto, koji organizovao novosadski Centar za regionalizam u saradnji s beogradskim Fondom za otvoreno društvo i pokrajinskim parlamentom, zapravo je predstavljao krunu prve faze projekta dve nevladine organizacije, čiji je cilj bio da pronađu ključ idealne lokalne samouprave u nacionalno mešovitim sredinama kako bi se u njima svi dobro osećali, bilo da su pripadnici većinskog ili nekog od manjinskih naroda. Inače, zrenjaninski Centar za razvoj civilnog društva je, za potrebe ovog projekta, prethodno sproveo opsežno sociološko istraživanje o suživotu u tri izrazito multietničke opštine – Zrenjaninu, Somboru i Senti.
– Razvoj i stabilizacija demokratskog društva kod nas bi proticali s daleko manje problema i uzdrmanih emocija kada bi problem manjina bio konstantno visoko tretiran u političkoj i javnoj agendi, a ne samo onda kada smo na to primorani. Nažalost, naši političari se, kada naiđu na problem, odmah vraćaju zakonima i žele da ih menjaju, bez obzira na to što prethodno nisu ni pokušali da problem reše istinskom primenom već postojećih zakonskih rešenja – poručila je direktorka Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić, dodajući da puko usvajanje zakona nipošto ne rešava sva pitanja, jer je u ovoj zemlji doneto mnogo, od međunarodne zajednice visoko ocenjenih propisa, ali da i pored toga nije postignut neophodan nivo skladnih međunacionalnih odnosa na bilo kojem nivou vlasti.

Vuksanović: Ekstraplata „dvojezičnim” profesorima – Ministarstvo prosvete donelo je odluku o stimulisanju svih profesora i nastavnika u Vojvodini koji u školama u kojima predaju sprovode nastavu na dva jezika. I tu se neće raditi samo o simboličnom već o konkretnom materijalnom gestu za ljude koji su spremni i obučeni da rade u savremenoj Evropi – izjavio je juče republički ministar prosvete Slobodan Vuksanović, dodajući da će ova inicijativa u praksi najverovatnije biti sprovedena u saradnji s Pokrajinskim izvršnim većem, a uz podršku Republičkog ministarstva finansija. Takođe, govoreći o uvozu udžbenika za decu koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku, on je izneo i svoju zamisao da se u perspektivi u Srbiji organizuje velika konferencija na kojoj bi učestvovale sve zemlje matice ovdašnjih nacionalnih manjina i gde bi se dogovorio slobodan uvoz i izvoz udžbenika na manjinskim jezicima na bazi reciprociteta.

KO KUPUJE ZEMLJU PO VOJVODINI?
Biznismeni u poslednje vreme kupuju obradivo zemljište u Vojvodini. Kupci su velike domaće firme, od kojih se pojedine nikada nisu bavile poljoprivredom i nema ih mnogo, pa se može reći da su Vojvodinom zavladali novi veleposednici.
Hektar zemlje u Vojvodini sada se može kupiti za 3.000 do 5.000 evra, što je 12 puta manje nego u Evropi. Industrija mesa Matijević ima 10.000 hektara zemlje, MK komerc 7.000, bečejska kompanija Sojaprotein 4.000 hektara. Najviše će imati Delta, koja će kupovinom apatinskog Jedinstva i staropazovačkog Napretka imati pet kombinata i više od 20.000 hektara.
Sekretar Odbora Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran kaže da ne postoji nijedan posednik ili vlasnik u Evropi koji ima toliki posed. "To je moguće samo u zemljama koje su u tranziciji. Obezbediti tako veliki posed je nešto što nema nikakve veze sa evropskim procesima". "Plašim se da će ti koji ne poznaju mnogo ni biologiju ni poljoprivredu više ići na eksploataciju", kaže Prostran.
U Vojvodini će na prodaju biti ponuđeno još oko 100 preduzeća koja imaju zemlju, a među kojima je i najveće, PKB. Novi zemljoposednici se, dakle, neće zaustaviti na sadašnjem broju hektara. Strategija i razlog za kupovinu tolike zemlje za sada će ostati nepoznati jer su pomneuti odbili da govore o tome.